Status Kosva i Metohije

Misija Saveta bezbednosti se sprema za Kosovo


Zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za mirovne operacije Žan Mari Geno održaće sutra poseban brifing za ambasadore država članica Saveta bezbednosti koji će u utorak krenuti put Beograda i Prištine, rekle su danas agenciji Tanjug diplomate u sedištu UN u Njujorku. Geno će, kako se očekuje, ambasadorima 10 nestalnih članica Saveta bezbednosti podeliti i posebno pripremljen materijal kako bi se diplomate „što bolje” spremile za tu „informativnu misiju”. Informativna misija Saveta bezbednosti zamišljena je s ciljem kako bi se ambasadori nestalnih članica tog tela svetske organizacije upoznali sa stanjem na terenu pred buduće odluke vezane za rešavanje kosovskog pitanja. Diplomate 15 država članica Saveta bezbednosti pokušaće za ukupno četiri dana da se informišu o situaciji na Kosovu, pri čemu su zakazani razgovori s najvišim zvaničnicima kosovskih Albanaca i Srbije, kao i međunarodne zajednice.
Prva stanica diplomatske misije će biti sedište Evropske unije u Briselu, gde će ambasadori imati priliku da čuju stavove EU o pitanju sledećih koraka u rešavanju statusa Kosova.
Posle Brisela, diplomate stižu u Beograd, gde će ih o stavovima i predlozima srpske strane upoznati predsednik i premijer Srbije - Boris Tadić i Vojislav Koštunica, kao i šef Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić i članovi pregovaračkog tima Srbije.
Posle Beograda, misija Saveta bezbednosti će se u Prištini sastati s albanskim pregovaračkim timom: predsednikom Fatmirom Sejdiuom, premijerom Agimom Čekuom i pozicionim liderima Hašimom Tačijem i Vetonom Suroijem.
Diplomate će se sastati i s čelnicima Kfora i UNMIK-a, a način na koji će misija Saveta bezbednosti posetiti srpske enklave još uvek je nejasan, pošto su u opciji dve ideje.
Prema prvoj varijanti, svih 15 diplomata će posetiti jednu srpsku enklavu, dok alternativnu opciju predstavlja ideja da se misija podeli i istovremeno obiđe više enklava.
Kosovska misija Saveta bezbednosti završava se večerom sa specijalnim izaslanikom UN za Kosovo Martijem Ahtisarijem u Beču, posle čega će se 28. aprila vratiti u Njujork, gde će pod vođstvom belgijskog ambasadora Johana Verbekea sročiti izveštaj o poseti. (Tanjug)

Slovačka traži rezoluciju UN za Kosmet

Slovačka je u ponedeljak na zasedanju šefova diplomatija Evropske unije u Luksemburgu zatražila da se status Kosova i Metohije utvrdi rezolucijom Saveta bezbednosti UN i da takav stav EU bude unesen u političku izjavu samita EU-SAD, 30. aprila u Vašingtonu. Ovaj zahtev dobio je opštu podršku članica EU, saopšteno je u Luksemburgu.

"U preliminarnom nacrtu deklaracije, koje je sačinilo nemačko predsedništvo, stoji da potpisnici 'žele' da rešenje bude pronadjeno u Savetu bezbednosti UN... Slovačka je, medjutim, danas predložila formulaciju po kojoj potpisnici 'zahtevaju' rešenje u Savetu bezbednosti", preneli su Tanjugu diplomatski izvori u Luksemburgu.

Betini izvori sa zasedanja takodje prenose da je šef slovačke diplomatije Jan Kubiš naglasio da Bratislava sada "traži" da Evropska unija zauzme takav stav, dok je ranije Slovačka to isticala kao "želju".

Kubiš je zatražio EU stavi do znanja, a da to unošenjem u zaključke samita podrže i SAD, da se do rešenja statusa pokrajine može doći jedino usvajanjem rezolucije u Savetu bezbednosti UN.

Slovačka je u tome dobila "široku podršku" šefova diplomatija EU, rekao je novinarima ministar inostranih poslova Češke Karel Švancerberg.

I slovački ambasador pri EU Maroš Šefčovič potvrdio je da je inicijativa njegove zemlje da se EU i SAD obavežu da se rešenje za status Kosova i Metohije traži u okviru Saveta bezbednosti UN dobila opštu podršku članica EU.

"Inicijativa je dobila opštu podršku i sada očekujemo da ga nemačko predsedništvo EU uključi u nacrt teksta deklaracije samita EU-SAD, pa se nadamo da će biti usvojen na tom sastanku" u Vašingtonu, izjavio je Šefčovič posle sastanka Saveta ministara EU na kojem je predstavljen predlog Bratislave.

"Izvesno je da bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN neće biti moguća pravna osnova za buduću misiju EU na Kosovu", dodao je on.

Ovaj predlog su javno podržali i ministri spoljnih poslova Češke Karel Švarcenberg, Italije Masimo D’Alema i Portugalije Luis Amado.

Amado, čija će zemlja u drugoj polovini ove godine predsedavati EU, rekao je da Lisabon podržava stav da se do statusa Kosova mora doći usvajanjem rezolucije u Savetu bezbednosti UN. On je ocenio da bi za sve strane bilo korisno da se rešenje nadje kroz to telo svetske organizacije.

Na pitanje da li Portugalija podržava proces koji vodi specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, ili sveukupno i njegov plan, Amado je rekao da se podrška daje "Ahtisarijevim predlozima, na kojima se još može dodatno raditi".

Italijanski ministar spoljnih poslova Masimo D'Alema je izjavio da Italija podržava zahtev Slovačke da se rezolucijom Saveta bezbednosti UN dodje do statusa Kosova, ali i da podržava "suštinu Ahtisarijevog plana", s tim da se mogu doraditi "tehnički delovi" tog plana koji se tiču zaštite Srba.

Šefčovič je rekao da su rezerve prema predlogu Slovačke imale prvobitno "dve do tri zemlje".

Jedan belgijski diplomatski funkcioner je rekao da se slovačkoj inicijativi suprotstavila "jedna zemlja, stalna članica Saveta bezbednosti UN".

Slovački ambasador je, medjutim, kasnije naglasio da su nedoumice oko podrške predlogu uklonjene nakon bilateralnih razgovora.

Evropski izvori, medjutim, smatraju da će za stav o neophodnosti rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosmetu, koji je još ranije prihvatila EU, biti teško obavezati SAD u tekstu deklaracije.

U radnoj verziji pripremnog dokumenta deklaracije samita EU-SAD, o kojoj je u ponedeljak bilo reči na sastanku u Luksemburgu, za sada stoje neutralne odrednice po kojima Brisel i Vašington podržavaju misiju EU koja bi preuzela funkcije na Kosmetu po odlasku UNMIK-a, te nastavak aktivnosti Kfora.

U delovima vezanim za status Kosova, ostavljen je prazan prostor jer su te odrednice još predmet pregovora.

Izvori na zasedanju su istakli da je za EU od ključnog značaja da se rezolucijom Saveta bezbednosti UN, kao medjunarodnom pravnom osnovom, zajamči i mandat budućoj misiji EU na Kosovou nakon utvrdjivanja statusa.

Funkcioneri na zasedanju u Luksemburgu su dodali da sada treba videti u kojoj meri su i Amerikanci spremni da prihvate formulu da se isključivo rezolucijom Saveta bezbednosti UN može doći do rešenja za status Kosova.

Oni su dodali da se nacrt završnog dokumenta samita EU-SAD svakodnevno "doradjuje i usavršava" i da sada treba videti da li će se s tim saglasiti i Vašington, ili će podneti svoje dopune.

Evropski ministri nisu raspravljali ni o jednoj temi u vezi sa Zapadnim Balkanom jer je ocenjeno da nema nikakvih novih elemenata niti razvoja koji bi to opravdao.

Ministarska "trojka" EU će, medjutim, u ponedeljak uveče sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim razgovarati o medjunarodnim pitanjima i Kosovu, u nastojanju da ubedi Moskvu da u Savetu bezbednosti UN podrži plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za Kosovo, uz mogućnost dodatnih garantija za Srbe.

Ali, kako su rekli zvaničnici EU, s tim da se Moskva saglasi i sa suštinom Ahtisarijevog predloga o "nadziranoj nezavisnosti", što bi, eventualno, moglo biti "dopunjeno".

(agencije/MONDO)

Titov: Ahtisarijev plan neće proći
Utorak, 24. april 2007. 16:21

Rešenje koje se oslanja na preporuke specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, neće proći u Savetu bezbednosti UN, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Titov.

"Mi smo rekli da u Savetu bezbednosti UN nećemo podržati rešenje koje ne podrže obe strane. Odluka zasnovana na Ahtisarijevom predlogu neće proći", izjavio je Titov novinarima u Moskvi, prenosi Interfaks.

Na pitanje da li bi Rusija u Savetu bezbednosti UN mogla da uloži veto, Titov je, kako prenosi Itar-Taš, rekao da "pretnja korišćenjem prava veta treba da stimuliše strane da traže uzajamno prihvatljiv kompromis".

Interfaks prenosi da je Titov kazao i da ne treba optuživati Rusiju da "oteže donošenje rešenja za status Kosova" i upozorio da će u slučaju eskalacije nasilja na Kosovu odgovorni biti oni koji pozivaju na takav scenario.

"Ukoliko na Kosovu dodje do eskalacije nasilja, Rusija će zatražiti u Savetu bezbednosti UN razmatranje svrsishodnosti nastavka političkog procesa, uzimajući u obzir nezrelost situacije u pokrajini", rekao je Titov.

Po njegovim recima, Rusiju čudi kako kosovski Albanci "ucenjuju" medjunarodnu zajednicu, preteći "krvavim sukobima, ukoliko ne dobiju nezavisnost".

"To je neprihvatljivo", ukazao je ruski diplomata, dodajući da kosovskim Albancima ništa ne smeta da normalno grade svoj život.

U Ujedinjenim nacijama održan je brifing za misiju koja treba da poseti Kosovo. Zamenik generalnog sekretara UN Žan-Mari Geno izjavio je da je na brifingu s članovima Misije UN pred polazak u Brisel, Beograd i Prištinu rekao da situaciju na Kosovu „nije predstavio u roze tonovima” i da će Misiji koristiti da se sama uveri u to kakvo je tamo stanje. „Ne želim da dajem ružičastu sliku, ali postignut je ozbiljan napredak. Kosovo danas nije onakvo kakvo je bilo 1999. godine”, rekao je Gueno, prenosi RTS. Zamenik generalnog sekretara zadužen za mirovne operacije rekao je i da je uprkos napretku potreban napredak u privredi, povratku raseljenih i uključivanju Srba u kosovske institucije. Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin ocenio je, međutim, kao „suviše optimističan” izveštaj Genoa o situaciji na Kosovu i o sprovođenju rezolucije 1244.
„Izveštaj je bio suviše optimističan, predstavljene su osnovne pozitivne strane, što se psihološki može razumeti jer su UN izveštavale o svom radu u Pokrajini. Ali naša ocena je objektivnija, ceo niz odredbi rezolucije nije realizovan”, izjavio je Čurkin, prenose RIA novosti.
Čurkin je rekao da su se samo pojedini Srbi vratili svojom domovima, a standardi bezbednosti za nacionalne manjine ne poštuju se ni do danas.
On je izjavio da očekuje da predstojeća poseta delegacije Saveta bezbednosti Kosovu bude početak sagledavanja sprovođenja rezolucije 1244.
Ambasadorka Velike Britanije u UN Karen Pirs je, međutim, ocenila da je nepotrebno proveravati sprovođenje rezolucije 1244 jer je UNMIK redovno podnosio izveštaje o stanju na Kosovu.
Ona je ocenila i da je poseta Kosovu dobra prilika da se zemlje članice upoznaju sa stanjem na terenu pre donošenja nove rezolucije o Kosovu.
Delegacija SB UN danas putuje za Kosovo kako bi razmotrila situaciju pre rasprave SB o planu specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, kojim se predviđa da Pokrajina dobije nadgledanu nezavisnost. Misija će najpre posetiti Brisel, a zatim Beograd, Kosovo i Beč, pre povratka u sedište UN u nedelju, gde će podneti izveštaj o poseti.

