Status Kosva i Metohije

Britanija menja stav o Kosovu?

Britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband pozvao je pregovarački tim iz Prištine da nastavku pregovora o statusu Kosova pristupi kreativno, hrabro i u duhu kompromisa, rečeno je Bi-Bi-Siju u Forin ofisu, posle susreta šefa britanske diplomatije sa pregovaračkim timom Prištine u utorak uveče.

Miliband je, prema istom izvoru, od gostiju iz Prištine zatražio da svoje delovanje i ubuduće usklade sa svojim partnerima u medjunarodnoj zajednici.

Taj zahtev, čini se, potvrdjuje najave koje su se čule pre sastanka da će šef britanske diplomatije od Prištine tražiti da se uzdrži od jednostranog proglašenja nezavisnosti, ukoliko pregovori o statusu Kosova do 10. decembra ne donesu rezultat, naveo je BBC.

Miliband je ponovio stav da i Beograd i Priština treba da se uzdrže od izjava ili poteza koji mogu da se protumače kao provokacija.

Šef britanske diplomatije je rekao da se London nada da će pregovori koji se vode pod okriljem posredničke trojke dovesti do sporazuma, ali je ponovio stav Britanije da, ako dogovora ne bude, treba primeniti Ahtisarijev plan o nadgledanoj nezavisnosti.

Medjutim, frankfurtske "Vesti" tvrde da su zvaničnici britanskog Forin ofisa objasnili kosovskim Albancima da nema ništa od jednostranog priznanja nezavisnosti.

"Najviši politički sastav kosovskih Albanaca juče je u Londonu razgovarao sa britanskim zvaničnicima u Forin ofisu o ključnim aspektima kosovskog problema, a posebno o delikatnoj nameri Prištine da posle 10. decembra jednostrano proglasi nezavisnost pokrajine. Prištinski tim je u London pozvan na izričiti zahtev Forin ofisa, ne samo radi konsultacija, nego i 'nekih instrukcija'", podseća list.

"Prema informacijama iz britanskih izvora, predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, premijer Agim Čeku, Hašim Tači, lider Demokratske partije Kosova i Veton Suroi, predsednik ORA, pozvani su u London kako bi obećali domaćinima da posle 10. decembra neće ići na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Drugim rečima, instrukcija Britanije je da Priština 'malo ohladi', dok anglo-američka diplomatija, uz pomoć Francuske pokušava da obezbedi 'povoljniju atmosferu' medju članicama Evropske unije", objašnjavaju "Vesti".

"U Forin ofisu se, takodje, kalkuliše sa podatkom da u samom sastavu prištinskog vrha trenutno postoji podela na one koji su spremni da poslušaju savet zapadnih prijatelja i sačekaju kraj diplomatskih manevara i one koji su za to da se, bez obzira na okolnosti, posle 10. decembra proglasi albanska država. Kako se čuje, Agim Čeku i Veton Suroi su 'tvrda struja', dok su Fatmir Sejdiju i Hašim Tači 'nešto mekši'", zaključuju "Vesti".

Harčenko: Trojka traga za dodirnim tačkama

Povodom predstojećeg sastanka predstavnika Beograda i Prištine u Briselu 14. oktobra, u drugoj rundi pregovaračkog procesa o budućem statusu Kosova, ruski izaslanik u posredničkoj "trojci" Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je da su stanovišta strana i dalje "suštinski različita", ali da "ima dodirnih tačaka".

"Trojka" pokušava da pronadje dodirne tačke, koje bi mogle da služe kao polazna osnova za dalje i da sagleda gde smo posle mesec i po dana razgovora", rekao je član posredničke "trojke".

Bocan-Harčenko je precizirao da se "planira nastavak detaljnog razmatranja stanovišta dveju strana".
Posrednička "trojka" Kontakt-grupe ne namerava da nameće rešenje za budući status Kosova i Metohije, naglasio je ruski član "trojke", dodajući da Rusija ne smatra 10. decembar datumom posle kog se prekida statusni proces.

Ističući da je neopravdana bojazan od "novog Dejtona", ruski diplomata je rekao da je mandat "trojke" da pomogne stranama u procesu.

"Razmišljamo kako da pomognemo stranama u svakom smislu, ali ne u smislu nekih rešenja koja će biti nametnuta, već isključivo kao pomoć. Nema nikakvih planova o novom Dejtonu", rekao je Bocan-Harčenko.

Povodom izjave predstavnika EU u "trojci" Volfganga Išingera da je moguće održavanje pregovaračke konferencije, Bocan-Harčenko je objasnio da se "razmišljalo o sastanku u novembru, koji bi trajao jedan, dva ili tri dana, ali ne u smislu nametanja pripremljenog rešenja".

"Odlućujući značaj ima ono što može da se postigne tokom oktobra i novembra. Želimo da strane budu što kontruktivnije i misle o nekim novim predlozima", rekao je predstavnik ruskog ministra inostranih poslova u Kontakt-grupi.

Bocan-Harčenko je, takodje, naglasio da nema razmišljanja ni o promeni mandata "trojke", koji traje do 10. decembra, kada je potrebno podneti izveštaj o pregovorima generalnom sekretaru UN.

"Kao trojka imamo poruku da podnesemo izveštaj, dalje će odlučivati Savet bezbednosti UN, i to ne označava 'smak sveta' niti prekid statusnog procesa", naglasio je ruski diplomata.

On je, povodom toga što će u Briselu Beograd biti zastupljen na ministarskom nivou, konstatovao da je "na stranama da odlučuju o nivou svog predstavljanja na sastancima" i da je za "trojku" svaka odluka strana prihvatljiva.

"Posmatramo više suštinu, a ministri su visok nivo", rekao je Bocan-Harčenko.

Državnom pregovaračkom timu za status Kosova i Metohije stigao je poziv medjunarodne posredničke "trojke" za pregovore 14. oktobra u Briselu, rečeno je u sredu Tanjugu u izvorima bliskim timu i preneto da su posrednici "vrlo neodredjeno" formulisali dnevni red sastanka.

"Dnevni red je tako formulisan da može da se tumači različito", rečeno je Tanjugu, uz podsećanje da Beograd uporno insistira na razgovoru o budućem statusu Kosova.

U delegaciji Državnog tima na drugim direktnim pregovorima s delegacijom kosovskih Albanaca od kada proces vodi posrednička "trojka", biće ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, njihovi saradnici i predstavnici kosmetskih Srba Goran Bogdanović i Marko Jakšić.

Kosovsku delegaciju će, prema ranijim najavama, predvoditi predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku, ali u Prištini navode da nije isključeno da se u Briselu pojavi delegacija "nižeg nivoa" od dosadašnjih.

Pregovarački timovi će detaljnije predstaviti svoje predloge i reagovaće na ideje druge strane, nakon čega će obe strane imati odvojene sastanke s medjunarodnim posrednicima, izjavili su Tanjugu u Briselu evropski diplomatski izvori.

Samardžić i Simić će o rezultatima pregovora i o nastavku pregovora govoriti u ponedeljak ujutru, 15. oktobra, na briselskoj promociji projekta "Kosovski kompromis" Instituta 4S.

Istog dana, "trojka" bi trebalo da izvesti političke direktore Kontakt grupe o rezultatima druge runde pregovora, dok će Savet ministara EU u Luksemburgu tokom radnog ručka takodje raspravljati o Kosmetu.

Itar-Tas: U SB UN ostaju ozbiljne nesuglasice oko Kosova

U Savetu bezbednosti UN ostaju ozbiljne nesuglasice o rešenju statusa Kosova, što su pokazale izjave stalnih predstavnika Rusije i SAD posle jučerašnjih zatvorenih konsultacija, ocenjuje agencija Itar-Tas u sredu.

Agencija citira predstavnika SAD u UN Zalmaja Halilzada koji je rekao da konačni status Kosova treba da bude utvrdjen u najskorije vreme i da odugovlačenje preti da destabilizuje situaciju u pokrajini, regionu i Evropi u celini.

Američki predstavnik je naveo da ukoliko rešenje za kosovski problem ne bude nadjeno pod zastavom "trojke" , to će "biti nadjeno na drugi način". A mandat trojke, kako je rekao ističe 10. decembra i bilo bi dobro da Beograd i Priština do tog datuma dodju do uzajamnog razumevanja.

Uticajni američki senator Ričard Lugar izjavio je da ne očekuje promenu ruskog stava, niti približavanje pozicija u okviru pregovaračkog procesa za Kosovo.

"Ne gledam sa prevelikim optimizmom na mogućnost da će Rusija promeniti svoj stav o statusu Kosova u ograničenom vremenskom okviru", rekao je Lugar za Radio Glas Amerike.

Samardžić: Srbija neće ratovati zbog Kosova

Ministar za Kosovo o Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je za bečki dnevnik "Prese" da Srbija neće vojno intervenisati u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine, ali da će zato još intenzivnije podržavati Srbe i druge nealbance.

"Mi ne bi direktno vojskom intervenisali, ali bi zadržali naše institucije na Kosovu. Srpsko stanovništvo u pokrajini bilo bi i dalje vezano za Beograd što se tiče obrazovanja, infrastrukture, zdravstvenog sistema i mnogih drugih oblasti", rekao je Samardžić u intervjuu bečkom dnevniku.

"Postojale bi kompletne paralelne institucije. Mi bismo još intenzivnije podržavali Srbe i ostale nealbance", precizirao je on.

Srpski ministar je naglasio da se Beograd zalaže za demilitarizaciju Kosova.

"Na Kosovu ne bi trebalo da postoji nikakva vojska, izuzev privremenog prisustva medjunarodnih trupa. Mi ni ne pretimo vojnom intervencijom u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, ali svakom mora biti jasno da bi to bila otvorenja pretnja Srbiji", poručio je on.

Kada je reč o dosadašnjim pregovorima o statusu Kosova, Samardžić kaže da nije bilo nikakve prilike da se direktno razgovara o statusu.

"Zapadne države u Kontakt grupi tolerisale su takvo ponašanje albanske strane, koja je ostala čvrsto na svojoj poziciji. Na izvestan način te države su podržale albanski zahtev za otcepljenje", podvukao je on.

