Status Kosva i Metohije

Bitka za Kosovo u Savetu bezbednosti

Jedina gotovo sigurna stavka u narednom periodu, kada je reč o budućoj sudbini Kosova i Metohije, jeste da delegacije Beograda i Prištine neće sedati za sto sa pregovaračem Martijem Ahtisarijem.


Specijalnom izaslaniku je u mandatu ostalo još da podnese izveštaj pred Savetom bezbednosti i ta sednica mogla bi da bude održana tokom aprila. Međutim, to neće biti kraj jer tada neće biti određen budući status pokrajine. Sledi usaglašavanje stavova oko nove rezolucije. Niko ne može prognozirati koliko će konsultacije stalnih članica SB trajati, osim da posao neće biti nimalo lak. Prvi sledeći potez je upućivanje predloga generalnom sekretaru UN i stalnim članicama SB, a potom i Ahtisarijev izlazak pred SB, kada će samo podneti izveštaj. Iako je i sam najavljivao da će rešenje statusa predložiti u pisanoj formi, neizvesno je da li će to i učiniti. Ahtisari je najbliži ideji nadgledane nezavisnosti. Ahtisari će možda u izlaganju reći u kom pravcu rešavanje statusa treba da ide, ali da li će i u pisanoj formi jasno stajati odrednica, zavisi od procene da li bi takav pristup mogao izazvati otpor među članicama SB, posebno Rusije. Otuda će Ahtisari u narednom periodu imati susrete sa predstavnicima zemalja direktno uključenim u rešavanje kosovskog problema. Tako bi u narednih desetak dana trebalo da bude prelomljeno kako će Ahtisari nastupiti. Nakon toga sledi usaglašavanje stavova stalnih članica. Slede dogovori oko nove rezolucije koja će zameniti Rezoluciju 1244. Šta će pisati u novoj rezoluciji zavisi od stavova pet članica, a da bi se pojavila pred SB i bila na glasanju, sa njom se prethodno članice moraju saglasiti. U novoj rezoluciju gotovo je sigurno da neće biti preciziran status zbog Rusije, ali će misija na KiM sa UN biti preneta na EU. Kada je reč o statusu, po nezvaničnim najavama, rezolucija će stvoriti uslove za izjašnjavanje naroda na Kosovu. Tako će biti stvoreni uslovi da se 'dođe do statusa'.

Ž. J.

Izvor: Blic

Baburin: Rusija i Kina najaviće veto
12. mart 2007.

Zamenik predsednika ruske Dume Sergej Baburin izrazio je sumnju da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvajati rezoluciju o budućem statusu Kosova i Metohije, jer će „Rusija i Kina unapred reći da će uložiti veto”. „Rusija je već iskazala poziciju - ruski predstavnik iskoristiće pravo veta u odnosu na svaki nacrt (rezolucije) koji ne podrži Beograd, a drago mi je što je to predsednik Rusije ponovo nedavno potvrdio”, izjavio je Baburin Tanjugu. „Ako vidimo da jedna strana otvoreno nije zadovoljna predloženim načinima rešenja situacije, takvo rešenje nećemo podržati”, rekao je Vladimir Putin 10. februara ove godine u Minhenu, na 43. međunarodnoj konferenciji o bezbednosti, govoreći o Kosovu. Šef ruske države pozvao je tada međunarodne posrednike da ne „izigravaju Boga” pokušavajući da rešavaju „za sve narode sve njihove probleme”.
Prema rečima Baburina, pregovori oko plana specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija imali su za cilj da konstatuju da su međunarodni napori za rešenje problema došli u „ćorsokak” i da se stvori psihološka osnova da „Kosovo priznaju zemlje koje su ga 1999. godine okupirale”.

„Propast pregovora u Beču je razumljiv - rukovodstvo Srbije, naročito posle novog ustava, nikako ne može dobrovoljno da se odrekne Kosova i Ahtisarijev plan je nemoguć i za radikale, ali i za (predsednika i premijera Srbije) Tadića i Koštunicu”, dodao je on.

Lider partije „Narodna volja” rekao je da je kompromisno rešenje između zahteva za nezavisnošću i zadržavanjem Kosova kao dela Srbije nemoguć i nerealan i da je to jasno bilo i 1999. godine. Na pitanje kakvo je rešenje moguće, Baburin je odgovorio da je „sa tačke gledišta međunarodnog prava, neophodno izvesti vojsku i vratiti srpske graničare na spoljne granice, a potom se baviti rešavanjem autonomnog statusa”.

On smatra da je, „sa tačke gledišta sile, Pokrajina okupirana i da oni koji su je okupirali nikada, u krajnjoj meri ne u bližoj i doglednoj budućnosti, neće priznati da su agresori”.

KOJEN: OČEKUJEM NASTAVAK PREGOVORA O BUDUĆEM STATUSU

Koordinator srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen izrazio je očekivanje da će pregovori o budućem statusu Kosova ipak uskoro biti nastavljeni. „Zahtev da se pregovori nastave nije nerealan jer predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija nije usaglašen i Beograd ga nije prihvatio”, rekao je Kojen za Radio-televiziju Srbije.

On je ocenio da među stalnim članicama Saveta bezbednosti postoje različiti pogledi na rešenje budućeg statusa i da je, „ako se ne postigne saglasnost u SB, prirodno da se pregovori nastave”.

SAMARDŽIĆ: OČEKUJEMO NOVE PREGOVORE I NOVE POSREDNIKE

Koordinator Državnog tima za pregovore o statusu Kosova i Metohije Slobodan Samaradžić izjavio je da su mali izgledi da Savet bezbednosti UN raspravlja o predlogu izaslanika Martija Ahtisarija, istakavši da taj dokument nije proizašao iz pregovora Beograda i Prištine i da se njime krše osnovni principi i načela UN.

„Taj dokument nije ispunio formalne uslove da dođe na SB, zato što nije proizašao iz pregovora, već iz rada takozvanih stručnjaka iz UNOSEK-a. Drugo, taj dokument krši osnovne principe i načela i prava UN, i zašto bi SB UN vodio raspravu o tome”, rekao je Samardžić Tanjugu nakon pregovora u Beču, kojima je okončana jedna faza u procesu pronalaženja rešenja za Kosovo.

JANKOVIĆ: ZAVRŠENA TEK JEDNA FAZA PROCESA

Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković izjavio je da je netačno misliti da je završetak bečkih pregovora kraj čitavog procesa, ističući da je to samo završetak jedne faze procesa traženja rešenja za Kosovo i Metohiju.

„Apsolutno se ništa ne sme niti može smatrati konačnim. Ono što je Ahtisari rekao, to je da će do kraja meseca, doslovno, svoj predlog rešenja uručiti generalnom sekretaru UN. To znači da će još neko vreme raditi na konačnoj verziji, uz pretpostavku da će uzeti u obzir i ono što je juče i ranije rečeno u toku pregovora”, rekao je Janković Tanjugu.

On je objasnio da će najpre uslediti nastojanje da se u Savetu bezbednosti (SB) dođe do teksta rezolucije kojom bi bila zamenjena postojeća 1244 i naveo da je veliko pitanje da li će se u tome uspeti.

DURLO: SREDINOM NEDELJE AHTISARIJEV PREDLOG ZA KOSOVO U UN

Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za status Kosova Marti Ahtisari sredinom sledeće nedelje proslediće u sedište svetske organizacije konačan predlog svog rešenja za status Kosova, izjavio je Tanjugu portparol Ahtisarijeve kancelarije (UNOSEK) Remi Durlo.

„Kao što je Ahtisari najavio, njegov zamenik Alber Roan otputovaće sredinom sedmice u Njujork. On će lično predati Ahtisarijev dokument generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu”, precizirao je Durlo.

Uz taj dokument, Ahtisari će uputiti i propratno pismo u kojem će precizirati predlog statusa Kosova, rečeno je ranije Tanjugu u diplomatskim krugovima u Beču.

SAD ŽALE ZBOG NEUSPEHA PREGOVORA

Vašington je izrazio žaljenje zbog neuspeha pregovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i pozvao na dogovor. „Pregovori u Beču pokazali su da Beograd i Priština imaju i dalje potpuno suprotstavljene stavove po pitanju statusa Kosova”, rekla je za agenciju AFP portparolka Stejt departmenta Džoan Mur.

Vašington smatra da je predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija, podnet „posle višemesečnih razgovora s dve strane, pravičan dokument”. „To je plan za stabilnije i demokratsko Kosovo, koje štiti prava svih”, ocenila je ona.

„Podržavamo najavu o predstavljanju konačnog izveštaja pred Savetom bezbednosti UN krajem meseca. Pozivamo dve strane da postignu dogovor o predlogu”, dodala je portparolka Stejt departmenta.

