Status Kosva i Metohije

Rajs:Razmotriti stav Rusije i Srbije o Kosovu
Ponedeljak, 14. maj 2007.

Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs izjavila je po dolasku u Moskvu da "nema mesta" za poredjenje današnjih odnosa Rusije i SAD sa Hladnim ratom.

Rajsova je rano popodne doputovala u dvodnevnu posetu Rusiji tokom koje će sa ruskim rukovodstvom razgovarati i o rešavanju statusa Kosova.

SAD i Rusija se ne slažu oko procesa rešavanja statusa Kosova, pri čemu se SAD za što skorije priznavanje nezavisnosti pokrajine, dok Moskva traži nastavak pregovora izmedju Srba i kosovskih Albanaca, i pronalaženje rešenja prihvatljivog za obe strane.

Kondoliza Rajs je izjavila da treba uzeti u obzir rusku i srpsku zabrinutost u vezi sa Kosovom, ali da ne treba duže nego što je potrebno produžavati napore za rešenje statusa pokrajine, javio je AP.

Rajsova je novinarima u avionu na putu za Moskvu izjavila da će tokom posete "pokušati da smanji zabrinutosti Moskve zbog plana da Kosovu bude data nezavisnost", prenela je agencija Rojters.

Državni sekretar SAD će se tokom dvodnevne posete Moskvi sastati sa ruskim predsednikom Putinom, ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom i drugim zvaničnicima.

Ruski predsednik je prošlog meseca najavio da će Rusija suspendovati primenu sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi, što je protumačeno kao odgovor Kremlja na američki plan o postavljanju raketnog štita u Poljskoj i Češkoj.

Analitičari u Vašingtonu smatraju da je čvrstina Putinovih stavova proizvod skoka cena nafte i deviznih rezervi te države, koje su 30. aprila iznosile 396 milijardi dolara, ili, kako navodi Blumberg (Bloomberg) čitavih 63 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Osim ovih pitanja, očekuje se da Rajsova pokrene pitanje iranskog nuklearnog programa, i nastavi konsultacije vezane za izraelsko-palestinske odnose.

Zavanični predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjiin izjavio je ranije da će u razgovorima biti razmotreni "regionalni problemi, američki planovi o razmeštanju elemenata PVO u istočnoj Evropi, situacija oko realiazacije sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, kao i bilateralni odnosi".

Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Kisljak kazao je da se tokom susreta očekuje "ozbiljno razmatranje čitavog spektra bilateralnih odnosa".

Ruski mediji i eksperti ocenjuju da je poseta Kondolize Rajs "konkretan korak u poboljšanju rusko-američkih odnosa" u trenutku "duboke krize poverenja u odnosima Rusije i SAD".

(agencije/MONDO)

Rajsova sa Putinom o Kosovu i Metohiji


Rusija i SAD dogovorile su se da tragaju za obostrano prihvatljivim rešenjem za Kosovo, ali nema proboja, kaže Sergej Lavrov. Ministar spoljnih poslova Rusije je, posle susreta ruskog predsednika Vladimira Putina i američke državne sekretarke Kondolize Rajs, rekao da nije postignut nikakav proboj po tom pitanju. „Dogovoreno je da se nađe rešenje za Kosovo koje će biti prihvatljivo za sve, ali takvog rešenja trenutno nema na vidiku”, rekao je Lavrov novinarima posle sastanka u Putinovoj rezidenciji van Moskve. Putin i Kondoliza Rajs sastali su se danas u Novogorejevu, podmoskovskoj rezidenciji predsednika Rusije. Osim Kosova, koje je bilo jedna od ključnih tema razgovora, na dnevnom redu bila su i druga regionalna pitanja, kao i pitanja bilateralne saradnje.
„VETO NEIZBEŽAN AKO RAJSOVA NE NAČINI POMAK”
Direktor ogranka Heritidž fondacije u Moskvi Jevgenij Volk ocenio je da je ruski veto na rezoluciju o nezavisnosti Kosova u Savetu bezbednosti UN neizbežan, osim ako američki državni sekretar Kondoliza Rajs u današnjim susretima sa ruskim zvaničnima ne postigne neki napredak.
„Ako Kosovo postane nezavisno, biće to ozbiljan udarac ruskoj diplomatiji i ruskoj spoljnoj politici, i to bi moglo da bude protumačeno kao slabost ruskog uticaja u međunarodnim odnosima, što elita u Kremlju ne bi mogla da prihvati”, rekao je Volk za Glas Amerike.
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin rekao je krajem prošle sedmice da ruska strana neće objaviti svoj stav prema rezoluciji o nezavisnosti Kosova pre završetka posete Kondolize Rajs Moskvi.
VOA podseća da je ovo prva poseta Kondolize Rajs Rusiji otkako je predsednik Rusije Vladimir Putin, u februaru u Minhenu, oštro kritikovao politiku Vašingtona, rekavši da je zbog SAD svet postao opasnije mesto, na šta je Rajsova odgovorila da je koncentracija moći u Kremlju „uznemirujuća”.
MKG: IZMENE ZARAD RUSKOG OBRAZA
Iz Međunarodne krizne grupe smatraju da SAD i EU treba da unesu promene u plan za nezavisnost Kosova da bi Rusiji omogućili da spase obraz.
U svom novom izveštaju objavljenom kasno sinoć, kako prenosi AP, organizacija sugeriše zapadnim vladama da Moskvi „ponude mogućnost da dostojanstveno odstupi” od pretnje vetom. U izveštaju se navodi da bi takva mogućnost mogla da se stvori prihvatanjem specijalnog izaslanika za manjine na Kosovu i utvrđivanjem dvogodišnjeg moratorijuma pre no što bi Pokrajina mogla zatražiti članstvo u UN.
„Izbor je sada između nametnutog međunarodnog rešenja i nikakvog rešenja za doglednu budućnost. Svako odlaganje rešenja za status Kosova će ozbiljno komplikovati već krhko stanje”, rekla je direktorica Evropskog programa grupe Sabina Frejzer.
Grupa je u svom izveštaju „takođe pozvala lidere kosovskih Albanaca, koji ispoljavaju pojačano nestrpljenje, da se uzdrže od jednostranog proglašenja nezavisnosti i da izrade strategiju za zaštitu srpske manjine u prvim nedeljama nezavisnosti”.
U izveštaju se kaže da „Srbija pokušava da odloži usvajanje rezolucije UN, očekujući da će to izazvati žučno reagovanje i nasilje od strane etničkih Albanaca, što bi stvorilo uslove za izdvajanje severa Pokrajine, koji je pod srpskom dominacijom”.
„Savet bezbednosti treba da o statusu Kosova odluči u roku od nekoliko narednih nedelja ili će rizikovati ponovno rasplamsavanje nasilja, koje bi opet destabilizovalo Balkan”, zaključuje se u novom izveštaju Međunarodne krizne grupe. (B92, Beta, FoNet)

SAD i Rusija bez saglasnosti o Kosovu
Utorak, 15. maj 2007.

Rusija i SAD dogovorile su se da tragaju za obostrano prihvatljivim rešenjem za Kosovo, ali nisu postigle nikakav proboj po ovom pitanju, rekao je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov posle susreta ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog državnog sekretara Kondolize Rajs.

"Dogovoreno je da se nadje rešenje za Kosovo koje će biti prihvatljivo za sve, ali takvog rešenja trenutno nema na vidiku", rekao je Lavrov novinarima posle sastanka u Putinovoj rezidenciji van Moskve.

Putin i Kondoliza Rajs sastali su se u utorak u podmoskovskoj rezidenciji predsednika Rusije Novogorejevo.

Pored Kosova, koje je bilo jedna od ključnih tema razgovora, na dnevnom redu su bili i druga regionalna pitanja, kao i pitanja bilateralne saradnje.
Rajs: Kosovo više neće biti deo Srbije

Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs izjavila je u Moskvi da je "veoma važno priznati da Kosovo više nikada neće biti sastavni deo Srbije, jer je to nemoguće".

"Nema nikave šanse da Srbija i Kosovo žive zajedno. Najbolje bi bilo da nastave da ostvaruju svoje interese. Srbija je divna zemlja, a Srbi su divan narod. Njih (Kosovo i Srbiju) treba integrisati u Evropu", rekla je Kondoliza Rajs u intervjuu za radio Eho Moskve, posle ragovora s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Ona je izbegla da odgovori na pitanje da li će SAD jednostrano priznati nezavisno Kosovo, ako Rusija u Savetu bezbednosti UN uloži veto na plan kojim se Kosovu daje nadzirana nezavisnost.

"Mi želimo da dodjemo do takve etape kada ćemo moći da uzmemo u obzir zabrinutost Rusije i Srbije i da se to odrazi u rezoluciji", kazala je Rajsova.

"Pre nego što dodjemo do faze kada Rusija bude donosila odluku (o rezoluciji), treba još da radimo na tome kako bismo uzeli u ozbir sva strahovanja i interese svih", dodala je američka državna sekretarka.

Kazala je da nije potrebno "još mnogo vremena da Kosovo dobije nezavisnost", dodajući da će rezolucija biti predložena u Savetu bezbednosti UN "veoma uskoro, kroz nekoliko nedelja".

Govoreći o zabrinutosti u vezi sa zaštitom srpske manjine na Kosovu, ona je kazala da će zato i postojati period "kontrolisane nezavisnosti" u kojem će se posredstvom specijalnog predstavnika nadzirati poštovanje i zaštita srpske manjine i njenih verskih i kulturnih spomenika.


Putin potvrdio rusku poziciju o Kosovu

Ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je u razgovoru sa šefom nemačke diplomatije Frank-Valterom Štajnmajerom poziciju Rusije o Kosovu i Metohiji, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, koji je učestvovao na sastanku.