Dolazi Misija SB UN


Misija Saveta bezbednosti UN dolazi večeras u Beograd, posle posete Briselu. Zadatak misije je da, pre rasprave o statusu Kosova, proveri situaciju na terenu. Zvaničan program Misije počinje sutra, kada će se sastati s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Vojislavom Koštunicom, predstavnicima civilnog društva, udruženja izbeglica sa Kosova i parlamentarnih grupa Skupštine Srbije. Misija drugog dana posete putuje na Kosovo, gde će, osim razgovora sa zvaničnicima, obići pojedina srpska i albanska mesta. Kako Beta saznaje, Misija će 28. aprila posetiti srpski deo Orahovca, potom albansko selo Kruše, a postoji mogućnost da posete i selo Brestovik. Planiran je sastanak s vođama Islamske zajednice i Rimokatoličke crkve na Kosovu i s predstavnicima UNMIK-a, KFOR-a i drugih međunarodnih organizacija u Pokrajini. Planiran je susret i s predsednikom i premijerom Kosova Fatmirom Sejdiuom i Agimom Čekuom, pojedinim ministrima i predstavnicima prištinskog pregovaračkog tima. U subotu, Misija će posetiti Kosovsku Mitrovicu, gde će razgovarati sa zvaničnicima oba dela podeljenog grada.
RAJSOVA ĆE „PRITISNUTI” MOSKVU
Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs planira da, tokom svoje posete Rusiji, izvrši pritisak na Moskvu zbog Kosova.
Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak umanjio je mogućnost da će Moskva uložiti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom bi se otvorio put ka nezavisnosti Kosova. Svi znaju da Rusija ima rezerve u vezi sa planom izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji predviđa nezavisnost srpske pokrajine, rekao je Mekormak.
On je dodao da su SAD i ostale članice Saveta bezbednosti „spremne da uzmu u obzir ruske rezerve”.
Rajsova bi tokom posete trebalo da se sastane sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, sa kojim bi trebalo da se sretne i u četvrtak u Oslu, gde će učestvovati na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova NATO i Rusije.
Tačan datum posete američke državne sekretarke Rusiji još nije saopšten. (B92, Beta, Tanjug)

U očekivanju visoke delegacije UN-a
Anamari REPIĆ
Sef UNMIK-a Joakim Riker izjavio je da će delegacija Saveta bezbednosti UN posle posete Kosovu imati jasnu sliku stanja na terenu. Riker je rekao da će predstavnike Saveta bezbednosti informisati o napretku i problemima u poslednjih osam godina.
Glavni cilj dolaska delegacije Saveta bezbednosti UN na Kosovo jeste da se nestalne članice tog tela bolje upoznaju sa situacijom na terenu, kako bi odlučile o konačnom statusu Kosova, izjavio je u Prištini sef UNMIK-a Joakim Riker.
Na konferenciji za novinare, Riker je kazao da očekuje da misija dobije sliku realnog stanja.
“Očekujem da delegacija, bez obzira na ograničeno vreme koje ima, dobije jasan pregled situacije, posebno u oblasti sprovodjenja Rezolucije 12 44, ispunjenju standarda i svega sto je uradjeno za poslednjih osam godina”, rekao je Riker.
Sef UNMIK-a je dodao da će se misija upoznati i sa ograničenjima sa kojima se UNMIK suočava na terenu, kao što je pitanje nerešenog statusa. Riker je izjavio da će se misija upoznati sa postignutim napretkom ali i problemima, kao što su mali broj srpskih povratnika, neučešže Srba u institucijama i teško ekonomsko stanje.
Reagujući na najavu protesta raseljenih lica na administrativnoj liniji Jarinje, Riker je rekao da zna da se ljudi žele vratiti, i dodao da to slobodno mogu i da urade. Delegacija Saveta beybednosti UN boravice na Kosovu od 26. do 28. aprila, a sastaće se sa predstavnicima institucija, političkih partija i manjina.

Tadić i Koštunica razgovarali sa članovima Misije SB UN


Članove misije SB UN, koju predvodi belgijski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Johan Verbeke, primili su u Beogradu predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Misija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, čiji je cilj da pre rasprave o budućem statusu Kosmeta proveri situaciju na terenu, večeras će otputovati u Prištinu, gde će ih dočekati šef UNMIK-a Joahim Riker i komandant Kfora, general Roland Kater. Delegacija Saveta bezbednosti, misiju završava u subotu, razgovorima u Beču sa izaslanikom Ujedinjenih nacija Martijem Ahtisarijem.
TADIĆ: KOSOVO NAPUSTILO 200 HILJADA SRBA; SRUŠENO 150 CRKAVA I MANASTIRA
Predsednik Republike Srbije Boris Tadić upoznao je članove Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Kosova i Metohije kao ni Ahtisarijev plan, koji ne predstavlja rezultat kompromisa.
Ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti UN interesovali su se kako Srbija vidi budući status za Kosovo i Metohiju i šta bi bio kompromis koji Srbija predlaže.
„Mi za Kosovo i Metohiju predlažemo punu autonomiju unutar Srbije u okviru koje treba da se pronađe rešenje prihvatljivo za obe strane”, rekao je predsednik Tadić.
Predsednik Srbije je ponovio da je državni pregovarački tim učestvovao u bečkim pregovorima konstruktivno i ukazao na potrebu nastavka pregovaračkog procesa, kako bi se došlo do uravnoteženog rešenja prihvatljivog za obe strane.
Predsednik Srbije argumentovao je zvaničnim podacima da je posle 1999. godine Kosovo i Metohiju napustilo više od 200.000 Srba i pripadnika drugih nealbanskih nacionalnih zajednica i srušeno oko 150 crkava i manastira.
Tadić je naglasio da Srbi koji su ostali u Pokrajini žive u izuzetno teškim uslovima u kojima ne ostvaruju osnovna ljudska prava i nemaju elementarnu bezbednost i slobodu kretanja. Predsednik Srbije je rekao da je lično bio svedok teškog života Srba u enklavama Cernica, Šilovo, Velika Hoča, Orahovac, Goraždevac i drugim i izrazio nadu da će Misija SB pored razgovora u institucijama Srbije i privremenim institucijama Kosova i Metohije posvetiti pažnju i razgovorima sa ljudima koji žive u tim mestima.
Predsednik Srbije je ukazao na stalne napade na Srbe i njihovu imovinu kao i na verske objekte Srpske pravoslavne crkve na KiM. On je istakao da je Srbija miroljubiva i demokratska zemlja i izrazio uverenje da svi njeni građani, uključujući i kosovske Albance, mogu u njoj da ostvare sva svoja prava.
Predsednik Tadić je naglasio da će Srbija braniti teritorijalni integritet i suverenitet zemlje diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima ne zaboravljajući svoju evropsku perspektivu.
KOŠTUNICA POZVAO MISIJU DA SAGLEDA PRAVO STANJE
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica je u razgovoru sa članovima Misije SB UN naglasio da je veoma važno da misija utvrdi pravo stanje ispunjenosti standarda na Kosovu i Metohiji i kako se sprovodi Rezolucija 1244 SB UN.
Predsednik vlade je istakao da je Srbija konstruktivno učestvovala na pregovorima u Beču i ponudila predlog za budući status Kosova i Metohije koji se zasniva na osnovnim principima međunarodnog prava, Povelji UN, Rezoluciji 1244 i Ustavu Srbije, a to je suštinska autonomija u okviru Srbije.
Koštunica je naglasio da predlog Martija Ahtisarija nije proizišao iz pregovora, već je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN uvažio interese samo jedne strane – albanske. Koštunica je naglasio da je Ahtisarijev plan protivpravan i nelegitiman i krši Povelju UN i Ustav Srbije.
Koštunica je rekao da su nedopustive ucene i pretnje albanskih separatista nasiljem ukoliko Kosovo i Metohija ne dobije nezavisnost i naglasio da međunarodna zajednica mora odmah najoštrije da reaguje na ove ucene.
Koštunica je rekao da Povelja UN garantuje suverenitet i teritorijalni integritet svim državama i da Srbija ne može i ne sme biti izuzetak.
Predsednik Vlade Srbije je ukazao da se na Kosovu i Metohiji ne poštuje Rezolucija 1244 SB UN i da o tome jasno svedoče činjenice. Koštunica je naveo da je dve trećine srpskog i nealbanskog stanovništva prognano sa Kosova i Metohije, 200.000 Srba ne može da se vrati u svoje kuće, crkve i manastiri se uništavaju iako su mnogi od njih pod zaštitom UNESKO-a, srpske kuće su razrušene i opljačkane.
Koštunica je naglasio da Srbi žive u izolovanim enklavama, svakodnevno su žrtve etnički motivisanog nasilja, a njihovi počinioci ne bivaju otkriveni ni kažnjeni.
Predsednik Vlade Srbije je naveo podatak da je u Prištini živelo 40.000 Srba, dok ih danas ima svega 87 i zapitao zašto Srbi, ako ne mogu da se vrate u neka udaljena područja, ne mogu ni u Prištinu. Koštunica je rekao da na Kosovu i Metohiji nema multietničnosti i da je danas jedini multietnički grad u Pokrajini Severna Mitrovica.
Predsednik Vlade Srbije je ukazao da stvarno stanje na Kosovu i Metohiji ne odgovora izveštajima koje šefovi UNMIK-a podnose dva puta godišnje SB i pozvao članove Misije da posete enklave, Srbe u kolektivnim centrima i da razgovaraju sa njima.
Predsednik Vlade Srbije je naglasio da od SB UN očekuje da preduzme mere kojima će se omogućiti povratak 200.000 prognanih Srba i stvoriti im uslove za normalan život.
Koštunica je ukazao da od SB UN očekuje i da se dosledno preispita primena svih standarda iz Rezolucije 1244 i da se pokrenu novi i pravi pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije.
Koštunica je predao dokumenta u kojima su precizno evidentirani svi etnički motivisani zločini nad Srbima u Pokrajini i izostanak istrage nad njima. Takođe je predao precizno navedene podatke o broju Srba koji su proterani i žive u kolektivnim centrima.
Koordinator državnog Pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić je izložio kako su tekli pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije u Beču. Od ukupnog broja sastanaka, samo je jedan bio na najvišem nivou – 24. juna 2006. godine, a na 15 se razgovaralo isključivo o tehničkim pitanjima, rekao je Samardžić i naveo da od septembra 2006. do februara 2007. nije održan nijedan sastanak. Samardžić je naveo da nakon što je Ahtisari predstavio svoj predlog, održani su sastanci na kojima se razgovaralo o šest poglavlja tog plana, dok o sedam poglavlja nije uopšte razgovarano. Pritom, odbijeni su amandmani koje je dao Beograd na Ahtisarijev plan.
Koordinator državnog Pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Leon Kojen je na sastanku predstavio plan Beograda za suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju.
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić predočila je Misiji SB podatke da se na Kosovo, prema podacima UNHCR-a, vratilo pet odsto prognanika, dok je prema našim podacima taj broj manji od dva odsto. Od 1999. godine izvršeno je 7.000 napada na Srbe, od toga 4.500 iz vatrenog oružja i ubijen je 931 Srbin. UNMIK vodi istragu za svega 90 slučajeva, naglasila je Rašković-Ivić. (RTS)