GALJAK: EU ŽALI ŠTO NIJE POSTIGNUT DOGOVOR U BEČU

Evropska unija žali što nije postignut dogovor između Beograda i Prištine tokom sastanka o statusu Kosova u Beču, izjavila je Tanjugu u Briselu Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane.

Ona je istakla da se EU nada da će rešenje moći da bude pronađeno kroz Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. EU je, prema njenim rečima, „već bila svesna teškoća koje su se pojavile tokom procesa i žali što one nisu mogle da budu prevaziđene”.

Ona je takođe prenela da EU ima „puno poverenje u Martija Ahtisarija i njegove dalje korake”. (agencije)

Sledi ubedivanje Moskve

"Rusija smatra da je odluka specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija da preda Savetu bezbednosti UN plan buduceg statusa Kosova preuranjena i zalaže se za nastavak konsultacija", izjavio je predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin. Ovakav potez Moskve najavljuje da ce glavna aktivnost zapadnih sila, posebno SAD i Velike Britanije, tokom marta biti u naporima da ubede Rusiju da popusti i omoguci da Savet bezbednosti usvoji novu rezoluciju prema kojoj bi Kosovo, na osnovu Ahtisarijevog plana, postalo nezavisna država pod ogranicenim protektoratom EU.

Plan za buduci status Kosova bice dostavljen u sedište UN prema planiranim rokovima. Ahtisarijev zamenik Alber Roan danas ce doputovati u Njujork sa predlogom koji ce predati generalnom sekretaru Ban Ki Munu, a zatim i Savetu bezbednosti, najavio je Ahtisarijev portparol Remi Durlo.

Iako nije pominjao veto, Mihail Kaminjin je istakao da je Ahtisarijev predlog za Moskvu neprihvatljiv jer su nalaženje kompromisa otežali naklonjenost jednoj strani, koja je postojala od pocetka procesa pregovora, kao i veštacki postavljeni rokovi.

Ambasadori Nemacke, SAD i Velike Britanije u Beogradu potvrdili su za "Blic" da se nadaju da ce status Kosova biti odlucen novom rezolucijom SB UN, medutim, ne slažu se svi da je stavljena tacka na pregovore izmedu Beograda i Prištine. Britanski ambasador Stiven Vordsvort veruje da je pregovaracki proces Beograda i Prištine završen i da se prebacuje na Savet bezbednosti koji pitanje mora pažljivo da razmotri i dode do rešenja. On rešenje vidi u novoj rezoluciji zasnovanoj na Ahtisarijevom planu i, kako kaže, zemlje clanice Saveta bezbednosti trudice se da obezbede podršku za takvo rešenje.

- Verujemo da do rešenja u Savetu bezbednosti treba da dode što pre jer svako odlaganje vodi ka nesigurnosti u regionu i mogucim problemima na Kosovu - rekao je Vordsvort za "Blic", ali nije mogao da precizira da li ce do dogovora o rezoluciji doci vec u aprilu kada Britanija preuzima predsedavanje Savetu uz naznaku da ce sve zavisiti od konsultacija u SB.

Slicnog stava je i americki ambasador u Srbiji Majkl Polt koji kaže da "dalja odlaganja nece dovesti do održivog rešenja i samo ce odložiti rešenje poslednjeg nerešenog pitanja nakon raspada Jugoslavije". I u Ministarstvu spoljnih poslova Francuske izrazili su punu podršku Ahtisarijevom "uravnoteženom planu". Ipak, diplomate nisu želele da govore da li ce u slucaju da u Savetu ne bude obezbedena podrška za novu rezoluciju svaka zemlja pojedinacno priznati nezavisno Kosovo. Britanski ambasador Vordsvort rekao je da "Britanija ne razmišlja trenutno o tome vec je sve napore usmerila na obezbedivanje podrške za pozitivu rezoluciju", dok Amerikanac Polt smatra da je "prerano komentarisati ishod procesa pre nego što Ahtisari predstavi plan".

Ipak, ambasador Nemacke Andreas Cobel nije siguran da je stavljena tacka na pregovore Beograda i Prištine jer, kako kaže za "Blic", "ništa u životu nije definitivno osim smrti". Govoreci o mogucnosti pojedinacnog priznavanja nezavisnog Kosova, on je za naš list rekao da je "siguran da su sve zemlje clanice SB UN svesne velike odgovornosti koje implicira njihova odluka".

Roan predaje Ban Kimunu predlog za rešenje statusa KiM

Zamenik šefa pregovarača UN za status Kosova Alber Roan predaće generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Kimunu predlog za rešenje statusa Pokrajine, posle čega će, najverovatnije 26. marta, u Savetu bezbednosti UN početi ozbiljna rasprava o tom dokumentu. Kako su Tanjugu rekle diplomate u njujorškom sedištu UN, Roan će danas predati dokument, koji među predstavnicima SAD, Velike Britanije, Nemačke i Francuske ima status konačnog predloga za rešenje kosovskog problema, ali ostaje nejasno da li on sadrži i preciznu odrednicu budućeg statusa Pokrajine. Početkom iduće nedelje šef UNMIK-a Joahim Riker podneće Savetu bezbednosti redovni tromesečni izveštaj o stanju na Kosovu i Metohiji. (RTS)

Sutra sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosmetu

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatraće sutra izveštaj o stanju na Kosovu i Metohiji šefa Misije UN u Pokrajini (UNMIK) Joahima Rikera, označavajući početak ozbiljne rasprave o sudbini dokumenta kojim je bivši predsednik Finske Marti Ahtisari budući status Kosmeta opisao, kako se saznaje, kao „nadgledanu nezavisnost”. Iako su tromesečni izveštaji UNMIK rutinsko upoznavanje ambasadora država članica Saveta bezbednosti sa razvojem događaja na Kosmetu, dokument ambasadora Rikera ovog puta će imati dodatnu težinu, ponajviše jer će uslediti nekoliko dana pošto je generalni sekretar UN Ban Ki-Mun obećao punu podršku Ahtisarijevim zamislima. „Sednica Saveta bezbednosti o Kosovu može se protumačiti kao uvod u ozbiljnu diplomatsku inicijativu usmerenu ka definisanju statusa te pokrajine, s tim što je već sada jasno da će rasprava o Ahtisarijevom dokumentu početi početkom aprila”, rekao je za Tanjug jedan zapadni diplomata u UN.
Izveštaji nemačkog diplomate Rikera i generalnog sekretara UN, već je poznato, predstavljaju optimističko gledanje na stanje u južnoj srpskoj pokrajini, pri čemu je međunarodna zajednica upozorena da bi beskrajno odlaganje izjašnjavanja o Ahtisarijevom dokumentu moglo dovesti do bezbednosnih potresa.

Povodom podnošenja izveštaja šefa UNMIK-a, u Njujork će stići i predstavnici Srbije i kosovskih Albanaca, koji će podršku za svoje viđenje razvoja događaja zatražiti od niza pojedinačnih država, ali i međunarodnih organizacija koje umaju predstavnike na Ist Riveru.

Srpsku stranu predstavljaće predsednica Koordinacionog centra za Kosmet Sanda Rašković-Ivić, koja će govoriti na sednici Saveta bezbednosti u ponedeljak, dok će mnogobrojne već zakazane bilateralne razgovore voditi savetnici predsednika i premijera Srbije Leon Kojen i Slobodan Samardžić.

Predstavnici kosmetskih Albanaca, privremeni predsednik Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku imaju sličnu listu sagovornika, kao i neformalni sastanak sa državama članicama Saveta bezbednosti UN. (Tanjug)

Ivanov: Rusija za nastavak pregovora

Ukoliko je misija specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija u vezi sa budućim statusom Kosova i Metohije „ispunjena”, treba mu zahvaliti na aktivnosti i nastaviti pregovore „određivanjem novog predstavnika”, izjavio je u Moskvi sekretar Saveta za bezbednost Rusije Igor Ivanov, dodajući da Rusija neće prihvatiti nametanje rešenja jednoj od strana. „Potrebno je nastaviti pregovore u normalnoj situaciji, bez presinga, i stvoriti takav mehanizam koji bi odgovarao interesima dugoročne stabilnosti na Balkanu, a zaoštrenosti nema da bi se to pitanje hitno unosilo na sednicu Saveta bezbednosti UN”, istakao je Ivanov, bivši ministar inostranih poslova Rusije, na jubilarnoj skupštini nevladinog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku. Ističući da Rusija smatra da je prerano prekidati pregovore o statusu Kosmeta, Ivanov je rekao da nigde nije utvrđen, niti je iko ustanovio, vremenski rok za trajanje pregovora i utvrđivanje statusa južne srpske pokrajine.
Danas je zadatak međunarodne zajednice taj da se dođe do rešenja „mirno, bez emocija”, a „na Kosovu nema situacije koja bi predstavljala pretnju međunarodnoj bezbednosti”, istakao je Ivanov.