Na konstataciju da je američki državni sekretar Kondoliza Rajs nazvala nezavisnost jedinim rešenjem, Samardžić je ocenio da SAD kosovskim Albancima ne daju nikakav podsticaj za pregovore.

"Strahujemo da će ponovo biti vodjeni samo simulirani pregovori, kao što je to bio slučaj pod predsedavanjem izaslanika UN Martija Ahtisarija", poručio je on pred sledeće razgovore Beograda i Prištine, koji će se održati 14. oktobra u Briselu.

"Trenutno ne vidimo nikakve signale Amerikanaca koji bi ukazali da čine bilo šta za stvaranje normalne pregovaračke atmosfere. Bez toga nećemo ništa postići", dodao je Samardžić.

Kada je reč o prethodnih razgovorima u Njujorku, Samardžić je podvukao da je ono što je albanska strana predložila - sporazum o dobrim odnosima dve nezavisne države - predstavlja prejudiciranje statusa, o čemu Srbija ne želi da pregovara.

(agencije/MONDO)

Išinger: Srbiji vizne olakšice zbog Kosova

Evropska unija trebalo bi Srbiji što pre da pošalje signal kojim bi stavila do znanja da je spremna da podrži dalje približavanje Beograda ovoj integraciji, rekao je predstavnik EU u trojci za Kosovo Volfgang Išinger u razgovoru za privredni dnevnik Handelsblat.

Nemački diplomata je naveo da bi to mogle da budu dalje vizne olakšice i ocenio da bi to bio "pozitivan signal za pregovore o budućnosti Kosova".

Istovremeno je Išinger upozorio da "Srbija nikako ne sme da bude stavljena u situaciju da se odlučuje izmedju približavanja EU i Kosova" i rekao da bi se "sadašnje srpsko rukovodstvo odlučilo za Kosovo".

Prema Išingerovim rečima, 14. oktobra, kada će se ponovo sastati delegacije Beograda i Prištine, "pokazaće se da li su, nakon faze sondiranja, obe strane spremne da stupe u ozbiljne pregovore o rešenju statusnog pitanja". Za to će imati priliku već 21 oktobra, za kada je zakazan novi susret u Beču.

Išinger smatra da postoji "zajednički interes EU, Srba i kosovskih Albanaca". Jer, kako se izrazio, Kosovo "ne može da funkcioniše kao ostrvo u Pacifiku".

Ukazao je da su Kosovu potrebni "prilazni putevi, energija, trgovina i ljudske veze i to ne samo u pravcu Albanije i Makedonije, već i u pravcu Srbije, što koristi i kosovskim Albancima i Srbima".

"A ako nastane državna tvorevina koja ekonomski nije sposobna da preživi, onda će račun na kraju platiti EU", upozorio je Išinger.

Nemački diplomata je kritikovao SAD zbog najava da će priznati i jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova rekavši da "sve izjave na osnovu kojih se stvara utisak da je rezultat pregovora već odredjen, nisu od pomoći".

Izričito se Išinger usprotivio mogućnosti da se mandat trojke produži i posle 10. decembra, kada treba da bude predat izveštaj generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija (UN).

"Odluka da se trojci da pregovarački mandat od 120 dana je sredstvo zdravog pritiska na sve strane. Čak i ako bismo na raspolaganju imali 1.200 dana, ne bi bilo ništa lakše da se donese odluka", rekao je Išinger.

Pri tome je istakao da "u medjuvremenu i Rusija uvidja da dalje čekanje ne uvećava šanse za postizanje mirnog rešenja statusnog pitanja". Jer, "dalje odlaganje povećava rizik nestabilnosti i ubrzava eroziju autoriteta medjunarodne misije na Kosovu".

Išinger je u intervjuu izrazio i uverenje da "postoje sve pretpostavke da EU i nakon 10. decembra ostane jedinstvena, bez obzira na to kakav će biti rezultat pregovora".

Aleksejev: Kraj nije 10. decembar

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev izjavio je u subotu u intervjuu Tanjugu da 10. decembar za Rusiju ne označava kraj pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

"Veoma je opasno za budućnost pregovora označavanje 10. decembra kao datuma njihovog završetka. Sasvim sigurno to nije kraj pregovora", rekao je Aleksejev i ponovio da se Rusija protivi nametanju veštačkih rokova.

Prema njegovim rečima, treba raditi na pronalaženju rešenja, a ne kalkulisati koliko je još dana na raspolaganju do 10. decembra.

On je podsetio u razgovoru za nacionalnu agenciju da veliki broj problema u Evropi, i ne samo u Evropi, poput situacije na Bliskom istoku i na Kipru, traju godinama i da nije jasno "zašto samo Kosovo mora da bude rešeno odmah, za nekoliko nedelja".

"Mislim da mi sada imamo dve otvorene opcije: ili ćemo nastaviti pregovore posle 10. decembra, ili ćemo krenuti u drugom pravcu. I taj pravac biće veoma opasan", upozorio je ruski ambasador i objasnio da tu pre svega misli na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i jednostrano priznanje te nezavisnosti.

"To bilo bilo najgore, ne samo za Balkan nego i za celu Evropu", uveren je Aleksejev.

Aleksejev je izrazio zadovoljstvo Rusije činjenicom da su pregovori krenuli u dobrom pravcu:

"Imam informaciju da su pronadjene neke dodirne tačke u stavovima Beograda i Prištine. Nisam siguran da je dobro vreme da detaljnije pričamo o tome. Pregovori nisu otvoreni za javnost, i to je veoma dobro. Ali, mogu da potvrdim da smo malo napredovali. Ja sam danas više optimista nego pre nekoliko meseci", rekao je Aleksejev.

On je, medjutim, ukazao da je preostalo još dosta posla da se obavi, pri čemu će Rusija, kao zemlja koja je predstavljena u "trojci", učiniti sve da se dodje do "kompromisnog i pregovornog rešenja, prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu".

Aleksejev je uveren da održivo rešenje nije moguće ukoliko se ne uzmu u obzir stavovi i mišljenje Beograda.

"Mislim da su za Beograd najbitnija pitanja sada bezbednost, spoljna politika, granica. Mislim da moramo da budemo veoma kreativni da bi pronašli dobro rešenje za ova pitanja. Mi imamo neka iskustva sa funkcionisanjem federalnog centra i nekih delova Rusije, nekih pokrajina. Pokrajine mogu da imaju velika ovlašćenja u ekonomskom životu, ekonomskim odnosima sa inostranstvom, ali neke stvari, kao što su spoljna politika i odbrana, moraju da budu u nadležnosti federalnog centra. Svuda je tako".

Osvrćući se na pretnje nasiljem pripadnika paravojne Albanske nacionalne armije na Kosovu u slučaju da Pokrajina ne dobije nezavisnost, Aleksejev je rekao da je to "otvoreni pokušaj da se uceni medjunarodna zajednica", na šta bi ona morala energično da reaguje.

"Ako UNMIK i Kfor ne mogu da obezbede sigurnost i stabilnost u regionu, onda moraju to otvoreno da kažu. I posle osam godina snažnog prisustva medjunarodne zajednice na Kosovu, mi imamo na delu otvorene pretnje takozvane ANA. To nije prihvatljivo. Medjunarodna zajednica mora na to da reaguje. Ona je obavezna da preduzme sve moguće korake da bi se isključio takav razvoj situacije", ocenio je Aleksejev.

Komentarišući špekulacije zapadnih medija da bi Rusija mogla da promeni svoj stav o Kosovu posle izbora koji će biti održani u martu, Aleksejev je rekao da su to zaista samo špekulacije, budući da u Rusiji postoji "nacionalni konsenzus" kad je reč o Kosovu i Metohiji.

(Tanjug)

završena druga runda direktnih razgovora o kosovu
BRISEL - U Briselu je oko 17. sati završena druga runda direktnih pregovora delegacija Beograda i Prištine o rešavanju statusa Kosova i Metohije.

Posle tročasovnog sastanka koji je održan u Savetu ministara Evropske unije, novinarima će se obratiti predstavnici beogradske delegacije, zatim i prištinskog pregovaračkog tima, a očekuje se i saopštenje pregovaračke "trojke" Kontakt grupe.
Pregovaračka "trojka" koju čine predstavnici EU, SAD i Rusije Volfgang Išinger, Frenk Vizner i Aleksandar Bocan-Harčenko, zatim će odvojeno razgovarati sa delegacijama Beograda i Prištine.
Beogradsku delegaciju predvode šef srpske diplomatije Vuk Jeremić i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, a prištinsku predsednik i premijer Kosova, Fatmir Sejdiu i Agim Čeku.
Savet ministara EU je ranije saopštio da današnji sastanak treba da pruži priliku da dve strane nastave da izlažu svoje predloge i na temelju toga pokrenu raspravu.
Oba tima su danas, kako su ranije najavila nastavila sa predstavljanjem svojih predloga - Beograd predloga o suštinskoj autonomiji za Kosovo, a Priština memoranduma o dobrosusedskim odnosima Kosova i Srbije kao nezavisnih i suverenih država. Predviđeno je da danas predstavnici oba tima razgovaraju i sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, koji će sutra u Luksembrugu o rezultatima tog susreta izvestiti ministre inostranih poslova EU.

Bez obzira na pretnjei pritiske, Kosovo neće biti nezavisno
Kosovo i Metohija nikada neće biti nezavisna država, bez obzira na to kakvim pritiscima, uslovljavanjima i pretnjama Srbija bila izložena, poručio je premijer Srbije Vojislav Koštunica. On je na Skupštini Demokratske stranke Srbije, čiji je predsednik, ukazao da bi Kosovo moglo biti nezavisna država samo ako bi to priznala Srbija, ili ukoliko bi Savet bezbednosti prekršio Povelju UN. Te činjenice su više nego svesni i albanski separatisti i države koje sponzorišu nezavisnost naše pokrajine i oni dobro znaju da je na strani Srbije svako pravo - i političko i moralno, i ustavno i međunarodno", rekao je Koštunica.

