Status Kosva i Metohije

Povređeno 70 osoba u neredima u Prištini

Sedamdeset osoba je povređeno, a njih 13 privedeno u sukobima policije i demonstranata tokom protesta u subotu u Prištini. Direktor Upravnog odbora prištinskog Kliničkog centra Abdulj Krasnići rekao je novinarima da je u tu bolnicu primljeno ukupno 70 osoba, od kojih je 25 zadržano na lečenju. Kod četiri osobe bila je potrebna hirurška intervencija. Među povređenim ima i policijaca. U organizaciji pokreta „Samoopredeljenje” više hiljada, uglavnom mlađih, Albanaca protestnom šetnjom glavnim ulicama Prištine i okupljanjem pred zgradom Vlade izrazilo je u subotu protest protiv Ahtisarijevog plana, jer smatraju da se njime daje autonomija Srbima na Kosmetu. Predsednik „Samoopredeljenja” Albin Kurti je, izražavajući ogorčenje protiv pregovaračkog tima Prištine, pozvao bivše borce OVK i invalide rata, penzionere i studente da spreče nesposobno i samozvano rukovodstvo da, kako je rekao, „predaju Kosovo Srbiji”.
Demonstranti su posle obraćanja predsednika „Samoopredeljenja” Albina Kurtija pokušali nasilno da uđu u Vladu, iako je ovu zgradu obezbeđivao kordon od nekoliko stotina policajaca.

Policija je uzvratila suzavcem i odbila demonstrante, ali su oni nakon pregrupisavanja na poziv Albina Kurtija ponovo krenuli na zgradu Vlade. Zbog toga je policija bila prinuđena da uz suzavac, kako ističe Elšani, upotrebi i silu.

Ovo su, inače, najbrojnije demonstracija Albanaca u Prištini od 1999. godine, za koje je portparol međunarodne policije Tomas Li u sredu na konferenciji za novinare rekao „da ne mogu ugroziti bezbednost građana” i da „svi građani u demokratskim zemljama imaju pravo da protestima izraze nezadovoljstvo”.

PROTESTI SRBA U PARIZU I BEČU

Oko 50 Srba koji žive u Francuskoj u subotu je protestovalo u Parizu zbog plana za status Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i moguće nezavisnosti Kosova. Demonstranti su nosili transparente sa parolama „Ne nezavisnosti Kosova”, „Kosovska zemlja je srpska” i „Kosovo je laboratorija SAD”. AFP je naveo da su demonstranti uglavnom bili stariji građani. Protest je organizovao Pokret Srba Evrope, iz Pariza.

Srbi su u subotu demonstrirali i u Beču. U organizaciji Srpskog kulturno-informativnog centra i Srpske narodne odbrane (SNO) danas posle podne, u centru Beča, održane su demonstracije Srba protiv nezavisnosti Kosova.

Nekoliko stotina lica je učestvovalo u demonstracijama pod nazivom „Za Kosovo i Metohiju, najsvetiju srpsku tapiju”.

Na centralnom bečkom trgu Štefansplac demonstranti su nosili transparente „Bez Srba nema Kosova”, „Terorizam danas na Kosovu, sutra u Evropi”, „Autonomija Kosovu - autonomija Srba u pokrajini”, „Evropsko srpstvo - Srbija na nivou Evrope”. (Srna, Beta, Tanjug)

Kod nas je bilo u vijestima kako je dvoje ljudi poginulo (tj podlegli su ozljedama) a ovdje nitko ne spominje poginule. Prilikom demonstracija Albanaca u Prištini.

Slovački parlament sprema deklaraciju protiv nezavisnosti Kosova

Slovački parlament, na inicijativu radikalnih nacionalista, sprema deklaraciju protiv nezavisnosti Kosmeta. Šef poslaničkog kluba nacionalističke Slovačke narodne stranke Rafael Rafaj rekao je da je predao predlog deklaracije u petak, dok je šef spoljnopolitičkog odbora iz vladajuće stranke SMER Boris Zala ocenio da će je parlament verovatno izglasati. „Ako bi bilo koja nacionalna manjina, u bilo kojoj evropskoj državi, pristupala problemima tako da želi da se otcepi, to bi vodilo ka destabilizaciji cele Evrope”, naglasio je Zala. „Smatram da bi parlament trebalo da usvoji ne samo deklaraciju već i obavezujući stav za vladu, koji bi joj naložio da u Evropskoj uniji odbaci samostalnost Kosova protiv volje Srbije”, rekao je poslanik slovačkih demohrišćana Danijel Lipšic. Socijaldemokrate, demohrišćani i radikalni nacionalisti imaju u parlamentu dovoljno glasova da takva deklaracija glatko prođe. (RTS)

Srbija rekla „ne” planu Ahtisarija

Novi saziv Skupštine Srbije usvojio je većinom glasova poslanika Rezoluciju o Kosmetu, kojom se odbacuju svi stavovi iz predloga specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, kojima se krši suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije kao međunarodno priznate države. „U ovom predlogu (Martija Ahtisarija) Kosovu i Metohiji se neosnovano i u suprotnosti sa međunarodnim pravom pridaju atributi suverene države, čime se na protivpravni način polažu temelji za stvaranje nove nezavisne države na teritoriji Srbije”, navedeno je Rezoluciji, koju je podnela Vlada Srbije. Za Rezoluciju je glasalo 225, protiv je bilo 15, a uzdržana su bila tri poslanika. Protiv rezolucije glasalo je 15 poslanika Liberalno-demokratske partije, Građanskog saveza Srbije, Socijaldemokratske unije i Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su izabrani na koalicionoj listi čiji je nosilac bio Čedomir Jovanović. Rezolucijom je produžen mandat Državnom pregovaračkom timu za nastavak pregovora o statusu Kosova, zakazanim za 21. februar u Beču. Novom sazivu Skupštine tokom dana obratili su se predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, kao i šefovi poslaničkih klubova.
„Suština Ahtisarijevog plana je nesumnjiva. To je u osnovi plan koji otvara put nezavisnosti Kosova, čime se krše suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje, koje Ahtisari uopšte ne pominje”, rekao je Tadić tokom obraćanja poslanicima novog saziva Skupštine Srbije. Kako je naveo Tadić, „prihvatanje tog predloga bi imalo protivustavni karakter, na šta se jasno ukazuje i u nacrtu Rezolucije, koji vas zato poziva da odbacite stavove iz Predloga Specijalnog izaslanika UN kojima se krši suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije kao međunarodno priznate države”.

Ipak Tadić se zalaže za nastavak pregovora u Beču 21. februara, jer veruje da Srbija to mora uraditi zbog opstanka srpskog naroda na KiM.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je plan Ahtisarija „predlog o rasparčavanju Srbije” i pozvao poslanike da „odbiju da budu saučesnici u uzmicanju prava pred silom”. Obrazlažući vladin predlog o Kosovu u Skupštini Srbije, Koštunica je rekao da je Ahtisari uručio predlog da se Srbiji otme 15 odsto teritorije i protivno volji države promene međunarodno priznate granice.