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov na skupštini nevladinog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku pre dva dana rekao je da se Rusija zalaže za nastavak razgovora o statusu Kosova i Metohije, a ako Marti Ahtisari smatra da je učinio što je mogao, može se pronaći drugi posrednik.

U emisiji Vesti na državnom kanalu Rusija, sinoć je prvi put emitovan taj deo izlaganja šefa ruske diplomatije, koji je u subotu prenela agencija Rojters.

ZVANIČNICI EU I SAD U VAŠINGTONU O KOSOVU

Trojka Evropske unije, koju će predvoditi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, razgovaraće u Vašingtonu s američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs o Kosovu i Metohiji i drugim međunarodnim temama. Jedno od pitanja će, kako prenose Tanjugovi izvori u Briselu, biti i novi ruski predlog za nastavak pregovora, s novim posrednikom Ujedinjenih nacija. „Logično je da će na sastanku biti reči o ruskom stavu”, preneo je Tanjugu jedan evropski diplomatski izvor. U okviru trojke EU, pored Solane, sastanku će prisustvovati i predsedavajući Saveta ministara EU, šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer i evropski komesar za spoljne poslove Benita Ferero-Valdner. (RTS)

Različite reakcije na ruski zahtev
Gëzim BAXHAKU, Dragan ŠTAVLJANIN
Da li ruski zahtev da se produže pregovori o statusu Kosova može doneti izvesno približavanje i kompromis izmedju dve strane ili prije nosi rizik od otimanja kontroli stanja stvari na Kosovu, Srbiji i u regiji?
Zvaničnici vlade, političkih partija i politički posmatrači na Kosovu smatraju da je predlog Rusije o novim pregovorima i novom posredniku za status Kosova neprihvaljiv, pošto je proces utvrdjivanja statusa Kosova započet pod okriljem Ujedinjenih nacija i Kontakt grupe.
Vlada Kosova podržava predlog rešenja statusa medjunarodnog posrednika Martija Ahtisarija koji prema rečima portparola premijera Kosova Ulpiana Lama obezbedjuje dugoročnu stabilnost na Balkanu. Ona ističe da teške odluke ne postaju lakše njihovim odlaganjem i da Savet bezbednosti UN u najkraćim i najrazloznim rokovima treba da donese odluku o statusu Kosova. Lama i ističe kako je prema ocenama vlade Kosova proces statusa vodjen dobro i tokom godinu dana su razmotrena sva tehnička pitanja koja su se pojavila tokom porcesa.

«Sada smo na završetku tog procesa i gospodin Ahtisari je sa pravom zaključio da su završeni i zaključeni svi mehanizmi razgovora i dijaloga i mi kao vlada Kosova kao i Ujedinjene nacije dajemo punu podršku ovom procesu. Mi smo saradjivali tokom celog procesa i mislimo da je vreme da se donese jedna odluka. Teške odluke ne postaju lakše njihovim odlaganjem. Vreme je da se donese odluka i da se utvrdi status Kosova u skladu sa predlozima koje je dao predsednik Ahtisari», kaze Lama.

Ona ocenjuje da rešavanje statusa Kosova na osnovu preldoga Martija Ahtisarija znači najbolje rešenje za region, jer obezbedjuje dugoročnu političku stabilnost na Balkanu. Sekretar za odnose sa javnošću Demokratske partije Kosova Enver Hoxhaj kaže da ovakav stav Rusije u suštini predstavlja napad na proces u kojem je ona, kroz Kontakt grupu bila direktno uključena. To je prema njegovim rečima zauzimanje pozicija pred razgovore u Savetu bezbendosti o utvrdjivanju statusa Kosova. On ističe kako stav Kosova ostaje nepromenjen i da obnavljanje procesa vezanog za status Kosova nije prihvatljiv.

«Ja mislim da i Rusija zna da su iscrpljene sve mogućnosti za nastavak procesa. Takodje svi znaju da će Srbija biti ista nezavisno od toga hoce li se nastaviti ili ne proces, ali se ovim želi obezbediti uticaj Rusije na buduću rezoluciju SB UN».

On kaze da je stav Prištine da buduća rezolucija ponudi jasnoću političkog i pravnog statusa, da ne bude nedorečena, jer neće biti ni u korist stabilnosti Kosova ali i regiona, kaze Hoxhaj i ističe kako je ubedjen da je proces skoro završen i da na ovaj način Rusija ostavlja otvorena vrata svog uticaja u vremenu kada se u Savjetu bezbednosti UN razgovara o statusu Kosova.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini, Ibrahim Gashi kaze kako je Rusija do sada u procesu utvrdjivanja stausa Kosova držala stranu Srbije. On ne veruje da može doći do novih pregovora jer bi to značilo ne samo fijasko pregovora već i medjunarodne zajednice pod čijim je okriljen vodjen proces.

«Mislim da nema povratka nazad u procesu samo zato što to traži Rusija, jer bi to u neku ruku bio neuspeh, dokaz nesposobnosti medjunarodne zajednice u odnosu na jednu državu, nezavisno od toga što je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti UN'a ».

On ocenjuje da su ovakvi stavovi Rusije, pre svega za unutrašnje potrebe Srbije ali i za neke konkretne ruske interese koje je sada teško elaborirati, kaze profesor Gashi i ističe da ovakav ruski stav može dovesti do nove runde pregovora izmedju SAD, EU sa Rusijom u okviru Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova, ali da to ne može dovesti do novih pregovora o statusu i značajnijem odlaganju rešenja statusa Kosova.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je krajem prošle nedelje da se Rusija zalaže za ponovno otvaranje pregovora o statusu Kosova i za imenovanje novog medjunarodnog posrednika.

* * * * *

Zahtevom da se nastave pregovori o Kosovu i imenuje novi posrednik UN, Rusija zapravo nastoji da kupi vreme i izbegne sukob sa zapadnim zemljama u Savetu bezbednosti, kažu za Radio Slobodna Evropa analitičar iz Moskve Sergej Romanenko i direktor Inicijative za evropsku stabilnost Gerald Knaus.

Jučerašnji stav šefa ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Igora Ivanova, analitičar iz moskovskog Instituta za međunarodne odnose Sergej Romanjenko vidi kao diplomatski manevar:

"Predlog Rusije se može tumačiti dvostruko tumačiti. S jedne strane kao pokušaj da zadrži u rukama adut, odnosno posao oko pregovora na neodređeno vreme. S druge, to se moža shvatiti i kao suštinsku nespremnost Moskve da uloži veto u Savetu bezbednosti na Ahtisarijev predlog. Jer protivljenje ovom rešenju ne bi donelo Rusiji nikakve koristi a stvorilo bi joj samo probleme u većini spoljnopolitičkih pitanja."

Sličan je i stav Geralda Knausa direktora Inicijative za evropsku stabilnost:

"Mislim da je to samo diplomatsko pozicioniranje, jer u suštini nema promena zato što trenutno imamo samo predlog Martija Ahtisarija sa kojim se slažu kosovske institucije i gotovo svi međunarodni akteri. Ja mislim da su svi svesni te realnosti, uključujući i Rusiju. Zato smatram da Kremlj poslednjim predlogom želi pre svega da podigne cenu pre donošenja konačnog rešenja i istovremeno kupi vreme. Evenutalno odlaganje ili rešavanje kosovskog problema izvan okvira Ujedinjenih nacija ne bi pomoglo nikome, ni regionu, ni prestižu svetske organizacije, ali niti samoj Rusiji."

Suprotni stavovi SAD i Rusije na sednici Saveta bezbednosti o Kosovu. Ruski ambasador, prema agencijama AFP i DPA, demonstrativno napustio sednicu. SAD protiv smene Martija Ahtisarija.