Priština: Država Kosovo posle 10. decembra

Čelnici kosovskih Albanaca saopštili su u Briselu da će posle 10. decembra biti proglašena nezavisnost Kosova, a kosovski predsednik Fatmir Sejdiju je rekao da u potpunosti odbacuje predloge Beograda, jer je to, kako je rekao, protiv volje gradjana Kosova.

"Kosovo ne sme biti talac neprestanog produžavanja pregovora. Izjave Beograda su prevazidjene, slične su onome što je govorio Milošević" rekao je on.

Član tima i lider Reformističke partije ORA Veton Suroi ocenio je da postoji protivrečnost u predlogu Beograda za davanje autonomije Kosovu, jer kako je rekao, Beograd nudi da Kosovo vlada samim sobom a istovremeno Kosovu nudi autonomiju.

Premijer Kosova Agim Čeku rekao je da će posle 10. decembra biti poduzeto sve da se nakon toga progasi država Kosovo. I lider Demokratske partije Kosova, najveće opozicione stranke Hašim Tači je podržao tu Čekuovu izjavu.

Ministar spoljnih poslova Albanije Ljuljzim Baša optužio je Beograd za nesposobnost da se "približi kompromisu" u pregovorima o budućem statusu Kosova, prenela je agencija ATA.

Prema njegovim rečima, "propaganda radikalnih krugova" u Srbiji je samo "znak konfuzije i očajanja' onih koji koriste Kosovo kao alibi da osujete put Kosova i srpskog naroda u Evropu, koji će, kako je ocenio" biti ostvaren samo nezavisnošću Kosova".

"Nakon pregovora, ostaće samo da se učini konačan korak u rešavanju statusa Kosova u skladu sa Ahtisarijevim planom i željom naroda Kosova da dobije nezavisnost " istakao je albanski šef dipomatije koji tvrdi da takav stav deli i Francuska.

Koštunica: SAD hoće da nam otmu teritoriju

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da "svakodnevne izjave" zvaničnika SAD da će posle 10. decembra priznati nezavisnost Kosova i Metohije imaju za cilju da "spreče kosovske Albance da prihvate kompromisni rešenje".

"Svakodnevne izjave američkih zvaničnika da će posle 10. decembra na osnovu Ahtisarijevog plana priznati jednostranu nezavisnost Kosova imaju za cilj da po svaku cenu spreče kosovske Albance da prihvate kompromisno rešenje za Pokrajinu ", navodi se u saopštenju premijera Srbije.

Koštunica je ocenio da "SAD vode grubu politiku sile i otvoreno se zalažu za rasparčavnje Srbije".
"SAD i NATO pakt surovo i protivzakonito su bombardovale Srbiju, da bi otele 15 odsto naše teritorije ", ukazao je Koštunica u saopštenju.

On je istakao da "gradjani moraju znati da se razlog za nasilje SAD nad Srbijom nalazi u Aneksu 11 Ahtisarijevog plana, u kome je doslovno zapisano da je NATO konačan organ vlasti na Kosovu".
"Srbija neće dozvoliti pravljenje divlje tvorevine na svojoj teritoriji. Svakodnevno ćemo saopštavati da Kosmet ne može biti ratni plen NATO pakta i da dok postoji Povelja UN medjunarodno priznate granice Srbije ostaju nepomenljive", istakao je Koštunica.

Portparol američkog Stejt departmenta Tom Kejsi odbacio je kritike srpskog premijera, rekavši da SAD ne pokušavaju da spreče Albance sa Kosova da prihvate kompromis.

"Mi ništa ne sprečavamo, već aktivno radimo kao deo trojke preko ambasadora Frenka Viznera, kako bi pomogli približvanje dve strane. Medjutim, svima je jasno da postoji granica koliko možemo da damo vremena pregovorima", rekao je Kejsi.

"Javno i privatno smo rekli da je nadgledana nezavisnost Kosova, ukoliko dve strane ne postignu kompromis, ono što bi trebalo da se dogodi, čime ćemo napraviti pomak" dodao je portparol Stejt departmenta.
Flajner: "Trojci" mandat i posle 10. decembra

Pravni savetnik srpskog pregovaračkog tima Tomas Flajner izjavio je da bi, iako je 10. decembar krajnji rok za izveštaj posredničke "trojke" Kontakt grupe generalnom sekretaru UN o pregovorima o Kosovu, "bilo neodgovorno tada prekidati pregovore s Albancima, tim pre što bi to mogli da budu pravi pregovori".

Flajner je za "Glas" rekao da očekuje da će "trojka' u tom izveštaju navesti da su se obe strane saglasile da nadju rešenje zasnovano na konsenzusu".

"I što pre konsenzus bude pronadjen, pre će i mandat 'trojke' biti završen. A što duže budemo tragali za konsenzusom, 'trojka' će predložiti da joj mandat bude produžen, dok se do njega ne dodje. I tek tada će sve biti završeno", kazao je Flajner.

On je rekao da, iako su Srbi i Albanci na pregovorima u Briselu, u nedelju, predstavili suprotne pozicije, bar je razgovor izmedju dve delegacije bio moguć. "I to je bio prvi put da su obe delegacije mogle, barem da pričaju jedna s drugom", dodao je Flajner.

On je naveo da Albanci "nisu govorili o tome da će tek biti nezavisnosti, već su pričali da je Kosovo već, de fakto, nezavisno".

Posrednici se nisu eksponirali u ovom slučaju, rekao je Flajner dodavši da "uz njih bar imamo mnogo bolji dijalog nego što je to bilo kada je pregovore vodio Marti Ahtisari".

Flajner je kazao da se nada da će se u Beču, 22. oktobra, "raspravljati o pravom problemu".

"Medjutim, pitanje je da li ćemo se saglasiti da samo sporazum do koga se dodje konsenzusom može biti osnova za budućnost", rekao je Flajner.


Samardžić: Nisam spominjao konferenciju

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić demantovao je da je agenciji Asošijeted pres izjavio da će krajem meseca novembra biti organizovana medjunarodna "završna konferencija" o budućem statusu Kosova i Metohije, dodajući da je ta vest "proizvoljna i netačna".

Ministarstvo je u saopštenju naglasilo da Samardžić nije agenciji Asošiejtid pres u dužem vremenskom periodu davao nikakve "ekskluzivne izjave", a posebno ne izjavu o mogućoj "završnoj konferenciji" o budućem statusu Kosova i Metohije.

Samardžić je na briselskoj promociji projekta "Kosovski kompromis" Instituta 4S, u prisustvu više desetina diplomata, analitičara i novinara izjavio da su za novembar predvidjena tri pregovaračka sastanka, i "da bi poslednji sastanak u novembru mogao trajati dva do tri dana da bi sumirao naše predloge i pokazao koje su to zajedničke osnove".

Ministarstvo naglašava da pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije imaju za cilj postizanje kompromisnog rešenja koje će omogućiti mir, stabilnost i ekonomski prosperitet Srbije i čitavog regiona.

"Stoga Ministarstvo očekuje razumevanje i podršku domaće i inostrane javnosti i zahteva od svih zainteresovanih strana odgovoran pristup ovom pitanju", podvlači se u saopštenju Ministarstva za Kosovo i Metohiju.

(Agencije/MONDO)

Jeremić:Srbija nudi potpunu autonomiju Kosovu

Srbija nudi gotovo potpunu autonomiju kosovskim Albancima, ali bez članstva u UN i bez kontrole nad odbranom i spoljnom politikom, izjavio je srpski ministar inostranih poslova Vuk Jeremić.

U okviru pregovora o statusu Kosova koji se vode uz medjunarodno posredovanje, može se pregovarati čak i o meri u kojoj će Srbija i Kosovo imati odnose, rekao je ministar Jeremić u intervjuu američkoj agenciji AP.

On je dodao da je Srbija voljna da kosovskim Albancima da "95 odsto nadležnosti koje su potrebne da bi upravljali" Kosovom na kojem čine 90 procenata stanovništva.

"Mi kažemo da će budući status biti odredjen na osnovu toga ko upravlja čime", naveo je ministar Jeremić.

"Spremni smo da budemo fleksibilni oko odredjivanja linije podele", dodao je on.

"Verujem da je naša početna pozicija veoma velikodušna i spremni smo da razgovaramo o detaljima" tokom naredne runde pregovora u Beču u ponedeljak, rekao je Jeremić agenciji AP.

On je dodao da je mesto Kosova u UN "nešto što sigurno ne možemo predvideti ni pod kakvim okolnostima".

Jeremić je takodje naveo da još jedan prerogativ koji Srbija nije spremna da da kosovskim Albancima jeste potpuna kontrola nad spoljnom politikom, iako bi Kosovu bio omogućen "puni pristup" stranim finansijskim institucijama, kao i mogućnost da otvara svoja strana predstavništva kako bi "upravljalo vlastitim pitanjima".

On je dodao da Srbija predlaže da Kosovo bude u potpunosti demilitarizovano, i to na način koji bi nadgledali "medjunarodni vojni predstavnici koji bi i inače najverovatnije tamo ostali".

Ministar Jeremić je pozvao da pregovori budu nastavljeni i posle 10. decembra, kada bi posrednici iz Rusije, SAD i EU trebalo da podnesu izveštaj UN, navodeći da pritisak vremenskim ograničavanjem ugrožava šanse za uspeh pregovora.

"Vremenski rok zapravo ubija perspektivu za nalaženje kompromisnog rešenja", ocenio je on.

"Zašto bi albanska strana imala podsticaj da se angažuje u pregovorima ako znaju šta će dobiti posle 10. decembra ukoliko kompromis ne bude postignut", upitao je Jeremić.

U slučaju da SAD jednostrano priznaju nezavisnost Kosova, "situacija će se garantovano pogoršati" na Balkanu, ocenio je Jeremić.

"Ako pravila nema na Kosovu, zašto bi ih onda uopšte bilo na Balkanu i u ostalom svetu", zaključio je ministar Jeremić.

(Tanjug)

Stigli pozivi za novu rundu pregovora

Državni pregovarački tim dobio je poziv za učešće u trećoj rundi direktnih pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, koja će biti održana u Beču 22. oktobra, potvrdjeno je Beti u Ministarstvu spoljnih poslova.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da će beogradska delegacija na tom sastanku najverovatnije biti na ministarskom nivou. To bi značilo da će na njenom čelu biti Jeremić i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.