On je ocenio da je potrebno da se celom svetu pokaže da se ne radi ni o čemu drugom nego o „grubom nasrtaju na integritet” demokratske i evropske države. „Poštovani narodni poslanici, naša je dužnost da stvari nazovemo pravim imenom. Naša je dužnost da, dajući jasan odgovor, odbijemo da sami budemo saučesnici u uzmicanju prava pred silom”, rekao je Koštunica. (agencije)

Onlajn peticija protiv nezavisnosti Kosova
Na internet sajtu www.thepetitionsite.com., jednom od najposećenijih sajtova koji omogućavaju sakupljanje glasova za peticije, među najpopularnijim je i inicijativa za potpisivanje Peticije protiv nezavisnosti Kosova. Do sada se protiv nezavisnosti južne srpske pokrajine izjasnilo oko 14.000 ljudi, a broj glasova vrtoglavo raste. Uključite se i vi u akciju!

http://www.thepetitionsite.com/takeaction/905791187?ltl=1171467228

Rajsova: Sprečiti raspad Kosova

Kondoliza Rajs izjavila je da se pregovarači o statusu Kosova suočavaju s teškim zadatkom nastojeći da izbegnu „raspad” Kosova. „Svi shvataju da će proces utvrđivanja drugačijeg statusa Kosova biti trnovit put”, kazala je američka sekretarka u Kongresu. Ona je izjavila da SAD žele da podrže demokratiju na Kosovu i u Srbiji, prenosi AP. „To je zato što nam nije potreban ... raspad Kosova”, kazala je ona.
LAVROV: PODRŠKA AKO SE SAGLASE OBE STRANE

Sergej Lavrov ponovio je da će Rusija podržati rezoluciju o Kosovu samo ukoliko se sa predlogom saglase Beograd i Priština. „Rusija će podržati rezoluciju o Kosovu samo ukoliko plan (specijalnog izaslanika UN) Martija Ahtisarija za Kosovo dobije saglasnost Beograda i Prištine”, rekao je šef ruske diplomatije ruskim novinarima. On je upozorio da bi pružanje nezavisnosti Kosovu imalo „najnegativnije posledice po region i Evropu u celini”. „Razmimoilaženja u pogledu situacije (oko Kosova) između Rusije i zapadnih partnera su principijelnog karaktera”, naveo je Lavrov.

SRPSKI PREGOVARAČKI TIM PRIPREMA VELIKI BROJ AMANDMANA

Predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o Kosovu detaljno se analizira i naš pregovarački tim imaće veliki broj amandmana na svaki deo tog predloga - od pitanja statusa do ostalih tema iz aneksa, izjavio je savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku Vuk Jeremić.

„Želimo da budemo konstruktivni u bečkom procesu, naravno, bez ikakvog kompromisa kada je u pitanju očuvanje naših nacionalnih interesa na KiM. Imamo jasne stavove i jaku podršku parlamenta, a ne bih da ulazim u spekulacije kolika je mogućnost izmene predloga, jer o tome, na kraju krajeva, odlučuje Ahtisari”, rekao je on.

Jeremić je u intervjuu današnjim „Večernjim novostima” istakao da je Rezolucija Skupštine Srbije o Kosmetu od međunarodnog značaja, jer reflektuje stav naše zemlje koji treba da bude poznat međunarodnoj javnosti, ali i institucijama drugih država.

„Pogotovo, imajući u vidu stav nekih međunarodnih činilaca da je za njih neprihvatljiv onaj predlog koji je neprihvatljiv za jednu od strana. Kroz ovu rezoluciju mi svetu jasno stavljamo do znanja da za nas nešto nije prihvatljivo”, rekao je Jeremić.

On je istakao da ako Ahtisari kaže da ne očekuje kompromis u Beču, to neće ni u kom smislu pokolebati Srbiju da bude konstruktivna u pregovorima koje on vodi.

„A, kada se taj proces završi, odlazi se u Savet bezbednosti UN u kome trenutno nema saglasnosti. Neke članice: Kina, Rusija, Slovačka.., snažno se zalažu za nalaženje kompromisa”, podsetio je Jeremić. (Beta, Tanjug)

Srbija, Kosovo i suverentitet

Miloš TEODOROVIĆ
Sa idejom da neće dopustiti dovođenje u pitanje suvereniteta Srbije, većina poslanika novog saziva Skupštine Srbije usvojila je rezoluciju kojom je odbacila Predlog Martija Ahtisarija za Kosovo. Skoro svi poslanici demokratskog bloka, radikali i socijalisti, zajedno su glasali za tekst dokumenta u kome stoji da Ahtisarijev plan „krši osnovne principe međunarodnog prava jer ne uvažava suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije u odnosu na Kosovo i Metohiju“. Mada su retki, čuli su se i glasovi onih, koji tvrde da je Srbija pre skoro osam godina izgubila taj suverenitet, te da je suvišno o tome danas raspravljati. Može li se insistiranjem na pitanju suvereniteta rešiti pitanje statusa Kosova?
Dok na Kosovu nema albanskog političkog faktora koji bi i razmislio o mogućnost da Srbija ima bilo kakvog uticaja na budući život još uvek pokrajine, u Srbiji su većinski stavovi potpuno suprotni. Retki glasovi dolaze iz koalicije okupljene oko Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića. Tu se insistira da bi Srbija morala da prizna realno stanje, što je za skupštinskom govornicom u sredu i rekla poslanik, sa bogatom biografijom aktiviste za ljudska prava, Vesna Pešić:
„Srbija nema stvaran suverenitet kad je reč o Kosovu, a suverenitet znači vršenje vlasti na svojoj teritoriji bez ikakvog ometanja.“

Kako se i očekivalo, Skupština nije pokazala razumevanje ovakvog stava, pa su poslanici Pešićkine opcije bili jedini koji su glasali protiv rezolucije. Poslanik partije premijera Vojislava Koštunice Miloš Aligrudić, čudi se nad stavovima koje zastupa Vesna Pešić:

„Još nisam video u životu, niti sam gde čuo da se neko raskusurava sa sopstvenom teritorijom.“

Insistiranje na pitanju suvereniteta, publicistu Desimira Tošića uverilo je da je srpska većinska politička elita, pojednostavljeno govoreći, promašila temu:

„Mi ne možemo ništa da damo, pošto mi nemamo Kosovo u ruci. Mi možemo samo da postavimo pitanje – da li će nam se vratiti ili ne. Nema trećeg.“

Istovremeno, glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Nin“ Slobodan Reljić podržava vodeće srpske partije u uverenju da jeste pravi trenutak za raspravu o suverenitetu, aludirajući da sama Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija ostavlja prostor da se upravo sada raspravlja i o tom pitanju:

„To nije jednoznačno pitanje, posebno ne u prelaznim istorijskim periodima kao što je ovaj.“

I zaista – da li bilo logično tražiti od Srbije da se odrekne suvereniteta nad delom svoje teritorije, što je fraza koja se često koristi, a što joj zagarantovano po mnogim međunarodnih poveljama. Po Milošu Aligrudiću tako nešto je nezamislivo sve dok upravo ti međunarodni dokumenti postoje u obliku u kom je izgrađen moderni svet:

„Ako se pojam suvereniteta faktički menja, onda to znači da ovo što se sada dešava sa Kosovom i Metohijom treba primeniti i na Španiju i na neke pojedine republike bivšeg Sovjetskog Saveza, na Severnu Irsku i tako dalje.“

Insistiranje zvaničnog Beograda do Kosovo ne sme biti međunarodni presedan, zarad šire dobrobiti, Desmira Tošića uverava da raspoloženje vodećih srpskih faktora prevazilazi samo ambiciju rešavanja kosovskog problema, već, kaže on, rađa ideju da se problem suvereniteta nad Kosovom može iskoristiti u cilju pretnje globalnom nestabilnošću, ako rešenje ne bude povoljno po Beograd, ili, direktan je Tošić, rađanjem sna o izazivanju novog hladnog rata:

„Naše ambicije su porasle – ne samo kako da sačuvamo Kosovo, nego kako da izazovemo sukob između Rusije i Amerike.“

Takve fantazije Srbija je živela do 2000. godine, a danas se traže konkretni odgovori na konkretna pitanja. Stoga Vesna Pešić govoreći poslanicima Skupštine Srbije je zatražila objašnjenje:

„S obzirom da mi ne vršimo vlast na Kosovu, već Albanci, druga vlada, drugi parlament, ja sam postavila pitanje – pa dobro, kako oni planiraju da Srbija uspostavi suverenitet na Kosovu?“

Ocenjujući da je ovde reč o krutom shvatanju suvereniteta, novinar Slobodan Relji potseća da to upravo na Balkanu, to više ne važi:

„Uzmite susednu Makedoniju. Kakav je suverenitet makedonskog premijera nad zapadnom Makedonijom? Kakav je suverenitet vlade u Sarajevu nad zapadnim Mostarom.“

Ovi primeri upravo ukazuju koliko na Balkanu ostaju bitna pitanja teritorija. Poslanik Koštuničinog DSS-a Miloš Aligrudić uveren je da rasprava o teritoriji još uvek znači put za zaštitu ljudskih prava, što ovako objašnjava:

„Teritorija je deo države. Dakle, jesu bitni ljudi, ja se slažem, ali ti ljudi moraju na nečemu da žive. Negde moraju biti njihove kuće, negde mora biti njihova imovina. To su stvari koje spadaju u korpus i ljudskih prava, koje spadaju i u korpus onih prava koje su države dužne da štite štiteći sopstveni suverenitet.“

Suprotno vladajućem stavu, publicista Desimir Tošić insistira da se u današnjem svetu na suverenitetu ni jedan politički problem ne rešava:

„Mi smo zaostalo političko podneblje. Mi mislimo glavama iz 19. veka. Nama su glavne teritotirije, a ne ljudi. Naš najveći problem su ljudi na Kosovu i spomenici. Tu mi trebamo da uložimo ogroman napor i tu možemo mnogo da dobijemo, pošto je momentalno naša situacija u međunarodnoj zajednici bolja nego što je bila pre pet-šest godina. Ali mi to možemo sve da upropastimo svojim neznanjem i svojom prepotencijom.“

A možda i neshvatanjem da će suverenitet Srbije biti ograničen konačnim sporazumom koji će obe strane morati da poštuju, a po ugledu na ne tako udaljene primere, procenjuje novinar Slobodan Reljić:

„Kada se uspostave pravila, pod pokroviteljstvom sveta (tako je ustvari urađeno uz Bosni), pretpostavljam da će obe zainteresovane strane biti obavezne da ta pravila poštuju. Odnosno, ako ih ne poštuju, neće ih poštovati na sopstvenu štetu.“

Srbija previše veruje u veto Rusije

Srbija se previše uzda u pomoć Rusije u rešavanju kosovskog pitanja i bilo bi pametno da se okrene razmatranju podele južne srpske pokrajine jer je za to ostalo vremena i prostora, kaže za „Blic“ Andrej Pjontkovski, direktor Instituta za strateške studije u Moskvi.

On ističe da Rusija podržava Srbiju najavljujući da na Savetu bezbednosti UN neće prihvatiti rešenje koje nije prihvatila Srbija ali, kako smatra Pjontkovski, istovremeno zastupa i razmišlja i o svojim interesima jer bi nezavisno Kosovo omogućilo nezavisnost Abhazije, Severne Osetije, Pridnjestrovja i Nagorno Karabah regije, što Rusija priželjkuje.

- Do poslednjeg trenutka neće biti moguće predvideti šta će Rusija učiniti, ali ne isključujem mogućnost da ipak odluči da zaštiti svoje interese - kaže za „Blic“ Pjontkoviski uz ocenu da „Beograd previše veruje Moskvi“.

Moskovski dnevnik „Komersant“ objavio je juče stav da odbacivanjem plana Martija Ahtisarija srpsko-albanski pregovori u Beču gube svaki smisao, čime Srbija pokazuje da računa na ruski veto u SB UN.

- Izbegavajući borbu za promenu plana za Kosovo, Srbija faktički prenosi brigu o tome na Moskvu - piše „Komersant“ uz ocenu da je „sada jasno da je Beograd od početka sve svoje planove za Kosovo gradio računajući isključivo na vetu Rusije“.

Kako veruje da će se Moskva okrenuti svojim interesima koji su u suprotnosti sa srpskim interesima u odnosu na Kosovo, Andrej Pjontkovski smatra da srpske vlasti u pregovorima treba da se usmere na zaštitu kosovskih Srba i zahtevaju podelu teritorije. On takođe veruje da srpski pregovarački tim treba ozbiljno da pokrene i brojna tehnička pitanja, posebno ona koja se odnose na podelu imovine.

Sa Pjontkovskim se po poslednjem pitanju slaže i Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, koji ističe da u predstojećim pregovorima Srbija treba da insistira na mnoštvu izmena u Ahtisarijevom predlogu koje se odnose na brojne nejasnoće vezane za decentralizaciju i ekonomska pitanja.

- Beograd mora da zatraži dvodomnu skupštinu Kosova i mogućnost vertikalnog udruživanja opština u zajednicu opština ili region pošto sadašnji Ahtisarijev plan predviđa samo horizontalno udruživanje - kaže Janjić. On ističe da Srbija treba da insistira na podeli imovine i pre proglašenja statusa. Takođe, srpski pregovarački tim treba da insistira na garancijama za srpske kulturne institucije, medije, kao i da traži izbacivanje iz aneksa definisanja međunarodnog prisustva pošto to ne spada u Ahtisarijevu nadležnost.

- Osim zahteva za izmenu Ahtisarijevog predloga, Srbiji je potrebna diplomatska ofanziva i logistički timovi, kao i intenzivni kontakti sa Kontakt grupom, generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom, ali i Ahtisarijem - zaključio je Janjić.

Koštunica: Osporiti menjanje granica Srbije

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je da će pregovarački tim Beograda za status Kosova u nastavku pregovora u Beču biti „krajnje konstruktivan”, ali će osporiti sve stavove kojima se krši suverenitet Srbije. Koštunica je za agenciju Beta kazao da pregovarački tim Beograda na nastavak pregovora 21. februara u Beču odlazi sa „potpuno pripremljenom platformom”. Prema njegovim rečima, tim će tamo izložiti kako treba da izgleda celokupno uređenje u svim segmentima Pokrajine Kosovo unutar Srbije. „Svi naši stavovi utemeljeni su na Ustavu Srbije, Povelji Ujedinjenih nacija i priznatim univerzalnim načelima na kojima počiva međunarodni poredak, mir i stabilnost u svetu”, izjavio je Koštunica agenciji Beta. „Bićemo krajnje konstruktivni i na vreme kroz razgovore upozoriti da je neophodno celokupan Ahtisarijev papir prilagoditi važećim međunarodnim normama. U protivnom, jasno je da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odbaciti svaki pokušaj da se Srbiji, kao suverenoj državi i članici Ujedinjenih nacija, otima 15% njene teritorije”, naveo je Koštunica.

ŠTAJNMAJER: ODLUKA UN I BEZ BEČA

Nemački ministar inostranih poslova kaže da Savet bezbednosti UN mora da donese odluku o Kosovu čak i bez dogovora u Beču. Frank Valter Štajnmajer izjavio je da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija mora da donese odluku o Kosovu čak i ako Srbi i kosovski Albanci ne postignu rešenje tokom pregovora o planu koji je predložio posrednik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari. U intervjuu za nemački Handelsblat, Štajnmajer je ukazao i da je u Ahtisarijevom predlogu, koji sadrži odredbe o nadziranom suverenitetu, već rečeno da Srbija i Kosovo međunarodnopravno neće biti u istoj ravni. Štajnmajer je posredno isključio mogućnost da Nemačka odnosno Evropska unija, jednostrano priznaju Kosovo, ako to učine SAD, i nagovestio da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odluku o statusu Kosova najverovatnije doneti u drugoj polovini godine.