O predlogu Ahtisarija članice Kontakt grupe raspravljaće 31. marta
Zabrinutost u EU zbog nesuglasica o Kosovu
Autor: Željka Jevtić | 22.03.2007 - 11:08

Evropska unija, koja bi trebalo da zameni postojeću civilnu administraciju UN na Kosmetu, ne želi da preuzme misiju ukoliko na Savetu bezbednosti ne bude postignut jedinstven stav o budućnosti Kosova, saznaje „Blic“. EU je neophodna saglasnost stalnih članica SB oko rezolucije čime bi se, između ostalog, nadomestio nejedinstven stav o Kosovu koji trenutno vlada među zemljama članicama EU.
Zvanična Moskva nema ništa protiv da se na SB UN odredi mandat nove civilne misije. Međutim, Rusija se zalaže da se ne menja postojeća Rezolucija 1244 i da se mandat odredi na njenim osnovama, to jest teritorijalnom suverenitetu i integritetu Srbije na KiM.
Evropski komesar za proširivanje Oli Ren izjavio je juče u Evropskom parlamentu da je nužno jedinstvo unutar EU i u SB UN da bi se došlo do rešenja za status Kosova i ocenio da bi odlaganje ili neprihvatanje predloga Martija Ahtisarija gurnulo Kosovo ka „agoniji“ i nestabilnosti. Ren je apelovao na jedinstvo članica EU u rešavanju statusa Kosova i rekao da radi na tome da se u SB UN postigne jedinstven stav i usvoji rezolucija.
Ren je istakao „da neće ni da razmišlja o najgorem scenariju“ koji bi se dogodio ako ne bi bila usvojena rezolucija SB UN o Kosovu, „jer bi ti bilo jako nepovoljno za EU, Kosovo i Srbiju“.
Pojedine članice EU su protiv nezavisnosti Kosova: Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka, dok Mađarska ima veoma rezervisan stav. Grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani izjavila je juče, posle susreta sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom, da „ima vremena za dalje pregovore o budućem statusu Kosova pošto se formira nova srpska vlada“.

Lavrov: Veto na Ahtisarijev predlog
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ponovio je juče da će, ukoliko u SB UN bude, u vezi budućeg statusa Kosova, pokušaja da se Srbima nametne nešto što im je neprihvatljivo, to biti neprihvatljivo i za Rusiju. Lavrov je nagovestio da će Rusija upotrebiti pravo veta ukoliko u Savetu bezbednosti UN dođe do glasanja o aktuelnom predlogu budućeg statusa Kosova specijalnog izaslanika svetske organizacije Martija Ahtisarija. „Nećemo se suzdržavati. To je stvar principa“, rekao je Lavrov poslanicima Donjeg doma ruskog parlamenta i dodao: „To se dotiče suviše stvari - političkih, istorijskih i duhovnih.“

Najmoćnije zemlje EU, koje su i članice Kontakt grupe - Nemačka, Italija, Francuska i Velika Britanija - razlikuju se samo u pristupu kojom taktikom i procesom doći do nekog oblika nezavisnosti.
Zahtev Rusije da se pregovori nastave i to pod pokroviteljstvom nekog drugog pregovarača u EU odbacuju. Evropski komesar za proširenje Oli Ren ove nedelje javno se usprotivio predlogu Rusije i ocenio da je Ahtisari uradio „sjajan posao“.
Generalni stav EU je da kosovsko pitanje ne treba odlagati već što skorije doneti rešenje. Izaslanik EU za Kosovo Štefan Lene založio se juče u Beču za brzo rešavanje statusa jer smatra da će u suprotnom doći do „pogoršanja situacije“. Lene je ocenio da na Kosovu postoji „velika frustracija zbog nedefinisanog statusa“ i da tu atmosferu mogu da iskoriste ekstremisti za izazivanje „eksplozivnog“ stanja.
Nemačka, država sa najvećim kontingentom vojske na KiM (3.900) i trenutno predsedavajuća Unijom, zalaže se da se rešenje odredi što pre, ali ne i po svaku cenu.
U diplomatskim krugovima navodi se da Nemačka nema problem kada je reč o statusu Kosova već ima „malo rezervisan stav“ u pogledu dinamike procesa. Za njenu diplomatiju uslovljena ili nadgledana nezavisnost jeste oblik prelaznog i održivog rešenja koje će se, uz značajnu međunarodnu finansijsku pomoć, održati mir na Kosovu. Iako je na početku godine u Berlinu najavljeno da je tokom nemačkog predsedavanja EU najvažnije pitanje rešenje Kosova, u poslednje vreme, u diplomatskim krugovima, nezvanično se može čuti da bi Nemci najradije da se status ne određuje u vreme njihovog predsedavanja, do 1. jula.
I Italija, iako rezervisana oko brzine rešavanja kosovske krize, smatra da je neki oblik nezavisnosti održivo rešenje. Francuska podržava nezavisnost Kosova i protiv je bilo kakvog odlaganja kosovske priče. Velika Britanija je na istoj liniji kao i SAD: nezavisnost što pre.
Predlog Ahtisarijevog rešenja biće objavljen u SB UN u ponedeljak, a ambasador Nemačke pri UN Tomas Matušek izjavio je da će ga 31. marta razmatrati Kontakt grupa. Sednica SB o tome zakazana je za 3. april.
Dejvid Kramer, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD zadužen za zemlje bivšeg SSSR, međutim, nije juče u Briselu mogao da isključi mogućnost ruskog veta na rezoluciju SB UN.

Tadić: Nova diplomatska ofanziva
24. mart 2007.

Boris Tadić najavio je da će Srbija početi diplomatsku ofanzivu, nakon što Marti Ahtisari u SB predstavi predlog za status Kosova. Predsednik Srbije je to rekao posle sastanka sa luksemburškim ministrom spoljnih poslova Žanom Aselbornom u Berlinu, gde učestvuje na sastanku predsednika socijaldemokratskih i socijalističkih partija Evrope povodom 50. godišnjice potpisivanja Rimskih ugovora, kojima je postavljen temelj EU. Tadić je najavio je da će Beograd „o Kosovu razgovarati sa svim stalnim članicama Saveta bezbednosti”. Istovremeno je ponovio stav Srbije da je „nezavisnost Kosova neprihvatljiva jer nije u skladu sa međunarodnim pravom i jer bi izazvala teške posledice u regionu”. On je rekao i da „Srbija ipak želi kompromis o Kosovu” i ponovio opredeljenje Beograda za integraciju u EU.
Luksemburški ministar istakao je u kratkoj izjavi posle susreta sa Tadićem podršku koju EU daje Ahtisariju i njegovom predlogu rešenja statusa Kosova. Aselborn je naveo da je Srbiji „potrebna EU, kao što i EU mora da zna da joj je Srbija potrebna za postizanje stabilnostti na Balkanu”.

Ostvarenje trajnog mira u regionu Balkana on je nazvao zadatkom koji je za EU „teži od uvođenja evra”.

Inače, predsednik Srbije će večeras prisustvovati koncertu Berlinske filharmonije, kojim EU u glavnom gradu Nemačke počinje obeležavanje 50-godišnjeg jubileja. Neformalni samit 27 šefova država ili vlada EU sutra će usvojiti Berlinsku deklaraciju, dokument koji će sadržati bilans dosadašnjih uspeha Unije i ukazivati na puteve daljeg razvoja EU.

„SAD SNAŽNO PODRŽAVAJU NEZAVISNOST”

Vašington podržava plan Ahtisarija za nezavisnost Kosova, saopštio je Stejt department uoči posete Nikolasa Bernsa Briselu.

Američki državni podsekretar Nikolas Berns će na razgovorima u Briselu iduće nedelje „imati niz sastanaka na temu Kosova sa evropskim liderima, kojima će preneti snažnu američku podršku planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija”, saopštila je kancelarija portparola Stejt departmenta Šona Mekormaka.

Agencija Rojters navodi da su SAD i EU postavile nezvaničan rok da u junu, kada ističe nemačko predsedavanje EU, usvoje novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom bi se odobrio Ahtisarijev plan i dao mandat EU da preuzme misiju UN na Kosovu.

Kako je najavljeno, Berns će se u Briselu sastati sa generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom i visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom.

SVAĐA PRIŠTINSKIH PREGOVARAČA

Prištinska štampa od subote skreće pažnju na sukobe koji su izbili među članovima kosovskog pregovaračkog tima, koji nazivaju i „Timom jedinstva”. Prema pisanju dnevnika „Zeri”, to se manifestovalo na konferenciji za novinare nakon sastanka posvećenog pregovorima o statusu Kosova, održanom u petak.

Predsednik Demokratske partije Kosova (PDK) Hašim Tači je predsednika Kosova i predsednika Demokratskog saveza Kosova Fatmira Sejdijua nazvao predsednikom „jedne podeljene i beznadežne partije”, dok je premijera Agima Čekua nazvao premijerom „jedne bankrotirane partije”.

Na ove optužbe, Sejdiju je odgovorio da ne želi da odgovara i da se spušta na tako nizak nivo, dok je Čeku rekao da on želi da govori samo o ozbiljnim stvarima, preneo je „Zeri”.