Prva runda direktnih pregovora Beograda i Prištine, u nastavku pregovaračkog procesa, održana je u Njujorku 28. septembra.

Beogradsku delegaciju su tada predvodili predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojsilav Koštunice, na sastanku u Briselu, održanom 14. oktobra Jeremić i Samardžić.

Poziv za sastanak u Beču, dobila je i prištinska delegacija, koja je uvek na najvišem nivou, i predvode je predsednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiu i Agim Čeku.

Nastavlja se prljava igra oko Kosova



Fahri Musliu




Dnevnik vodio Fahri Musliu, dopisinik RTV Kosova iz Beograda




Subota, 13. oktobar
Danas je drugi dan Ramazanskog Bajrama, muslimanskog blagdana, i iskoristio sam da obilazim porodice mojih bliskih rodjaka i njima čestitam praznik. To je inače tradicionalno posećivanje i prilika da se svi susretnemo, jer u ovoj dinamici života često se ne vidjamo i po par meseci. Inače, već četvrti dan od kad sam u Prizrenu ovo kišovito i prohladno vreme uglavnom koristim za odmor koji mi je neophodan, kako zbog renoviranja porodične kuće, tako i zbog prelaska u novi stan u Beogradu. Malo pratim i politička zbivanja, osim što sam ujutro prelistao novine na albanskom i gledao informativne emisije na kosovskim televizijama, gde je glavna informacija odlazak kosovske delegacije u Brisel, na nastavak pregovora o statusu Kosova sa delegacijom Srbije. Slušam iste izjave albanskih zvaničnika kao i do sada, kako neće odustati od svojih zahteva i da je nezavisnost Kosova maltene gotova stvar. Te izjave me čude i pitam se da li oni sami stvarno veruju u ono što pričaju, kad im narod više ne veruje.
Nedelja, 14. oktobar
Jutro je sunčano mada prilično hladno. Krenuo sam autobusom za Beograd. Putovanje mi postaje veoma naporno, jer se putije više od osam sati, a najteže mi je kad na graničnom prelazu moram da pokažem ličnu kartu ili pasoš. Autobus je pun putnika različite nacionalnosti: Albanaca, Goranaca, Bošnjaka, Turaka, Roma, a nadje se i poneki Srbin. Neki od njih se vraćaju u Beograd nakon praznika, neki poslom, a neki zbog lekarskih pregleda ili obilazka onih koji su smešteni u nekoj od beogradskih klinika. Posljednih godina ima puno Kosovara, dakle i Albanaca, koji se leče po beogradskim klinikama, uz obrazloženje da su lekari stručni, da je nega dobra i da su cene pristupačne. Usput čitam albanske i srpske novine koje sam kupio u Kruševcu. Glavne vesti su današnji pregovori o Kosovu u Briselu, ali svako iznosi stavove svojih predstavnika. Stavovi druge strane kao da ne postoje. I to se zove informisanje.
Ponedeljak, 15. oktobar
Ujutro kao i obično listam skoro celu dnevnu štampu. Glavna tema, opet, jučerašnji pregovori o Kosovu u Briselu, koje srpska strana ocenjuje pozitivnim. U podne, kao i uvek, sa prijateljima se sretnemo u kafiću "Kafe galerija". Nisam ih video nedelju dana. Tu su Filip David, Dragoljub Todorović, Mirko Djordjević, Dragan Banjac, Sead Spahović, Ibrahim Hadžić, Vukašin Stambolić, Vlado Mareš, Veljko Djurović. Tu se tretiraju razne teme, ponajviše političke i literarne, ali i Kosovo je skoro uvek prisutno. Svi oni smatraju da Kosovo treba da dobije nezavisnost, da se Srbija konačno oslobodi tog balasta i da se okrene svojim problemima. Filip me stalno zadirkuje kako neće biti nezavisnosti i kako će propasti ručak koji sam im obećao. Popodne su mi došli majstori da srede još nešto po stanu i ostali do kasno uveče.
Utorak, 16. oktobar
Danas je lep dan, mada je jutarnja temperatura dosta niska. U današnjim novinama opet dominiraju teme o Kosovu, ali u žutoj štampi i nastavak kampanje protiv Čedomira Jovanovića, predsednika Liberal demokratske stranke. Nakon dugog vremena spremao sam izveštaj za televiziju Kosovo, odnosno reakciju premijera Koštunice na stavove američke administracije da će posle 10. decembra priznati nezavisnost Kosova. Koštunica kaže da te izjave imaju za cilj da spreče Albance da prihvate kompromisno rešenje, da Vašington vodi žestoku bitku nasilja i da se otvoreno zalaže za cepanje teritorije Srbije. Koštunica i njegovi saradnici nastavljaju sa radikalnom retorikom oko Kosova i na scenu su vratili političku filozofiju koja je vladala za vreme režima Slobodana Miloševića.
Sreda, 17. oktobar

Danas ujutro nisam stigao da kupim štampu. Sa zetom smo morali u austrijsku Ambasadu za vize. Iako je bilo zakazano vreme, čekali smo dugo, pa sam jedva stigao na zakazani intervju za časopis "Nedeljni telegraf". Sa kolegom Markom Lopušina sretnemo se u "Kafe teatar", a tema razgovora je Albanci u Beogradu. Kažem mu da je teško govoriti o životu Albanaca u Beogradu, jer postoji nekoliko faza, a oni nisu organizovani kao etnička zajednica i svak ima svoju priču. Ipak, naš razgovor je trajao skoro sat vremena, jer je Marko kao iskusan novinar hteo da sazna više i o mojim stavovima o Kosovu. Kažem da se u Srbiji nastavlja stara politička kolonijalna filozofija povodom Kosova i da se gubi uzaludno vreme jer pregovori neće dati nikakve rezultate, budući da Srbi i Albanci nisu kadri da se dogovore. Jer, da su bili ne bi se desio rat i krvoproliće. Zato smatram, a to sam predlagao i prošle godine u beogradskom listu "Politika", da Srbija prva prizna faktičko stanje, a to je nezavisno Kosovo, jer time će rešiti jedan vekovni problem i otvoriti put za istorijsko pomirenje Srba i Albanaca. Marko se slaže da Srbija ne zna šta bi radila sa dva miliona Albanaca ako Kosovo ostane u Srbiji.
Četvrtak, 18. oktobar
Danas sam skoro ceo dan ostao u stanu i nisam otišao čak ni na redovnu kafu sa prijateljima. Listam sve novine. Opažam tekst istoričara i političara, Milana St. Protića u listu "Politika", koji predlaže da se prizna nezavinost Kosova uz odredjene uslove koje je formulisao u pet tačaka. Pre svega predlaže ubrzani prijem Srbije u EU, NATO, te bezbednost i uključenje Srba u kosovske institucije, ali i eksteritorijalnost za pravoslavne manastire i crkve. Protić je i ranije izjavio da bi on bio taj srpski izdajnik koji bi potpisao nezavisnost Kosova. Ali u Srbiji je malo takvih koji misle kao Protić ili Čedomir Jovanović, Žarko Korać i neki drugi. A takvi se od strane narodnjačke i radikalske Srbije proglašavaju kao nepatriote i izdajice. Veče sam proveo prateći tv programe sa nekim kontakt-emisijama gde uglavnom dominira primitivizam, agresivnost i nedostatak političke kulture jer se sagovornici, koji su uglavnom politički protivnici, samo vredjaju.
Petak, 19. oktobar

Današnji dan je prilično tmuran, kišovit i prohladan. Prepodne dao sam izjavu za Hrvatsku televiziju povodom prijema Hrvatske u Savet bezbednosti i preneo kako se to komentariše na Kosovu. Kažem da je to veliki diplomatski i politički uspeh hrvatskog rukovodstva i da se nadam da će glas Hrvatske u Savetu bezbednosti povodom Kosova, biti od presudne važnosti. Od političkih dogadja koji bi zanimali kosovsku javnost nema ništa osim neke pisane izjave Vlade Srbije u kojoj se kaže da se odbacuje odlučno svaka mogućnost da se pitanje statusa Kosova izmesti van Saveta bezbendosti. To je opet reakcija na neformalni predlog američkog diplomate o mogućem održavanju jednog medjunarodnog skupa o Kosovu čiji učesnici ne bi imali prava veta. Prljava igra oko Kosova i njegova agonija se nastavlja i nakon osam godina, a najveću cenu plaćaju svi gradjani Kosova.

Opcije Srbije u slučaju nezavisnosti Kosova



Iva Martinović



Posle najave albanskog pregovaračkog tima da će u decembru, nakon isteka roka za pregovore, unilateralno proglasiti nezavisnost Kosova, iz kabineta srpskog premijera saopšteno je da će sve takve odluke istog trenutka biti poništene. Postavlja se pitanje na koji način će biti poništene i šta će konkretno državni organi Srbije preduzeti u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Ubrzo pošto je kosovski premijer Agim Čeku u Londonu najavio da će Priština jednostrano proglasiti nezavisnost Kosova, iz kabineta Vojislava Koštunice saopšteno je da je jednostrana nezavisnost protivzakonit akt kojim se direktno krši međunarodno pravo i da će Srbija istog trenutka poništiti sve jednostrane odluke kojima se narušava njen teritorijalni integritet. Međutim, kakvi će biti dalji potezi Srbije u slučaju da kosovski Albanci posle 10. decembra proglase nezavisnost, niko za sada nije mogao da precizira. Navodeći da su razgovori u toku, šef Koordinacionog centra za Kosovo Vuko Antonijević kaže da bi logičan sled događaja bila reakcije Srbije na institucionalnom nivou:

“Sigurno da bi trebalo da bude sazvana Skupština Srbija na kojoj bi taj akt bio proglašen ništavnim. Uvek kada je bilo nešto važno po pitanju pregovora to je uvek morala da usvoji najmerodavnija Skupština Srbije. Možemo samo da kažemo da posle Rezolucije1244, kojom se uvodi vojni i civilni međunarodni protektorat na KiM, ako nije promenjena postojeća rezolucija a neko izlazi iz njenih okvira, svaka takva odluka je ništavna što se tiče i države Srbije i srpskog naroda koji živi na KiM.”