"Razmotrili smo medjunarodne probleme, pre svega Kosovo, i potvrdili smo našu poziciju. Mislim da je ona prihvaćena sa razumevanjem, iako se ne podudara sa pozicijom naših zapadnih partnera", rekao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, "potrebno je nastaviti dijalog koji bi omogućio pronalaženje rešenja prihvatljivog za sve strane uključene u konflikt, izmedju ostalog, Prištine i Beograda", preneo je Itar-Taš.

SAD i pojedine evropske zemlje uvele su u Savet bezbednosti nacrt za buduću rezoluciju o Kosovu, koja bi se temeljila na planu izaslanika UN Martija Ahtisarija i predlogu o nadziranoj nezavisnosti.

Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin je tokom vikenda nagovestio da bi Rusija mogla da uloži veto ukoliko takav nacrt bude stavljen na glasanje, ocenjujući da je "takav scenario sve verovatniji".

Čurkin je najavio da bi Rusija mogla da prihvati rezoluciju o Kosovu koja bi stimulisala dalje pregovore, a da se ne bi se protivila da Evropska unija preuzme medjunarodno prisustvo od UN, uz zadržavanje kontrole Saveta bezbednosti.

Rusija je, prema izjavi zamenika šefa diplomatije Vladimira Titova, Kontakt-grupi i SB UN predložila balansiran pristup - nastavak ispunjavanja Rezolucije 1244 i pregovaranja radi traženja kompromisa, uz "uravnoteženo medjunarodno posredništvo", zaštitu srpskog stanovništva i povećanje efikasnosti medjunarodnog prisustva u Pokrajini.




MKZ: SAD i EU da ponude kompromis Rusiji

Izbegavanje reči "nezavisnost" i dvogodišnji moratorijum na članstvo Kosova u UN mogli bi da ublaže protivljenje Rusije i omoguće usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN, ocenila je Medjunarodna krizna grupa.

U novom izveštaju o Kosovu, MKG navodi da je plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija najbolje rešenje za Kosovo, ali bi SAD i EU trebalo da ponude neke ustupke Rusiji, kako bi joj omogućili da na dostojanstven način prestane da se protivi tom planu.

MKG ocenjuje da je nemoguć nastavak pregovora o Kosovu, na čemu Rusija insistira uz pretnju vetom, te da je potrebno naći kompromisno rešenje za Rusiju tako što bi se u Ahtisarijev plan ubacili neki novi elementi.

MKG kao nove elemente predlaže otvaranje mesta specijalnog izaslanika za manjine, dvogodišnji moratorijum na članstvo Kosova u UN, kao i usvajanje rezolucije kojom se prihvata Ahtisarijev predlog, ali bez preporuke u kojoj se pominje "nezavisnost".

"Takvom rezolucijom, bio bi primenjen Ahtisarijev plan ali se ne bi eksplicitno podržala nezavisnost Kosova", ocenila je MKG, u čijem izveštaju su sadržane i preporuke članovima Saveta bezbednosti UN i albanskom rukovodstvu na Kosovu.

Članice Saveta bezbednosti se pozivaju da što pre usvoje novu rezoluciju kojom bi se zamenila rezolucija 1244, prihvatio Ahtisarijev plan i dao mandant novom medjunarodnom prisustvu na Kosovu.

SAD i EU pozivaju se da nadju kompromisno rešenje za Rusiju ubacivanjem novih elemnata u rezoluciju.

Od albanskih lidera na Kosovu očekuje se da se uzdrže od jednostranog proglašavanja nezavisnosti, dogovore o multietničkim simbolima i da osmisle strategiju zaštite srpske zajednice na Kosovu, naročito tokom prvih nedelja nezavisnosti.



(agencije)

Mislim da će ovog puta USA pogrešno misliti kako Rusi neće biti tvrdi...
Ruse baš briga za Srbiju ali ovog puta će biti mnogo tvrđi orah za amere samo zbog dokazivanja nove politike i protivljenja raketnom štitu...ima tu još nekoliko činjenica koje utiču na tvrd ruski stav...
Biće ameri i sami zatečeni Ruskim vetom u SB UN.

SAD o klin, Rusija u ploču
Sreda, 16. maj 2007.

Kosovo je jedan od najvećih kamena spoticanja u odnosima Rusije i SAD, a ni najnovijne izjave visokih zvaničnika dve zemlje ne govore u prilog tome da će dve suprsile naći neki kompromis.

Pomoćnik predsednika Rusije Sergej Jastržembski nazvao je u sredu "opasnim eksperimentom" plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o rešenju kosovskog problema, kojim se predvidja davanje Kosovu statusa samostalne drzave.

"Medjunarodna zajednica ima vremena i mogućnosti, niko nas ne požuruje, nikakvog Damoklovog mača nema nad nama da bi smo nastavili rad i traganje za uspešnijom i kompromisnom formulom", rekao je Jastržembski na konferenciji za novinare u Moskvi.

Na pitanje zašto Rusija odbacuje plan Ahtisarija, Jastržembski je odgovorio da Rusija neće da učestvuje "u izuzetno opasnom sa aspekta stvaranja presedana eksperimenta o rasparčavanju suverene države uprkos njenoj volji".

Specijalni predstavnik predsednika Rusije za pitanja razvoja odnosa sa EU je podvukao da svaka formula sredjivanja treba da bude pravična za obe strane - i za Beograd, i za Prištinu.

"Ne moze biti pravičnog rešenja koje krnji interese jedne strane i zadovoljava drugu stranu. Takva odluka sama po sebi je nepravična i postavlja minu usporenog dejstva za nove konflikte i zaoštravanje situacije u tom regionu",kazao je pomoćnik predsednika.

Sa druge strane, specijalni izaslanik SAD za status Kosova ambasador Frenk Vizner izjavio je da "SAD ne postavljaju veštačke rokove" za rešavanje statusa Kosova, ali i da "neće gubiti vreme".

"Uprkos trenutnom protivljenju Rusije planu o nezavisnosti Kosova, SAD se nadaju da će pronaći zajedničko stanovište sa Moskvom, a u Savetu bezbednosti dobiti podršku za plan kojim se otvara put kosovskoj nezavisnosti", rekao je Vizner u razgovoru za Glas Amerike.

Vizner je rekao da bi Vašington voleo da se to pitanje reši ovog meseca, ali "da ne postavlja veštačke rokove".

On je ukazao da su predsednik Rusije Vladimir Putin i državni sekretar SAD Kondoliza Rajs imali veoma otvorene i detaljne razgovore o Kosovu, tokom kojih je ruska strana jasno izrazila svoje primedbe, a američka svoje stavove.

"Voleli bismo da verujemo da ćemo uspeti da pronadjemo zajedničko stanovište sa našim ruskim prijateljima", poručio je američki diplomata.

"Ne bih rekao da se ruska strana već odlučila da uloži veto ili ne, jer predstoji ozbiljan rad na rezoluciji u SB i dok se taj rad ne završi nema ni osnove po kojoj se može doneti odluka, tako da sam optimista. Vredno ćemo raditi u UN na pronalaženju zajedničkog stanovišta i mislim da bi trebalo da se postigne napredak na tome", poručio je on.

Vizner je rekao i da u Savetu bezbednosti postoji značajna podrška za usvajanje rezolucije koja bi otvorila put definisanju konačnog statusa Kosova.

"Cilj SAD i kosponzora rezolucije - evropskih zemalja - jeste da se taj posao obavi što je pre moguće. Bilo bi sjajno da to bude do kraja maja, to je naš cilj i svi bismo voleli da se on ostvari. Ne postavljamo veštacke rokove, ali nećemo ni gubiti vreme", ukazao je.

Upitan da li bi proces u UN mogao da traje i posle maja, Vizner je odgovorio da odlaganje nije ni u čijem interesu. "Situacija u regionu zahteva brzo rešenje, koje bi bilo dobro za Kosovo, a ja verujem i za Srbiju", dodao je.

Vizner je rekao da Vašington ne predlaže nikakve izmene plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o "nadgledanoj nezavisnosti" za Kosovo, uprkos preporuci Medjunarodne krizne grupe.

"Mi, kao vlada SAD, ne predlažemo nikakve izmene Ahtisarijevog plana, smatramo da je on sveobuhvatan, solidan, zasnovan na dobrim argumentima i ispravan put da se načini napredak u rešavanju ovog pitanja", rekao je.

Vizner je rekao da jedan od predloga, uvodenje dvogodišnjeg moratorijuma na prijem Kosova u UN, nije deo Ahtisarijevog plana i "potpuno je odvojeni proces".

"Članstvo u Ujedinjenim nacijama je korak koji mora da prodje kroz Savet bezbednosti, o čemu se glasa u Generalnoj skupštini, to nema nikakve veze sa pitanjem o kome se trenutno raspravlja", objasnio je.

Upitan da li postoji zabrinutost da bi radikalne snage mogle da "dobiju novi zamah" u Srbiji u slučaju nametnutog rešenja kosovskog pitanja, američki diplomata je rekao da se nada "da neće biti tako"
i da bi "voleo da veruje da rešavanje kosovskog pitanja, predstavlja oblak na horizontu Srbije".

"Kada se to pitanje reši, Srbi ce moći da se okrenu svojoj budućnosti, budućnosti u Evropi, transatlantskoj zajednici, i budućem članstvu u NATO", ukazao je.

S druge strane, dok ne bude jasnog rešenja, izbeglice neće znati da li mogu da se vraćaju kući, odnosi Kosova i Srbije neće biti rešeni, postojaće vakuum, kazao je Vizner i dodao će rešenje kosovskog pitanja biti "u dugoročnom srpskom interesu".

Vizner je rekao da nije iznenadjen izjavom premijera Vojislava Koštunice u ekspozeu o prioritetima vlade da će Srbija uvek videti Kosovo kao svoj sastavni deo i da će eventualno jednostrana priznavanja kosovske nezavisnosti tumačiti kao mešanje u unutrašnje stvari Srbije.