„Koha Ditore” kaže da je jedinstvo Tima jedinstva stavljeno pod sumnju kada je Hašim Tači uputio direktne optužbe na račun Demokratskog saveza Kosova i Vlade Kosova, otvoreno napadajući dva člana pregovaračke ekipe Fatmira Sejdijua i Agima Čekua, konstatuje „Koha ditore”.

EKSPLOZIJA U K. MITROVICI

U blizini istočnog mosta na Ibru, u naselju u severnoj Kosovskoj Mitrovici sinoć je bačena bomba na kuću Branislava Lekića. Nije bilo povređenih.

Sinoć posle 20 časova, u Ulici oslobođenja u etnički mešovitom kvartu Bošnjačka mahala u severnom delu Kosovske Mitrovice, bačene su dve eksplozivne naprave u zajedničko dvorište kuća Branislava Lekića i Srećka Antića, potvrdio je za B92 regionalni portparol UNMIK policije Lari Miler.

U eksploziji jedne naprave pričinjena je manja materijalna šteta, rekao je Miler i dodao da je pretragom dvorišta pronađena još jedna neeksplodirana naprava koju je specijalna jedinica KFOR-a uništila.

Branislav Lekić je u vreme eksplozije bombe bio sam u kući, u kojoj živi sa dvoje dece, suprugom i ocem. Lekić je za B92 rekao da su bombe na njegovu i na kuću Antića bačene posle celodnevnog protesta njihovih komšija Albanaca zbog početka radova na stambenoj jedinici za Miladina Đurovića, koji namerava da živi u ovom mešovitom kvartu.

Lari Miler nije želeo da spekuliše oko motiva bombaškog napada. KFOR i kosovska policija blokirali su Bošnjačku mahalu, a za saobraćaj je zatvoren istočni most, od kojeg su kuće udaljene pedesetak metara. (agencije)

Objavljen Ahtisarijev plan za Kosmet, „prateće pismo” i dalje tajna

Specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predložio je, u izveštaju Savetu bezbednosti UN, da status Kosova bude nezavisnost pod nadzorom međunarodne zajednice.
Posle godinu dana direktnih pregovora i konsultacija, Beograd i Priština nisu uspeli da se dogovore oko statusa Kosova. Obe strane ostale su pri suprotstavljenim stavovima. „Smatram da je iscrpljena svaka mogućnost dogovora oko statusa Kosova” - navodi se u Ahtisarijevom izveštaju, koji je prosleđen Savetu bezbednosti.

Specijalni izaslanik UN naveo je i da je od suštinske važnosti da se pitanje Kosova što pre reši.

„Posle pažljivog razmatranja nedavne istorije Kosova, realnog stanja na Kosovu danas i pregovora na kojima su učestvovale sve strane, došao sam do zaključka da je jedino održivo rešenje za Kosovo nezavisnost, koju bi u početku nadgledala međunarodna zajednica”, navodi se u izveštaju.

„Nezavisnost Kosova je jedino realistično rešenje”, navodi se u izveštaju i dodaje da kosovske institucije moraju dalje da se razvijaju uz međunarodnu pomoć i nadzor.

U izveštaju se dodaje i da kosovski Srbi moraju da aktivno učestvuju u kosovskim institucijama. „Mojim predlogom obezbeđuju se osnove za buduće nezavisno Kosovo, koje je održivo i stabilno i gde će sve zajednice živeti u miru i dostojanstvu” - naveo je Ahtisari i dodao da je za ekonomski razvoj Kosova potrebna stabilnost „koju može da pruži samo nezavisnost”.

„Kosovo je jedinstven slučaj, koji zahteva jedinstveno rešenje. On nije presedan za druge nerešene konflikte”, zaključuje se u izveštaju Ahtisarija.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun naveo je u pismu predsedavajućem Saveta bezbednosti da u potpunosti podržava predlog specijalnog izaslanika za status Kosova.

Konačni sveobuhvatni predlog rešenja statusa Kosova sa 12 aneksa dostupan je na sajtu UN na francuskom, španskom, ruskom, arapskom i kineskom jeziku, dok je na engleskom jeziku dostupan samo Ahtisarijev izveštaj Savetu bezbednosti.

Portparol UNOSEK-a Remi Durlo nije mogao da kaže kada će biti održana sednica Saveta bezbednosti. Taj datum još nije poznat ni Ahtisarijevoj kancelariji.

Durlo je ranije precizirao da će Ahtisarijev dokument do 26. marta biti preveden na jezike stalnih i nestalnih članica Saveta bezbednosti i da će od tog datuma početi njegova podela zemljama članicama SB.

On je naveo da će datum sednice Saveta biti određen posle sastanka Kontakt grupe, zakazanog za 28. mart. (RTS)

laudan, daj reci zdravo seljački da se bolje shvati.
izgleda da su dobro leglli na vas za samostalnost kosova, koliko čujem.
kakve su reakcije u narodu?

kaaa ::

laudan, daj reci zdravo seljački da se bolje shvati.
izgleda da su dobro leglli na vas za samostalnost kosova, koliko čujem.
kakve su reakcije u narodu?

Pazi ovako....Činjenica jeste da je na KiM vrlo malo Srba i da je sva vlast u rukama šiptara, ali je isto tako činjenica da su Srbi silom i uz pomoć nato-a proterani odozdo, narod je bez razlike na političko opredeljenje u većini za to da se ni u kom slučaju ne prizna samostalnost KiM, bez obzira na presedan koji bi SB učinio, a kasnije u UN nekom deklaracijom i rezolucijom o samostalnosti (čitaj otimanju) dela teritorije jedne međunarodno priznate i suverene države...

Narod Srbije će proglasiti izdajnikom svakoga ko ovakav dokument o otimanju dela naše teritorije pokuša da potpiše.

Isto kao što će (pretpostavljam) šiptari u slučaju neuspeha zbog ruske reakcije jednostrano proglasiti nezavisnost, tako proglašena nezavisnost neće nikada biti priznata od strane Srbije.

To formalno isključuje pravu nezavisnost KiM, bez obzira na priznanje od bilo koga.

KiM je ovog trenutka, za evropu mesto koje je izvor mnogo budućih problema, počev od krijumčarenja i trgovine drogom, ljudima i oružjem, pa preko svake druge nelegalne trgovine do poligona za obuku i pripremu islamskih fanatika za napad i dejstvo po celoj EU.

Mislim da Evropa toga još uvek nije svesna jer se zaluđuje time da bi nezavisnost KiM donela po tom pitanju bolju situaciju, da donela bi šiptarskim narko bosovima mnogo lakši rad jer se oni nalaze u svim legalnim institucijama vlasti na KiM, dakle samo bi olakšali delovanje infiltriranih u sadašnju vlast islamskih fundamentalista, džihadlija i vehabija.

kaaa ::

laudan, daj reci zdravo seljački da se bolje shvati.
izgleda da su dobro leglli na vas za samostalnost kosova, koliko čujem.
kakve su reakcije u narodu?

A pogledaj i ovo:

http://www.srpskapolitika.com/diskusije/viewtopic.php?t=2457

Koštunica: SB UN će odbaciti Ahtisarijev plan
Utorak, 3. april 2007. 21:39

Srpski premijer Vojislav Koštunica je u utorak uveče izrazio uverenje da Savet bezbednosti UN neće podržati predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o statusu Kosova i dodao da su najbolje rešenje kosovskog pitanja novi pregovori.

Koštunica je za Radio-televiziju Srbije uoči sednice Saveta bezbednosti je rekao da će na sednici izneti dobro poznati stav Srbije da Savet bezbednosti treba da odbaci Ahtisarijev plan.

"Ahtisari je došao do rešenja kojim se krši Povelja UN i nameće rešenje koje je prihvatljivo za albansku stranu i neprihvatljivo za srpsku", rekao je Koštunica.

On je dodao da su jedino rešenje kosovskog pitanja novi i drugačiji pregovori koji će dovesti do "kompromisnog rešenja u vidu visoke suštinske autonomije Kosova unutar Srbije", a ne "stvaranja još jedne albanske države pored Albanije na Balkanu".

Premijer Srbije je ocenio i da je "atmosfera i u Njujorku i u Evropi drugačija" kada je reč o budućem statusu Kosova.

"Ozbiljnije se razmišlja o svemu, sagledavaju se posledice, a pobornici teze da bi nezavisno Kosovo bilo jedinstven slučaj shvataju da stvari ne stoje tako i da će biti reč o presedanu", rekao je on.

Koštunica je rekao da je tokom razgovora sa ambasadorima Rusije i Kine u Njujorku potvrdjena "privrženost poštovanju Povelje UN i ukazano je na opasnost od kosovskog presedana ako se krene Ahtisarijevim putem".

Premijer Srbije rekao je da je razgovarao i sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom koji je podržao Ahtisarijev plan.