Podsetimo da su prilikom ranijih najava o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova iz okruženja Vojislava Koštunice stizale izjave o prekidu diplomatskih odnosa sa zemljama koje bi priznale nezavisnost Kosova. Član pregovaračkog tima, iz DS predsednika Srbije, Goran Bogdanović kaže za naš program bi to bio loš potez Beograda:

“Izjave albanskih lidera pokazuju da su Albanci spremni da posle 10. decembra proglase unitelarno nezavisnost KiM ali to ne mora da znači da će međunarodna zajednica to prihvatiti. Mi činimo sve u ovom trenutku, pre svega diplomatskim sredstvima – naša diplomatija je povela jednu aktivnu politiku za sprečavanje priznavanja nezavisnosti KiM. Sigurno da nije dobro, kao što čujem od nekih političkih lidera, da treba prekinuti diplomatske odnose.”

Ne želeći da prognozira na koji će način Srbija reagovati na eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti, i predsednik Spoljno-političkog saveta ministarstva inostranih poslova Živorad Kovačević upozorava da bi u svakom slučaju trebalo da se uzdrži od poteza koji bi vodili ka samoizolaciji:
“Da političke elite u Srbiji, Vlada i Skupština, postave sebi pitanje šta je najbolje za Srbiju. Ukoliko se prekinu diplomatski odnosi ko će od toga imati veće štete – oni sa kojima se prekidaju ili Srbija. U ovom trenutku to je razmena poruka koje su ratoborne, predstavljaju pretnje itd. Šta će u tom trenutku biti, teško je reći. Ako Srbija ne prizna takvu odluku to bi bilo relativno normalno i ja mislim da bi se trebalo uzdržavati od pretnji.”

O Kosovu u 14 tačaka - dokument objavljen

U tekstu dokumenta od 14 tačaka koji je sastavila trojka medjunarodne Kontakt grupe o Kosovu navode se moguće dodirne tačke na osnovu kojih delegacije Beograda i Prištine mogu da se dogovore.

Dokument je predat dvema stranama pred sutrašnju novu rundu direktnih pregovora u Beču.

Sledi tekst dokumenta do koga je došla agencija Beta:

"Trojka je preispitala pozicije dve strane. Bez ikakvih predrasuda oko pozicija obe strane o statusu Kosova sastavljeni su sledeći principi koji bi mogli da otvore put ka rešenju:

1. Beograd i Priština će se fokusirati na razvoj specijalnih medjusobnih odnosa koji su zasnovani na njihovim istorijskim, kulturnim i ljudskim razmerama.

2. Beograd i Priština će buduće probleme rešavati u miroljubivom maniru i neće se uključivati u akcije ili sklonosti koje bi se okarakterisale kao pretnja drugoj strani.

3. Kosovo će u potpunosti biti uključeno u regionalne strukture, posebno one koje se odnose na ekonomsku saradnju.

4. Neće biti povratka na stanje pre 1999. godine.

5. Beograd neće vladati Kosovom.

6. Beograd neće ponovo uspostaviti fizičko prisustvo na Kosovu.

7. Beograd i Priština su opredeljeni da rade na progresu koji vodi pridruživanju i eventualnom članstvu u Evropskoj uniji, kao i progresivnom uključivanju u evroatlantske strukture.

8. Priština će primeniti široke mere kako bi poboljšala položaj kosovskih Srba i drugih nealbanskih zajednica, posebno kroz decentralizaciju lokalne vlasti, ustavne garancije i zaštitu kulturnog i religijskog nasledja.

9. Beograd i Priština će saradjivati u oblastima koje su od ključnog značaja, uključujući:

a) Sudbinu nestalih osoba i povratak raseljenih lica.
b) Zaštitu manjina
c) Zaštitu kulturnog nasledja
d) Njihovu evropsku perspektivu i regionalnu incijativu
e) Ekonomska pitanja, uključujući fiskalnu politiku i energiju, tržiste i harmonizaciju sa standardima Evropske unije i razvoj zajedničkih ekonomskih organa i razvoj strategije u skladu sa regionalnim ekonomskim incijativama
f) Slobodno kretanje ljudi, dobara, kapitala i usluga
g) Sektor bankarstva
h) Infrastruktura, transport i komunikacije
i) Zaštita životne sredine
j) Javno zdravlje i socijalni napredak
k) Borba protiv krminala posebno u oblastima terorizma, trgovini oružjem, drogama i ljudima, kao i u oblasti organizovanog kriminala
l) Saradnja izmedju opština i uprava jedne i druge strane
m) Obrazovanje.

10. Beograd i Priština ce uspostaviti zajednicka tela koja će osigurati saradnju.

11. Beograd se neće mešati u odnose Pristine sa medjunarodnim finansijskim organizacijama.

12. Priština će potpuno samostalno upravljati svojim finansijama (porezi, budzetski prihodi itd).

13. Proces stabilizacije i pridruzivanja Evropskoj uniji Kosovo ce nastaviti bez ikakvog ometanja Beograda.

14. Medjunarodna zajednica ce zadržati civilno i vojno prisustvo na Kosovu i nakon što status bude odredjen".

(Beta)

Titov: Ako Srbija neće, i Rusija odbija

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Titov rekao je u nedelju u Beogradu da će Rusija prihvatiti samo ono rešenje za Kosovo koje zadovolji Srbiju.

Posle razgovora sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, Titov je rekao da će u skladu sa svojom principijelnom politikom Rusija prihvatiti samo sporazumno rešenje i da se protivi nametanju rešenja. On je naglasio da "ukoliko neko rešenje nije prihvatljivo za Srbiju, da samim tim neće biti prihvatljivo ni za Rusiju", navodi se u saopštenju iz Vlade Srbije.

Koštunica i Titov su potvrdili "zajedničku principijelnu politiku Srbije i Rusije", zasnovanu na poštovanju medjunarodnog prava i akata UN, u rešavanju budućeg statusa Kosova.

"U razgovoru je u potpunosti potvrdjena zajednička principijelna politika Srbije i Rusije koja je zasnovana na poštovanju Povelje UN i poštovanju principa nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta medjunarodno priznatih država", saopšteno je posle razgovora Koštunice i Titova.

Koštunica i Titov su ocenili da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN osnov za pronalaženje kompromisnog rešenja za budući status Kosova i da samo Savet bezbednosti UN ima mandat da donese odluku o statusu Kosova, navodi se u saopštenju.

Premijer Srbije je istakao da se u pregovaračkom procesu mora poći od principa koje je definisala Rezolucija 1244.

Koštunica je rekao da pre svega treba poći "od odredbi iz te rezolucije u kojima sve države članice UN izričito potvrdjuju svoju privrženost suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije, i istovremeno potvrdjuju zahtev da se obezbedi široka i suštinska autonomija za pokrajinu Kosovo i Metohija unutar Srbije".

Koštunica i Titov su ocenili i da Srbija i Rusija "konstruktivno učestvuju u pregovarčkom procesu i da su snažno opredeljene za pronalaženje kompromisnog rešenja u skladu sa medhunarodnim pravom i Rezolucijom 1244".

U intervjuu agenciji Itar-Tass, Titov je rekao da Rusija smatra da u pregovaračkom procesu ne postoje nikakva veštačka ograničenja i naglasio da zadatak posredničke "trojke" nije pronalaženje formule za status Kosova i Metohije koja bi potom bila nametnuta stranama.

"Mi polazimo od toga da i posle 10. decembra pitanje o rešavanju kosovskog pitanja ostaje u sferi razmatranja Saveta bezbednosti UN i formata koji su bili stvoreni za njegovo rešavanje. Pre svega imam u vidu Kontakt-grupu", rekao je Titov.

Govoreći o poziciji Moskve na susretima "trojke" i predstavnika Beograda i Prištine u Beču, u ponedeljka, 22. oktobra, ruski diplomata je rekao da zadatak "trojke" nije pronalaženje formule za rešenje koja bi potom bila nametnuta stranama, već da u pregovaračkom procesu pomogne dostizanju kompromisnog ishoda.

Naglašavajući da je "veoma dobro što je počeo direktan dijalog medju stranama", Titov je izneo stav Moskve da "nikakvih veštačkih ograničenja za pregovarački proces nema, bez obzira na to što u skladu sa usvojenom odlukom, 'trojka' treba da predstavi 10. decembra izveštaj generalnom sekretaru UN, a on da zatim informiše SB".

Na molbu da prokomentariše ideju sprovodjenja medjunarodne konferencije o Kosovu, on je rekao da "zvanično tu ideju niko nije pokretao" i da "ozbiljne razgovore na tu temu" nije čuo.

Ruske agencije prenele su da je Titov tokom razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem preneo da je pozicija Rusije o Kosovu i Metohiji neizmenjena.

"Zvanična Moskva podržava takvu varijantu rešenja za pitanje Kosova, koja će odgovarati principima medjunarodnog prava, koje ne dozvoljava narušavanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti država", prenele su agencije saopštenje srpskog Ministarstva spoljnih poslova.

Agencija RIA Novosti prenela je najavu Titova da će krajem novembra Jeremić posetiti Moskvu.

U Beču nastavljeni pregovori o statusu Kosova

Nova runda pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije počela je danas u Beču odvojenim susretom medjunarodne posredničke "trojke" i pregovaračkog tima Prištine

Delegacija kosovskih Alabanaca je oko 9.15 sati ušla u zgradu Ministarstva inostranih poslova Austrije, na razgovore sa "trojkom", a oko 11 časova se očekuje susret medjunarodnih posrednika sa delegacijom državnog tima Srbije.

"Trojka" će popodne sa dvema stranama održati zajednički sastanak, a oko 17 časova u Briselu će biti izdato saopštenje o današnjim razgovorima u glavnom gradu Austrije.

Teme današnjih razgovora sadržane su u predlogu od 14 tačaka, koje su posrednici izvukli sumirajući dosdašnje razgovore u novoj fazi pregovora, smatrajući da mogu da posluže daljoj raspravi Beograda i Prištine, i oko kojih dve strane mogu da nadju zajednički jezik.