"Žao mi je zbog tako apriori izjave, ali me to ne iznenadjuje, to je premijerov dosledni stav i Srbija ima pravo na to gledište. I mi imamo pravo na naše gledište, a to je da je došlo vreme da se reši pitanje Kosova", poručio je.

Pitanje je pred Ujedinjenim nacijama, rezolucija 1244 omogućila je da SB UN donese odluku, i ta odluka bi trebalo da bude doneta, rekao je Vizner i dodao da se nada da će biti doneta veoma skoro.

(Beta/MONDO)

SAD ne bi jednostrano priznale Kosmet
Sreda, 16. maj 2007. 21:12

Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid izjavio je danas da Vašington ne bi jednostrano priznao nezavisnost Kosova.

Frid je novinarima u Briselu rekao da nisu uspeli američko-ruski razgovori u Moskvi i da nisu prevazidjene nesuglasice o budućem statusu Kosova, ali će Vašington nastaviti da podržava rezoluciju UN u Savetu bezbednosti.

Američki visoki zvaničnik je rekao da koraci ka priznavanju nezavisnosti Kosova bez rezolucije UN mogu da budu opasni.

"Verovatno će na ovaj ili onaj način doći do nezavisnosti..." Kosova, rekao je Frid i dodao da će SAD zajedno sa EU nastaviti da vrši pritisak na Rusiju da prihvati nacrt rezolucije o Kosovu.

Frid je pozvao zemlje EU da novoj Vladi Srbije ponude bolje odnose i obećanje o eventualnom članstvu u EU, ukoliko Beograd saradjuje sa Haškim tribunalom.

"Sledeća stvar koju treba da uradimo jeste da dopremo do Srbije, koja zaslužuje svoje mesto u Evropi. Srbima je potrebno da imaju viziju evropske budućnosti, kao protivteža viziji prošlosti koju nacionalisti i dalje nude i što je dovelo do katastrofalnih posledica u Srbiji", rekao je Frid.

"Važno je da se Srbima ponudi takva vizija", dodao je Frid.

Slovačka podržava srpske interese
Sreda, 16. maj 2007.

Šef slovačke diplomatije Jan Kubiš izjavio je danas u Beogradu da će njegova zemlja podržati ispunjavanje legitimnih srpskih interesa u Savetu bezbednosti UN, kada je u pitanju nova rezolucija o Kosovu i Metohiji.

Kubiš je rekao da će se slovačka delegacija u Savetu bezbednosti ponašati u skladu sa odlukom koju je doneo slovački parlament, a koja podrazumeva da se u novoj rezoluciji o Kosovu moraju reflektovati legitimni interesi Beograda.

"Naša delegacija učiniće sve da legitimni interesi Srbije budu reflektovani u rezoluciji. Mi smo vaši prijatelji i radićemo sa vama", rekao je Kubiš na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem.

Slovački diplomata je, medjutim, rekao da je neophodno što pre doneti novu rezoluciju o Kosovu, jer smatra da je ona preduslov za stabilnost i razvoj regiona.

Kubiš je rekao da će njegova zemlja podržati i što skoriji nastavak pregovora o Stabilizaciji i pridruživanja Srbije sa Evropskom unijom.

"Slovačka će podržati nastavak pregovora o pridruživanju sa EU. Moramo krenuti napred i moramo krenuti sada", rekao je Kubiš i dodao da je to poruka koju će slovačka diplomatija preneti i svim sagovornicima u EU.

Formiranje nove vlade jasno govori da sa tom vladom i sa tim programom imamo dobrog sagovornika u Srbiji, naglasio je ministar inostranih poslova Slovačke.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić ocenio je da Slovačka, kao nestalna članica Saveta bezbednosti, ima veoma važnu ulogu u rešavanju statusa Kosova i rekao je da je Kubišu preneo da će srpskapolitika prema tom pitanju biti politika kontinuiteta.

"Srbija očekuje i spremna je za nastavak pregovora o Kosovu", rekao je on, dodajući da veruje da je moguće pronaći kompromisno rešenje i da je Beograd u tom smislu spreman da saradjuje sa svima,uključujući i kosovske Albance.

Jeremić je istakao da je Slovačka najbliži saveznik Srbije, da je i do sada pružila značajnu podršku našoj zemlji na putu ka evropskim integracijama i da se nada da će tako biti i ubuduće.

(Tanjug)

Politika: U nacrtu rezolucije nema Srbije
Cetvrtak, 17. maj 2007.

List "Politika" piše da je došao do dokumenta kojim Francuska, Velika Britanija, Nemačka i SAD žele da Kosmetu daju nezavisnost.

U nacrtu američko-evropske rezolucije o Kosovu i Metohiji ne pominje se reč "nezavisnost", ali nema ni pomena Srbije i sasvim je jasno da bi južna srpska pokrajina postala država ako bi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio takav tekst, navodi list.

Nacrt rezolucije koji su predložili Francuska, Velika Britanija, Nemačka i SAD, "Politika" je, kako navodi, dobila iz američkih izvora, a medju 11 njegovih tačaka najvažnija je ona da se prihvataju odredbe plana specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija.

Iako u nacrtu ne piše izričito da bi Kosovo od dana usvajanja ovakve rezolucije bilo nezavisno, upravo se pozivanjem na Ahtisarijev plan - čija je suština nezavisnost - Pokrajina proglašava samostalnom državom.

Vašington i njegovi evropski saveznici u predloženom tekstu pokušavaju da smanje zabrinutost mnogih zemalja da bi "kosovski presedan" mogao da se primeni na separatističke oblasti širom sveta.

Na početku navode da je Kosmet "poseban slučaj" zbog "istorijskog konteksta nasilnog raspada Jugoslavije, kao i ogromnog nasilja i represije koji su se desili na Kosovu pre 1999. i tokom te godine, zbog produženog perioda medjunarodne administracije po rezoluciji 1.244 i procesa odredjivanja statusa pod vodjstvom UN".

Potom se dodaje da je "postignut napredak u primeni standarda", iako se traži da se "pojača povratak interno raseljenih lica i izbeglica", a zaključuje se da je "nerešena situacija na Kosovu pretnja medjunarodnom miru i sigurnosti".

Na kraju uvoda, četiri predlagača pozivaju se na sedmo poglavlje Povelje UN (kojim se, izmedju ostalog, svetskoj organizaciji daje pravo da održava mir i da sprečava agresiju na suverene države), a zatim sledi 11 tačaka rezolucije, navodi "Politika".

Evropska unija se njima ovlašćuje da uspostavi misiju na Kosovu, nastavlja se medjunarodno vojno prisustvo i pozdravlja se "odlučnost EU da zemljama regiona obezbedi konkretnu, opipljivu evropsku perspektivu".

(Tanjug)

Ruska pozicija o Kosovu nepromenljiva
Cetvrtak, 17. maj 2007.

Šef spoljnopolitičkog odbora ruskog parlementa Mihail Margelov izrazio je danas uverenje da Evropska unija neće moći da pokoleba poziciju Rusije kada je reč o budućem statusu Kosova i Metohije.

"Moskva nema od čega da se brani a Evropskoj uniji su dobro poznate sve posledice 'nezavisnosti Kosova pod medjunarodnom kontrolom", rekao je Margelov pred početak 19. samita Rusija-EU u ruskom gradu Samari.

"Rusija će insistirati da na tome da je rešenje bez saglasnosti svih zainteresovanih strana nelegitimno", istakao je on u izjavi agenciji RIA Novosti, naglasivši da je ta pozicija "jedino ispravna".

I potpredsednica Spoljnopolitičkog odbora ruskog parlamenta Natalija Naročnitskaja izjavila je za BBC da je uverena da se stav Rusije, po kojoj nisu sazreli uslovi za nezavisnost Kosova, neće promeniti.

Napominjući da je stav Moskve i njen lični stav, Naročnitskaja je istakla da nema uslova za nezavisnost, "jer se na Kosovu ne poštuju ljudska prava, posebno kad je reč o Srbima".

"Kad bi medjunarodne snage otišle, Srbi bi bili masakrirani. Štaviše, kao istoričar, smatram da bi bilo vrlo opasno ako bi se evropske granice menjale terorizmom", naglasila je ona.

"Mislim da bi Evropljanima bilo bolje da dobro razmisle o tome. Kako možemo da nametnemo Ahtisarijev plan, ako je on potpuno neprihvatljiv za Srbiju. Mora se naći kompromis", rekla je Naročnitskaja, koja se, kao stručnjak, godinama bavi prostorom bivše Jugoslavije.

Državni sekretar u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova Gernot Erler najavio je da će EU pokušati u Samari da ubedi Moskvu da pristane na predloženi nacrt rezolucije koju su SAD i neke evropske zemlje distribuirale u Savetu bezbednosti UN, a koji je zasnovan na planu izaslanika UN Martija Ahtisarija o nezavisnosti Kosova.

U sedištu UN u Njujorku je, medjutim, ruski ambasador pri Svetskoj organizaciji Vitalij Čurkin u sredu je ponovo najavio mogućnost upotrebe veta na rezoluciju koja bi otvorila put za sprovodjenje Ahtisarijevog plana.

"Možemo. Možemo (da uložimo veto). Iako je to (sada) teorija", rekao je ruski diplomata, dodajući da Rusija umesto toga želi da nastavi "ozbiljan politički dijalog".

"Ne piskaranja sa nacrtom rezolucije, već ozbiljan politički dijalog o tome šta će biti sa statusom Kosova", istakao je Čurkin.

Rusija je u SB unela svoje predloge za buduću rezoluciju, koji podrazumevaju nastavak pregovora Beograda i Prištine "uz uravnoteženo medjunarodno posredovanje" do postizanja saglasnosti strana.
Čeku: Rusija će reći cenu za odustanak od veta

Kosovski premijer Agim Čeku izjavio je da će Zapad naredne nedelje od Rusije verovatno dobiti ponudu o "ceni" koju je potrebno platiti kako Moskva ne bi upotrebila pravo veta pri glasanju o rezoluciji o Kosovu, prenosi prištinski dnevnik "Koha ditore".