Okupljanje raseljenih na prelazu


Oko 10.000 raseljenih Srba sa Kosova okupilo se u Rudnici kod prelaza Jarinje, na administrativnoj liniji s Kosovom. Raseljeni su iz raznih gradova Srbije i Crne Gore došli na administrativni prelaz. Na tabli koja označava početak opštine Leposavić okačeni su srpska zastava i grb. Oni ne nameravaju da pređu na Kosovo, već žele da skrenu pažnju svetskoj javnosti. Organizatori skupa će, kako su najavili, ukazati Misiji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na nemogućnost povratka na Kosovo i tražiti da im se to omogući jer je pravo na povratak predviđeno i Rezolucijom 1244 SB UN. Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije Milan Ivanović rekao je Beti da je zadovoljan odzivom raseljenih, koji su dolaskom u Jarinje jasno poručili da žele da se vrate u Pokrajinu i na svoja radna mesta i da im se vrati oduzeta imovina. Na autobuse i automobile postavljeni su natpisi - „Hoćemo kući” i „Hoćemo na svoja radna mesta”.
U Jarinju je postavljen i veliki broj šatora s poljskim krevetima jer su organizatori najavili da će jedan broj demonstranata ostati da prenoći. Na nekoliko punktova postavljene su cisterne s vodom i toaleti.
Nedaleko od punkta Kfora na administrativnoj liniji nalazi se nekoliko pripadnika međunarodnih snaga na Kosovu.
UNMIK će uputiti dodatno osoblje granične službe na administrativni prelaz Jarinje, kako bi prelazak administrativne linije bio olakšan, izjavila je Tanjugu predstavnica UNMIK-ove kancelarije za saradnju s medijima Dženet Mekdonald.
Ona je kazala da za vreme boravka Misije Saveta bezbednosti na Kosovu neće biti povećavanja broja policijskih snaga na terenu.
„BEZBEDNOST NAJVEĆI PROBLEM”
Raseljeni navode da ne mogu da se vrate na Kosovo, a da im je najveći problem pitanje bezbednosti.
Prizrenac Zoran Savić sa troje dece i suprugom živi u Rušnju kraj Beograda, a kaže da bi se vratio u svoj grad, u kome nije bio osam godina, ukoliko bi mu se garantovali bezbednost, posao i normalan život. „Sa Albancima i muslimanima iz Prizrena živeli smo mirno, ali sve se okrenulo kada su stigli neki drugi ljudi, koji o zajedničkom životu pre nisu znali ništa”, rekao je Savić.
Julijana Mladenović (43), koja živi u Ćupriji, sa suprugom i dvoje dece, kaže da je u Istoku nekada lepo živela i da joj je kuća porušena godinu dana posle dolaska Kfora. Njen komšija Nenad Antić, koji sa dvoje dece i suprugom živi u izbegličkom kampu kraj Beograda, spreman je da se vrati u Istok, gde ima 45 ari zemlje i dve kuće.
Marija Popović iz sela Verić, kod Istoka, živi u kolektivnom centru u hotelu „Srbija” u Boru. Kako kaže, vratila bi se u svoje selo, ako bi se vratili i njeni sunarodnici i ako bi joj bila garantovana bezbednost.
„Imam petoro dece. Svi smo rastureni i živimo po kolektivnim centrima u Srbiji. Jedna ćerka u Zaječaru, druga u Rakovici, kod Beograda, sin u Boru... U našem selu sada žive Albanci i nema više Srba. Vratila bih se, dole su mi i kuća i imanje... Ali, na Kosovo i Metohiju ne možemo, jer nam niko ne garantuje bezbednost”, kaže ona.
Vera Denić živi u Podgorici sa šestoro dece u kolektivnom centru Ribnička Vrela na Koniku. U Podgoricu je došla iz opštine Klina 1999. godine. „Muž mi je nestao i ne znam ništa o njemu od kada smo izgnani. Sa šestoro dece živim u kolektivnom centru, radi samo sin. Vratili bismo se, samo kada bi nam neko garantovao sigurnost”, kaže Denićeva.
PROTEST I ISPRED VLADE SRBIJE
Oko 70 članova Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji protestuju ispred zgrade Vlade Srbije, tražeći da ih primi premijer Vojislav Koštunica ili neko od članova Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja boravi u Beogradu.
Članovi Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u zgradu Vlade Srbije uvedeni su na sporedni ulaz, tako da nije bilo kontakta sa okupljenim demonstrantima ispred zgrade vlade.
Nakon toga, okupljeni su se podelili i blokirali oba ulaza u zgradu vlade - jedan u Nemanjinoj i drugi u Ulici kneza Miloša, kako bi sreli članove Misije Ujedinjenih nacija na izlasku.
Okupljeni ispred zgrade vlade nose slike nestalih ili ubijenih rođaka, kao i veliki transparent na kome na engleskom jeziku piše: „Srpski generali idu u Hag, lideri OVK dobijaju državu Kosovo. Zašto?” Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodica nestalih i kidnapovanih lica sa Kosova i Metohije, kazala je da demonstranti traže prijem kod premijera ili predsednika Republike Borisa Tadića.
Prema njenim rečima, okupljeni, takođe, traže da se sazna sudbina nestalih članova njihovih porodica, odnosno da se hitno oslobode oteti ili predaju posmrtni ostaci 650 ljudi o kojima porodice još ništa ne znaju.
Verica Tomanović je najavila da će, ako ih Koštunica ne primi, nastaviti protest ispred belgijske ambasade.
PRETUČEN U REDU ZA GORIVO
Koordinacioni centar za Kosovo saopštio je da su dva Albanca u Ćeranima kod Peći pretukla Ranka Zdravkovića iz Goraždevca. U saopštenju Centra navodi se da se incident dogodio na benzinskoj pumpi, a da je Zdravković zadobio brojne povrede po glavi i grudnom košu, zbog čega mu je ukazana lekarska pomoć.
„Svratio sam do benzinske pumpe da natočim gorivo i dok sam čekao u redu s leđa su mi prišla dva Albanca i bez ikakavog razloga počela da me tuku pesnicama po glavi. Posle nekoliko udaraca pao sam pored kola, a oni su uz psovke i pretnje klanjem nastavili batinanje”, rekao je Zdravković, a prenosi Centar i dodaje da je Zdravković uspeo da pobegne.
Kosovska policijska služba je potvrdila da su dva nepoznata napadača pretukla i lakše povredila Zdravkovića.
Kako je izjavio portparol Regionalne policije u Peći Avni Đevukaj, policija je odmah izašla na lice mesta, povređenog odvela lekaru i počela istragu. (B92, Beta, Tanjug)

Tajna večera u Beču

Ambasadori zemalja članice Saveta bezbednosti UN, višednevnu misiju utvrdjivanja stanja na Kosovu i Metohiji, završiće u subotu u Beču radnom večerom sa izaslanikom UN za budući status južne srpske pokrajine Martijem Ahtisarijem.

Kako je agenciji Tanjug najavio Ahtisarijev portparol Remi Durlo, ova večera će biti održana iza zatvorenih vrata, i nisu predvidjene nikakve izjave, pošto su ambasadori održali konferenciju za novinare u Beogradu, a medijima će se obratiti i posle podne u Prištini, pred odlazak za Beč.

Kako se saznaje iz diplomatskih izvora u Beču, Ahtisari na radnoj večeri želi da se informiše o utiscima koje su članovi Misije Saveta bezbednosti UN stekli tokom obilaska Kosova.

Takodje, kako se saznaje, Ahtisari će, iako to nije u njegovom mandatu, lobirati za svoj predlog rešenja koji je predao Savetu bezbednosti UN, i koji predvidja nadgledanu nezavisnost Kosova.

Ahtisari već izvesno vreme obilazi zemlje nestalne članice Saveta bezbednosti UN, u pokušaju da ih uveri da njegov plan nema alternativu.

Proteklih nedelja boravio je u Gani i Indoneziji, čiji bi glasovi bili važni ako bi u Savetu bezbednosti došlo do glasanja o novoj rezoluciji o Kosovu.

Ahtisarijeve posete nestalnim članicama Saveta bezbednosti, pošto lobiranje za predlog, a time i za nezavisnost Kosova nije predvidjeno njegovim mandatom, u Kancelariji izaslanika UN za Kosovo u Beču objašnjavaju namerom da plan bude detaljnije razjašnjen.

Durlo je Tanjugu najavio da će Ahtisari u sredu otputovati u London, gde će se sastati sa ministrom za Evropu Džefrijem Hunom i novim direktorom sektora za Balkan u Ministarstvu inostranih poslova Velike Britanije Majklom Tejtanom.

Prema Durloovim rečima, Ahtisari će sa svojim zamenikom Alberom Roanom do kraja sedmice u Londonu "učestvovati i na nekim konferencijama".

Poseta Britaniji prethodi Ahtisarijevom ponovnom odlasku u Njujork, u sedište svetske organizacije.

(agencije/MONDO)

Misija SB UN na Kosovu, teška završnica

Delegacija Saveta bezbednosti UN završila je posete Orahovcu i selu Mala Kruša, a oba susreta obeležena su nastojanjima Srba i Albanaca da misiji pokažu koliko im je zla nanela suprotstavljena strana.

Na zajedničkom sastanku u Orahovcu o stanju u ovoj opštini govorili zvaničnici albanskog i srpskog dela grada. Ambasadore su prilikom izlaska iz zgrade Doma kulture i škole dočekale žene i deca koji su im preprečili put do autobusa želeći da im pokažu jedinu ulicu kojom se slobodno kreću i improvizovano groblje na kojem se sahranjuju.

Jako obezbedjenje sprečilo je Srbe u toj nameri.

Gradjani su ruskog ambasadora Vitalija Čurkina dočekali povicima "Živela Rusija", "Kosovo je Srbija" i "Ovde smo rodjeni, ovde ćemo umreti, ali Kosovo ne damo".