U dokumentu posrednička "trojka" ne spekuliše se o budućem statusu Kosova, niti pominje nezavisnost kao opciju.

Posrednička "trojka" konstatuje da nema povratka na period od pre 1999. godine, odnosno da Beograd "neće vladati Kosovom" niti da će "ponovo uspostavljati fizičko prisustvo u pokrajini".

Kosovo će, kako je istaknuto, biti potpuno samostalno u finansijskom smislu i moći će da, bez mešanja Beograda, sklapa aranžmane sa medjunarodnim finansijskim institucijama.

U dokumentu se navodi veći broj oblasti u kojima se očekuje daleko veća saradnja Beograda i Prištine - energetika, socijalna zaštita, zaštita manjina i kulturnog nasledja, borba protiv organizovanog kriminala, kao i zajedničko rešavanje problema izbeglih i nestalih.

Tanjug saznaje u Beču da bi iduća runda pregovora Beograda i Prištine trebalo da bude ponovo održana u glavnom gradu Austrije, 5. novembra.

Razgovori u Beču će su treća runda direktnih pregovora Beograda i Prištine od kada pregovaračkim procesom rukovodi posrednička "trojka" Kontakt grupe.

Prva runda direktnih pregovora, uz učešće "trojke", održana je 28. septembra u Njujorku, a druga 14. oktobra u Briselu.

(Tanjug)

Harčenko i Išinger skeptični

Pregovarački proces o statusu Kosova postao je intenzivniji i dinamičniji, ali je to nedovoljno da bi se doneo zaključak o skorom rešenju problema, izjavio je predstavnik Rusije u pregovaračkoj "trojci" Aleksandar Bocan Harčenko. Predstavnik EU u "trojci" Volfgang Išinger ocenio je da bi bilo opasno beskonačno pregovarati o budućem statusu Kosova.

Harčenko je Itar-Tasu u ponedeljak kasno uveče u Beču izjavio da je u cilju stimulisanja diskusije "trojka" predložila Beogradu i Prištini nacrt elemenata ili tačaka u pokušaju da se odrede te oblasti gde su njihove pozicije, uz sve različitosti i raznoglasja, bliske ili se čak podudaraju.

Ta razmatranja će biti nastavljena tokom sledeće runde pregovora, u Beču 5. novembra, kazao je diplomata.

Bocan-Harčenko je ukazao da nije bio predložen nikakav zvaničan dokument koji bi značio okvire mogućeg sporazuma ili njegove osnove.

"Trojka" samo nastoji da usmeri dijalog u konkretnije okvire, a ne da izmišlja modele za rešenje problema. Ona je privržena svom mandatu da se do rešenja dodje, ali da se ne nameće stranama, jer je rešenje pregovorima jedina osnova za pravično i čvrsto rešenje kosovskog problema, rekao je Bocan-Harčenko.

Ruski diplomata se usprotivio tome da se 10. decembar smatra krajnjim rokom za rešenje kosovskog problema. "Pregovori treba da traju onoliko koliko je neophodno za izradu uzajamno prihvatljivog rešenja.
To nije sportsko takmičenje i nikakvi vremenski normativi ne postoje", naglasio je on.

On je kazao da je taj datum u isto vreme "stimulans" za "trojku" i za Beograd i Prištinu da se aktivnije bave traženjem rešenja i izrazio nadu da će "trojka" uspeti da pripremi sadržajan izveštaj, na osnovu kojeg Savet bezbednosti UN može da odredi dalje korake za rešenje kosovskog problema.



Opasni beskonačni pregovori

Predstavnik EU u posredničkoj "trojci" medjunarodne Kontakt grupe Volfgang Išinger ocenio je da bi bilo opasno beskonačno pregovarati o budućem statusu Kosova i da rezultat može biti postignut do 10. decembra ako postoji politička volja Beograda i Prištine.

"Bilo bi opasno beskonačno dalje pregovarati. Rešenje kosovskog pitanja neće postati lakše daljim odlaganjima, već sve teže. Moramo sada odlučiti. To je i mišljenje generalnog sekretara UN i po ovom pitanju ne nalazimo se ni u raskoraku sa ruskom stranom", rekao je Išinger u intervjuu za izdanje austrijskog lista "Prese".

Posrednik EU izjavio je da mandat "trojci" ističe 10. decembra podnošenjem izveštaja generalnom sekretaru UN ne želeći da spekuliše o tome šta će medjunarodna zajednica "učiniti s tim izveštajem".

"Izvestan pritisak rokovima nije tako loš. Ako sebi ne bi zadali rok od 120, već 1.200 dana, ne bismo bili danas tu gde jesmo. U preostalom vremenu možemo postići rezultat ako na srpskoj i kosovskoj strani postoji potrebna politička volja", rekao je Išinger.

Na pitanje da li će krajem novembra biti održana "veća konferencija o Kosovu", Išinger je odgovorio da nema razloga za održavanje takvog skupa ako jedna ili obe strane odbiju rešenje.

"Ako budemo imali mnogo toga o čemu treba pregovarati, potrebno je i puno vremena da bi se to uspešno zaključilo. Tada bi sigurno, u toku novembra, morali da radimo prekovremeno i možda da se sastanemo na više dana. Medjutim ako jedna ili obe strane odbiju rešenje, onda nema ni razloga za održavanje višednevne konferencije.

Ono što sigurno ne želimo na takvom skupu jeste da nametnemo rešenje za Kosovo", istakao je on.
Komentarišući sadašnji tok pregovora, posle treće runde direktnih pregovora Beograda i Prištine održane u Beču, Išinger je objasnio da od oktobra "trojka" više ne sluša samo ono što dve strane iznose, već pokušava da preuzme inicijativu.

"Nije lako u tako delikatnoj fazi izneti u javnost sve što se planira. Mi smo saželi one tačke za koje smo stekli utisak da se strane oko njih mogu dogovoriti", objasnio je nemački diplomata.

Na konstataciju da se u tom dokumentu u kojem je navedeno 14 tačaka za dijalog dve strane, nalazi i ocena da Kosovo više ne treba da bude pod vlašću Beograda, Išinger je rekao da je to delimično tačno.

"U prošlosti se diskusija oko statusa Kosova vodila isključivo oko reči - nezavisnost i autonomija. (...) Mi se trudimo da van tih parola tragamo za mogućim kompromisima. Pitanje je koji mogući aranžmani postoje izmedju Srbije i Kosova, uz istovremeno očuvanje obraza za obe strane. Na putu ka pronalaženju jedne formule napredujemo", ocenio je Išinger dodajući da se nada da će obe strane uvideti da se zajednička evropska budućnost otvara samo ako "rastanak protekne bez svadje".

Išinger je ukazao da je jedna lekcija koju je EU naučila iz proteklih procesa širenja, da je štetno kada se prime nove članice koje nisu rešile svoje regionalne probleme.

On je rekao da će Unija prilikom budućih prjema u članstvo pažljivo proveravati da li ta zemlja ima probleme sa susedima i da će otvoriti svoja vrata ako su problemi rešeni, a zatvoriti ih ako i dalje postoje nesporazumi.

On je podvukao da je važno ukinuti vize za putovanja srpskih državljana u EU, ali da kod ispunjavanja preduslova za prijem u EU ne smeju biti pravljeni ustupci.

"Srbija mora, kao i svaka druga zemlja, ispuniti potrebne preduslove, a u njih spada i saradnja s Haškim tribunalom", objasnio je Išinger.

Na konstataciju da se često kao moguće rešenje pominje podela Kosova, on je rekao da u pregovorima pod posredovanjem trojke podela nije izneta ni od jedne strane. "Mi smo privrženi principima Kontakt grupe od 2005. koji isključuju podelu. Jesmo rekli da je za nas svako rešenje oko kojeg se dogovore Srbi i kosovski Albanci prihvatljivo, ali podelu nijedna strana ne smatra rešenjem. Za mene podela ne bi bila pravi put za rešavanje kosovskog pitanja", poručio je nemački diplomata.

(agencije/MONDO)

D Alema: Umesto Ahtisarijevog, plan trojke

Ministar spoljnih poslova Italije Masimo D'Alema izjavio je u Beogradu da plan pregovaračke trojke Kontakt grupe predstavlja zamenu za predlog specijalnog izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija.

"Ono što je trojka predložila je zamena za Ahtisarijev plan", rekao je D'Alema na 52. Medjunarodnom sajmu knjuga, posećujući štand Italije koja je počasni gost te manifestacije.

Prema njegovim rečima Vlada Srbije suviše obraća pažnju na simbole i hvata se za svaku reč koja se izgovara o Kosovu, i od toga ne može da vidi ono što se zaista nudi. "Nezavisnost nije suština već ono što se tim planom zaista nudi", kazao je italijanski ministar.

D'Alema je rekao da pitanje evropskih integracija nije pitanje prijateljstva prema Srbiji nego interesa - a to je mir u regionu.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pozvao je Italiju da poštuje obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti i da se, ukoliko albanski separatisti proglase jednostranu nezavisnost Kosmeta posle 10. decembra, Rim uzdrži od priznavanja ove nelegitimne tvorevine.

Premijer je u razgovoru s ministrom spoljnih poslova Italije upozorio da se ne može stabilnost i prosperitet regiona graditi na otimanju teritorije Srbiji, ukazujući da Rezolucija 1244 garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, i istovremeno garantuje suštinsku autonomiju za albansku nacionalnu manjinu u Pokrajini.

Koštunica je rekao da se samo jednom u Evropi desilo da je jednoj suverenoj državi Češkoj Minhenskim sprazumom bila oteta teritorija i taj presedan je ubrzo doneo nesreću celom svetu. Srbija insistira i poziva da se poštuje medjunarodni poredak jer samo tako može da se sačuva mir i stabilnost, naglasio je Koštunica, navodi se u saopštenju kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije.

Ko bude posegnuo za kršenjem Rezolucije 1244 snosiće odgovornost za podrivanje medjunarodnog poretka i time za dugoročno ugrožavanje mira, istakao je predsednik Vlade Srbije. Koštunica je rekao da je Srbija čvrsto opredeljena za pronalaženje sporazumnog rešenja saglasno Povelji UN i Ustavu Srbije.