"Svedoci smo značajne spremnosti SAD i Evropske unije da rezolucija bude ubrzo usvojena. Kancelarka Merkel otputovaće u četvrtak u Moskvu, kako bi obezbedila podršku ili barem uzdržanost prilikom glasanja u Savetu bezbednosti", rekao je Čeku, nakon sastanka sa šefom UNMIK-a Joakimom Rikerom i komandantom Kfora Rolandom Katerom.

Riker je tom prilikom rekao da bi zajednice na Kosovu trebalo da budu uverene da će bezbednosna situacija na Kosovu ostati mirna i stabilna.

Šef UNMIK-a je u intervjuu dnevniku "Ljajm" izjavio da ne postoji drugo rešenje za status Kosova osim nezavisnosti, koja bi se zasnivala na planu koji je Savetu bezbednosti predstavio specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari.

"Većina se složila sa planom. UN su procenile da plan sadrži sve neophodne elemente", rekao je on.

(Tanjug)

Lavrov: Nastaviti pregovore
[email]stana[/email] - 19. maj 2007.




Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da se Povelja UN-a i Završni akt konferencije u Helsinkiju ne mogu kršiti bez obostrane saglasnosti. „Mi predlažemo nastavak pregovora, da bi se našlo takvo rešenje za taj problem koje će biti prihvatljivo i za Srbiju i za kosovske Albance”, rekao je ministar inostranih poslova Rusije u intervjuu TV kanalu „Rusija” po završetku samita. Posle susreta ruskog predsednika Vladimira Putina, nemačkog kancelara Angele Merkel i predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, Lavrov je naveo da je potrebno poštovati Povelju UN i Završni akt iz Helsinkija sa principom o nepovredivosti granica, „koji ne može da se krši izuzev po obostranoj saglasnosti zainteresovanih strana”. „To je jedini pristup koji može da se primeni i na kosovski slučaj i na sve druge slučajeve”, istakao je ruski ministar.
Lavrov je ponovio da bi „svako rešenje koje se usvoji za Kosovo uz kršenje normi međunarodnog prava, nezavisno od nečije želje, neizbežno postalo presedan”, jer će i „drugi mali narodi, koji žude za nezavisnošću pitati zašto se u jednom slučaju može kršiti međunarodno pravo, a u drugom ne može i zašto se u jednom slučaju poštuje princip samoopredeljenja, a u drugom princip teritorijalne celovitosti”.
„To je vrlo opasna Pandorina kutija i predsednik (Vladimir Putin) je o tome potpuno otvoreno govorio sa svojim kolegama, kao što je otvoreno o tome govorio i sa (američkim državnim sekretarom) Kondolizom Rajs, koja je nedavno posetila Moskvu”, rekao je Lavrov.
„Beograd traži samo ono što mu je bilo garantovano u skladu sa obavezujućom rezolucijom Saveta bezbednosti – tačnije, da se za Srbe i manjine na Kosovu osigura normalan, bezbedan i ravnopravan život i obezbede uslovi za vraćanje izbeglica na Kosovo”, rekao je Lavrov. „To nije učinjeno”, istakao je on u izjavi satelitskom programu „Vesti” kanala „Rusija”.
Po okončanju samita, na kome su učestvovali kancelarka predsedavajuće EU Nemačke Angela Merkel i šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, Putin je na zajedničkoj konferenciji za novinare kazao da su razmatrani i aktuelni međunarodni problemi, među kojima i situacija na Balkanu.
„Nadam se da će Rusija i EU ponovo potvrditi svoju spremnost u ujedinjavanju napora u interesu mira i stabilnosti na našem kontinentu i na planeti”, kazao je Putin, navodeći da je bilo reči o iranskom nuklearnom problemu, situaciji na Bliskom istoku, u Avganistanu i na Balkanu.
Putin je kazao da je samit u Samari pokazao usmerenost na „konstruktivan dijalog i sposobnost da se nađu uzajamno prihvatljiva rešenja postojećih problema”.
Ističući da je Rusija zainteresovana za stratešku saradnju sa EU, on je naveo da postoji uzajamna spremnost za otvoren i pošten dijalog, kao i da je to pokazao i sadašnji samit. (agencije)

Predstavljena rezolucija o Kosovu

Novi američko-evropski predlog rezolucije o Kosovu juče je predstavljen u Savetu bezbednosti, potvrđeno Beti u sedištu UN. „Nacrt je neznatno izmenjen u odnosu na predlog od 11. maja, poneka reč tu i tamo”, rečeno je sinoć agenciji Beta u kancelariji portparola generalnog sekretara UN. Zvaničnik kancelarije rekao je da se za sada ne zna kada će SB razmotriti izmenjeni nacrt rezolucije, u kome se „podržava” a ne „odobrava” plan specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova. Američki i ruski ambasadori pri UN najavili su za danas sastanak ekspertskih grupa o Kosovu. Američki ambasador pri UN Zalmaj Halilzad rekao je da je „bilo nekih izmena, ali da je suština ove rezolucije da će Kosovo ući u novu fazu na putu ka nezavisnosti”, objavljeno je na sajtu UN. „Nezavisnost Kosova je neizbežna”, rekao je američki diplomata novinarima u pauzi konsultacija Saveta bezbednosti o Kosovu. Halilzad je rekao i da su SAD otvorene za konstruktivne ideje i predloge Rusije i da je „lopta sada na ruskom terenu”. Na pitanje novinara kada očekuje glasanje o rezoluciji, američki diplomata rekao je da se SAD nadaju da će do glasanja doći iduće sedmice. (B92)

Čurkin: Rusija neće podržati rezoluciju


Rusija neće podržati novi nacrt rezolucije SB UN o Kosovu, koji su predstavile SAD i EU, rekao je Vitalij Čurkin. „Mi ne nameravamo da radimo po američko-evropskom tekstu... Unete popravke imaju čisto kozmetički karakter i ne daju odgovor ni na jednu osnovnu zabrinutost Rusije”, rekao je stalni predstavnik Rusije u UN, prenela je agencija RIA Novosti. Prema toj agenciji, Čurkin je stavio do znanja da će „Rusija uložiti veto” na taj nacrt. „Pogodili ste šta mislim”, rekao je on, odgovarajući na pitanje novinara da li će Rusija iskoristiti pravo veta. Agencija Itar-Tass je prenela da je Čurkin rekao da „neće da izgovara reč veto dok ne dobije zvanične instrukcije pred glasanje o tome”. „Međutim, lako se može predvideti čime bi se završilo stavljanje na glasanje nacrta rezolucije o Kosovu, koji je neprihvatljiv za Rusku Federaciju. I u to naše kolege u Savetu bezbednosti uopšte ne sumnjaju”, rekao je šef ruske misije u UN.

Kremlj: Sastanak Putina i Koštunice

Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica sastaće se naredne sedmice u Sankt Peterburgu, potvrđeno je agenciji Beta u Kremlju.
Susret predsednika Putina i premijera Srbije planiran je u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma, rekao je zamenik portparola ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Putin i Koštunica razgovaraće u okviru 11. međunarodnog ekonomskog foruma, koji se u održava od 6. do 8. juna u Sankt Peterburgu, a centralna tema razgovora biće utvrđivanje statusa Kosova. (B92)

Albanci traže pripajanje dve opštine Kosovu!

Pokret za demokratski progres pozvao je u utorak albanske partije iz Bujanovca i Preševa da formiraju zajedničko telo - Nacionalno veće koje bi, kao predstavnik albanske zajednice, ušlo u pregovore sa Vladom Srbije o pripajanju tih opština Kosovu.

Predsednik Pokreta za demokratski progres i potpredsednik opštine Bujanovac Jonuz Musliu pozvao je pismenim saopštenjem lidere svih albanskih političkih partija iz Bujanovca i Preševa na formiranje zajedničkog Nacionalnog veća.

"Mislim da je vreme da se formira Nacionalno veće koje bi usvojilo jednu zajedničku platformu sa kojom bi mogli da udjemo u pregovore sa Vladom Srbije o pripajanju opština Bujanovac i Preševo Kosovu", izjavio je Musliu agenciji Beta.

Kao razlog za takav zahtev on je naveo činjenicu da se šest godina nakon završetka sukoba na tom području "nista nije promenilo u političkom i ekonomskom smislu osim što je formirana multietnička policija".

Musliu je istakao da neće tražiti da Nacionalno veće bude deo pregovaračkog tima iz Prištine u toku pregovora o budućem statusu Kosova, već da će direktno pregovarati sa Beogradom o pripajanju Bujanovca i Preševa Kosovu.

Do sada se niko od predstavnika ostalih albanskih političkih partija nije izjasnio o ovom predlogu, ali, kako navodi Musliu, razgovori tek predstoje.

U opštinama Bujanovac, Preševo i Medvedja u skupštinama opština zastupljeno je pet albanskih političkih partija: Partija za demokratsko delovanje, Demokratska unija doline, Demokratska partija Albanaca, Pokret za demokratski progres i Pokret za demokratski progres Preševa.