Štajnmajer je rekao da je „ruski stav oduvek da Srbi i kosovski Albanci moraju da pregovaraju sve dok se ne saglase o novom statusu Kosova”, dok su „druge vlade, među njima Nemačka, skeptične kada je reč o mogućnosti postizanja rešenja pri tako suprotstavljenim stavovima”.

„Ahtisarijeva iskustva, čini mi se, idu u prilog našem stavu. Narednih nedelja mora se učiniti pokušaj da se prihvate podsticaji i želje, kako Srba, tako i kosovskih Albanaca”, kaže on.

„Ali, ako u razumnom roku ne bude rešenja, onda Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i u tom slučaju mora da odlučuje o statusu Kosova”, rekao je Štajnmajer.

„Cilj međunarodnih napora bio je da se okonča nasilje na Balkanu. Dugoročno, to nije moguće bez rešenja statusa Kosova. Prostor za moguća rešenja je, s obzirom na rat koji je izazvao Milošević i realnosti koje su na tome zasnovane, veoma sužen”, smatra on.

„Kosovo izričito ne treba i ne sme da bude međunarodnopravni model. Kosovo, doduše, nije bilo jugoslovenska republika, ali je međunarodna zajednica bila prinuđena da deluje jer su Srbi maltretirali kosovske Albance”, kaže on.

„Ahtisari ne radi na seminaru za međunarodno pravo. Ako bi predložio ponovno uključenje Kosova u srpsku državnu teritoriju, to bi značilo rat. Ali, istovremeno, mora da signalizira da Srbija i Kosovo nisu na istoj međunarodnopravnoj ravni. Zato je i predložen nadzirani suverenitet”, naveo je Štajnmajer.

BILT: SRBIJI PONUDITI JASNU PERSPEKTIVU ZA EU

Šef švedske diplomatije Karl Bilt izjavio je da bi Srbiji trebalo da se predloži jasna perspektiva ulaska u Evropsku uniju kako bi Beograd prihvatio plan Martija Ahtisarija.

„Ako ponudimo perspektivu s veoma jasnim pristupom u EU, Srbija će biti spremna da živi sa Ahtisarijevim planom, i s vremenom će ga prihvatiti”, rekao je Bilt za austrijski Prese.

„Ako se ne ponudi evropska opcija, postoji opasnost da Srbija ponovo utone u nacionalizam i tada bi mogla da blokira rešenje za Kosovo”, dodao je Bilt.

ROAN: SRBIJA NIŠTA NE GUBI

Srbija ništa ne gubi planom Martija Ahtisarija, rekao je njegov zamenik Alber Roan i optužio Beograd za „jednostrani pristup”.

„Kosovo od 1999. nije pod srpskom upravom. U praksi će se, stoga, malo šta promeniti za Srbiju”, citira Roana bečki list „Kurir”. „Mi želimo da stvorimo uslove u kojima će narod Kosova živeti bezbedno i normalno. Ako kosovski Srbi naše predloge razmotre bez predrasuda, neće naći razlog da ih odbace”, rekao je on i dodao da je dve trećine Ahtisarijevog predloga usmereno na zaštitu srpske manjine.

U Beču u sredu počinje završna runda pregovora predstavnika Beograda i Prištine, a Roan smatra da je „malo verovatno” da će pregovori dovesti do kompromisa.

„Ne postoji realna alternativa predlogu Ujedinjenih nacija. Nastavak trenutne situacije je nemoguć”, rekao je Roan.

Dodao je da će, bez plana za budućnost Kosova, sukobljene strane gotovo sigurno dovesti do destabilizacije Kosova i izazvati nerede koji bi potencijalno mogli da ugroze ceo region.

Kada status Kosova bude rešen, „čitav region će konačno moći da se koncentriše na realne probleme”, kao što su ekonomski razvoj, moderna uprava i napredak ka eventualnom članstvu u Evropskoj uniji, rekao je Roan. (B92, Beta)

Završen drugi dan pregovora u Beču

U Beču je završen drugi dan pregovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova, na kojima su dve strane detaljno razmatrale anekse iz predloga Martija Ahtisarija o ustavu, pravima manjinksih zajednica i pravosuđu u pokrajini. Srpski pregovarački tim insistirao je danas da budući ustav Kosova mora biti u saglasnosti sa Ustavom Srbije. Pre podne se razgovaralo o ustavnim odredbama. U pauzi, član naše delegacije Dušan Bataković izjavio je da nema nikakvog napretka u razgovorima i da je juče prištinska delegacija odbila najvažniji predlog Beograda, ponudu o uspostavljanju srpskog entiteta u Pokrajini. „Ne može se reći da postoji bilo kakav bitan napredak, ali u našem je interesu da konstruktivnim predlozima pokušamo ovom nacrtu da damo odgovarajući smer, koji će obezbediti punu ravnopravnost Albanaca, Srba i drugih zajednica na Kosovu, s tim što za sve druge nealbanske zajednice želimo da obezbedimo ojačani status manjina, a za Srbe da zadržimo status konstitutivnog naroda”, rekao je Bataković novinarima nakon prvog dela današnjih pregovora.
Bataković je preneo da je današnji sastanak nastavljen raspravom o načelnim pitanjima koja se tiču ustavnih aranžmana, budućeg ustava Kosova, kao i datuma od kada će se računati neka vrsta državljanstva za Kosovo.

„Rekli smo da je moguće samo unutrašnje državljanstvo, onog tipa koje je postojalo unutar bivše Jugoslavije, gde je postojalo jedno spoljno državljanstvo - Srbije, i unutrašnje, koje je proizilazilo iz federalnih i autonomnih prava”, naveo je on.

„Fundamentalne razlike su ostale prisutne. Mi pokušavamo na konstruktivan način da damo doprinos poboljšanju ovog dokumenta, ali sa albanske strane postoji načelan pristup da ne sme da bude bilo kakvih značajnijih izmena suštine ovog predloga, već samo sitnijih, jezičkih, to jest kozmetičkih promena”, rekao je savetnik predsednika Srbije.

On je podsetio da je uoči početka ove runde pregovora Ahtisari najavljivao da je njegov predlog samo nacrt i da su moguće promene. „Mi imamo stav da našim brojnim amandmanima ne samo poboljšamo tekst već da ga u raznim elementima drugačije formulišemo i značajnije promenimo, sve u duhu opštih načela koja se tiču naše pregovaračke platforme, Rezolucije skupštine koja je obavezujuća za pregovarački tim, kao i u skladu sa važećim evropskim standardima u ostvarivanju autonomnih prava”, naveo je Bataković.

On je preneo da je u prvom delu današnjih pregovora došlo do vrlo važne diskusije, koja se ticala ustavnog položaja kosmetskih Srba.

Istakavši da „od uspostavljanja UNMIK-ove vlasti, od Rambujea i ranije, a i danas u predlogu Ahtisarija na Kosovu postoje dva zvanična jezika - srpski i albanski”, Bataković je rekao da je „time de fakto priznata konstitutivnost srpskog naroda, koja se pokušava sada suziti u prava manjine u aneksima koji se tiču manjinskih zajednica”.

„Drugi ravnopravni službeni jezik na Kosovu je srpski, a to znači da su Srbi konstitutivan narod i od toga ne možemo da odustanemo”, naglasio je Bataković.

Prema njegovim rečima, albanska strana je oštro reagovala na svaki pokušaj da se prava Srba i drugih zajednica zaštite jednom vrstom prava veta, dodajući da se to odbija, kao i jučerašnji najvažniji predlog beogradskog tima - o uspostavljanju srpskog entiteta.