U razgovoru je zajednički ocenjeno da je bilateralna saradnja izmedju dve zemlje veoma dobra, navedeno je u saopštenju.



Tadić: Nametnuto rešenje opasan presedan

Predsednik Srbije Boris Tadić upozorio je da bi svako jednostrano i nametnuto rešenje za Kosovo i Metohiju dovelo do nestabilnosti i predstavljalo opasan presedan za region i svet u celini.

Tadić je u razgovoru s D'Alemom naglasio da su Srbija, ali i Evropska unija, suočene sa ozbiljnim izazovom pregovora o utvrdjivanju budućeg statusa Kosova i Metohije. On je ponovio da je Srbija odlučna da istraje u naporima da se direktnim pregovorima dodje do kompromisnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Kako je saopštila Pres služba predsednika Republike, Tadić i D'Alema su razgovarali o bilateralnim odnosima, situaciji u regionu, kao i o evropskoj perspektivi Srbije.

D'Alema je još jednom je istakao da Italija snažno podržava Srbiju na putu evropskih i evroatlanskih integracija. Podrška Srbiji na tom putu posebno se ogleda u stalnom jačanju bilateralnih odnosa, naročito u oblasti ekonomije.

Konstatovano je da su u poslednjih nekoliko godina Srbija i Italija izgradile strateško partnerstvo koje je rezultiralo time da je Italija trenutno vodeći partner Srbije u trgovini i mnogim drugim oblastima.

(Tanjug/MONDO)

CNN: Priznanje, kao i bombardovanje, može bez UN

Razvoj situacije na Kosovu, po prvi put u poslednjih godinu dana, dobio je u nedelju značajniji prostor na američkoj televizijskoj mreži "Si-En-En", koja smatra da problemi vezani za rešavanje statusa te pokrajine prete da prerastu u krizu širih razmera, s obzirom na razvoj situacije u Republici Srpskoj i Makedoniji.

"Kosovo u krizi", kako je naslovljen petominutni prilog koji je emitovan na toj mreži, uključuje i ocenu Janoša Bugajskog iz vašingtonskog Centra za strateške i medjunarodne studije, da bi kosovski Albanci do kraja godine mogli proglasiti nezavisnost.

Nakon toga, smatra on, uslediće "poplava" priznanja najvažnijih država medjunarodne zajednice, uključujući i SAD.

"Ako smo 1999. godine mogli da pokrenemo rat bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne vidim razlog zašto sada na isti način ne bismo mogli rešiti status Kosova", ocenio je Bugajski.

U istom prilogu CNN-a je, po srpsku stranu nepovoljno prikazana geneza kosovske krize, uključujući stavove da je "NATO intervenisao u pokušaju da spreči genocid nad milionima Albanaca".

"Srbija je, suštinski, izgubila Kosovo još 1999. godine", rekao je Bugajski.

Govoreći o odnosu Srbije prema Kosovu, Vilijem Finegan iz magazina "Njujorker", naveo je da, suštinski, Beograd želi da "zadrži teritorijalni inegritet nad pokrajinom, ne mareći preterano za oko dva miliona Albanaca koji tamo žive, optužujući ih da su od teritorije stvorili leglo organizovanog kriminala".

CNN je, takodje, preneo stav Pentagona da je "očuvanje stabilnosti na Kosovu od ključnog interesa za NATO", postavljajući pitanje na koji će način vojni savez, koji nije u stanju da prikupi dovoljno helikoptera za misiju u Avganistanu, uspeti da zaustavi mogući talas nasilja u toj pokrajini.

Analitičari CNN-a su, takodje, ocenili da su tenzije u procesu rešavanja statusa Kosova, te najave jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine, izazvali ozbiljne reakcije u srpskom delu Bosne, u kome, je, takodje, ojačao pokret za odvajanje od dejtonske Bosne i Hercegovine.

(agencije/MONDO)

Rojters: Srbija oživljava nacionalizam u borbi za Kosovo

U pokušaju da uplaši Zapad i navede ga da odustane od podrške nezavisnosti Kosova, Srbija oživljava agresivni nacionalizam kakav nije vidjen od vremena Slobodana Miloševića, ocenjuje agencija Rojters.

Agencija navodi da srpski lideri koji će prisustvovati novoj rundi pregovora sa kosovskim Albancima, u ponedeljak u Beču, nagoveštavaju da bi mogli podržati pokušaj otcepljenja bosanskih Srba ako Kosovo bude izgubljeno.

"Beograd je uveo Bosnu u igru dok počinje odbrojavanje minuta do odluke (o Kosovu)", navodi agencija uz ocenu da Beograd to čini "radije nego da prihvati gubitak pokrajine koja je bila pod rukovodstvom Ujedinjenih nacija osam godina".

Rojters ocenjuje da ima malo nade za postizanje kompromisa na sastanku u Beču na kome će biti premijeri i predsednici iz Beograda i Prištine.

Rusija podržava Srbiju, a SAD i većina evropskih zemalja su za to da se Kosovu da nezavisnost i da se time završi poslednji otvoreni konflikt iz jugoslovenskih ratova devedesetih godina, navodi agencija.

Beograd je, navodi agencija, u toj istoj prošlosti sada potražio municiju za suprotstavljanje zapadnim namerama.

Navodi da je premijer Vojislav Koštunica prvi put otvoreno povezao pitanje Kosova sa Bosnom tako što je podržao bosanske Srbe u njihovom suprotstavljanju reformama koje oni vide kao napad na njihovu autonomiju i prava.

Koštuničina izjava je podstakla protest zapadnih ambasada, koji se može shvatiti i kao znak da će doći do dugotrajnijeg razlaza izmedju njih i Beograda.

Agencija navodi reči Dušana Lazića iz Foruma za medjunarodne odnose da bi posledica takvog srpskog stava mogla da bude izolacija.

Neimenovani zapadni diplomata kaže da ovo nije prvi put da je Srbija upotrebila svoje sunarodnike kao pione u nadi da će da iskoristiti zapadni strah od narušavanja krhkog mira u Bosni kao adut za Kosovo.

"Ovo bi moglo uticati na neke u EU koji su do sada bili neutralni po pitanju Kosova i uplašiti ih. Ali moglo bi i da ima suprotan efekat - Bosna je vrlo emotivna reč", citira agencija jednog diplomatu.

Agencija podseća da je zbog podrške Beograda bosanskim Srbima u ratu u Bosni od 1992. do 1995. godine Srbija bila pod višegodišnjim sankcijama i u vreme vodjstva Slobodana Miloševića izopštena.

Zapad je intervenisao 1999. godine da spreči ponavljanje bosanskog scenarija na Kosovu i poslao NATO avione da isteraju srpske snage koje su optužene za ubijanje civila u toku borbe sa pobunjenicima.

Rojters ocenjuje da trenutak u kome se povezuju dva pitanja ne može biti gori - Evropska unija vaga da li se Srbija otresla dovoljno svoje nacionalističke prošlosti da može sa njom da potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji koji je prvi korak ka članstvu u Uniji.

Neki u EU smatraju da treba potpisati taj ugovor bez obzira na ispunjavanje uslova o saradnji sa Haškim tribunalom, verujući da bi gubitak Kosova bez šargarepe, koju predstavlja pristup Srbije EU, okrenuo mnoge Srbe ka nacionalizmu, navodi agencija.

Drugi pak smatraju da je vreme da se Beograd suoči sa realnošću.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Slovenac Jelko Kacin rekao je da Kosovo de fakto nije deo Srbije od 1999. i da čim Srbija prihvati nezavisnost Kosova može da postane glavni pokretač promena na zapadnom Balkanu, zaključuje Rojters u analizi.

Priština: Nezavisnost Kosova posle 10.decembra pitanje dana

Članovi pregovaračkog tima Kosova izjavili su u nedelju posle podne da je nezavisnost Kosova posle 10. decembra "pitanje dana".

Tim jedinstva je otputovao za Beč gde će se sutra sastati sa delegacijom Beograda i sa posredničkom trojkom Kontakt grupe.

"Nadamo se da će ubrzo posle odluke o nezavisnosti u Skupštini Kosova, nezavisnost biti priznata od strane medjunardnih faktora. Nama treba nezavisnost koja će biti medjunarodno priznata", rekao je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.

Premijer Kosova Agim Čeku je naveo da "dani posle 10. decembra treba da predstavljaju period za proglašenje i priznavanje nezavisnosti Kosova".

"Nema šanse da mi prihvatimo druga odlaganja u procesu za nezavisnost Kosova", rekao je Čeku.

Predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači je izrazio stav prema kome će Priština poštovati procedure odredjene od strane medjunarodnih faktora.

"Mi ćemo saradjivati u ovom procesu pregovora i bićemo kreativni, medjutim mi smo odlučni za realizovanje našeg cilja, nezavisnosti kao volje naroda Kosova", rekao je Tači i dodao, kao i drugi članovi tima, da će se rešenje postići ubrzo posle 10. decembra.

Predsednik Reformističke partije Ora Veton Suroi je rekao da "Kosovo tokom narednih 100 dana treba da postigne svoju nezavisnost".

Kao i u dosadašnjim sastancima u nastavku procesa pregovora koji vodi posrednička trojka Kontakt grupe, Prištinu predstavlja pregovarački tim koga predvode predsednik Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku.







Koha Ditore: Srbija priprema desant na Kosovo

Prištinski list "Koha Ditore" optužio je zvanični Beograd da planira da aktivira, kako se navodi u tekstu, "paralelne policijske strukture" u srpskim sredinama na severu Kosova u slučaju proglašenja nezavisnosti pokrajine.

"Iako je Beograd zvanično naglasio da neće vojno okupirati Kosovo posle proglašenja nezavisnosti, izgleda da će paralelne policijske strukture Srbije obaviti najveći deo posla na terenu i stvarati nemire i provokacije", navodi se u "Koha Ditore".

List se poziva na diplomatske i izvore obaveštajnih službi nekih kontigenata Kfora na severu Kosova koji su, kako se navodi, već prikupili "podatke o eventualnom desantu"."Ne želimo videti nijednu uniformu srpske policije a ukoliko se to dogodi UNMIK i snage Kfora će odgovoriti na novonastalu situaciju", navode izvori tog lista.