Srpski predstavnici koji su učestvovali na sastanku, u izjavama novinarima nisu krili nezadovoljstvo organizacijom razgovora.

Sveštenik Milenko Dragičević rekao je da to nije bio sastanak već najobičnija gluma.

"Scenario je bio takav da se predsednik opštine Esad Hadžijaha obratio delegaciji govoreći o multietničkom životu, miru i toleranciji. Život je, medjutim, potpuno suprotan. Živimo u jednoj ulici bez osnovnih ljudskih prava, slobode kretanja i naš život liči na pravi logor", rekao je otac Dragičević, i dodao da su srpski predstavnici takav stav preneli delegaciji SB.

Lokalni koordinator Koordinacionog centra Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Dejan Baljošević je rekao da su Srbi pokušali da pokažu realnu sliku, a Albanci idilu.

"Nadam se da smo bar nekog od ambasadora uverili u kakvom jadnom stanju živimo", rekao je Baljošević, i dodao da je ambasadorima data i informacija o problemima Goranaca, koji nisu imali priliku da se s njima sastanu.

Okupljeni gradjani Orahovca takodje su vidno razočarani, pogotovo zbog toga što je njihov deo grada prikazan kao normalno mesto za življenje.

"U poslednje dve godine niko nam nije očistio ulice, a u petak su pred dolazak delegacije stigli radnici i počistili kako se ne bi videla sramota u kojoj živimo", rekao je meštanin Jovan Ulamović.

Delegacija je posle Orahovca posetila albanskog selo Mala Kruša na putu Prizren-Djakovica, gde ju je lokalno stanovništvo upoznalo sa svojim stradanjima 1999. godine.

Petnaestočlanu misiju je u krugu škole dočekalo više stotina meštana, najviše žena i dece koja su držala slike svojih nestalih ili ubijenih roditelja ili bliskih rodjaka.

"Za jedan dan, tog 25. marta 1999. godine, od strane srpskih vojnih i paravojnih snaga izgubili smo 112 meštana, starih od 13 meseci do 100 godina. Za 25 još ne znamo gde su. Nakon rata, 82 žene su ostale bez svojih muževa i 125 dece bez roditelja. Ubice naših meštana se u Srbiji ne tretiraju kao ubice nego kao raseljeni", rekao je članovima misije predstavnik sela Agron Limani.

Članovi misije su zatim obišli selo i mesto gde su, kako tvrde meštani, u jednoj kući najpre ubijeni stanovnici sela, potom zapaljeni, a onda su njihovi ostaci zatrpani u, za to posebno iskopanoj jami.

Skoro svi žitelji Male Kruše pozdravili su dolazak misije Saveta bezbednosti i istakli da je upravo njihovo selo "najbolji dokaz" šta se i kako radilo na Kosovu za vreme NATO bombardovanja.

Nakon Kruše, konvoj sa delegacijom se uputio ka selu Brestovik u opštini Peć, nastanjenom uglavnom Srbima.

Jedini susret članova misije Saveta bezbednosti sa novinarima je najavljen za 15.30 na aerodromu u Prištini.

Misija SB UN na Kosovu i Metohiji


Posle Brisela i Beograda, članovi Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija borave u poseti Kosovu i Metohiji, gde su razgovarali sa zvaničnicima međunarodnih civilnih i vojnih misija UNMIK-a i KFOR-a, sa pregovaračkim timom kosovskih Albanaca i članovima Srpske liste za Kosovo i Metohiju. Misija je posetila i Gračanicu gde se sastala sa vladikom raško-prizrenskim Artemijem i koordinatorima srpskog pregovaračkog tima Slobodanom Samardžićem i Leonom Kojenom. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju izjavio je da očekuje da se posle ove posete završi proces utvrđivanja statusa Kosova na osnovu plana Martija Ahtisarija. On je ponovio da za Kosovo nema druge opcije osim nezavisnosti i dodao da Kosovo kao država garantuje sva prava manjinama. Predstavnici Srpske liste ukazali su delegaciji Saveta bezbednosti UN u Prištini da je predlog specijalnog predstavnika Martija Ahtisarija o budućem statusu za Pokrajinu neprihvatljiv za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Poslanik Srpske liste Vesna Jovanović izjavila je Tanjugu posle sastanka, koji je, mada je bilo predviđeno da traje 15 minuta, trajao 40 minuta, da je delegaciji SB predočeno da je Ahtisarijev plan potekao iz informacija koje su saopštili Albanci i predstavnici UNMIK-a bez udela Srba i da je kao takav neprihvatljiv.
„Takav Ahtisarijev plan ne može biti održiv i ne odslikava pravo stanje na terenu. Govorili smo o nebezbednosti Srba i drugih nealbanaca, o nemogućnosti da se Srbi vrate na svoja imanja i svoja radna mesta”, rekla je Jovanovićeva.
Misiji je pomenuto i martovsko nasilje iz 2004. godine i činjenica da niko nije snosio političku odgovornost za ono što se tada događalo. „Rekli smo i to da je ministar unutrašnjih poslova Kosova nedavno zbog smrti dva Albanca na demonstracijama pokreta ´Samoopredeljenje´ u Prištini podneo ostavku, ali da niko od političara nije podneo ostavku zbog toga što je 2.491 Srbin ubijen od 1999. godine i da niko za to nije snosio političku odgovornost”, prenela je Jovanovićeva.
Predstavnici Srba govorili su i o nedostatku mehanizama zaštite srpske zajednice u kosovskim institucijama što, kako su upozorili, nije najbolje regulisano ni u Ahtisarijevom predlogu. Prema rečima Jovanovićeve, italijanski predstavnik iz Misije UN pitao je da li praktična strana Ahtisarijevog predloga, bez statusa, odgovara Srbima, na šta je odgovoreno negativno.
„Predstavnik SAD pitao je šta Srbi predlažu, kako da se poboljšaju postojeći dokumenti, dok je predstavnika Katara zanimalo šta ćemo uraditi ako SB, bez obzira na sve, donese odluku o nezavisnosti Kosova”, prenela je ona.
Na sastanku sa petnaestočlanom delegacijom SB bili su i Ranđel Nojkić, poslanik Srpske liste i jedini srpski ministar u privremenoj pokrajinskoj vladi Branislav Grbić.
ARTEMIJE: PLAN AHTISARIJA NIJE I NE MOŽE BITI JEDINA OPCIJA
Vladika raško-prizrenski Artemije izjavio je, posle sastanka sa članovima Misije Saveta bezbednosti UN u manastiru Gračanica, da plan izaslanika Martija Ahtisarija „nije, niti može biti jedina opcija” i dodao da su to shvatili i članovi Misije.
Istakavši da je nezavisnost Kosova i Metohije apsolutno neprihvatljiva i da je neće biti, episkop raško-prizrenski rekao je da je Misiji Saveta bezbednosti preneo nove informacije i saznanja koja će im koristiti kada budu donosili odluku o budućem statusu Kosova.
„Mi smo se potrudili da pokažemo i prikažemo stvarno stanje srpskog naroda i drugih nealbanaca na Kosovu, koji osam godina u kontinuitetu stradaju i žive životom nedostojnim čoveka”, rekao je vladika. On je napomenuo i da je sa članovima Misije govorio i o zločinima albanskih ekstremista, koji se, kako je podsetio, i danas vrše „nad našim narodom, crkvama i manastirima”.
Sastanku sa predstavnicima Misije prisustvovali su i koordinatori srpskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić i Leon Kojen.
Kako je predviđeno planom posete, Misija bi iz Gračanice trebalo da otputuje u Kosovsku Mitrovicu. Predviđena je poseta selu Svinjare, koje je do temelja spaljeno u albanskom nasilju marta 2004. godine. (RTS)

Frid: Počinjemo rad na rezoluciji o Kosovu

Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid izjavio je Tanjugu u Briselu da će, po povratku Misije Saveta bezbednosti UN u Njujork, početi rad na rezoluciji o Kosovu i Metohiji na osnovu plana Martija Ahtisarija, bez obzira na "veoma ozbiljne zamerke" Rusije.

"Zajedno sa partnerima, mi ćemo tokom maja početi rad na rezoluciji Saveta bezbednosti na osnovu Ahtisarijevog plana, za koju očekujem da će biti usvojena tokom proleća", izjavio je Frid na "Briselskom forumu", godišnjem sastanku vodećih funkcionera i eksperata za odnose EU i SAD.

Na pitanje dopisnika Tanjuga da li SAD uvažavaju stav Rusije o ovom pitanju, Frid je odgovorio da Vašington "vrlo dobro zna da Rusija ima veoma ozbiljne zamerke", ali da očekuje od Moskve konstruktivan pristup i saradnju u radu na rezoluciji sa "odličnim ruskim poznavaocima problema".

Pomoćnik američkog državnog sekretara istovremeno je kritikovao vlasti u Beogradu, optužujući ih da uveravaju narod da je "Ahtisarijev plan mrtav i da će biti novih pregovora".

"To jednostavno nije tačno, i meni je žao kosovskih Srba zbog stava vlasti u Beogradu i tvrdokornih stavova u Kosovskoj Mitrovici", istakao je pomoćnik Kondolize Rajs.

Frid je dodao da bi voleo da "vidi da se delovi Ahtisarijevog plana objave u srpskoj štampi, kako bi ljudi mogli da se uvere koliko je povoljan za kosovske Srbe".

Frid je naveo da su u četvrtak i petak, na sastanku u Oslu, ministri spoljnih poslova NATO podržali Ahtisarijev plan i bližu saradnju sa Srbijom, ali i ocenio da je na Srbiji da odluči "u kom pravcu želi da ide".

Samardžić:Američka strana prihvati realnost

Plan Martija Ahtisarija je propao i to ne tvrdi samo Srbija, već i Rusija, i sve više članica Saveta bezbednosti, i bilo bi dobro da američka strana prihvati realnost, izjavio je Tanjugu savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić.

"Rusija to već tvrdi nekoliko nedelja unazad, mnoge članice Saveta bezbednosti se, ili eksplicitno ili implicitno, slažu sa time. Da nije tako, ne bi Misija Saveta bezbednosti bila u Srbiji i ne bi obišla Beograd, Prištinu i druga mesta", rekao je Samardžić.

Samardžić je naveo da se u Savetu bezbednosti razmišlja mnogo realnije o tome kako rešavati kosovsko pitanje i da se to može smatrati "prvom fazom u novom procesu utvrdjivanja statusa Kosova i Metohije".

"Srbija smatra da u tom novom procesu treba da dodje do pregovora. To je konstruktivni stav Srbije i oni koji misle da se bez pregovora može doći do rešenja za Kosovo, grdno se varaju", rekao je Samardžić, koji je i koordinator državnog pregovaračkog tima.

Prema njegovim rečima, "na bazi jednog mrtvog plana" ne može se doneti nova odluka ili nova rezolucija.

"Najava da će Amerika raditi na novoj rezoluciji je pokušaj vršenja pritiska na ostale članice Saveta bezbednosti, pre svega na stalne članice, i to je poslednje sredstvo koje im je ostalo na raspolaganju", ocenio je Samardžić.