Bataković je istakao da će biti veoma važno da Beograd svoje amandmane, kada dođe vreme, podeli zemljama članicama Kontakt grupe i Saveta bezbednosti UN, kako bi se lično uverile da su zahtevi umereni, osmišljeni i potpuno u skladu sa važećim međunarodnim pravom.

Šef pregovaračkog tima kosovskih Albanaca Veton Suroi izjavio je da u prvom delu današnjih pregovora nije bilo pozitivnih pomaka, optužujući Beograd da pokušava da promeni strukturu predloga.

„Mi, s druge strane, pokušavamo svojim komentarima da dopunimo tekst”, kazao je on. Suroi je odbio predloge Srbije da Kosovo ostane njen deo, ističući da je neprihvatljivo da se sada iz srpskog ustava pokušava da nametne nešto Kosovu.

„To je nešto što neće rezultirati kompromisom”, poručio je on.

Pregovori u „Austrija centru” biće nastavljeni sutra, raspravom o Aneksima 6 i 7, koji se tiču ekonomije i vlasništva. Nakon pauze za vikend, ova runda pregovora biće nastavljena u utorak, razmatranjem Aneksa 3, koji se tiče decentralizacije. (agencije)

Završen treći dan pregovora Beograda i Prištine

Delegacije Beograda i Prištine završile su treći dan pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije u Beču, na kojima su danas razmatrale Anekse o ekonomiji i vlasništvu na osnovu predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija. Srpska delegacija je u prepodnevnom delu pregovora odbacila primenu principa sukcesije bivše SFRJ za rešavanje ekonomskih pitanja kada je o Kosmetu reč, ocenjujući da je to rešeno Bandinterovom arbitražom i da Kosovo nije imalo status republike u bivšoj Jugoslaviji, izjavio je član srpskog tima Dejan Popović. U prvom delu sastanka predstavnici dveju delegacija razgovarali su o dugovima i javnim preduzećima, ispoljivši značajne razlike. Beograd je insistirao na principima koji proizlaze iz pravila da bi teret dugova trebalo da snosi ona vlast koja ima pravo da ubira poreze i na čijoj teritoriji se nalazi glavni korisnik po osnovu čijih interesa je povučen dug, dok je Priština odbacila tvrdnje da je Srbija vlasnik većine svojine preduzeća na Kosovu.
Popović je rekao da je beogradski tim ocenio da je UNMIK u slučaju javnih preduzeća sproveo eksproprijaciju svojine koju su preduzeća iz Srbije imala na Kosovu pre 1999. godine.

Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan dug Kosova i Metohije 31. decembra 2006. godine iznosio je 1,182 milijarde dolara, od kojeg je u nekoliko proteklih godina otplaćeno oko 130 miliona dolara.

Prema podacima Državnog pregovaračkog tima za KiM, Srbija dnevno za inostrana dugovanja Kosova izdvaja oko 100.000 dolara, rečeno je Tanjugu u državnim institucijama.

Pregovori o decentralizaciji na Kosovu i Metohiji nastavljaju se u utorak.

„RUSIJA ĆE SE UZDRŽATI OD GLASANJA”

Predsednik Međunarodne krizne grupe (MKG) Garet Evans kaže da će se Rusija uzdržati od glasanja o Kosovu i tako omogućiti usvajanje Ahtisarijevog predloga.

Rusija će se, bez obzira na sadašnje protivljenje, uzdržati od glasanja u Savetu bezbednosti, čime će omogućiti usvajanje Ahtisarijevog plana u kom se ne pominje odrednica o nezavisnosti Kosova, ali se suštinski stvaraju uslovi za njeno proglašenje, izjavio je predsednik MKG. On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ocenio da je Ahtisarijev predlog veoma pažljivo i mudro skiciran jer je izbegnuta odrednica o nezavisnosti Kosova, koja je trn u oku, pre svega za Rusiju.

„Iako je Putin u poslednje vreme u više navrata izjavljivao da neće podržati rešenje s kojim se ne složi i Srbija, mnogi posmatrači, uključujući Međunarodnu kriznu grupu, slažu se da će se na kraju Moskva uzdržati od glasanja u SB UN, omogućavajući u suštini usvajanje Ahtisarijevog predloga”, kaže Evans.

Prema njegovim rečima, to ne bi značilo formalno proglašenje i priznavanje nezavisnosti Kosova u SB UN, ali bi omogućilo stvaranje praktičnih uslova za državnost Kosova i prepuštanje svakoj zemlji pojedinačno da ga prizna.

„Veoma je važno da su usaglašeni stavovi u međunarodnoj zajednici da suverenost Srbije nad Kosovom pripada prošlosti. Dakle, ako Evropska unija i SAD nastupe u tom smislu jedinstveno u SB UN, ostalim članicama biće veoma teško da odbiju Ahtisarijev predlog”, naglasio je Evans.

Predsednik Međunarodne krizne grupe je dodao da je, međutim, teško očekivati da Generalna skupština prizna nezavisnost Kosova.

„Možda će to biti ostvarivo na duže staze. Kosovo neće uživati potpunu nezavisnost čak i pošto ga priznaju pojedine zemlje jer će još dugo biti potrebno međunarodno prisustvo na tom prostoru. U današnjem svetu mnoga rešenja nisu u potpunosti, idealno tipski čista, već su kombinacija raznih elemenata. Imajući u vidu proces proširenja EU, koje bi trebalo da obuhvati i balkanske zemlje, pitanje ograničenog suvereniteta Kosova neće biti toliko bitno i uznemirujuće za njegove stanovnike kao što je sada”, naglasio je Evans. (RTS, FoNet)

Kabinet predsednika Slovačke demantuje albanske medije

Gašparovič nema srpske, već hrvatske korene

Predsednik Slovačke Ivan Gašparovič nije srpskog već hrvatskog porekla. Stav da se o rešenju za Kosovo postigne dogovor Srba i Albanaca je jedinstven stav slovačke spoljne politike. Svaka ishitrena odluka sa kojom se Srbija ne slaže nije dobra za budućnost Kosova i celog zapadnog Balkana, kaže za „Blic“ Marek Trubač, sekretar za štampu u kabinetu slovačkog predsednika.

Albanski list „Gazete Šiptare“ prekjuče je žestoko napao Gašparoviča zbog suprotstavljanja nezavisnosti Kosova optužujući ga za „antikosovsku histeriju“, zbog, kako se navodi, srpskog porekla. Tako je, zbog rasprave na slovačkoj političkoj sceni i najave čak tri rezolucije Kosovu u parlamentu Slovačke, dnevnik iz Tirane optužio slovačkog predsednika da je, uprkos rođenju u Slovačkoj, „ostao Srbin u nacionalističkom i primitivnom smislu te reči“. List navodi da ključ objašnjenja takvog nastupa Gašparoviča leži u njegovom srpskom poreklu i da „Slovačka od njega nije napravila Slovaka“. Čini se da kolege iz Tirane nisu dovoljno temeljno obavile posao jer u Gašparovičevoj biografiji jasno piše da on vodi poreklo iz Hrvatske. Gašparovičev otac je iz Hrvatske došao u Slovačku, gde je radio u jednoj bratislavskoj srednjoj školi kao profesor.

- Predsednik Gasparovič na prvom mestu građanin je Slovačke, ali je istina da ima hrvatske korene - kaže Trubač i dodaje da je stav Slovačke koji dele čelnici zemlje kao i opozicioni lideri jedinstven.

- Nećemo se složiti sa odlukom o statusu Kosova koja je neprihvatljiva za Srbiju - ocenio je Trubač.