(Beta)

Putin: Nezavisnost Kosova opasna


Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je u intervjuu za nedeljnik „Špigel” koji izlazi u ponedeljak, da bi nezavisnost Kosova bila štetna i opasna i zatražio da se dalje traži kompromisno rešenje za Kosovo. Putin je na pitanje da li zemlje sa pravom veta u Savetu bezbednosti UN još uopšte mogu da pronađu kompromisno rešenje za Kosovo rekao da bi „kompromis već odavno predložio, kada bi takvo rešenje znao”. „Ne znam ga. Ali, strpljivo se mora dalje tragati za takvim rešenjem”, rekao je ruski predsednik. Putin nije neposredno odgovorio na pitanje šta će Rusija učiniti ukoliko Kosovo jednostranim potezom proglasi nezavisnost. Istakao je da Kosovo nije pojedinačan slučaj i da „na tri terotorije nekadašnjeg Sovjetskog Saveza - u Abhaziji, Južnoj Osetiji i Pridnjestrovlju - narodi već 15 godina imaju svoj parlament i predsednika i smatraju se nezavisnim”.
„Ne možemo u slučaju Kosova da dopustimo nezavisnost i drugim narodima uskratimo pravo na samoopredeljenje. Nezavisno Kosovo bi bilo podrška separatizmu u Evropi”, rekao je Putin. On je naveo da bi se takva nastojanja pokazala kod Baskijaca, u Škotskoj i posebno na Balkanu.
„Zašto bismo sve to provocirali. To je štetno i opasno”, ocenio je ruski predsednik.
Putin naredne srede dolazi u Nemačku gde će od 6. do 8. juna u Hajligendamu učestovati na samitu sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije, G-8. Nekoliko sedmica kasnije, 1. i 2. jula Putin će se sastati sa predsednikom SAD Džordžom Bušom u njegovoj letnjoj rezidenciji u Kenebankportu.
Nemačke diplomate ocenjuju da će Kosovo zapravo biti ključna tema o kojoj bi tom prilikom odluku mogli da usaglase Buš i Putin. Zato tumače da otpada mogućnost da će se samit u Hajligendamu zaista ozbiljno baviti Kosovom.

Đurić: Na sastanku Koštunice i Putina o pokretanju novog pregovaračkog ciklusa

Savetnik za medije predsednika Vlade Srbije Srđan Đurić izjavio je da susret Vojislava Koštunice sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom dolazi u izuzetno važnom trenutku, kada je postalo očigledno da je Ahtisarijev plan propao i da ne može da prođe u Savetu bezbednosti UN.
„Srbija i Rusija imaju usaglašenu politiku oko Kosova i Metohije, koja se zasniva na principijelnim stavovima da se mora poštovati povelja UN i, samim tim, suverenitet i teritorijalni integritet svih država članica UN”, rekao je Đurić agenciji Tanjug.
On je istakao da, pošto je Ahtisarijev plan propao, razgovor Koštunice i Putina biće značajna prilika da se razmotre nove i sveže ideje kako pokrenuti novi pregovarački ciklus, koji bi doveo do sporazumnog rešenja za uređenje južne porajine.
Koštunica i Putin treba da se sastanu 9. juna u Sankt Peterburgu, tokom Međunarodnog ekonomskog foruma. To će biti peti susret Koštunice i Putina, a treći od kako je Koštunica na čelu Vlade Srbije. (RTS)

Buš: SAD su odlučile da Kosovo treba da bude nezavisno


Sjedinjene Američke Države su odlučile da Kosovo treba da bude nazavisno, izjavio je u Tirani američki predsednik Džordž Buš. „Odlučili smo, verujemo da Kosovo treba da bude nezavisno. Diplomate rade na tome, da vidimo možemo li da nađemo zajedničko rešenje. Ako ne, u jednom trenutku moramo reći - dosta je, i Kosovo je nazavisno”, rekao je predsednik Buš na zajedničkoj konferenciji za novinare sa albanskim premijerom Sali Berišom. „Pokušaćemo da nađemo rešenje da zadovoljimo i Rusiju i Srbiju, kako bi nezavisnost išla glatko. Ukoliko se to ne desi, mi ćemo izneti rezoluciju”, najavio je Buš. Predsednik SAD je dodao da bi bilo najbolje da Rusija prihvati da je nezavisnost Kosova „neophodna”. Nezavisnost je cilj i to treba da znaju građani Kosova, poručio je Buš dodajući da Srbija treba da zna da SAD podržavaju njene evroatlantske integracije.
Albanski premijer Salji Beriša poručio je kosovskim Albancima da njihov projekat (o nezavisnosti) ima punu podršku i razumevanje predsednika Buša. Preporučujem im upornost i hladnokrvnost. Kosovo je u srcu predsednika Buša, rekao je Beriša.
Govoreći o sporu sa Rusijom oko protivraketnog štita koji SAD nameravaju da postave u Češkoj i Poljskoj, američki predsednik je rekao da je svrha tog odbramenog sistema zaštita Evrope od „odmetničkih država”, a ne pretnja Rusiji.
Rusija nije naš neprijatelj. Hladni rat je završen i mislim da bi trebalo da sarađujemo da uklonimo tu pretnju od odmetničkih država, rekao je Buš.
Američki predsednik, koji je jutros doputovao iz Rima u jednodnevnu posetu Tirani, rekao je da je ponosan što je prvi američki predsednik koji je posetio Albaniju i da mu je uvek zadovoljstvo da poseti neku zemlju koja se trudi da uspostavi demokratiju.
Džordž Buš je doputovao iz Albanije u Sofiju, gde će sa bugarskim zvaničnicima sutra razgovarati o pitanju Kosova, izgledima zemalja zapadnog Balkana o mogućem daljem proširenju NATO i bilateralnim pitanjima, javila je bugarska agencija BTA.
Posetom Bugarskoj Buš završava višednevnu evropsku turneju. To je druga poseta jednog predsednika SAD ovoj zemlji, pošto je Bil Klinton posetio Sofiju 1999. godine. (RTS)

Samardžić: SAD ne odlučuju o nezavisnosti teritorija drugih država

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da SAD „ne mogu da odluče o nezavisnosti teritorija drugih država, posebno ne onih suverenih i demokratskih”. Povodom izjave američkog predsednika Džordža Buša u Tirani da SAD smatraju da Kosovo treba da bude nezavisno, Samardžić je u intervjuu agenciji Beta ocenio da je „to račun bez krčmara i da su i Amerikanci toga svesni”.
„Svi znaju da Amerika može da odluči samo da jedna njena federalna jedinica ili država može da bude nezavisna, ali ne može da odluči o nezavisnosti teritorija drugih država, pogotovo ne suverenih i demokratskih država”, rekao je Samardžić.
On je dodao da, „ako je, pak, Amerika toliko zainteresovana da Albanci žive na nezavisnoj teritoriji, onda neka im sama na svom prostoru da teritoriju na kojoj će biti nezavisni”.

DRAMATIČNO

Plan UN za evakuaciju ljudi sa Kosmeta u slučaju nezavisnosti

Umesto zaštite Srba, spremaju iseljavanje

U scenariju masovnog odlaska, očekuje se da bi 70.000 ljudi pristiglo u centralnu Srbiju u periodu od dve nedelje, s tim što bi 25. 000 krenulo odmah posle objavljivanja odluke o nezavisnosti
Interni tajni dokument o planu za hitnu evakuaciju izbeglica sa Kosova, koji je predložio UNHCR, detaljno opisuje manipulaciju potencijalnim izbeglicama sa Kosmeta, posle utvrđivanja statusa. Radnu grupu koja je prva razmotrila inicijalni nacrt ovog plana činili su prvi ljudi UNDP, UNICEF, NJHO, kancelarije UN u Beogradu, UNHCR kao i tehnički oficiri.


"Februara 2006. godine su pokrenuti pregovori za određivanje konačnog statusa Kosova uz posredovanje UN. Odluka o konačnom statusu će direktno uticati na raseljene u Srbiji i Crnoj Gori. Očekuje se da razvoj situacije tokom pregovora i konačnog statusa može dovesti do dalje političke nestabilnosti i građanskih nemira na Kosovu i da može da uzrokuje dalje raseljavanje manjina sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru", navodi se, između ostalog, u dokumentu. Ta lica bi, piše dalje, po etničkom sastavu odgovarala onima koji su trenutno raseljeni u SCG, sa većinom Srba. Treba primetiti da trenutna manjina na Kosovu broji 220.000 ljudi od kojih je 124.000 Srba. Očekuje sa da bude sličan i profil lica, što znači da bi imali ujednačen broj žena i muškaraca, pri čemu bi broj dece bio blizu 30 odsto, a starih lica do 16 procenta ukupnog broja. Međutim, moguće je više starijih osoba, jer se pretpostavlja da je njihov broj u sadašnjim enklavama proporcionalno veći od prosečne populacije koja je u Srbiji. Očekuje se da bi većina odlazaka, u bilo kom scenariju, bila u kratkom vremenskom periodu. Odlazak bi bio iznenadan, tako da bi pripreme morale da budu dobro izvedene. U scenariju masovnog odlaska, očekuje se da bi 70.000 ljudi pristiglo u periodu od dve nedelje, s tim što bi 25.000 krenulo odmah posle objavljivanja odluke.


PRIHVATNI CENTRI

Centri za prihvat su slobodni u opštinama Raška, Kuršumlija, Leskovac, Bujanovac i Vranje. Marta 2004. godine, ovi centri, vođeni Crvenim krstom i Lokalnim fondovima obezbeđivali su pomoć i hranu. Ograničen kapacitet prenoćišta bi mogao da bude dostupan u Kuršumliji i Vranju. U Crnoj Gori, prihvatni centri bi mogli da se smeste u Sportskom centru Berane i u fabrici kristala Rožaje.