On je dodao da je pravljenje nove rezolucije, bez minimalnog konsenzusa u Savetu bezbednosti, "posao bez krčmara" i da "to znaju i oni koji najavljuju rezoluciju, pre svega SAD".

"Do nove rezolucije će se jednog dana možda doći, ali na osnovu pregovora, gde će Beograd i Priština saglasno utvrditi projekciju budućeg statusa Kosova i Metohije", rekao je Samardžić i dodao "da bi bilo dobro da američka strana prihvati realnost".

"Oni, prosto, ne vide šta se dogadja zadnjih meseci, možda više od pola godine, i uporno nastavljaju politiku koja nije i ne može dati rezultata", rekao je savetnik premijera Srbije.

Samardžić je istakao da bi bilo dobro da SAD, u tom prihvatanju realnosti, daju svoj doprinos novoj fazi pregovora oko Kosova i Metohije, a "ne samo da vrše pritisak na vlasti Srbije i na javno mnjenje Srbije da prihvati nešto što svi znaju da je mrtvo i da više ne postoji".

(agencije)

Rusija pozdravila predlog Beograda

Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin pozitivno je ocenio predlog Beograda da medjunarodna zajednica razmotri formulu "kontrolisane autonomije" za Kosovo i Metohiju, umesto "kontrolisane nezavisnosti" koju nudi posrednik UN Marti Ahtisari.

"Sigurno ima smisla da se izuči inicijativa Beograda, jer se na pregovorima sa Ahtisarijem ništa drugo nije razmatralo", rekao je Čurkin agenciji Itar-Tass u Prištini.

Ruski diplomata, koji je kao član Misije Saveta bezbednosti u poseti Beogradu i Prištini, ocenio je da je na "neke članove Saveta bezbednosti proizvelo utisak to što srpska strana svoj pristup ne formuliše kao ultimatum, već kao osnovu za pregovore sa albanskom stranom".

Čurkin je rekao da ne očekuje "velike rezultate" od sastanka u subotu sa Ahtisarijem u Beču.

"Od tog susreta teško je očekivati neke novosti", rekao je on, dodajući da "značajan posao sledi u Njujorku, gde će misija Saveta bezbednosti pripremati izveštaj o poseti regionu.

"To je još jednom prilika da se procene svi detalji ispunjavanja, ili neispunjavanja Rezolucije 1244, i na osnovu toga rešava koliko je stanje na Kosovu zrelo za razmatranje bilo kakavog plana, da ne govorimo o planu koji nema saglasnost obe strane", istakao je ruski predstavnik u UN, dodajući da "treba realno gledati na stvari".

On je naveo da predstoji vrlo naporan rad u Savetu bezbednosti i izrazio zadovoljstvo rezultatima rada Misije, koje je, posle boravka u Beogradu i prvog dana rada na Kosovu, ocenio uspešnim.

Čurkin je rekao da i druge članice smatraju misiju "korisnom, važnom i informativnom".

"Sada se ne razgovara toliko o Ahtisarijevom planu, koliko o stanju na Kosovu i ispunjenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednoasti, što je i bila ideja misije čije je formiranje predložila ruska strana", kazao je on.

Predstavnik Rusije u UN je rekao da je naročito važno za članice Saveta bezbednosti što mogu da saslušaju kosovske Srbe, jer su u Njujork dolazili predstavnici organa samouprave Kosova, ali da kosovske Srbe "niko nije čuo u Savetu bezbednosti".

"Ti kontakti su bili vrlo važni", rekao je Čurkin posle susreta sa predstavnicima Srba u Prištini i Kosovskoj Mitrovici i pravoslavnog sveštenstva u Gračanici.

"To je pružilo potpuno drugi ugao gledanja i ja očekujem da će članice Saveta bezbednosti imati nad čime da se zamisle", naveo je on.

Diplomate SB završile posetu Kosovu
Subota, 28. april 2007. 16:44

Predsedavajući delagacije Saveta bezbednosti UN, belgijski anmbasador Johan Verbeke ocenio je posetu Beogradu i Kosovu kao veoma uspešnu pošto su članovi delegacije dobili dodatne informacije o stanju na terenu.

"Sada imamo dovoljno informacija da premostimo jaz izmedju onoga što dobijamo u Njujorku preko izveštaja i stvarnog stanja na terenu", rekao je Verbeke na konferenciji za novinare na aerodromu u Prištini.

Verbeke je rekao da kada je reč o važnim pitanjima nije dobro da postoje rokovi i da će zato u Njujorku biti dobro razmotrene sve informacije i doneta važna odluka.

Misija Saveta bezbednosti posle višednevne posete Beogradu i Kosovu u subotu putuje u Beč na sastanak sa specijalnim izaslanikom UN za status Kosova Martijem Ahtisarijem.

(Beta)

Rusija: Plan Martija Ahtisarija ne može biti platforma


Plan predstavnika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija ne može da bude platforma za izradu konačnog rešenja Saveta bezbednosti UN za Kosovo i Metohiju, a Rusija i dalje smatra da je forsiranje rešenja o suverenitetu Pokrajine kontraproduktivno, saopštilo je u Moskvi rusko Ministarstvo inostranih poslova. U saopštenju je, takođe, istaknuto kako je protekla poseta Misije Saveta bezbednosti UN potvrdila zaključak da se stanje sa ispunjavanjem ključnih odredaba Rezolucije 1244 i međunarodnih standarda na Kosovu ne može smatrati zadovoljavajućim. „Ponovo potvrđujemo našu poziciju da plan specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija ne može da služi kao platforma za izradu konačnog rešenja Saveta bezbednosti UN o Kosovu, jer u njegovoj osnovi leži kršenje prava jedne od država-članica (UN), što je suprotno međunarodnom pravu, između ostalog Povelji UN, i što u sebi nosi negativne posledice za regionalnu i međunarodnu stabilnost”, naglasila je zvanična Moskva posle posete misije najuticajnijeg tela svetske organizacije Beogradu i Prištini.
Komentarišući rezultate upravo okončane posete Misije Saveta bezbednosti, Ministarstvo je navelo kako je potvrđen zaključak da se, „bez obzira na određeni napredak u socijalno-administrativnoj oblasti, stanje sa ispunjavanjem ključnih odredaba Rezolucije 1244 i međunarodnih standarda ne može smatrati zadovoljavajućim”.

MISIJA SB RAZGOVARALA S AHTISARIJEM
Delegacija Saveta bezbednosti iz Prištine je otputovala za Beč, gde se sastala sa Martijem Ahtisarijem. Posle sastanka, iz kancelarije specijalnog izaslanika kratko je saopšteno da je Ahtisari odgovarao na pitanja članova Misije i pružio dodatna razjašnjenja vezana za njegov predlog rešenja statusa Kosova.
Delegacija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija završila je dvodnevni boravak na Kosovu posetivši juče Orahovac, Malu Krušu i srpsko povratničko selo Brestovik. Posle trodnevnog boravka u Beogradu i na Kosovu, ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti ocenili su da je njihova misija bila uspešna.
„Sada smo bolje opremljeni”, rekao je ambasador Belgije u Ujedinjenim nacijama i presedavajući Misije Saveta bezbednosti Johan Verbeke, komentarišući rezultate dvodnevne posete Kosovu.
„Glavni cilj ove misije, koji se sastojao u obezbeđivanju informacija iz prve ruke, ostvaren je”, rekao je Verdeke, navodeći da je njegova misija ne samo postigla bolje razumevanje već je stekla i kompletnu sliku o sitiuaciji na terenu u političkom, ekonomskom i socijalnom smislu, što će Savetu bezbednosti pomoći, kako je Verbeke naglasio, da se narednih nedelja odgovorno posveti poslu u vezi sa Kosovom.
„Naravno, u ovoj fazi nećemo donositi zaključke”, rekao je presedavajući Misije, objašnjavajući da je to posao koji treba da bude obavljen u Njujorku.
Jedina Verdekeova izjava na konferenciji za štampu koja je mogla ličiti na konkretan zaključak ticala se mogućnosti međuetničke koegzistencije. „Postoji dosta potencijala za međusobno poverenje i saradnju, koje mogu voditi prema kolektivnom cilju međunarodne zajednice za Kosovo kao multietničko društvo,” rekao je Verdeke.

KOŠTUNICA: NADGLEDANA AUTONOMIJA PRAVI KOMPROMIS, KOJI ISKLJUČUJE SVE EKSTREMNE OPCIJE
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je u izjavi agenciji Tanjug da nadgledana autonomija, koju je predložila Srbija, predstavlja pravi kompromis, koji isključuje sve ekstremne opcije i, za razliku od nadgledane nezavisnosti, ne krši, već je saglasna Povelji Ujedinjenih nacija i Ustavu Srbije.
„Srbija je potuno spremna da načini značajan korak u pronalaženju dobrog i održivog rešenja za Kosovo i Metohiju i zato je izašla sa predlogom o nadgledanoj autonomiji za Pokrajinu”, rekao je Koštunica nacionalnoj agenciji.
Prema rečima predsednika srpske vlade, u predlogu Srbije nadgledana autonomija podrazumeva da bi, s jedne strane, bilo omogućeno Albancima da u Pokrajini sami upravljaju vlastitom budućnošću i ostvaruju svoje interese, a s druge strane, Srbija bi, saglasno Povelji UN, zadržala svoj suverenitet i teritorijalni integritet.
„Te dve stvari nadgledana autonomija može da pomiri jer bi za Srbiju u takvom slučaju bilo potpuno prihvatljivo da upravo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nadgleda i sprovođenje i ispunjavanje ovog oblika autonomije Kosova i Metohije unutar Srbije”, istakao je Koštunica.

KARL BILT: IGRANJE VATROM
Američke pretnje da će Vašington priznati nezavisnost Kosova bez rezolucije Saveta bezbednosti UN jesu „igranje vatrom” u odnosima zapadne Evrope i Amerike i „igranje vatrom na Balkanu”, izjavio je šef švedske diplomatije Karl Bilt.
Bilt je, u raspravi na „Briselskom forumu”, time upozorio da „igranje vatrom” predstavlja izjava američkog političara Ričarda Holbruka da će, čak i ako Rusija stavi veto na rezoluciju SB UN, Vašington odmah priznati nezavisnost Kosova.
Takvu izjavu dao je i pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid, koji je takođe rekao da je sadašnji status kvo na Kosovu „neodrživ” i da plan Martija Ahtisarija „nema alternative”.
Frid je istovremeno kritikovao vlasti u Beogradu, optužujući ih da uveravaju narod da je „Ahtisarijev plan mrtav i da će biti novih pregovora”. „To jednostavno nije tačno, i meni je žao kosovskih Srba zbog stava vlasti u Beogradu i tvrdokornih stavova u Kosovskoj Mitrovici”, istakao je pomoćnik Kondolize Rajs.
Koordinator beogradskog pregovaračkog tima i savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić na Fridove optužbe je ponovio da je plan Martija Ahtisarija propao i da to ne tvrdi samo Srbija već i Rusija.