"Ahtisari ima svoj stav, generalni sekretar ima svoj stav, ali Savet bezbednosti je taj koji će doneti odluku i ja sam uveren da Savet bezbednosti neće podržati Ahtisarijev predlog i da ćemo krenuti drugačijem putem koji će doneti stabilno i održivo rešenje" kosovskog problema", zaključio je Koštunica.

Tadić: Ne prihvatamo nezavisnost Kosova

Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova i Metohije, izjavio je večeras predsednik Srbije Boris Tadić za ruski državni televizijski kanal "Rusija".

"Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova kako god da je nazivaju – uslovna, nadzirana. Nikakva nezavisnost nije prihvatljiva za nas", istakao je Tadić.

On je naglasio da se "nijedna normalna država u svetu ne bi saglasila sa tim da deo njene teritorije odvoje bez njene saglasnosti, zato što je to pitanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti".

Zato će Srbija štititi svoje pravo svim sredstvima koja nisu u suprotnosti sa medjunarodnim normama, rekao je Tadić izveštaču ruske televizije.

Ruski novinar je u prilogu iz Beograda rekao da se Srbi nadaju da će Savet bezbednosti UN odbaciti plan specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija, ali da u tom slučaju Albanci jednostrano mogu da proglase nezavisnost Kosova.

Tadić je upozorio da bi takva, kako je rekao, hipotetička mogućnost, bila veoma opasna za ceo svet i njegovu stabilnost.

"To bi bio presedan, za kojim bi usledio nepredvidivi proces u kojem bi svaka etnička grupa bilo koje zemlje imala mogućnost da proglasi svoju nezavisnost", upozorio je predsednik Tadić.

Počela sednica Saveta bezbednosti o Kosovu
Utorak, 3. april 2007. 22:27

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija počeo je u utorak uveče, oko 21.30, sednicu na kojoj će raspravljati o predlogu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija kojim je predvidjena nadgledana nezavisnost kao budući status Kosova i Metohije.

Ahtisari će o svom predlogu govoriti najverovatnije u zatvorenom delu sednice kome prisustvuju samo predstavnici 15 zemalja članica.

Posle Ahtisarija svoje vidjenje situacije izneće srpski premijer Vojislav Koštunica, a stavove Prištine prezentovaće šef UNMIK-a Joahim Riker.

Iako je ranije bilo najavljeno, predsednik Kosova Fatmir Sejdiu neće govoriti pred predstavnicima SB zbog protivljenja Srbije, kojem se pridružila i Rusija, da je to suprotno Rezoluciji 1244 i kosovskom ustavu iz 2001. godine.

Medjutim, ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN pronašli su kompromisno rešenje o nastupu Sejdiua, kome će biti omogućeno da govori na neformalnom skupu tog tela, takozvanoj "aria formi".

"Mislim da smo pronašli odgovarajuće rešenje koje će svima omogućiti da predstave svoje stavove", rekao je ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin, dodajući da očekuje "obimnu i dugačku raspravu" na sednici Saveta bezbednosti.

"Moramo da sednemo i vidimo gde se nalazimo. Važno je da Savet bezbednosti donese odluku prihvatljivu za obe strane", rekao je Čurkin i izrazio očekivanje da će najznačajnije telo svetske organizacije nastaviti konsultacije o posebnoj misiji sa zadatkom da utvrdi stanje na Kosovu.

"Aria forma" poseban je vid susreta diplomata iz Saveta bezbednosti sa "zainteresovanim" stranama i, suštinski, predstavlja kompromisno rešenje u slučajevima u kojima postoje primedbe na istupanje odredjenih strana na formalnim sastancima tog tela.

Sednica Saveta bezbednosti biće prilika za prve razgovore medju zemljama članicama o budućnosti Kosova, ali na njemu neće biti doneta nikakva odluka.

Prema ranijim najavama iz diplomatskih krugova UN, na sednici bi trebalo da bude razmotren predlog Rusije da delegacija Saveta bezbednosti uskoro poseti Beograd i Kosovo kako bi se uverila u situaciju na terenu.

Koštunica: Novi pregovori i novi posrednik
Utorak, 3. april 2007. 23:17

Srpski premijer Vojislav Koštunica zatražio je u utorak uveče od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da odbaci Ahtisarijev predlog za Kosovo i Metohiju, da pokrene nov pregovarački proces sa novim posrednikom i da u Srbiju uputi monitoring misiju.

Koštunica je u govoru na sednici SB izjavio da je Ahtisarijev predlog protivpravan i nelegitiman akt kojim se rasparčava država Srbija i zatražio da u fokusu novih pregovora bude predlog suštinske autonomije za pokrajinu.

"Do danas niko nije pokušao da ospori osnovni princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta medjunarodno priznatih država ili da prekrši princip nepovredivosti medjunarodno priznatih granica", rekao je on i naglasio da je to tako i bilo sve do predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji u tom pogledu predstavlja istorijski presedan.

"Srbija je već jasno saopštila da je Ahtisari - suprotno načelima medjunarodnog prava, suprotno Povelji UN, suprotno Rezoluciji SB 1244, suprotno završnom helsinškom aktu, suprotno Ustavu Republike Srbije i suprotno elementarnoj pravdi - predložio da se otme 15 odsto teritorije Srbije", naglasio je Koštunica.

Ahtisarijev predlog, podsetio je on, predvidja da se jednostrano prekroje medjunarodno priznate granice Srbije i da na njenoj teritoriji albanska nacionalna manjina, u neposrednom susedstvu postojeće, stvori još jednu albansku državu. "Zato Srbija odlučno odbacuje Ahtisarijev predlog kao protivpravan i nelegitiman akt rasparčavanja države Srbije", obavestio je srpski premijer Savet bezbednosti.

On je dodao da nikada i niko nije specijalnom izaslaniku mogao dati mandat da prekrši princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da promeni državne granice Srbije.

Savet bezbednosti je pravo mesto, ocenio je Koštunica, da se Ahtisariju postavi pitanje na čemu zasniva svoj predlog da se prekrši princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta medjunarodno priznatih država i da se Srbiji, državi članici UN, na taj način otme značajan deo njene teritorije, kao i zašto nije delovao saglasno poverenom mandatu u vodjenju razgovora koji su se morali kretati u okviru Rezolucije 1244.

"Umesto da bude posrednik, Ahtisari je odlučio da napravi ultimativni predlog koji nema ni najmanje dodirne tačke sa stanovištem Beograda i koji je direktno suprotan svim važećim medjunarodnim normama".

Nema sumnje da je Ahtisari svesno stao na jednu, albansku stranu, i ponudio predlog koji zadovoljava interese samo albanske strane. Kao dokaz najbolje može da posluži činjenica da je Srbija ovaj plan bez ostatka odbacila, a albanska strana bezpogovorno prihvatila, primetio je Koštunica.

Prema njegovim rečima, Ahtisarijev predlog je u direktnoj suprotnosti sa Poveljom UN, zbog čega Srbija sa punim pravom insistira da Savet bezbednosti odbaci ovaj predlog kao protivpravan i nelegitiman.

On je, podsećajući da se sve češće čuju upozorenja da će albanski separatisti i teroristi, ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost, pribeći masovnom nasilju, zapitao može li SB da predje preko pretnji nasiljem i, više od toga, dozvoliti da pretnja nasiljem bude argument za stvaranje nove države na teritoriji Srbije.

Srbija je uverena da je moguće pronaći kompromisno i istorijski pravično rešenje, jer Srbi i Albanci vekovima žive zajedno i vekovima Kosovo i Metohija pripada Srbiji.

"Srbija ispoljava čvrstu i dobru volju da albanska nacionalna manjina saglasno Rezoluciji 1244 ostvari suštinsku autonomiju u pokrajini Kosovo i Metohija. To znači da bi, s jedne strane, bilo omogućeno Albancima da u pokrajini sami upravljaju svojom vlastitom budućnošću i ostvaruju svoje interese, a Srbija bi, saglasno Povelji UN, zadržala svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Te dve stvari je apsolutno moguće pomiriti", ocenio je predsednik srpske vlade.

On je dodao da bi za Srbiju u tom slučaju bilo potpuno prihvatljivo da UN nadgledaju sprovodjenje i ispunjavanje suštinske autonomije Kosova i Metohije unutar Srbije.

"Verujem da smo svesni da će - ako se jednom napravi presedan, i ako se nacionalnim manjinama jednom da pravo da, razbijajući postojeće države, krše Povelju UN - to značiti da je svet prešao Rubikon. Nema sumnje da se iz ovakvog presedana mogu izroditi krajnje opasne posledice po mir u svetu".