Eksplozija u Peći, bez povređenih, 9 vozila oštećeno

Sedam vozila OEBS-a i dva privatna automobila oštećeni su rano jutros u eksploziji u Peći, a povređenih nije bilo, saopštila je danas Kosovska policijska služba. „Odmah po dolasku na lice mesta policija je uočila da je oštećeno sedam vozila OEBS-a i dva privatna vozila koja su bila parkirana pored njih”, navodi se u saopštenju i dodaje da je eksplozija odjeknula oko 3.30 h. Policija je saopštila i da je na mestu eksplozije pronađena i druga eksplozivna naprava, koja nije eksplodirala. Jedinice KPS-a nalaze se na licu mesta, kao i okružni javni tužilac, a policija za sada nema saznanja o mogućim motivima ili počiniocima ovog napada. (RTS)

Beograd traži srpski entitet na Kosmetu

Pregovarački tim Beograda predložiće u nastavku pregovora o budućnosti Kosova, u utorak u Beču, da nove opštine sa srpskom većinom imaju pravo na međusobnu saradnju i veze sa institucijama Srbije i pravo da formiraju srpski entitet. „Lokalna samouprava na Kosovu i Metohiji biće zasnovana na načelima dobrog upravljanja, transparentnosti i uspešnosti javnih službi. Ona će obezbediti i dodatna jemstva i pojačane nadležnosti kako bi se zaštitili interesi i težnje srpske zajednice i drugih nealbanskih zajednica”, navodi se u amandmanima koje će beogradska delegacija predstaviti u utorak u Beču. „Osim toga, većinski srpske opštine će imati pravo da formiraju srpski entitet da bi obezbedile efikasno sprovođenje svojih ovlašćenja i nadležnosti, kako je to predviđeno aneksom sporazuma, kao i da bi se na jedinstven način zastupali interesi srpske zajednice na Kosovu i Metohiji”, navodi se dalje.
Na početku Aneksa tri u predlogu za budući status Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji se tiče decentralizacije i koji će biti tema pregovora u utorak, navodi se da sistem lokalne samouprave treba da bude baziran na principima Evropske povelje o lokalnoj samoupravi i, naročito, na principu supsidijarnosti (tj. novčane pomoći).

Kada je reč o ustanovljavanju novih opština na Kosovu, predlog Martija Ahtisarija predviđa da na teritoriji sadašnje opštine Mitrovica treba da se obrazuju dve nove opštine - Severna i Južna Mitrovica, sa odgovarajućim opštinskim granicama.

Potrebno je da se obrazuje zajednički odbor dveju opština od jedanaest članova, sa po pet predstavnika koje bira svaka opština i jednim međunarodnim predstavnikom, koga bira međunarodni civilni predstavnik. Zajedničkim odborom treba da predsedava međunarodni predstavnik.

Ahtisari predviđa formiranje pet novih opština sa srpskom većinom na Kosovu i proširenje postojeće opštine Novo Brdo. (MONDO)

Beograd i Priština nastavljaju pregovore

Pregovori Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova nastavljeni su u Beču razmatranjem Aneksa 5 predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji se tiče zaštite kulturnog i verskog nasleđa u Pokrajini. Ahtisarijev predlog predviđa da Kosovo neće imati zvaničnu religiju, ali ujedno predviđa autonomiju i zaštitu svih veroispovesti, njihove imovine i njihovih objekata. Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) na Kosovu biće pružena dodatna bezbednost i druge određene vrste zaštite, prava, privilegija i imuniteta, uključujući garancije protiv eksproprijacije, potpuno diskreciono pravo u upravljanju svojom imovinom i pristupu svojim objektima. SPC će moći slobodno da prima donacije i podršku od bilo koje institucije, pod uslovom da se to obavlja na potpuno transparentan način, stoji u Aneksu 5. SPC, njeni manastiri, crkve i drugi verski i kulturni lokaliteti od posebnog značaja za zajednicu kosovskih Srba dobiće neophodno fizičko obezbeđenje, a glavnu odgovornost za pružanje ove vrste obezbeđenja imaće kosovske agencije za sprovođenje zakona.
Međunarodne snage nastaviće da obezbeđuju devet glavnih srpskih verskih i istorijskih objekata do donošenja odluke o prenosu ove odgovornosti na Kosovsku policijsku službu.

Prema Ahtisarijevom predlogu, previđeno je uspostavljanje 45 zaštitnih zona oko najznačajnijih crkava i manastira, kao i istorijskih spomenika.

Zaštitnim zonama biće zabranjene ili ograničene izvesne aktivnosti koje mogu da imaju štetan uticaj na istorijski, kulturni i prirodni ambijent oko objekata, ili da ozbiljno remete monaški način života, ali njima neće biti ugrožena imovinsko-vlasnička prava.

Od 45 zaštitnih zona biće uspostavljene zone oko manastira Visoki Dečani, Pećke patrijaršije, manastira Gračanica, Devič, Gorioč i Budisavci, istorijskog centra Prizrena, sela Velika Hoča i oko brojnih drugih lokaliteta.

Takođe, predlog predviđa osnivanje Saveta za nadgledanje sprovođenja (SNS), uz učešće lokalnih i međunarodnih predstavnika, koji će nadgledati i pomagati sprovođenje rešenja u delu koji se odnosi na zaštitu srpskog verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu.

Od vlasti u Srbiji očekuje se da vrate arheološke i etnološke eksponate koji su pozajmljeni iz muzeja na Kosovu 1998-1999. godine. Pregovori se nastavljaju u četvrtak razmatranjem aneksa 9 i 10, koji se tiču budućeg civilnog međunarodnog prisustva, Aneksa 11 - o međunarodnom vojnom prisustvu, i Aneksa osam - o sektoru bezbednosti.

Pregovori se završavaju u petak, 2. marta, razmatranjem Aneksa 12, koji sadrži plan implementacije rešenja.

Pregovori o budućnosti Kosova, prema planu kancelarija izaslanika UN za Kosovo, trebalo bi da budu okončani još jednom rundom, ovaj put na višem nivou, 10. marta.

Tada bi izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari, kako je najavio, trebalo da Beogradu i Prištini predstavi svoju izmenjenu verziju predloga. (RTS)

Ostao sam bez kolijevke!
Sad se šiptar u njoj ljulja.
Izdade me i brat mio,
Crnogorska ona hulja.

Zaboli mi nož u leđa.
Ta gamad iz crne gore,
Gdje ću sada ovo ljeto?
Kud ću sad na more?

Kao štakor koji bježi.
Sa broda što brzo tone,
Pobjegli su crnogorci,
Neka se se u kurac gone!

Pobjegli su i Hrvati,
Slovenci su već Evropa
Imao sam dobre karte
A ost'o sam tropa

Lako im se sada smijat
I mukom se našom sladit
Sad se bojim najgorega
Morati ću počet radit

Morat ćemo obrađivat
Preostalu malu njivu
Uskoro ćemo svi stati
Pod jedinu, jadnu šljivu

Pesmica ti je uveliko prevaziđena i vidi se da je stihoklepac više truda uložio da se prikaže kao srpski pripovedač nego da da pravi oblik pesmi

Analitičari o mogućem raspletu kosovske krize

Do nezavisnog Kosova jednostranim priznanjima

Ako Beograd ne prihvati Ahtisarijev predlog i on ne bude prihvaćen u Savetu bezbednosti UN, status Kosova bi mogao da se reši jednostranom akcijom Prištine, i, verovatno, Vašingtona i nekih evropskih zemalja. Mislim da bi Beograd mogao da izgubi mnogo ako nastavi da odbacuje taj plan, izjavio je američki analitičar Danijel Server za „Glas Amerike“.