BATAKOVIĆ: PREGOVORA ĆE BITI
Politički savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković izjavio je sinoć da je izvesno da će pregovori o Kosovu i Metohiji biti nastavljeni. Imajući u vidu da je u Misiji Saveta bezbednosti UN prevladalo opredeljenje za nastavak pregovora, jer standardi nisu ispunjeni, kao i da Beograd ima svoj predlog, izvesno je da će pregovora biti, rekao je Bataković. On, međutim, nije mogao da precizira u kojoj bi se formi taj pregovarački proces mogao odvijati.

Kumalo: „Kosovska realnost različita od izveštaja UN”


Kosovska realnost veoma se razlikuje od izveštaja Ujedinjenih nacija, u kojima se više nego pozitivno oslikava situacija u Pokrajini, izjavio je u ponedeljak u Njujorku predstavnik Južne Afrike u Ujedinjenim nacijama Dumisani Kumalo. Kako je iz sedišta UN prenela ruska agencija RIA Novosti, južnoafrički ambasador rekao je da se „realno stanje veoma razlikuje od onoga koje je bilo na papiru”. Po povratku iz prošlonedeljne posete misije Saveta bezbednosti UN iz Beograda i Prištine, ambasador Kumalo rekao je da predstoje konsultacije ambasadora sa vlastima svojih zemalja. „Sve pozicije treba da budu uzete u obzir”, rekao je južnoafrički diplomata, a ruska agencija protumačila je to kao „prvu javnu podršku poziciji Moskve u Savetu bezbednosti UN”. Kumalo se, takođe, usprotivio forsiranju usvajanja rešenja, kako to predlažu SAD i zemlje Evropske unije. „To nije fudbalski meč, gde jedan tim igra protiv drugog. Potrebno je vreme”, rekao je on i izrazio zahvalnost Rusiji „na mogućnosti da problem bude izučen na terenu”, prenela je RIA Novosti.
LONČAR: IZVEŠTAJ ĆE OMOGUĆITI DA SE PRVI PUT SAGLEDA PRAVO STANJE
Ministar za lokalnu upravu i državnu samoupravu Srbije Zoran Lončar ocenio je da će izveštaj Misije Saveta bezbednosti koja je boravila na Kosovu i Metohiji omogućiti da to telo UN prvi put sagleda stvarno stanje u Pokrajini.
On je u izjavi agenciji Beta ocenio da izjava ambasadora Južne Afrike u UN Dumisanija Kumaloa ukazuje da će izveštaj Misije Saveta bezbednosti o stanju na Kosovu pokazati pravo stanje stvari, jer su ambasadori svojim očima videli kako žive Srbi i drugi nealbanci.
„Izvesno je da oni više veruju svojim očima nego izveštaju (šefa Unmika Joahima) Rikera i njegovih prethodnika. Izveštaj Misije mora da pruži načelni odgovor na pitanje da li se u Pokrajini poštuje Rezolucija 1244 SB UN i da li su ostvareni standardi čije je ispunjavanje naložila ova rezolucija”, kazao je Lončar.
On je istakao da Srbija očekuje da se taj izveštaj pažljivo sačini, jer on može predstavljati dobru osnovu za početak novog pregovaračkog procesa i pronalaženja pravičnog rešenja za Kosovo unutar Srbije.

Kontakt grupa danas u Londonu o Kosovu

Medjunarodna Kontakt grupa za Kosovo i Metohiju, sastaće se u Londonu na nivou političkih direktora ministarstava inostranih poslova zemalja članica.

Predstavnik Forin ofisa izjavio je dopisniku Tanjuga da se očekuje da će na sastanku najviše pažnje biti posvećeno "daljim koracima u Savetu bezbednosti", povodom plana Martija Ahtisarija za Kosovo i Metohiju i odredjivanja budućeg statusa te pokrajine.

U diplomatskim krugovima se saznaje da će politički direktori pokušati da ublaže sve vidljivije razlike izmedju nekih zemalja Zapada i Rusije prema Ahtisarijevom planu, koji Kosmetu nudi "nadziranu nezavisnosti".

Londonski sastanak Kontakt grupe "poklapa" se sa boravkom Ahtisarija u britanskoj prestonici, gde će održati predavanje u Kraljevskom institutu za medjunarodne odnose.

Predstavnik Forin ofisa rekao je Tanjugu da se "ne očekuje" Ahtisarijevo učešće na sastanku Kontakt grupe i dodao da su "ta dva dogadjaja odvojena".

Ahtisari će, medjutim, kako je naveo zvanični predstavnik Forin ofisa, imati niz pojedinačnih susreta sa britanskim zvaničnicima što je, kako je napomenuo, deo "bliskih odnosa Britanije sa Ahtisarijem".
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković izjavio je da SAD i EU pritiskaju da se nova rezolucija o Kosovu i Metohiji nadje do kraja meseca pred Savetom bezbednosti UN.

Pred sastanak Kontakt grupe, Drašković je za B92 rekao da veruje u ruski veto, ali i u to da će se dovoljan broj nestalnih članica SB usprotiviti nezavisnosti Kosova.

"Ja spadam u optimiste i verujem da glas Južne Afrike, uz naše dodatne diplomatske napore, za koje ima vremena, može da bude glas i Konga i Gane i Perua. Indonezija je već sigurna. Slovačka je trenutno u velikom problemu. Vlada kaže 'Sledićemo EU', a predsednik i parlament kažu 'Ne možete to da uradite", objasnio je Drašković.

Sastanak Kontakt grupe na nivou političkih direktora trebalo je da bude održan prošle sedmice u Berlinu, ali je odložen zbog, kako je zvanično saopšteno, sahrane bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.

Umesto Berlina, domaćin Kontakt grupi sada će biti London.


Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izjavila je večeras da smatra da će do nastavka pregovora o statusu južne pokrajine ipak doći i da će Kosmet ostati u sastavu Srbije.

Rašković-Ivić je kazala da od sastanka Kontakt grupe za Kosovo i Metohiju, u Londonu, ne očekuje "ništa specijalno" jer će na njemu biti sve koncentrisano na to da zemlje koje se zalažu za nezavisnost Kosmeta pokušaju da uvere Rusiju da je plan specijalnog izaslanika UN za status pokrajine Martija Ahtisarija najbolje moguće rešenje.

Prema njenim rečima, samit SAD-EU u Vašingtonu, koji je preporučio da Ahtisarijev predlog treba da bude prihvaćen, potpuno je prenebregnuo da u Savetu bezbednosti UN postoje i druge zemlje sem zemalja EU i SAD, jer su tu i Rusija, Kina, kao i sedam zemalja Afrike, Latinske Amerike i Azije.
Gostujući na Televiziji Pink, predsednica Koordinacionog centra je podsetila da je nadgledana i suštinska autonomija Kosova i Metohije maksimalno što Srbija daje.

Nadgledana autonomija će Albancima garantovati da Beograd neće preći svoja ustavna i dogovorena ovlašćenja i da će oni imati sve što im je obećano a to je zakonodavna, izvršna i sudska vlast, bez mogućnosti da imaju ministra inostranih poslova i ministra odbrane, objasnila je Rašković-Ivić.
Ona je naglasila da je Srbija spremna na maksimalne ustupke kada je u pitanju saradnja privremenih institucija na Kosmetu sa medjunarodnim finansijskim institucijama, kao i da je spremna da prihvati i poseban mehanizam za približavanje EU.

(MONDO/Agencije)

Čurkin: SB o Kosovu verovatno iduće sedmice

Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin izjavio je ruskim medijima u Njujorku da će diskusija u Savetu bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji o izveštaju misije SB početi najverovatnije sledeće sedmice, posle čega bi SB mogao da donese rezoluciju koja bi bila "stimulans za nastavak pregovora".

Rusija očekuje da bi posle posete misije mogla da bude usvojena rezolucija koja će pozvati strane na nastavak dijaloga i ispunjenje standarda bezbednosti na Kosovu, rekao je Čurkin, prema agenciji Itar-Tas, ne želeći da govori o rokovima u kojima bi takav dokument mogao biti usvojen.

"Ne treba isključiti mogućnost da Savet donese neku odluku o Kosovu, izmedju ostalog, i u formi rezolucije. Jedna varijanta, koja se nameće, jeste usvajanje rezolucije, koja bi bila stimulans za nastavak pregovora i koja bi još jednom potvrdjivala neophodnost ispunjenja medjunarodnih standarda", rekao je Čurkin.

Ruski ambasador je ocenio da će "upravo o sadržaju rezolucije biti vodjen najozbiljniji razgovor" u Savetu bezbednosti UN.

Rusija će insistirati na ispunjenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti a ne na njenom ukidanju kao što se zalažu neke diplomate u Savetu bezbednosti, izjavio je Čurkin upozoravajući da bi u slučaju davanja nezavisnosti Kosovu i malobrojni Srbi mogli da ga napuste.

"Cilj Rezolucije (1244) je stvaranje uslova za normalan život Srba i Albanaca i vraćanje izbeglica u pokrajinu. Savršeno je jasno da ti ciljevi nisu dostignuti", rekao je on, a prenela je agencija RIA Novosti po završetku brifinga na kojem je šef misije SB UN Belgijanac Johan Verbeke podneo usmeni izveštaj o poseti Beogradu i Prištini.

Čurkin je napomenuo da "vraćanje izbeglica na Kosovo nije ni počelo, a malobrojni Srbi na Kosovu osećaju se izuzetno loše", istakavši da u Prištini živi svega 87 Srba, dok u Beogradu ima 30.000 Albanaca, preneo je Itar-Tas.

Na Kosovu se, rekao je šef ruske misije u UN, zadržava atmosfera straha i nestabilnosti, u šta su, prema njegovim rečima, mogli da se uvere i članice misije SB UN prilikom posete regionu.
Ističući da je potpuno jasno da Srbi neće prihvatiti nezavisnost Kosova, Čurkin je odbacio kao neosnovano mišljenje da će u slučaju nezavisnosti Srbi početi da se vraćaju na Kosovo.

Ruski diplomata je naglasio da je pozicija Rusije o statusu Kosova neizmenjena - rešenje treba da se donese na osnovu saglasnosti Beograda i Prištine a, pre svega, treba ispuniti medjunarodne standarde o bezbednosti u Pokrajini.

"Zato pitanje nije u tome, hoće li ili neće biti rezolucije, nego u tome kakva ona treba da bude", naglasio je Čurkin.