"Zato stav Srbije glasi da je nužno započeti novi pregovarački proces sa novim medjunarodnim posrednikom, kao i da se moramo usredsrediti na raspravu o najboljem obliku suštinske autonomije za Pokrajinu", poručio je Koštunica.

Srbija konkretno predlaže da osnova za novi pregovarački proces bude sveobuhvatan razgovor o sprovodjenju važeće Rezolucije 1244, rekao je Koštunica i ocenio da je vremne da se objektivno sagleda da li su i u kojoj meri do sada ostvareni obavezujući uslovi koji su jasno definisani ovom rezolucijom.

"Još konkretnije, Beograd u punoj meri podržava inicijativu Rusije da SB odredi svoju misiju koja bi posetila Srbiju i na licu mesta se uverila u dosadašnji stepen ispunjenosti obaveznih standarda", rekao je premijer.

On je sugerisao da bi ta misija trebalo da se uveri koliko se prognanih Srba za ovih osam godina vratilo u pokrajinu i podsetio da je od 1999. godine više od 200.000 Srba prognano iz Pokrajine, a samo iz Prištine - više od 40. 000 Srba, pa danas u njoj živi svega oko 100.

Činjenica da prognanici ne mogu da se vrate zato što nisu bezbedni u glavnom gradu pokrajine i da oni nisu bezbedni u drugim velikim gradovima kao što su Peć, Prizren, Uroševac, Gnjilane najbolje svedoči u kojoj su meri neispunjeni standardi koje je naložila Rezolucija 1244, ocenio je Koštunica i dodao da su uoči ove sednice teroristi su raketama gadjali srpski manastir Dečani iz 14. veka, koji je pod zaštitom UNESKO-a.

Zbog svega toga naredni korak koji nas očekuje morao bi biti utvrdjivanje stvarnog stanja u sprovodjenju Rezolucije 1244, i Srbija je uverena da je to najbolji način da započnemo novi ciklus razgovora, zaključio je Koštunica.

"Srbija i ovom prilikom upozorava da Rezolucija 1244 SB ima obavezujuću snagu za vlade svih država članica UN. Nijedna država ne sme da prekrši ovu Rezoluciju i da se jednostrano odredjuje prema budućem statusu Pokrajine. Svako jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo bi najgrublje i naglašavam dvostruko kršenje normi UN", upozorio je srpski premijer.

On je ocenio da bi svaka država koja se odluči na takav protivpravni akt pogazila autoritet svetske organizacije i istakao da bi Beograd u potpunosti kao ništavno odbacio svako priznanje nezavisnosti Pokrajine, kao direktno mešanje u unutrašnje stvari Srbije.

Prema njegovim rečima, dostojanstvo Srbije i srpskog naroda neodvojivo su povezani sa Kosovom i Metohijom "na kome je nastala naša država, naša vera, naša kultura i naš nacionalni i državni identitet. To je pitanje istine, prava i pravde za Srbiju".

"Kao i svaka suverena država Srbija svoju budućnost vidi u svojim medjunarodno priznatim granicama, i svoju budućnost vidi u punoj celini svoje državne teritorije. Možete biti sasvim sigurni da srpski narod nikada neće dozvoliti da se njegova država komada, niti bi ikada mogao priznati postojanje nezavisne države na svojoj teritoriji", zaključio je Koštunica.

Za Ahtisarijev plan četiri od 15 članica SB
Sreda, 4. april 2007. 12:22

Samo tri ili četiri članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija bezuslovno podržavaju plan specijalnog predstavnika Martija Ahtisarija za status Kosova i Metohije, dok su se u ostalim istupanjima čula pitanja i sumnje, izjavio je u sredu stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin.

Prenoseći Čurkinovu izjavu, ruski elektronski mediji su istakli da se prva diskusija u Savetu bezbednosti UN o Athisarijevom planu završila neuspehom, jer su članice podeljene, a premijer Srbije Vojislav Koštunica nije prihvatio plan.

Ruski diplomata je na zatvorenoj sednici rekao da nema osnova da se "postavlja pitanje o davanju nezavisnosti Kosovu", niti da se krše principi suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije.

"Neuvažavanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti je grubo kršenje temeljnih principa medjunarodnog prava", istakao je Čurkin.

Šef ruske misije pri Svetskoj organizaciji najavio je mogućnost upućivanja misije Saveta bezbednosti UN u Beograd i Prištinu tokom ovog meseca.

Koštunica: Ahtisarijev predlog oboren u SB UN
Cetvrtak, 5. april 2007. 13:43

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je Srbija "snažnim i neodbranjivim argumentima oborila Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti UN".

"Pošto smo jasno dokazali da se radi o protivpravnom i nelegitimnom predlogu otimanja 15 odsto srpske teritorije, što je direktno suprotno Povelji UN, prirodno je da je značajna većina Saveta bezbednosti uvažila stav Srbije i da nije dala podršku Ahtisariju. Jednostavna istina glasi da Ahtisarijev predlog nema podršku Saveta bezbednosti", navodi se u Koštuničinoj izjavi medijima.

Premijer je ocenio da se Srbija sada "mora okrenuti novom pregovaračkom procesu, sa novim medjunarodnim posrednikom".

Prema njegovim rečima, dobra je ruska ideja da Savet bezbednosti formira svoju misiju koja će doći u Srbiju da se uveri u stvarni stepen ispunjenosti obavezujućih standarda koje je definisala Rezolucija 1244.

"To bi moglo da predstavlja dobru osnovu za novi pregovarački proces, koji bi se ovog puta kretao u jasnim okvirima Rezolucije 1244, što bi konačno omogućilo postizanje sporazumnog i pravičnog rešenja", naveo je Koštunica.

(Beta)

Tokom aprila misija SB UN u Beogradu i Prištini

Savet bezbednosti UN ovog meseca će poslati svoju misiju u Beograd i Prištinu radi procene situacije na terenu pre donošenja odluke o budućnosti Kosova i zbog toga jer je zabrinut zbog rasparčavanja jedne države, izjavio je predsedavajući Savetom bezbednosti, britanski ambasador Emir Džons Peri. „Želimo više informacija, zabrinuti smo zbog rasparčavanja jedne države”, rekao je britanski diplomata novinarima prošle noći u sedištu UN u Njujorku, javio je danas Bi-Bi-Si. Britanski ambasador je rekao da mnogi u Savetu bezbednosti smatraju da se došlo do tačke u kojoj je ono što predlaže Ahtisari „logičan, neophodan politički korak” ali da „unutar Saveta postoji prirodan osećaj, želimo više informacija, zabrinuti smo zbog rasparčavanja jedne države”, preneo je AP. Peri je saopštio da su u toku konsultacije Velike Britanije sa 14 drugih članica Saveta, pre donošenja odluke o tome kada će misija biti organizovana i ko će se nalaziti na njenom čelu.
Diplomate iz Saveta bezbednosti smatraju da bi misiju najverovatnije mogla da predvodi jedna od 10 država, nestalnih članica Saveta, koja ne bi bila iz Evrope, javio je AP. Kako je navela američka agencija, SAD i ključne evropske države snažno podržavaju eventualnu nezavisnost Kosova, dok su Rusija, Južna Afrika i druge države članice Saveta naklonjene ideji da Pokrajina ostane u sastavu Srbije.

Prošle sedmice ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin predložio je da Savet bezbednosti pošalje misiju na Kosovo i Srbiju, kako bi prikupio sve neophodne informacije pre razmatranja predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji govori o međunarodno nadgledanoj nezavisnosti Pokrajine.

Diplomate iz Saveta bezbednosti, koje su insistirale na anonimnosti zbog osetljivosti teme, izjavile su za AP da se protivnici Ahtisarijevog plana, kao i oni koji plan podržavaju, nadaju da će poseta misije Beogradu i Prištini ojačati njihove pozicije.

Ahtisari je u utorak pred Savetom bezbednosti izložio svoj plan, naišavši tom prilikom na protivljenje i skepticizam nekih članica, naveo je AP i dodao da je podela između pet stalnih članica Saveta bezbednosti sa pravom veta ukazala na tešku borbu oko postizanja sporazuma kada je reč o Kosovu.

„Ta rasprava je bila poučna jer je pokazala Savetu osetljivost ovog pitanja i kako je obazrivo predsednik Ahtisari formulisao svoj predlog”, rekao je ambasador Peri.

Britanski ambasador je, takođe, rekao da ne očekuje da će nova rezolucija o Kosovu skoro biti stavljena na sto i da će pre toga biti održane konsultacije u ključnim svetskim prestonicama.

Malo je detalja oko toga kako će se odvijati proces usaglašavanja oko nove rezolucije o Kosovu. Peri je izjavio da će na nacrtu rezolucije raditi Kontakt grupa, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države.