Ovaj analitičar, za koga važi mišljenje da je jedan od najboljih poznavalaca američke politike na Balkanu i da odražava stavove zvaničnog Vašingtona, praktično je upozorio vlasti u Beogradu na dve mogućnosti u scenariju za rešenje statusa Kosova, čiji bi ishod bio identičan.

Prvo, da u SB UN prođe Ahtisarijev plan s odredbama koje otvaraju put za nezavisno Kosovo i, drugo, da se SB UN jasno ne odredi o statusu Kosova i da usvoji tzv. tehničke principe plana, posle čega bi Kosovo proglasilo nezavisnost i bilateralnim priznanjem od strane SAD i nekih evropskih zemalja steklo pozicije koje vode ka istom cilju.

I Obrad Kesić, srpski analitičar u SAD, predviđa ovakav rasplet događaja. U intervjuu za „Evropu“ on kaže da očekuje jedan od dva moguća scenarija.

„Prvi je da se u SB izglasa samo tehnički dokument, koji bi formalno okončao mandat UN na Kosovu i dao novi mandat EU da prihvati Kosovo kao vrstu protektorata“, kaže Kesić.

On navodi da je od ljudi iz američke administracije čuo da, ukoliko Rusija i Kina ostanu čvrsto na sadašnjim pozicijama, postoji i drugi deo plana.

„Ako bude bilo moguće, u tom tehničkom dokumentu biće nekoliko rečenica koje bi otvorile mogućnost za bilateralno priznavanje Kosova. A ako je to nemoguće, onda bi preko pratećeg pisma Ahtisarija probali da postignu isti rezultat i da postave temelj za priznavanje Kosova pojedinačno... Status Kosova time bi se rešio kroz bilateralna priznanja“, kaže Kesić.

Šta je suština ovakvog scenarija? Pre svega izbeći ruski veto ili veće opiranje Rusije u SB u slučaju da Ahtisari u konačnoj verziji ostavi prostor da Kosovo stiče nezavisnost. Drugim rečima, Ahtisari bi mogao da izbegne konkretnije određenje ili naslućivanje statusa Kosova, Rusija bi mogla da odbrani stav da je bila protiv nezavisnosti u SB UN, a Srbija bi opet došla na isto. Pregovori o statusu Kosova koji se vode u Beču biće okončani 10. marta. Ahtisari bi tada trebalo preciznije da pojasni svoj predlog statusa.

Lauda ::

Pesmica ti je uveliko prevaziđena i vidi se da je stihoklepac više truda uložio da se prikaže kao srpski pripovedač nego da da pravi oblik pesmi

Stihoklepac je Bora Đorđević...

gizmo ::

Lauda ::

Pesmica ti je uveliko prevaziđena i vidi se da je stihoklepac više truda uložio da se prikaže kao srpski pripovedač nego da da pravi oblik pesmi

Stihoklepac je Bora Đorđević...

jbt nisam znao da je Bora prešao na ijekavicu
neko ti je poturio kukavičje jaje a ti si odmah sela na njega

Ne, pretvorena je u ijekavicu...
Od strane autora.

Marko Jakšić, član srpskog pregovaračkog tima, o uvredama koje mu je uputio Ahtisari
Žrtva ličnog revanšizma
Tokom razgovora o bezbednosnim pitanjima Ahtisari je uputio neku asocijaciju koja je bila vrlo jasna naročito meni. Tražio sam mu i objašnjenje i izvinjenje. Nije hteo da me udostoji. Posle pauze on je rekao da sam ja negde, na nekom mitingu, "jako ružno govorio o njemu", pa je "hteo da mi na taj način vrati"
Marko Jakšić, predstavnik Srba sa Kosova i Metohije i član srpske delegacije koja je u Beču pregovarala o tehničko-političkim odredbama Unosekovog plana, ekskluzivno za Glas priča o verbalnom duelu u kojem ga je Marti Ahtisari eksplicitno vređao, a zatim uporno odbijao da se izvini!

- Tokom razgovora o bezbednosnim pitanjima Ahtisari je uputio neku asocijaciju, koja je bila vrlo jasna naročito meni. Tražio sam mu i objašnjenje i izvinjenje. Nije hteo da me udostoji ni jednog ni drugog. Onda smo odredili pauzu, posle koje je rekao da je tako nastupio jer sam ja negde na nekom mitingu "jako ružno govorio o njemu". Pa je eto "hteo da mi na taj način vrati". Nisam toliko emotivan da bih njegovo ponašanje primao k srcu. Kojen je reagovao i rekao mu da nema razloga da pravi takve insinuacije na moj račun.

Ipak, koordinator srpske delegacije Leon Kojen izjavio je da su ovo bili dobro vođeni pregovori. Kakav je stvarno bio odnos Martija Ahtisarija prema delegacijama i srpskim argumentima?
- Kako su se članovi delegacije menjali od teme do teme, ja sam bio prisutan prva dva dana uvodnih razmatranja i kasnije kada se razgovaralo o decentralizaciji. Jedan opšti utisak je da je srpska delegacija napadala dokument visokog predstavnika UN Martija Ahtisarija, dok je albanska strana bila zadovoljna i to nije krila.

- I sami su rekli da su zadovoljni sa više od 95 odsto onoga što piše u dokumentu. Sa druge strane je bitno da visoki predstavnici Unoseka, a pre svega Ahtisari nisu imali nikakvog odgovora na brojne primedbe srpske strane. Mi smo sa naše strane upravo jako dobrim argumentima osporavali sve ono što piše u dokumentu, argumentovano govorili da on daje Albancima još jednu državu, a on je sve vreme na sve to samo ćutao.

- Ništa nije komentarisao. Sa njegove strane, celi pregovori su prošli u tom stilu... Kada smo razgovarali o decentralizaciji, Ahtisari opet ništa nije prihvatio, kao ni tokom prvih razgovora o toj temi. Međutim, jeste prihvatio ono što su Albanci zahtevali kada je reč o novim opštinama. A decentralizacija je potrebna zbog Srba jer oni pate.


RUSIJA NAM NEĆE OKRENUTI LEĐA

Kakva budućnost čeka ovaj plan - potez Rusije, novi pregovori ili nešto treće?
- Pitanje Kosova će se rešavati još dugo. Nemamo razloga da ne verujemo da predlog neće biti prihvatljiv za rusku stranu, ako ne bude prihvatljiv za Beograd. U krajnjem slučaju, moraće da se vode novi pregovori. I to u smislu da se ovaj put Albancima ne obećava unapred jedna nova država. Oni nisu bili spremni ni za kakve pregovore jer su imali u vidu obećanje koje su dobili pre svega od Amerike.
Šta kažu kuloari?
- Sa Albancima i Unosekom nismo bili po kuloarima. Međutim, sa ruskim jesmo. I ono što je sada sigurno jeste da nam Rusija neće okrenuti leđa.




Za razliku od Ahtisarija, prištinski tim nije bio ravnodušan prema argumentima koje ste im predočili? Bilo je i agresivnih reakcija...
- Bilo je evidentno da je, posle naših jakih argumenata, albanska strana postajala nervozna, podizala ton i na momente bila besna. Naročito kada smo govorili o broju novih opština i njihovom kvalitetu, Albanci su reagovali burno, nervno, besno...

- Počeli su priču o potkovici, srpskim koridorima, etničkom inženjeringu i ostalim glupostima. Ono što je sa naše strane bilo važno jeste da nas niko ne može optužiti da nismo bili kooperativni i da nismo izlazili sa novim predlozima, da nismo argumentovano nastupali. To naročito važi za naše predstavljanje ideje suštinske autonomije.