(Tanjug)

Čurkin zatražio nove pregovore Beograda i Prištine


Ambasador Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin pozvao je Savet bezbednosti da pokrene „ozbiljnu raspravu” o statusu Kosova i Metohije tražeći, istovremeno, nove pregovore između Beograda i Prištine o ovom problemu. „Poseta je bila dobro osmišljena. Videli smo Srbe koji žive u istom selu kao i Albanci i koji se žale na konstantan strah i pretnje. Mislim da su potrebni novi pregovori, jer ni Beograd ni Priština nisu prihvatili predlog koji je načinio (bivši finski predsednik Marti) Ahtisari”, rekao je Čurkin novinarima. Čurkin je, takođe, rekao da proteklih meseci nije bilo jasnog, ni dramatičnog napretka na Kosovu i zatražio nastavak pregovora i postavljanje novog predstavnika Ujedinjenih nacija umesto Ahtisarija. Prema njegovim rečima, diskusija o statusu Kosova morala bi početi raspravom o sprovođenju programa reformi i demokratizacije kosovskih institucija. „Teško je tvrditi da se međunarodna zajednica nalazi blizu sprovođenja te rezolucije (1244) i ključnih odredaba vezanih za stvaranje normalnih uslova za život kosovskih Srba”, naglasio je ruski diplomata.
ČURKIN ZA BI-BI-SI: RUSIJA NEĆE PRIHVATITI NAMETANJE PLANA AHTISARIJA
Ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin izjavio je u Njujorku da Rusija neće prihvatiti nametanje plana izaslanika UN Martija Ahtisarija za Kosovo i Metohiju. Čurkin je ocenio da bi brzopleto glasanje o novoj rezoluciji o Kosovu bila greška jer Savet bezbednosti UN i međunarodna zajednica „nisu spremni za promišljenu odluku o budućem statusu Kosova”.
On je u intervjuu londonskom Bi-Bi-Siju rekao da brzo usvajanje rezolucije o Kosovu, koja bi bila zasnovana na Ahtisarijevom planu o nadgledanoj nezavisnosti Kosova, kakvu traže SAD, Francuska i Britanija, „što se tiče Moskve, ne dolazi u obzir”.
„Ako budu želeli brzo glasanje, doći će do brze nesreće, od koje niko neće imati koristi. Nadam se da ćemo voditi ozbiljne razgovore o tom pitanju”, rekao je Čurkin. Na pitanje da li to znači veto, ruski ambasador je rekao da tu reč neće koristiti sve dok iz Moskve ne dobije takve instrukcije.
Čurkin je nagovestio da bi Moskva možda podržala rezoluciju kojom bi se ustanovila misija Evropske unije na Kosovu, ali bez nametanja nezavisnosti.
„Ohrabrujuće je da smo tokom nedavne posete Kosovu videli da se EU vrlo ozbiljno priprema da na Kosovu preuzme misiju od UN”, rekao je on i dodao da o tome može da se razgovara. „Možda možemo da promenimo modalitet međunarodnog prisustva na Kosovu. Takođe, možemo da organizujemo bolji sistem za povratak izbeglica”, rekao je Čurkin, ocenivši da takav sistem trenutno uopšte ne postoji.
FRANKFURTER RUNDŠAU: AHTISARIJEV PLAN PRED ODBACIVANJEM
Plan Martija Ahtisarija o budućnosti Kosova je pred neuspehom i odbacivanjem, piše nemački list „Frankfurter rundšau”, ističući da se taj zaključak nazire posle posete misije Saveta bezbednosti UN Beogradu i Prištini.
„Delegacija UN vratila se skeptična u Njujork”, naveo je list dodajući da bi, prema neoficijelnim procenama, Ahtisarijev plan u SB mogao dobiti najviše šest, od petnaest glasova, a da je za njegovo usvajanje neophodno devet glasova.
„Sigurnu podršku taj plan ima samo kod SAD, Velike Britanije, Francuske, Belgije i Italije. Peru, Panama i Katar važe kao nesigurni, Južna Afrika, Kongo, Gana, Indonezija i Kina će pre biti protiv predloga nego za njega, a Slovačka i Rusija sigurno protiv njega”, ocenio je „Frankfurter rundšau”.
List je dodao da je južnoafrički ambasador Dumisani Kumalo, po završetku posete Beogradu i Prištini, rekao da se ono što se tamo videlo i čulo drastično razlikuje od izveštaja šefova UNMIK-a.
Naglašavajući da je Moskva prošlih nedelja zapretila vetom protiv nezavisnosti Kosova, list piše da je, s druge strane, pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid stanovište Amerike obrazložio jasnije nego bilo ko do sada.
„Nadam se da je Rusiji jasno da će Kosovo u svakom slučaju biti nezavisno”, preneo je list Fridovu izjavu u Briselu.
Kada je reč o poziciji Nemačke u kosovskom pitanju, Frankfurter rundšau piše da nemačko predsedavanje Evropskom unijom sledi ideju po kojoj bi SB budući status Kosova ostavio otvorenim, ali bi, uprkos toga, omogućio put za ostanak vojne, policijske i državno-pravne misije, koje predviđa Ahtisarijev plan. (RTS)

Rusija u Kontakt grupi tražila da SB UN podstakne pregovore


Rusija je na sastanku Kontakt grupe u Londonu ponovo predložila da se izvrši sveobuhvatan pregled ispunjavanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji i istakla da SB treba da podstakne pregovarački proces Beograda i Prištine uz međunarodno posredovanje. „Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Vladimir Titov je na sastanku u Londonu ukazao da u Pokrajini i dalje ima veoma velikih problema, pre svega u oblasti uspostavljanja međuetničkog dijaloga, ispunjenja standarda prema manjinama, garancije njihove bezbednosti i povratka izbeglih i privremeno raseljenih lica”, saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova. „Ponovo je predloženo da se na osnovu rezultata (posete) misije, u Savetu bezbednosti UN sprovede sveobuhvatna procena ispunjenja Rezolucije 1244 SB UN, koja predstavlja pravnu osnovu za rešavanje (kosovskog pitanja)”, istaknuto je u saopštenju ruskog Ministarstva.
Titov je „izložio viziju moguće reakcije Saveta bezbednosti u ovoj fazi razvoja situacije na Kosovu, usmerenu na pospešivanje pregovaračkog procesa među stranama, uz međunarodno posredovanje, u interesu nalaženja prihvatljivog i dugoročnog rešenja problema”, naveo je MIP Rusije.
Na sastanku, na nivou zamenika ministara i političkih direktora, razmotreni su aktuelni aspekti rešavanja kosovskog pitanja, između ostalog uz uzimanje u obzir posete misije regionu radi analize situacije „na terenu”, održane prošle nedelje na inicijativu Rusije.
Rusija smatra da plan izaslanika UN Martija Ahtisarija, kojim se Kosovu daje nezavisnost pod međunarodnom kontrolom, ne može da bude platforma za konačno rešenje SB UN za status Kosova, jer je utemeljen na kršenju suverenih prava Srbije kao države članice UN.
Takođe, Rusija upozorava da je kontraproduktivno forsiranje rešenja da Kosovo bude suvereno i da bi nezavisnost stvorila presedan u međunarodnoj praksi, sa negativnim posledicama za regionalnu i međunarodnu stabilnost.
Zvanični predstavnik Forin ofisa saopštio je dopisniku Tanjuga da je sastanak Kontakt grupe bio „rutinski skup” na nivou političkih direktora ministarstava inostranih poslova zemalja članica Kontakt grupe, uz prisustvo visokih državnih službenika, na kome je „analiziran napredak u procesu određivanja budućeg statusa” Kosova i Metohije
Nije poznato da li je postignut bilo kakav napredak u usaglašavanju već poznatih stavova članica Kontakt grupe u procesu određivanja budućeg statusa Pokrajine.
SAD I RUSIJA NASTAVLJAJU KONSULTACIJE O KOSMETU
Status Kosova i Metohije će najverovatnije biti jedna od tema susreta američkog državnog sekretara Kondolize Rajs i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova sredinom maja u Moskvi, saopšteno je u Stejt departmentu u Vašingtonu.
„Kosovo se u prošlosti pojavljivalo kao tema razgovora državnog sekretara sa ruskim ministrom spoljnih poslova, očekujem da će tako biti i kasnije ovog meseca u Rusiji”, rekao je portparol Stejt departmenta Tom Kejsi.
Govoreći o sastanku šestočlane međunarodne Kontakt grupe, koji je održan u Londonu, Kejsi je rekao da „ne želi da tvrdi da su rešena sve otvorena pitanja sa Rusijom”. „No, mi nastavljamo da radimo sa njima na ovom pitanju, ne samo unutar Kontakt grupe, već i u Ujedinjenim nacijama ... nastavićemo konsultacije sa Rusima kako bi obezbedili podršku za rezoluciju koja će obezbediti najbolji put napred za narod Kosova i narod Srbije”, rekao je Kejsi.
Kejsi je rekao kako Sjedinjene Američke Države očekuju da „stvari pokrenu napred” kada je u pitanju prihvatanje plana koji je za budući status Kosmeta načinio bivši finski predsednik Marti Ahtisari. (RTS)

Koštunica: Vlada podržava ključne elemente ruskog predloga rezolucije


Vlada Srbije snažno podržava ključne elemente ruskog predloga za novu rezoluciju o Kosovu i Metohiji u Savetu bezbednosti UN, izjavio je premijer Srbije Vojislav Koštunica. „Pre svega, za Srbiju je najvažnije da ruski predlog jasno predviđa da nova rezolucija u potpunosti potvrđuje Rezoluciju 1244, odnosno da potvrđuje državni suverenitet Srbije na Kosovu i da potvrđuje teritorijalnu celovitost Srbije”, kazao je Koštunica. Premijer je naglasio da „Srbija od početka razgovora o budućem uređenju Kosova insistira da ne sme da dođe do prekrajanja naših međunarodno priznatih granica, jer je to ključni princip koji važi za sve države sveta, pa mora važiti i za Srbiju”. „Istovremeno, Srbija pokazuje punu spremnost da konstruktivno i odgovorno učestvuje u razgovorima za pronalaženje kompromisnog rešenja za budući status Kosova unutar Srbije”, istakao je Koštunica. Ruski predlog rezolucije, o kojem će, paralelno sa nacrtom Francuske, večeras u UN početi neformalne konsultacije, sadrži ozbiljne rezerve prema Ahtisarijevom predlogu rešenja statusa Kosova i Metohije i podrazumeva nastavak pregovora između Beograda i Prištine, koji bi doveo do obostrano prihvatljivih rešenja.
Rusija je zatražila i da Savet bezbednosti UN obezbedi nastavak pregovora Beograda i Prištine i da, istovremeno, „uzme k znanju” predlog Srbije za rešavanje statusa Kosova.
Rusija predlaže da novom rezolucijom UN za Kosovo treba pozvati na potpuno ispunjavanje Rezolucije 1244 i stvaranje multietničkog društva u toj pokrajini, uz punu zaštitu svih objekata od verskog ili istorijskog značaja.
Ruskim predlogom se istovremeno zahteva „fazno sprovođenje budućeg sporazuma o rešavanju statusa Kosova”. (RTS)