Prema istim izvorima, mogućnosti za sprovodjenje tih planova su veoma veliki pa je o tome informisan i Glavni štab NATO. "Medjunarodna administracija na Kosovu se najviši plaši da bi se srpski pripadnici Kosovske policijske službe (KPS) mogli pridružiti tom planu. Postoji velika mogućnost da ti srpski policajci u okviru KPS-a promene dosadašnje uniforme sa onima iz Srbije", rekli su izvori.

U tri severne opštine - Leposavić, Zubin Potok i Zvečan kao i u severnom delu Mitrovice radi oko 200 srpskih oficira kosovske policije a "Koha Ditore" navodi da oni primaju platu i od MUP-a Srbije.

Dnevnik iz Prištine takodje navodi da će se kontingent američkih vojnika Kfora od 1. decembra vratiti u bazu "Noting hil" kod Leposavića, iako u rasporedu rotacije nije red na njih. "Nije red na Amerikanace da idu u Noting hil, jer su bili u toj bazi pre nekoliko meseci. Ali, s obzirom da posle 10. decembra može doći do porasta tenzija, odlučeno je da oni budu smešteni tamo", rekao je neimenovani izvor tog dnevnika.

Tadić: Nezavisnost Kosova izazvala bi nasilje
Nedelja, 4. novembar 2007. 21:18

Srbija bi mogla da udje u period krize uz mogućnost da dodje i do nasilja u slučaju da Albanci sa Kosova jednostrano proglase nezavisnost, upozorio je predsednik Srbije Boris Tadić. Takvo odluka kosovskih Albanaca "odmah bi dovela do nestabilnosti", rekao je Tadić u intervjuu agenciji Frans pres. "Sve je moguće. Izbegavam da razmišljam o mogućim scenarijima, ali sve je moguće, pa čak i nasilje", dodao je on.

Frans pres podseća da su albanski lideri sa Kosova u više navrata najavljivali da će jednostrano proglasiti nezavisnost ako propadne pregovarački proces o budućem statusu pokrajine koji se trenutno
vodi pod okriljem pregovaračke "trojke" medjunarodne zajednice.

Jednostrano progalašenje nezavisnosti "destabilizovalo bi srpsku demokratiju i budućnost zemlje", upozorio je Tadić aludirajući na eventualnu krizu vlade koju bi mogli da iskoriste ultranacionalisti
koji su u Srbiji i dalje uticajni.

Jednostrano proglašenje nezavisnosti "moglo bi, kako se očekuje, da odmah izazove nestabilnost u svim onim zemljama koje imaju slične probleme (sa etničkim manjinama)", rekao je Tadić i dodao da "ima mmnogo (slučajeva) Kosova u svetu".

"Neki smatraju da je važnija stabilnost za dva miliona Albanaca na Kosovu, nego nestabilnost deset miliona Srba", rekao je srpski predsednik upozorivši da bi zemlje koje eventualno priznaju nezavisnost pokrajine mogle da očekuju radikalnu promenu odnosa sa Srbijom."Naši odnosi više neće biti isti. Voleo bih da izbegnem taj scenario, ali to neće biti moguće", dodao je Tadić.

Dan uoči nove runde pregovaračkog procesa koji će se održati u Beču, Tadić je ipak, ukazao da još nisu iscrpljene sve mogućnosti da se dodje do kompromisnog rešenja."Ovo je poslednja etapa, nastojimo da ponudimo nove ideje, iako to nije lako", rekao je on.

Tadić je ocenio da Srbija i dalje ima šansu da stvari okrene u svoju korist ako uhapsi haškog optuženika Ratka Mladića. "Pozicija Srbije bi se odmah promenila. Ta pozicija bi bila sasvim drugačija i (pregovaračka) 'trojka' bi prihvatila naše predloge. Reakcija bi odmah usledila", kazao je srpski predsednik.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je, u intervjuu Tanjugu, da će Beograd u ponedeljak u Beču, na novoj rundi pregovora o budućnosti Kosova i Metohije, insistirati na usvajanju dva fudamentalna principa - na opredeljenju da se ceo proces mora temeljiti na Rezoluciji 1244 i da nema pribegavanja unilateralnim potezima.

"Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti je dokument koji mora da definiše pregovarački proces i pristupanje rešavanju budućeg statusa. To je principijelan stav koji teško ko može da ospori. 1244 je rezolucija Saveta bezbednosti UN koja definiše celo polje, okvir pregovaračkog procesa", rekao je Jeremić u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, drugi princip na kojem će delegacija Beograda insistirati je da nema pribegavanja unilateralnim potezima. "Dokle god bude postojala pretnja unilateralnih poteza, dotle je izuzetno teško pregovarati", upozorio je šef srpske diplomatije. On je naglasio da Srbija smatra da se tek iz ta dva fundamentalna principa mogu izvesti svi drugi, svih 14, ili više, principa koje predlaže posrednička trojka Kontakt grupe.

"To je jedan novi element, jedna nova, pozitivna, konstruktivna karta, novi kvalitet koji Beograd nosi u Beč", rekao je šef srpske diplomatije.On je ocenio da će jedna od važih tema u Beču u ponedeljak, na četvrtoj rundi pregovora Beograda i Prištine, biti upravo dalji razgovor o 14 tačaka.

"Ostala su još tri sastanka koja su zakazana u periodu od 5. novembra do 10. decembra. Ovaj predstojeći sastanak, koji se dešava na najvišem nivou, odrediće pravac u kome će se proces kretati do 10. decembra", rekao je Jeremić.

Portparol prištinskog tima Skender Hiseni rekao je nakon četvrte direktne runde pregovora o statusu Kosova da je istorijska pozadina Kosova i Hongkonga potpuno različita, zbog čega taj model za status Kosova za pregovarački tim kosovskih Albanaca nije primenljiv. "To su potpuno konfuzni predlozi", rekao je Hiseni novinarima, prenevši im ocenu kosovskog tima da na rundi pregovora u ponedeljak nije bilo napretka.

"Ne mogu da izvestim o napretku ostvarenom na ovom sastanku. Loša je procena Beograda da se radi o procesu za očuvanje suvereniteta Srbije", kazao je Hiseni, dodajući da je Srbija izašla sa predlozima koji "ne predstavljaju rešenje, nego u najboljem slučaju polurešenje". "Kosovo je protiv polurešenja i zalaže se isključivo za održive solucije", kazao je Hiseni, ponavljajući stav kosovskog tima da je jedino održivo rešenje nezavisnost Kosova.

"Predložili smo da se fokusiramo na odnose dve nezavisne države i najbolji odnos za to je naš sporazum", rekao je on, precizirajući da je tim predlogom predvidjeno uspostavljanje stalnog savet za saradnju, čiji bi članovi trebalo da se sastaju svakih šest meseci i identifikuju oblasti saradnje od obostranog interesa - energetika, infratsruktura, saobraćaj...

Hiseni je ponovio da se veći deo predlog medjunarodnih posrednika od 14 tačaka nalazi u sporazumu o dobrosusedskim odnosima. "Bićemo iskreni u naporima i ostvarenju ciljeva da napravimo mirno okruženje za ljude u Srbiji i na Kosovu, okruženje koje obezbedjuje prosperitetnu budućnost dve nezavisne države", podvukao je Hiseni.

Trojka Kontakt grupe: Istražićemo više rešenja za status

Pregovaračka "trojka" Kontakt grupe je u Briselu saopštila da će s Beogradom i Prištinom "nastaviti da istražuje više rešenja" za status Kosova na temelju ponudjenih 14 tačaka za mogući dogovor.

Predstavnik Evropske unije u "trojci" Volfgang Išinger na konferenciji za novinare pročitao je saopštenje "trojke" nakon te runde pregovora delegacija Beograda i Prištine u Beču. "Delujući u okviru odredbi rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i smernica Kontakt grupe, 'trojka' će nastaviti da radi na postizanju rešenja kroz pregovore dve strane", ističe se u saopštenju.

Kako je istaknuto, "kao deo napora 'trojke' da se ne ostavi nijedan neprevrnut kamen u traganju za dogovorom, 'trojka' je dvema stranama podnela prošlog meseca svoje Načelne zaključke, takozvanih 14 tačaka".

"'Trojka' je posredovala u višečasovnom dijalogu dve strane i posebno se susrela sa svakom od njih da bi ispitala stavove dve strane". U saopštenju je podvučeno da su "dve strane potvrdile rešenost da se uzdrže od akata ili saopštenja koji mogu ugroziti bezbednosne prilike".

Posrednička "trojka" je "podsetila dve strane da će proces koji vodi 'trojka' biti zaključen 10. decembra 2007. izveštajem Kontakt grupe generalnom sekretaru UN".

"'Trojka' je ponovo istakla rešenost da uloži snažne i aktivne napore za postizanje rešenja sporazumom dve strane" i saopštila da će novi susret delegacija Beograda i Prištine uz posredovanje "trojke" biti održan 20. novembra u Briselu.

Išinger je ocenio da nije lako za "trojku" da pronadje zajedničku osnovu, ali je dodao da će na osnovu predloženog dokumenta od 14 tačaka nastaviti da istražuje sve opcije kako bi se postiglo rešenje.
On je podsetio da će se 17. novembra održati parlamentarni izbori na Kosovu i ocenio da je važno da sve zajedniče učestvuju na tim izborima.

Predstavnik Rusije u "trojki" Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je na konferenciji za novinare da su strane iznele interesantne ideje, ali je ocenio da su šanse za prevazilažneje jaza izmedju dve strane male.On je rekao da postoji napredak kada je reč o samim idejama, ali da ne vidi da razgovori o izneti idejama pomažu da se ostvari napredak u rešavanju statusa Kosova.

Američki predstavnik u "trojki" Frenk Vizner nije želeo da komentariše predlog koji je iznela delegacija Beograda da se model Hong Konga razmotri u okviru rešavanja statusa Kosova, jer, kako je rekao, članovima "trojke" nije dozvoljeno da u javnosti komentarišu predloge.

(MONDO/agencije)