KAPIJE ZA IZLAZAK - ULAZAK SRPSKIH IZBEGLICA

U Srbiji su kao tačke ulaska, odnosno izlaska izbeglih navedene "kapije" Jarinje, kroz koje bi se stanovništvo "od Kosovske Mitrovice do Raške" uputilo "ka Kraljevu, Kragujevcu i severu"; Merdare, za stanovništvo od Prištine i Podujeva do Kuršumlije, na putu ka Prokuplju, Kragujevcu, Nišu i istoku. U scenariju masovnog odlaska, najmanje 12.000 ljudi bi iskoristilo ovu kapiju.
Kroz Tulare bi prošli izbegli od Prištine do Medveđe, na putu ka Leskovcu i Nišu. Ovaj put vodi kroz planinske predele, pa stoga ne bi bio konkurentna izlazna tačka, naročito tokom zimskih meseci. Peta kapija je Končulj, za stanovništvo iz Gnjilana, Kosovske Mitrovice i Uroševca do Bujanovca, koja vodi do Vranja i na sever. U slučaju pune nezavisnosti uz nasilje očekuje se da bi 25.000 ljudi moglo da pređe na ovoj tački. Ovo bi bilo najosetljivije područje ulaska, s obzirom na to da je pretežno naseljeno etničkim Albancima. Morali bi biti napravljeni posebni planovi kako bi se ljudi prebacili iz ove oblasti što je moguće brže. Šesta kapija je Mučibaba, za stanovništvo od Uroševca i Gnjilana do Preševa, na putu ka Bujanovcu, Vranju i severu. Ovo je put kroz planinske predele i ne bi bio konkurentna izlazna tačka, naročito tokom zimskih meseci. Zubin potok, kao sedma kapija, služio bi stanovništvu od Kosovske Mitrovice do Ribarnice, na putu ka Novom Pazaru i Rožaju. Kao prelazi u Crnu Goru označeni su Čakor i Kula za stanovništvo iz Plava i Rožaja i Mehov krš za one iz Mitrovice.

Pod "scenarijima" su razrađene mogućnosti masovnog i manje intenzivnog iseljavanja. U slučaju drugog, piše da bi "najbolji scenario bio onaj sa najslabijim kretanjem populacije. Pretpostavlja se da bi se on odigrao u slučaju političkog rešenja koje vodi nezavisnosti u okviru postojećih granica (scenario 1), pod pretpostavkom da izostane nasilna reakcija. Očekuje se da bi u ovom slučaju populacija u pokretu brojala do 57.000, od kojih bi 33.000 ljudi stiglo u Srbiju. U slučaju masovnog iseljavanja, pretpostavlja se da bi do njega došlo u prvom scenariju, ali ako bi došlo do nasilne reakcije protiv srpske manjine. Tada se očekuje da bi do 70.000 ljudi moglo da potraži zaštitu u Srbiji.

Trenutak u kome bi plan trebalo da bude aktiviran bio bi kada bi u Srbiju iznenada prešlo nekoliko hiljada ili više ljudi, ali uz uravnotežen odlazak oko 200 na dan. Međutim, kako se navodi u dokumentu, ove pretpostavke se možda neće ostvariti ako ishod pregovora o statusu omogući uredniji odlazak, uključujući prodaju imovine onih koji nisu voljni da ostanu na Kosovu u novoj političkoj situaciji, precizira se u dokumentu.
Treći odeljak sadrži i glavne pretpostavke za planiranje, ali je za razmatranje i planiranje uzeta samo opcija pod 1. U njemu je određen ukupan broj izbeglica (33.000 odnosno 70.000, pri čemu bi u drugom slučaju do 25.000 otišlo u Srbiju odmah posle objavljivanja statusa), mimo ovoga bi između 6.000 i 12.000 ljudi otišlo u Crnu Goru, od kojih bi 50 odsto prešlo u Srbiju, a potreba za smeštajem bila veoma visoka (do 30 odsto populacije) tokom inicijalnog perioda. U toj fazi, privremeni smeštaj, u periodu od dve nedelje do mesec dana, bio bi potreban za oko 10.000 ljudi u prvom scenariju i 21.000 u najgorem slučaju. Smeštaj na duži period bi bio neophodan za oko 1.650, odnosno 35.000 ljudi u najgorem slučaju. Ove procene su zasnovane na podacima o egzodusu 1999. godine, kada je oko pet odsto izbegličke populacije bilo smešteno u kolektivnim centrima.

U planu za prihvat iseljenih navedeno je da bi se njihov dolazak usmerio uglavnom prema opštinama koje već zbrinjavaju izbegle. Dok se očekuje da će mnogi putovati sopstvenim prevoznim sredstvima, za one koji su najpovređeniji trebalo bi obezbediti organizovan transport. Dalje, u scenariju nasilne reakcije nad Srbima, gde bi bio neophodan smeštaj u drugim delovima Srbije, organizovani transport se mora obezbediti kako bi se ljudi rasporedili efikasno i na vreme, naročito iz južne Srbije.


TRI SCENARIJA

Scenariji evakuacije izbeglica su vezani za tri moguća ishoda na Kosovu:
1. nezavisnosti u postojećim granicama, a) uključujući ujedinjenje Mitrovice; b) autonomne srpske oblasti pod administracijom Kosova.
2. nezavisnost Kosova uz podelu, što znači da će određene oblasti, kao što je severno područje Mitrovice, ostati kao vlasništvo pod jurisdikcijom Srbije.
3. teritorijalna autonomija za Kosovo u sadašnjim teritorijalnim granicama, u okviru suverene države Srbije, ali sa određenim oblastima koje bi imale srpsku autonomiju (na primer severne opštine Mitrovice, sever Mitrovice i druge oblasti koje će se odrediti na regionalnoj osnovi).

Štajnmajer: Nema na vidiku rešenja za Kosovo

Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer izjavio je da uprkos očekivanjima koje je nemačko predsedništvo imalo na startu predsedavanja EU, početkom januara, nema na vidiku rešenja za Kosovo u Savetu bezbednosti UN.

"Sada je sasvim jasno da nema šta da očekujemo do 1. jula. Glavni razlog za takav scenario je odlazak (ruskog predsednika Vladimira) Putina u SAD. Čak i Amerikanci žele da sačekaju da vide kakav će biti ishod te posete", rekao je Štajnmajer na sastanku iza zatvorenih vrata Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog paralmenta u Briselu, saznaju "Večerenje novosti".

Beogradski list dodaje da je Štajnmajer, obraćajući se evroparlamentarcima poslednji put u ulozi predsedavajuće Saveta ministara EU, pošto Nemačka 1. jula prepušta Portugaliji mesto predsedavajućeg EU, priznao da je "bilo vrlo teško održati jedinstvo EU po pitanju Kosova".

"Još nismo završili posao utvrdjivanja statusa Kosova, ali se i dalje nadamo da će novi status Kosova biti baziran na Ahtisarijevom planu", rekao je šef nemačke diplomatije.

Odgovarajućii na pitanje Doris Pak, šefa odbora za jugoistočnu Evropu u EP, šta će se desiti s misijom EU na Kosovu u slučaju ruskog veta na rezoluciju Saveta bezbednosti o Kosovu, Štajnmajer je odgovorio da bi " tom slučaju, postojeće trupe UNMIK-a trebalo da ostanu na terenu".

"S druge strane, ruski veto u SB UN doveo bi u opasnost jedinstvo "dvadesetsedmorice" EU", upozorio je on.

O Bušovim izjavama u Tirani i Sofiji, Štajnmajer je rekao da "unilateralno priznavanje nezavisnosti (Kosova) nije dobar put".

"U slučaju da se to dogodi, nije sigurno da bi EU ostala jedinstvena", ocenio je nemački šef diplomatije, prenose "Novosti".

(Tanjug)

SAD i EU za novu rezoluciju, Rusija protiv
Sreda, 20. jun 2007. 21:34

SAD, Velika Britanija i Francuska podnele su u sredu uveče članicama Saveta bezbednosti UN novi, treći nacrt rezolucije o Kosovu, kojim se Srbiji i kosovskim Albancima daju još četiri meseca da pokušaju da pregovorima dodju do rešenja statusa te pokrajine, a ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin je taj nacrt odmah odbacio.

"Taj predlog je za nas neprihvatljiv", rekao je Čurkin novinarima nakon sednice Saveta bezbednosti, naglašavajući da novi američko-evropski predlog, jednostavno, "nije dovoljno dobar".

"Ovaj predlog nas ne dovodi ništa bliže rešenju", rekao je Čurkin, navodeći da odbacivanjem novog zapadnog predloga "Rusija ne odbija da učestvuje u procesu, već ostaje aktivna u traženju rešenja za koja veruje da su dobra i za Prištinu i za Beograd, kao i za čitav region".

"Savet bezbednosti sada donosi odluku o nečemu što će se dogoditi u budućnosti", rekao je Čurkin i dodao da Rusija nije učestvovala u izradi nove rezolucije, ali da su "na stolu" još uvek ruski elementi rezolucije.

On je takodje rekao da se Savet bezbednosti našao u ovako komplikovanoj situaciji "zbog obećanja koja su data pre mnogo godina i koja su u poslednje vreme ponavljana", što, kako je istakao, "ne pomaže pronalaženju rešenja".

Vlada Srbije snažno pozdravlja odluku Rusije o odbacivanju nacrta nove rezolucije o Kosmetu, izjavio je u sredu uveče savetnik za medije srpskog premijera Srdjan Djurić.

"U pitanju je nastavak principijelne politike i saradnje Beograda i Moskve, zasnovan na poštovanju medjunarodnog prava i Povelje UN", izjavio je Djurić Tanjugu.

Ključni problem nove rezolucije predstavlja želja SAD, Francuske i Velike Britanije da van snage stave Rezoluciju 1244 iz juna 1999. godine, te da posle perioda od 120 dana novih pregovora Srba i kosovskih Albanaca, na snagu stupi čitav niz rešenja koja je još ranije predložio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.

Ukoliko dve strane, medjutim, ni nakon 120 dana pregovora ne postignu obostrano prihvatljivo rešenje, na snagu stupaju elementi iz predloga o rešenju statusa koji se odnose na uspostavljenje civilne i pravosudne misije Evropske unije, te vojne misije na Kosovu, navodi se u predlogu rezolucije dostavljenom agenciji Tanjug.