Verbeke podneo izveštaj


Belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke podneo je u četvrtak u Njujorku izveštaj o poseti 15-člane Misije svetske organizacije Beogradu i Kosovu i istovremeno najavio početak pregovora o novoj rezoluciji o Kosovu za sledeću sedmicu. Na sastanku održanom u sedištu UN u Njujorku ponovo su potvrđene razlike u pristupu kosovskom pitanju između Rusije i Zapada. Zapadne zemlje i Rusija ponovo su zauzeli suprotne, gotovo nepomirljive stavove o načinu rešavanja statusa Kosova, nagoveštavajući složenost pregovora koji očekuje SB UN u procesu usaglašavanja nove rezolucije o toj pokrajini. Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin rekao je da je misija SB imala prilike da se uveri da je na Kosovu „još dug put do ispunjavanja standarda” i založio se za nastavak pregovora između predstavnika Beograda i Prištine. „Imamo elemente koje su predložili EU i SAD. I mi smo predložili elemente. Ali, do sada je održana samo jedna runda neformalnih pregovora”, rekao je Čurkin. „Neki elementi ta dva predloga su nepomirljivi i pred nama je ozbiljan problem, koji zahteva ozbiljne pregovore”, rekao je Čurkin.
„Kao nikada do sada, predloženo je rešenje kojim bi se delu jedne suverene države dala nezavisnost, što predstavlja slučaj od ogromnog značaja za međunarodno pravo i međunarodnu zajednicu”, naglasio je ruski diplomata, dodajući da sve strane treba da „pokažu strpljenje”.
Američki ambasador Zalmaj Kalilzad istakao je da kosovsko pitanje ima „vrhunski značaj” za administraciju u Vašingtonu, naglašavajući podršku planu za rešavanje kosovskog statusa koji je sačinio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.
„Kosovo danas bezmalo funkcioniše kao autonomna država... A bili smo svedoci da ima prostora za napredak”, rekao je Kalilzad. Kalilzad je, takođe, rekao da bi svako odlaganje predstavljalo opasnost da čitav proces uđe u period stagnacije, što izaziva strah od izliva nasilja i nenadgledane nezavisnosti.
„Kosovo je bilo deo Jugoslavije, države koja je prestala da postoji. Ovo je jedinstveno rešenje za jedinstveni slučaj”, rekao je Kalilizad. „Pred nama nije lak posao, ali ovo je poslednje poglavlje raspada bivše Jugoslavije”, dodao je on.
Naglasivši da će do sledeće nedelje, kada bi trebalo da počnu pregovori o novoj rezoluciji, sve države članice Saveta dobiti smernice iz svojih prestonica, Verbeke je rekao: „Kako će se to završiti, videćemo narednih dana i sedmica. Ne mislim da će se raditi o mesecima”.
Verbeke, šef misije Saveta bezbednosti koja je krajem aprila boravila u Briselu, Beogradu, Prištini i Beču, u izveštaju na 11 strana naveo je detalje susreta 15 ambasadora sa lokalnim zvaničnicima, te zaključke oko kojih su se prethodno dogovorile sve strane.
Belgijski diplomata istakao je da je stanje na Kosovu stabilno, ali i krhko, te da su kosovski Albanci sigurni u ishod procesa, dok su Srbi zabrinuti zbog perspektiva koje nosi budućnost.
U izveštaju Verbekea se, takođe, navodi da se Kosovo još uvek oporavlja od posledica sukoba, ali i da su dve zajednice, srpska i albanska, duboko podeljene i žive odvojenim životima.
„Za puno pomirenje i efikasnu integraciju će biti potrebno vreme i dugoročna privrženost svih strana. Ohrabrujuća je bila rešenost kosovskih političkih lidera da izgrade Kosovo za sve zajednice”, navodi se u izveštaju.
Nezadovoljavajućim je ocenjen napredak u procesu povratka izbeglica, što je objašnjeno bezbednosnim problemima, nedostatkom slobode kretanja, te nedostatkom ekonomskih preduslova.
U izveštaju je takođe navedeno da su strane izrazile potpuno oprečne stavove o budućem statusu Kosova i istovremeno je istaknuta neophodnost pružanja evropske perspektive za Kosovo, Srbiju i čitav region.
Verbekeov izveštaj predstavlja rutinski kraj rada kosovske misije, ali je, još jednom, pokrenuo diskusiju u kojoj je na videlo izbilo neslaganje država članica SB oko daljih koraka u rešavanju statusa Kosova.
Kako navode diplomate na Ist Riveru, najsnažniji zagovornici brzog priznanja nezavisnosti Kosova, SAD i Velika Britanija, već su predložili „izvesne ustupke”, odnosno izmene Ahtisarijevog plana, posebno u delu koji se odnosi na povratak izbeglica.
Posmatrači, takođe, navode da je indikativan i ton kojim su o kosovskom problemu govorili predstavnici SAD i Rusije, vešto izbegavajući bilo kakvu konfrontaciju o tom pitanju, što navodi na zaključak da ih „očekuju teški pregovori”.
Ruski stav podržale su Kina i Indonezija, koja se založila za „pošteno rešenje u skladu sa međunarodnim pravom”, dok je Slovačka podržala stav EU, ali i zatražila da se ubrza povratak izbeglica. Panama je predložila da Savet bezbednosti prihvati Ahtisarijev plan, ali sa „zadrškom” od šest meseci, tokom kojih bi bili nastavljeni pregovori između Srba i Albanaca.
ČURKIN: AHTISARIJEV PLAN NE MOŽE DA BUDE PLATFORMA ZA IZRADU KONAČNOG REŠENJA SB UN ZA KOSMET
Rusija ne može da prihvati dve tačke u predlogu Sjedinjenih Američkih Država i „evropske trojke” - podršku planu izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija, odnosno mogućnost da Kosovo i Metohija proglase nezavisnost, i odredbu da je „kosovski slučaj” jedinstven na svetu, izjavio je u Njujorku stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin, preneli su ruski mediji.
Govoreći o dokumentima koje su uneli SAD, Francuska, Velika Britanija i Nemačka, s jedne, i Rusija s druge strane, Čurkin je ruskim medijima rekao da su oni „najmanje po dva principijelna parametra nespojivi: po podršci Ahtisarijevom planu, odnosno po mogućnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, i po odnosu na jedinstvenost kosovskog slučaja”, prenela je ruska novinska agencija Itar-Tas.
Ahtisarijev plan ne može da bude platforma za izradu konačnog rešenja Saveta bezbednosti UN za Kosmet, a nametnuto rešenje na osnovu njega „ne samo što bi stvorilo očigledno negativan presedan u svetskoj praksi, nego nosi u sebi predvidive zabrinjavajuće posledice za regionalnu i međunarodnu stabilnost”, rekao je ruski diplomata.
„Jednom nagrađeni separatizam daće moćan impuls i u drugim delovima sveta. Tako pokrenuta lančana reakcija može pre ili kasnije da zahvati bilo koji region u svetu”, istakao je Čurkin. (RTS)

Čurkin: Veto Rusije sve verovatniji
Subota, 12. maj 2007.

Rusija bi mogla da stavi veto na predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se obezbedjuje nezavisnost Kosova, rekao je ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin.

"Takav scenario postaje sve verovatniji", rekao je Čurkin na ruskoj televiziji "Vesti 24" odgovarajući na pitanje da li će Rusija iskoristi svoje pravo na veto kao stalna članica Saveta bezbednosti UN.

"Pokušavamo da nadjemo diplomatsko rešenje, ali takvo rešenje ne možemo naći prosto prihvatajući poziciju zemalja sa kojima se duboko ne slažemo", dodao je Čurkin.

Predlog rezolucije, koja su u UN prosledile SAD i EU, prihvata plan specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, prema kojem bi Kosovo postalo nezavisno pod nadzorom EU.

Čurkin je optužio predstavnike Zapada da nameću veštačke rokove za rešavanje osetljivih pitanja i da primenjuju dvostruke stanrade, što su optužbe, kako prenosi Rojters, koje Moskva često koristi kada reaguje na kritike svoje politke.

On je rekao da ruske diplomate često u polušali pitaju svoje kolege sa Zapada: "Zašto ne primenimo isti vremenski okvir za bliskoistočnu krizu i da pokušamo da rešimo izraelsko-palestinski sukob u okviru, recimo, tri meseca?"

Diplomatski izvori očekuju da će ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti UN sledeće nedelje početi razgovore kako bi usaglasili tekst rezolucije.

Čurkin je, medjutim, rekao da ruske diplomate "neće ni dotaći" predlog rezolucije pre nego što se završi poseta američkog državnog sekretara Kondolize Rajs Moskvi sledeće nedelje.

Kondoliza Rajs bi trebalo da stigne u ponedeljak u Moskvu. Očekuje se da medju glavnim temama razgovora sa ruskim zvaničnicima bude pitanje rešenja budućeg statusa Kosova. "Svi čekaju ishod razgovora da bi ponovo razmotrili situaciju i videli šta se može uraditi u Savetu bezbednosti", rekao je Čurkin u intervjuu televiziji "Vesti 24".

On je rekao da Rusija ne želi da održava status kvo na Kosovu, i da je spremana da radi na rešenju koje bi uključivalo Evropsku uniju. "Priznajemo da može biti rešenja koje ne bi samo gurnulo obe strane ka daljim pregovorima, nego i zamenilo UN na Kosovu sa prisustvom EU", reka je Čurkin.

Kako prenosi Rojters, Zapad smatra da je vreme da se okonča dugi zastoj u pregovorima o Kosovu pošto razgovori izmedju Srba i Albanaca nisu ničemu doprineli. Rusija, saveznik Beograda, kako piše Rojters, želi da se pregovori nastave.

SAD i EU u petak uveče su prosledile nacrt rezolucije kojom bi se podržala nezavisnost Kosova pod medjunarodnim nadzorom, uprkos oštrom protivljenju Rusije, stalne članice Saveta bezbednosti UN.

I ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin prosledio je Savetu bezbednosti nacrt rezolucije u kojoj traže dodatni pregovori Beograda i Prištine i dodatni napori u sprovodjenju standarda UN, uključujući zaštitu manjina i osiguravanje povratka prognanih Srba.

(Beta)

Samardžić: Posle izjave Čurkina sve se menja
Nedelja, 13. maj 2007.

Član pregovaračkog tima Slobodan Samardžić ocenio je da je najava ruskog ambasadora u UN Vitalija Čurkina o mogućnosti upotrebe veta "važan dogadjaj" koji bi mogao da otvori novo poglavlje u rešavanju statusa Kosova i Metohije.

"Posle te izjave sve će biti drugačije, jer su SAD suočene sa pravom realnošću oko Kosova i Metohije da neće dobiti potreban broj glasova za prolaz rezolucije. To će ih naterati da razmišljaju u drugom pravcu i moguće je da će početi da revidiraju svoj stav", kazao je Samardžić agenciji Beta.

Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je da bi Rusija mogla da stavi veto na predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se obezbedjuje nezavisnost Kosova.

"Takav scenario postaje sve verovatniji", rekao je Čurkin na ruskoj televiziji "Vesti 24" odgovarajući na pitanje da li će Rusija iskoristi svoje pravo na veto kao stalna članica Saveta bezbednosti UN.

Samardžić je kazao da je bila pogrešna procena SAD da pregovori o Kosovu treba da budu okončani do kraja maja i dodao da je kod složenih političkih pitanja potrebno više strpljenja i više vremena za pregovore.

"Najava veta nije samo ohrabrenje za Srbiju, već i krajnje upozoravajuća poruka za SAD i njihove saveznike i partnere... To je principijelno upozorenje i nadamo se da će EU sada shvatiti da mora sama da formuliše svoju politiku za Kosovo i Metohiju", rekao je on.

(Beta)