Britanski ambasador je rekao da očekuje da predstavnici Kontakt grupe za Kosovo - Velika Britanija, SAD, Rusija, Italija, Nemačka i Francuska - raspravljaju o narednim koracima krajem aprila, najverovatnije po okončanju misije Saveta bezbednosti u Srbiji. (Beta)

Koštunica: Priznavanje Kosmeta bilo bi kršenje Povelje i Rezolucije UN

Ukoliko bi se neka država usudila da jednostrano prizna nezavisnost Kosova, to bi predstavljalo najgrublje kršenje Povelje UN, upozorio je premijer Vojislav Koštunica i podsetio da Srbija jasno upozorava da Rezolucija 1244 ima obavezujuću snagu za sve vlade i da nijedna država članica UN ne sme da prekrši rezoluciju koju je usvojio Savet bezbednosti. „I više od toga, to bi bilo dvostruko kršenje, jer bi bile prekršene i Povelja i Rezolucija 1244, što bi značilo gaženje samog autoriteta UN”, naglasio je Koštunica u intervjuu za sutrašnji dvobroj „Večernjih novosti” i istakao stav da do toga nikako ne bi smelo da dođe i da su svi svesni ozbiljnosti posledica koje bi nastale. Komentarišući otvorena upozorenja nekih svetskih zvaničnika da bi Albanci mogli da izgube strpljenje i da pribegnu nasilju, Koštunica je ukazao da „ne može pretnja nasiljem biti razlog da se jednoj nacionalnoj manjini zbog toga izađe u susret i podari im se ni manje ni više nego država”.
„Ako je jedini argument koji ima ta manjina nasilje, onda to govori o samoj suštini ideje nezavisnog Kosova. Međunarodna zajednica mora dati jasan odgovor, a on je svima dobro poznat i glasi da se nasilje mora sprečiti i da se teroristi moraju kazniti”, rekao je Koštunica.

Premijer Srbije je primetio da je moguće da albanski separatisti prete nasiljem, jer niko od kolovođa pogroma od 17. marta 2004. godine i mnogih drugih terorističkih akata na Kosovu i Metohiji dosad nije kažnjen.

Polt: Nerealna ocena Koštunice

Nastavka pregovora o statusu Kosova između Beograda i Prištine neće biti jer Ahtisarijev predlog nije propao kao što to tvrde srpske vlasti. Krajem aprila može se očekivati kratkotrajna poseta Kosovu delegacije članica Saveta bezbednosti UN, koja više predstavlja ustupak Rusiji nego realan nagoveštaj novih pregovora, tvrde sagovornici „Blica“.
Priština podržala Ahtisarija
Skupština Kosova usvojila je juče izjavu kojom podržava preporuke i paket rešenja statusa Kosova koji je predstavljen na sednici SB UN održanoj 3. aprila. Po nezvaničnim navodima u Prištini, skupština je za ovaj čin dobila odobrenje pojedinih stalnih članica SB. Usvajanje ove izjave je na neki način i diplomatsko zaoštravanje kosovske priče sa osnovnom porukom da nema novih pregovora.
Ž. J.

Ocenu premijera Srbije Vojislava Koštunice da je Srbija „snažnim argumentima oborila plan Martija Ahtisarija u Savetu bezbednosti UN“, američki i britanski ambasadori u Beogradu, Majkl Polt i Stiven Vordsvort, za „Blic“ su ocenili „kao „nerealnu“.
Za razliku od premijera Srbije, ambasadori SAD i Velike Britanije sednicu SB UN kojom je počela zvanična rasprava o statusu Kosova u UN, ocenili su kao „uspešan korak ka rešenju kosovskog problema u skladu sa planom UN koji je predložio Ahtisari“.
- Nećemo podržati nove pregovore ili novog međunarodnog predstavnika. Ahtisarijev plan je najbolje rešenje koje je bazirano na odličnoj proceni situacije na terenu. Članice SB pokazale su interesovanje da posete Kosovo u okviru priprema Saveta za rezoluciju o rešenju tog problema - kaže Polt za „Blic“ i ističe da će poseta članova SB Kosovu „biti kratkotrajna“.
Britanac Vordstvort ocenjuje da će upravo poseta delegacije SB biti prilika da se članice SB na terenu uvere da je dogovor između Beograd i Prištine nemoguć, te da SB UN mora da odluči o statusu.
- Prilično smo ubeđeni da će se sve članice SB složiti oko Ahtisarijevog predloga jer će uvideti da je to najbolja ponuda i najbolje rešenje za sve ljude u regionu. I generalni sekretar UN Ban Ki Mun je podržao predlog kao i NATO i SAD, što je prilično jaka kombinacija - ocenjuje britanski ambasador za naš list i ističe da izveštaj delegacije koja će posetiti Kosovo neće uopšte uticati na sadržaj Ahtisarijevog predloga.
Zadatak misije koju će Savet bezbednosti poslati na Kosovo jeste procena i prikupljanje informacija o situaciji na terenu, ali tačan mandat misije, kao i vreme odlaska na Kosovo biće poznati tek nakon konsultacija 15 članica SB. Diplomate iz SB UN su navele da će šef misije najverovatnije biti iz jedne od 10 nestalnih članica Saveta, ali da neće biti iz Evrope.
- Unutar SB postoji prirodan osećaj da želimo više informacija jer smo zabrinuti smo zbog rasparčavanja jedne države, a u isto vreme mnogi u Savetu priznaju da smo stigli do trenutka kada je ono što Ahtisari predlaže logičan i neophodan politički korak - rekao je Emir Džouns Peri, britanski ambasador u UN.
On je najavio da bi politički direktori ministarstava inostranih poslova šest članica Kontakt grupe trebalo da razgovaraju o narednim koracima krajem aprila, najverovatnije posle misije. Peri očekuje da nakon toga bude doneta rezolucija SB, a da će brzina donošenja rezolucije zavisiti od „toga kako su stvari evoluirale i kako članovi reaguju na ono što budu videli u Beogradu i Prištini“.
Nakon što je prihvaćen predlog Rusije o slanju misije na Kosovo, postaje sve izvesnije da je to maksimum koji je Rusija postigla u ovom trenutku, te da do ulaganja veta, uprkos očekivanjima Srbije, neće doći. Moskovski dnevnik „Komersant“ piše da „mediji koji su pod kontrolom vlade Vojislava Koštunice ubeđuju Srbe da je pitanje sa ruskim vetom faktički rešeno i da Rusija neće dozvoliti da se Kosovo odvoji“.
- Ta propaganda namerno zaobilazi realnost koja se sastoji u tome da je Kosovo, u suštini, za Srbiju odavno izgubljeno. I danas nije reč o tome da se očuva Kosovo pod kontrolom Beograda, već da se nađe formula koja će omogućiti da se izbegne destabilizacija i sačuva obraz svima, i međunarodnoj zajednici i Srbiji - piše „Komersant“.
Diplomate u UN najavljuju da će tekst rezolucije biti formulisan tako da ne dođe do preglasavanja u Savetu bezbednosti.
- Diplomatske aktivnosti vezane za kosovski status sada liče na pijacu. Čekamo da vidimo ko će kome šta da učini i ponudi kako bi nešto dobio za uzvrat, a sve oči su najviše uprte na dogovore SAD i Rusije, jer je reč o globalnim silama - poručuju iz Njujorka.

Flajner: SB mora da nadje kompromis
Subota, 7. april 2007. 11:32

Savetnik srpskog tima za Kosmet Tomas Flajner smatra da Marti Ahtisari nije ispunio svoju misiju jer njegov predlog nije bio prihvatljiv za obe strane, i da bi zato Savet bezbednosti morao da se "potrudi da nadje novog posrednika".

Flajner je za "Glas javnosti" od subote podsetio da Srbija ima novi ustav "koji Kosovu daje suštinsku autonomiju u skladu sa Rezolucijom 1244". "Najbolja situacija za Srbiju bila bi ako bi Savet bezbednosti shvatio da je Rezolucija 1244 , s obzirom na standarde, potpuno ispunjena na Kosovu i da onda kaže da Rezolucija 1244 nije više neophodna, ukidamo je i završavamo", rekao je Flajner.

On smatra da je medjutim, neverovatno da će se to i dogoditi. "Verovatno će Savet bezbednosti reći da bi Unmik trebalo da nastavi kontrolu širom terirorije Kosova, a da bi Beograd i Priština trebalo da nastave pregovore uz pomoć novog posrednika, koji će se potruditi da nadje zajedničko rešenje", rekao je pravni savetnik srpskog tima u pregovorima o Kosmetu i direktor Instituta za federalizam iz Flajburga.