"Odlaganje ostavlja prostor stranama da nastave pregovore", rekao je zamenik američkog ambasadora u UN Alehandro Volf, naglašavajući da je taj, novi element u predlogu rezolucije, uvršten kako bi se izašlo u susret ruskim zahtevima. "Nadam se da će Kosovari to razumeti", rekao je Volf.

Zamenica britanskog predstavnika u UN Karen Pirs izjavila da proces rešavanja statusa Kosova predugo traje i da je sada vreme da on bude završen. Ona je takodje rekla da "nije tajna da EU podržava predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija" i dodala da bi Velika Britanija "više volela" pitanje Kosova bude rešeno u okviru Saveta bezbednosti.

Pirsova je takodje rekla da se Velika Britanija zalaže da ove nedelje budu održane nove konsultacije.
Ocenjujući da je nezavisnost Kosova "na ovaj ili onaj način" izvesna, Pirsova je istakla da Ahtisarijev plan garantuje prava manjinama i da će Savet bezbednosti, ako Beograd predloži izmene nekih delova plana, to ozbiljno razmotriti.

Nije poznato da li će SAD i članice EU insistirati da se glasanje o novom predlogu održi pre 2. jula, kada će se u američkoj državi Mejn sastati predsednici SAD i Rusije, Džordž Buš i Vladimir Putin, od čijeg je susreta, prethodno, očekivan jasan odgovor na pitanja vezana za budući status Kosova. "Treba nam još neko vreme da održimo konsultacije o ovom pitanju", rekao je Volf.

Istovremeno, zapadni predlog uključuje i novu formulaciju odnosa Saveta bezbednosti prema planu Martija Ahtisarija, te sada najmoćnije telo svetske organizacije "izražava zahvalnost" bivšem finskom predsedniku na predlogu, za razliku od prve dve verzije rezolucije, u kojima je taj dokument
"podržavan" i "prihvatan".

Najveću novost u novom predlogu predstavlja hitno imenovanje novog predstavnika generalnog sekretara UN, koji bi nadzirao pregovora izmedju Beograda i Prištine tokom 120 dana pregovora, te izričitog zahteva od obe strane da se uzdrže od jednostranih poteza. Taj novi predstavnik bi, nakon 120 dana od usvajanja rezolucije, izvestio Savet bezbednosti o naporima dve strane da pronadju zajednički jezik o konačnom statusu Kosova.

Još je nejasno da li će Ahtisari nastaviti da posreduje izmedju Srba i kosovskih Albanaca, pošto diplomati u UN tvrde da je obacio mogućnost da nastavi taj, ili će ulogu medijatora preuzeti nekadašnji specijalni izaslanik EU u procesu priprema za pregovore u Rambujeu,austrijski diplomata Volfgang Petrič.

Neki od diplomata u UN ocenjuju da će dogovor o rešenju kosovskog pitanja zavisiti verovatno od razgovora američkog i ruskog predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina 1. i 2. jula u američkoj državi Mejn.

Ahtisari je finskoj televiziji YLE u utorak rekao da veruje da će Rusija uložiti veto na usvajanje njegovog plana u SB UN, ali da će Kosovo ove godine ipak postati nezavisno. Kako je rekao, to bi moglo da znači da bi pitanje kosovskog statusa bilo rešeno van UN i uz podršku SAD i EU.

"Velike sile" su proteklih sedmica ozbiljno pregovarale o moratorijumu na glasanje o kosovskoj rezoluciji u Savetu bezbednosti UN, odnosno "izvesnom odlaganju kako bi se stvorili uslovi za postizanje konsenzusa o ovom pitanju".

Odlaganje, kako su agenciji Tanjug rekle zapadne diplomate, rezultat je očigledne nemogućnosti medjunarodne zajednice da postigne jedinstvo o načinu rešavanja statusa Kosova, ponajviše zbog jasnog odbijanja Rusije da u Savetu bezbednosti podrži bilo kakvo rešenje koje prethodno ne prihvate vlasti u Beogradu.

Ruski i američki parlamentarci vatreno o Kosovu


Američki kongresmen Tom Lantoš oštro je danas zapretio kolegama iz ruske Dume da će SAD, Velika Britanija, Francuska i Poljska priznati jednostrano proglašavanje nezavisnosti Kosova, ukoliko rešenje tog pitanja ne bude usaglašeno u okviru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. „Ili će status biti rešen kroz UN, prema Ahtisarijevom planu, ili će Kosovo proglasiti nezavisnost, a SAD, Britanija, Francuska, Nemačka i Poljska će to podržati”, rekao je Lantoš tokom burne diskusije o Kosovu sa predstavnicima ruske Dume, koji su danas održani u Vašingtonu. Susret parlamentaraca Rusije i SAD, zamišljen kao prijateljsko pripremanje za istorijski susret predsednika dve države Džordža Buša i Vladimira Putina 1. i 2. jula u državi Mejn, nenadano se pretvorio u oštru diskusiju o Kosovu, pošto je istoričarka Natalija Naročinskaja u pitanje dovela Lantošovu izjavu o etničkom čišćenju na Kosovu.
„Bilo je slučajeva kada su tela ljudi koji su umrli u različitim okolnostima sakupljana kako bi se prikazali kao žrtve masovnih ubistava”, rekla je Naročinskaja, navodeći da takvi slučajevi dovode u pitanje navode o masovnim ubistvima. „Naravno neki Srbi su pucali na Albance”, rekla je Naročinskaja.
Njena zapažanja izazvala su burnu reakciju Lantoša i kongresmena Eliota Engela, dugogodišnjih članova albanskog lobija u Predstavničkom domu, pri čemu je Engel rekao da „niko zdravog razuma ne bi negirao da je na Kosovu počinjeno etničko čišćenje”.
„Ona je možda profesor istorije, ali nema pravo da je prepravlja”, rekao je Engel.
Ruska profesorka je, takodje, optužila SAD za stvaranje „države militantnih islamista u srcu Evrope”, što je Engel ocenio kao „spletkarenje”, navodeći da su kosovski Albanci „sekularni, a ne militantni”.
Ministri EU ispoljili „značajne razlike” o Kosovu

Ministri spoljnih poslova Evropske unije su na noćašnjoj radnoj večeri u Briselu, na marginama samita šefova država EU, izrazili „značajne razlike” o pitanju održavanja jedinstva EU o Kosovu i Metohiji, izjavio je slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel.
On je istakao da je na sastanku jedna od ideja koja se čula bila i da se predstavnici Beograda i Prištine pozovu na razgovore „u Brisel, na teritoriju EU”.
„Kosovo se nalazi u evropskom dvorištu (…) to je odgovornost EU, ne SAD ili Rusije”, preneo je on utiske sa sastanka, i naglasio da su stavovi ministara bili dosta različiti.
„Pojedine zemlje su izrazile bojazan da bi zbog odlaganja moglo doći do opasnosti od nasilja na Kosovu”, rekao je Rupel.
On je preneo i da je sastanku istaknuto da je „plan Martija Ahtisarija vodilja i da može doći do promena u planu, ali ne i strateških promena”.
„Razgovalo se i tome kako održati jedinstvo EU (…) razlike su bile značajne”, istakao je Rupel.
Predsedavajući Saveta ministara EU, nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, istakao je da ministri na sastanku nisu pronašli odgovor na pitanje da li će i kada biti osnove za slanje misije EU na Kosovo.
„Razgovarali smo o Kosovu tokom večere i situacija još nije jasna”, izjavio je Štajnmajer na konferenciji za novinare.
„Ne znamo još da li će i kada biti osnove za zamenu sadašnje misije na Kosovu budućom misijom EU”, naglasio je on. (Tanjug)

Eksperti SB, bez Rusije, nastavili rad na rezoluciji o Kosmetu

Džaba kreče bez Moskve

MIP Rusije: Nećemo da raspravljamo o potpuno neprihvatljivom nacrtu koji je ponuđen

BEOGRAD - Eksperti SB UN, bez predstavnika Rusije, nastavili su u NJujorku rad na trećem nacrtu nove rezolucije o Kosovu, s tim da je glavna pažnja bila usmerena na zamerke pristigle od kako je dokument, prošle nedelje, i zvanično predstavljen članicama. Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin je odmah saopštio da Moskva neće raditi na predlogu koji "ne predstavlja korak unapred u rešavanju problema", predviđa automatsko prihvatanje Ahtisarijevog plana iza pregovora Beograda i Prištine, ograničava vreme za te razgovore i "unapred osuđuje proces na neuspeh".

ŠTA PREDLOG KAŽE
Novim predlogom rezolucije koji su u SB UN predstavile SAD, Britanija i Francuska predviđa se odlaganje nadgledane nezavisnosti Kosova za 120 dana, kako bi se Beogradu i Prištini omogućilo da kroz pregovore pronađu rešenje. Ako pregovori propadnu, rezolucijom bi automatski počeo da se primenjuje Ahtisarijev plan o nadgledanoj nezavisnosti, piše u tekstu u koji je Beta imala uvid.
KOŠTUNICA: POGORŠANJE ODNOSA SRBIJE I SAD
Povodom istupanja Kondolize Rajs u Parizu, premijer Vojislav Koštunica ocenio je juče da "učestale izjave američkih zvaničnika u prilog nezavisnosti Kosova vode pogoršavanju odnosa Srbije i SAD", tim pre što su beogradski zvaničnici više puta jasno istakli da je očuvanje teritorijalne celovitosti najviši državni i nacionalni interes Srbije. - Potpuno je legitiman naš zahtev da SAD, saglasno Povelji UN, treba da poštuju međunarodno priznate granice Srbije. Ako SAD žele da razvijaju dobre odnose sa Srbijom, onda se podrazumeva da moraju poštovati teritorijalnu celovitost Srbije. Na ovom univerzalnom pravilu počiva međunarodni poredak i odnosi suverenih zemalja - naveo je premijer.