To su odbili. Koje konkretno rešenje ste im još ponudili?
- Umesto te autonomije, mi smo im čak, ako žele, ponudili da budu deo političkog života Srbije - da imaju određen broj mesta u Skupštini Srbije, da sutra u okviru vlade Srbije imaju određena ministarska mesta i učešće u političkom životu zemlje. Odbili su. Za srpsku stranu smo tražili entitet jer je to jedino što može da zadovolji srpsku želju za golim opstankom na ovom prostoru.

Ideja srpskog entiteta je odbačena uz argument da je u pitanju miloševićevska retorika. Bi li pomoglo neko drugo ime?
- Da, to nam zameraju, a Albancima daju posebnu državu i očekuju da njima zbog toga niko ne zameri. Mi smo samo izrazili težnju Srba za golim opstankom, nema tu retorike. Da li će to Zapad da zameri ili neće, to je manje važno.

Kakav ste utisak stekli vezano za odnos Ahtisarija i njegovog zamenika Albera Roana prema krajnjoj sudbini njihovog dokumenta, odnosno prema stavu Rusije?
- Ni jedan ni drugi se nisu eksplicitno izražavali o tome. O tome nismo razgovarali direktno. Međutim, ono što smo mi ipak mogli da primetimo jeste da, jednostavno, nisu bili apsolutno sigurni da će taj papir, ono što su spremili i što misle da sad spreme - proći. Kad je reč o budućnosti samog dokumenta, nisu delovali samouvereno.

Da li je bilo diskretnih dogovora. Odnosno, da li vam je nešto nagovestilo da će krajnja verzija predloga, koju bi trebalo da dobijemo u sredu, biti mekša?
- Nismo diskutovali o umekšavanju, već se glavna borba vodila oko odredbi koje daju albansku državnost - vojska, državljanstvo, spoljni poslovi. Tako da, makar mi sa naše strane u delegaciji, nismo imali neformalni deo razgovora - koliko je meni poznato.

Koliko je naša delegacija bila jedinstvena?
- Apsolutno. Nema mesta pričama da nismo bili jedinstveni.

Diana Milošević

Izvor: Glas Javnosti

Beograd odbacio novi predlog
stana - 9. mart 2007.

Državni vrh ocenio je da novi predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija o Kosovu, koji je juče dostavljen, nije prihvatljiv za Srbiju. Pregovarački tim je saopštio da nije uvažen niti jedan od amandmana Beograda koji se odnosi na očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Takođe je ocenjeno da u novom predlogu Ahtisarija nema suštinskih promena u odnosu na prvu verziju njegovog predloga, kojim se krši suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Sastanak beogradskog pregovaračkog tima za razgovore o budućem statusu Kosova održan je u Vladi Srbije, a sastankom je predsedavao predsednik vlade i kopredsednik tima Vojislav Koštunica. Na sastanku su učestvovali predsednik Srbije i drugi kopredsednik tima Boris Tadić, ministar spoljnih poslova Vuk Drašković i članovi tima. Na sastanku je usvojen izveštaj o razgovorima koji su vođeni u Beču od 21. februara do 3. marta. U saopštenju je napisano da je „Srbija konstruktivno učestvovala u dosadašnjim razgovorima u Beču.” Određena je i delegacija za pregovore koji su zakazani za 10. mart 2007. godine, a koju će predvoditi Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Vuk Drašković.
Nakon završetka sastanka pregovaračkog tima u Vladi Srbije održan je i sastanak pregovaračkog tima Beograda sa predstavnicima poslaničkih klubova Skupštine Srbije. Većina predstavnika parlamentarnih stranaka odbacila je večeras izmenjenu verziju predloga, saznaje Beta.

Šef poslaničke grupe DS-a Dušan Petrović izjavio je nakon sastanka da se „mora nastaviti diplomatska borba za državne interese i interese ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji.”

„To je stvar u koju će biti uloženi najveći državni napori i sve dok postoji mogućnost da se borimo, mi ćemo se boriti”, kazao je Petrović novinarima ispred Vlade Srbije.

On je naveo da su predstavnici poslaničkih grupa obavešteni kako su tekli pregovori u Beču, kako je runda završena, kao i o sadržini amandmana i dodao da je najbitnije da je Srbija postupila po pravilima koji su utvrđeni kada su počeli pregovori o budućem statusu Kosova.

„Sada ostaje da se vidi kako će to izgledati posle završne političke runde na najvišem nivou”, dodao je Petrović.

Na sastanku sa koordinatorima pregovaračkog tima Slobodanom Samardžićem i Leonom Koenom prisustvovali su predstavnici Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić, Demokratske stranke Dušan Petrović, G17 plus Verica Kalanović, koalicije okupljene oko Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović i Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić.

U izjavi za B92 pre početka sastanka, šef poslanika DSS-a Miloš Aligrudić nije ostavio veliku mogućnost da se parlamentarne stranke slože sa Ahtisarijevim predlogom za konačni status Kosova.

„Prema onome što smo dosad imali prilike da čujemo i prema onom što smo u javnosti čuli od članova pregovaračkog tima, ispada da je to još lošiji predlog od onog koji se prošli put čuo i koji je već komentarisan. Odatle, nema nikakvih izgleda da to Srbija može prihvatiti, ali detalje ćemo čuti danas po podne pa će biti jasnije o čemu se radi”, rekao je on.

Aligrudić nije mogao da kaže da li će poslanici tražiti sednicu Skupštine Srbije na kojoj bi se raspravljalo o Ahtisarijevom dokumentu. On kaže da je parlament već dao jasne smernice pregovaračkom timu i da, zasad, nema razloga da se u tom stavu nešto menja. (B92, Beta)

Ahtisarijev predlog biće vraćen na doradu?

Konačan predlog specijalnog izaslanika UN za pregovore o statusu Kosova i Metohije Martija Ahtisarija neće biti iznesen na glasanje u Savetu bezbednosti UN, nego će biti vraćen na doradu, tvrdi beogradski „Glas javnosti”, pozivajući se na neimenovanog diplomatu u Beču. List piše da će generalni sekretar UN Ban Ki Mun odbiti Ahtisarijev dokument, a da će se „zarad smirivanja i faktičkog zamrzavanja situacije novi pregovori voditi u Beogradu i Prištini”. Neimenovani diplomata, blizak ruskim i američkim krugovima, rekao je listu da je ovakav razvoj događaja umnogome odredila Rusija svojim stavom da nije vreme za iznošenje plana pred Savet bezbednosti, ali i srpski zvaničnici koji nisu odustali od suvereniteta nad Kosmetom. (Srna)

Da li se moglo više
Beogradski pregovarački tim završio je pregovore o Kosovu u Beču na istoj meti i na istom rastojanju kao i kada su pre 13 meseci po prvi put seli za pregovarački sto.
Sve ovo vreme bio je razapet između unutrašnje političke scene, realnosti za pregovaračkim stolom i stanjem na terenu. Da li je moglo da se pregovorima postigne više? Šansa da to saznamo propuštena je nerealnim zahtevima oko povratka srpske policije u manastire, predstavljanjem ključnih delova našeg plana poslednjeg dana pregovora kada je sve već bilo gotovo...
Niko nije ni očekivao da će beogradski pregovarački tim popustiti u statusnom delu, ali nepopustljivost u stavovima oko svakodnevnih životnih pitanja na Kosovu u međunarodnoj zajednici nije protumačena kao mudar diplomatski potez.
Diplomate iz međunarodne zajednice slažu se da je albanska delegacija daleko bolje odigrala svoju ulogu držeći se samo jednog ključnog principa - da ne bude optužena da je na bilo koji način bila nekonstruktivna u pregovorima. Srpska delegacija, nažalost, neće imati prilike za još jedan popravni.

Milorad Ivanović
zamenik glavnog urednika lista Blic
Izvor: Blic