Iako je Zapad formalno odbacio te zamerke, belgijski ambasador Johan Verbeke, naveo je da je jučerašnji skup održan upravo "kako bi se na papir stavile višestruke intervencije pojedinih država". Ali, Moskva to nije videla kao znak dobre volje.
- Čurkin je jasno rekao o kakvom dokumentu je reč i nemamo šta da raspravljamo. Na svaki njihov dalji rad možemo da kažemo samo da diskusija bez nas neće dati nikakav rezultat. A Rusija neće da diskutuje o potpuno neprihvatljivom nacrtu koji je u ponudi - rekao je za Glas Andrej Krivtov, zvaničnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Šefovi diplomatija Srbije i Rusije Vuk Jeremić i Sergej Lavrov, saglasili su se da je "tekst u potpunosti neprihvatljiv da nema načina da se popravi" i zaključili da ga treba odbaciti. Uz to, Jeremić je istakao i da su se predsednici dve zemlje, Boris Tadić i Vladimir Putin dogovorili o intenzivnoj koordinaciji i na "praktičnom nivou".
- Srbija je u ovom trenutku u strateškom partnerstvu sa Rusijom i nema mesta bilo kakvoj sumnji u njene buduće poteze. Očekujem da se Buš i Putin 2. jula dogovore o suštinskim pregovorima i povlačenju rezolucije, koju su SAD sa kosponzorima dostavile u SB UN - poručio je državni sekretar u Ministarstvu za Kosmet Dušan Proroković i dodao da nova rezolucija neće biti usvojena.

Redžepi: "Nezavisnost, za sever autonomija"


Bivši kosovski premijer Bajram Redžepi kaže da će severnom Kosovu biti ponuđena suštinska autonomija unutar nezavisnog Kosova. „Možemo čekati još najviše dva-tri meseca, a onda, ako Rusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija uloži veto na Ahtisarijev plan, što se očekuje, kosovski parlament će proglasiti nezavisnost”, rekao je Redžepi. Prema njegovim rečima, pošto Skupština Kosova proglasi nezavisnost, Sjedinjene Američke Države i neke članice Evropske unije će priznati nezavisno Kosovo. „Svesni smo da će problem biti integracija severa Kosova u kosovski sistem, a naša ponuda ljudima koji žive severno od Ibra, biće suštinska autonomija unutar nezavisnog Kosova”, rekao je Redžepi. Redžepi, koji je i potpredsednik Demokratske partije Kosova Hašima Tačija, rekao je da je ta stranka, kao najjača opoziciona partija, spremna da uđe u koaliciju sa pojedinim srpskim partijama registrovanim na Kosovu.
Drugi potpredsednik DPK-a Fatmir Ljimaj je pozvao građane Kosova da imaju strpljenja najmanje do sastanka predsednika SAD i Rusije, Džordža Buša i Vladimira Putina, 2. jula.
„Iako umorni od odugovlačenja procesa utvrđivanja statusa, građani Kosova moraju imati strpljenja i sačekati sastanak Buš-Putin, kako bi se znalo što će se dalje desiti”, rekao je Ljimaj tokom sinoćneg sastanka sa građanima Lipjana.
„Očekujemo da se Rusija saglasi i da ne upotrebi veto. Ako se to ne postigne, onda će se ići na unilateralno proglašenje nezavisnosti, iako to nije najbolja varijanta jer posle možemo imati problema”, rekao je Ljimaj. (Beta)

Đelić: Srbija neće odustati od Kosova


Srbija je spremna na veliki broj kompromisa i ustupaka u vezi sa rešenjem statusa Kosova i Metohije ali neće odustati od očuvanja teritorijalnog integriteta i obezbeđivanja realnih uslova za život svih Srba na Kosmetu, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Đelić je u intervjuu za dnevnik „Novosti” izjavio još da su „moguća samo dva scenarija” za Kosmet. „Prvi je nepovoljan, scenario konfrontacije sa silama koje po svaku cenu žele da se proglasi nezavisnost, makar za to ne bila obezbeđena podrška u Saveta bezbednosti UN. Drugi je scenario kompromisa, čije su šanse i dalje slabe, ali rastu. Prema tom planu, išlo bi se na novu rundu pregovora, ali istinskih, a ne sa poznatim ishodom, kako stoji u rezoluciji trenutnom predlogu SAD i EU”, kazao je Đelić.
Na pitanje kako će Srbija reagovati ako bude tog unilateralnog priznavanja nezavisnosti, Đelić je odgovorio da je „sigurno jedino da Srbija ne sme da dozvoli sebi izolaciju jer je ona štetna za državne interese”.
„Naša državna politika očito počinje da daje rezultate, vidimo to po odlaganju rešenja za status, a time se bave i dva najmoćnija čoveka na svetu - Buš i Putin”, rekao je Đelić.
On je istakao da su poces rešavanja kosovskog pitanja i evropskih integracija „dva apsolutno odvojena procesa”. „Nema te trgovine - Kosovo za Evropu, niti ćemo to ikada prihvatiti”, kazao je Đelić. (Tanjug)

Teri Dejvis: Kosovo u domenu EU, a ne SE
Nedelja, 1. jul 2007. 13:21

Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izjavio je da podržava teritorijalni integritet svih zemalja članica tog tela, uključujući i Srbiju, ocenivši, istovremeno, da se neki drugi regioni nadaju da će Kosovo postati nezavisno da bi to pokušali da iskoriste kao presedan.

"Podržavam teritorijalni integritet svih zemalja članica, ukljucujući, naravno, i Srbiju, kao što ću nastaviti da ga podržavam, osim u slučaju da UN odluče da promene granice. Pitanje eventualne buduće države Kosovo je u domenu UN, a ne Saveta Evrope. Ali, Savet Evrope uvek prati odluke UN", rekao je Dejvis u intervjuu "Večernjim novostima".

"Znam da se ljudi u odredjenim delovima nekih naših država članica, kao na primer u Pridnjestovlju, Abhaziuji, Južnoj Osetiji, moguće i u Nagorno-Karabahu, nadaju da će Kosovo postati nezavisna država, jer bi voleli da to iskoriste kao presedan", upozorio je on.

"S druge strane, mnogi ljudi iz dugih zemalja mi kažu da ne bi želeli da to bude presedan. Siguan sam da će ljudi na raznim mestima pokušati da iskoriste Kosovo kao presedan, ako Kosovo, na osnovu odluke UN, postane odvojena država od ostatka Srbije. To je činjenica, i odbijanje da se to prizna znači ignorisati činjenice", rekao je Dejvis.

(Tanjug)

Galjak: Evropska unija preseca kosmetski čvor


Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane, izjavila je da EU nije promenila stav i nema nameru da učestvuje u „trci pojačavanja tonova” u procesu odlučivanja o statusu Kosova i Metohije. „Ukoliko Rusija bude nastavila uporno da govori samo ´ne´, EU će preuzeti odgovornost i doneti odluku o Kosovu, ali i u tom slučaju će tražiti podršku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija”, rekla je Galjak za beogradske „Novosti” od utorka. Galjak je iznela da EU imaju tri principa u politici rešavanja statusa Kosmeta. „Prvo - želimo stabilnost i prosperitet Balkana. Drugo - zalažemo se da rešenje za Kosovo dobije podršku u Savetu bezbednosti UN. Treće - nastojaćemo da sačuvamo dobre odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali i sa Rusijom”, navela je Galjak.
Po Galjakovoj, „niko ne može da bude talac nečije politike i da ostavlja u nedogled nerešena pitanja, stavljajući na kocku stabilnost čitavog regiona. Rusija brani svoje stavove i ima svoje interese zašto to radi, ali Kosovo je evropsko pitanje i mi smo Moskvi stavili do znanja da smo zainteresovanii da rešimo taj problem i da ga smatramo našim”, navela je portparol Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Galjakova je, takođe, istakla kako je „EU uložila mnogo u Kosovo i u ceo Balkan, prostoru koji ima evropske, a ne ruske perspektive. Budućnost Balkana zavisi od Evrope, a ne od Rusije, zato će EU doneti odluku, ukoliko bude bilo potrebno, ali, ponavljam, uz saglasnost Saveta bezbednosti”, istakla je portparol.
„EU je strpljiva i radi već mesecima sa Rusijom na pronalaženju rešenja, ali sve ima svoje vreme i u jednom momentu, ako ne bude rešenja, moraćemo da presečemo”, zaključila je Galjak.

PUTIN TRAŽI DOGOVOR SRBIJE I SAD

Predsednik Rusije Vladimir Putin tražiće od američkog predsjednika Džordža Buša da se SAD o Kosovu dogovore sa Srbijom, rekao je za beogradski „Blic” urednik magazina „Rusija u globalnoj politici” Fjodor Lukjanov.
Procenjujući moguće domete sastanka dvojice predsjednika u Mejnu, Lukjanov je naglasio da Rusija ne insistira na poštivanju teritorijalnog integriteta Srbije, već na rešenju koje bi bilo prihvatljivo za dve strane.
„Za SAD je Kosovo pitanje cenkanja i očekuju da Rusija kaže cenu da ne stavi veto na novu rezoluciju. Ali, Rusija nije nagovestila da će tražiti nešto zauzvrat”, precizirao je Lukjanov, dodajući da, kada je reč o Kosmetu, ne očekuje mnogo od sastanka Putin-Buš.
On smatra da Kosmet za SAD ima sekundarni značaj i da SAD smatraju da nema ničeg spornog u tome da umesto šest, bude sedam država nastalih nakon raspada Jugoslavije, navodeći da bi Amerikanci želeli da se „ta stvar završi i da odu dalje”.
„Republikanci su još Klintonu zamerali da je Balkan daleko od američkih nacionalnih interesa”, podsetio je Lukjanov i ocenio da se Amerikanci nadaju da će EU preuzeti Kosovo na osnovu plana Martija Ahtisarija, a da će SAD moći da se posvete pitanjima koja su za njih važnija. (Tanjug, Srna)