Srbija najdalje od Brisela

Srbija najdalje od Brisela

Srbija i BiH jedine su zemlje zapadnog Balkana koje još nisu stigle do Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što je prvi institucionalni korak ka kandidaturi i punopravnom članstvu u EU. Od pet zemalja obuhvaćenih istim procesom na putu do Brisela najdalje je stigla Hrvatska, koja pregovara o punopravnom članstvu, dok je Srbija jedina zemlja kojoj je proces pridruživanja suspendovan. Proces stabilizacije i pridruživanja, kao strategiju prema zapadnom Balkanu, EU je usvojila još 1999, u želji da učvrsti mir, podstakne stabilnost i demokratiju i ponudi evropsku perspektivu svakoj od zemalja regiona. Reč je o posebnoj vrsti regionalnog pristupa, kojim je tada pet država zapadnog Balkana - Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija i SCG - dobilo priliku da ka EU krenu svaka za sebe prilagođenim putem, uz obavezu jačanja regionalne saradnje i podršku kroz program CARDS.
Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju prve su počele i završile Makedonija i Hrvatska. Makedonija je sporazum potpisala u aprilu 2001, a u decembru 2005. potvrđena joj je kandidatura za članstvo.

Hrvatska je Sporazum potpisala u oktobru 2001, u leto 2004. potvrđena joj je kandidatura za članstvo, a u oktobru 2005, posle odlaganja od šest meseci zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom, počela je i pristupne pregovore, što je poslednja faza na putu do punopravnog članstva u EU.

Albanija je pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju počela u januaru 2003, sporazum je parafiran u februaru 2006, a potpisan 12. juna iste godine.

Srbija i Crna Gora pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU počele su zajedno, kao državna zajednica SCG, 10. oktobra 2005, ali su oni suspendovani 3. maja 2006. zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom.

Pregovori sa Crnom Gorom nastavljeni su nakon proglašenja samostalnosti 26. septembra prošle godine, a njihov tehnički deo završen je 1. decembra. Nakon današnjeg parafiranja sporazuma, predstoji njegovo potpisivanje, a potom sprovođenje.

U proces Stabilizacije i pridruživanja EU poslednja je krenula BiH, 25. novembra 2005. Tehnički deo pregovora završen je krajem prošle godine, a sporazum bi mogao biti potpisan do kraja 2007, ukoliko se ispune ključni uslovi EU, uključujući i reformu policije.

Srbija očekuje da će nastaviti pregovore nakon formiranja nove vlade i „jasne opredeljenosti za punu saradnju sa Haškim tribunalom” i da bi joj za parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju moglo biti dovoljno pet meseci.

Posle parafiranja, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU treba da bude potpisan. Država potpisnica Sporazumom dobija podršku i pomoć EU, ali on stupa na snagu tek pošto ga ratifikuje svaka od zemalja članica EU.

Naredna faza u približavanju EU podrazumeva podnošenje kandidature za članstvo, a ona se obično podnosi u toku sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. (Beta)

a ti treba da odeš da živiš u ndhaziju ustaška smradino

Vauh koj si ti

Briselski zahtevi ostaju isti

Radovan BOROVIĆ
Nagađanja izrečena uoči crnogorskog referenduma da bi ta država, kad izglasa nezavisnost, mogla krenuti evropskim putem prije Srbije su se i ostvarila. U Podgorici je u četvrtak parafiran Sporazum o stabililizaciji i pridruživanju sa EU. Bio je to povod da pokušamo odgovoriti na pitanje gde je na tom putu zastala Srbija. Evropa je spremna Srbiji omogućiti nastavak pregovora, ali nema potpisivanja Sporazuma sa EU dok ne budu potpuno ispunjene haške obaveze, zaključak je političkih lidera i analitičara u Beogradu.
Jedno od pitanja koje će uz neispunjenje haških obaveza odgoditi srpski paraf na Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju je i pitanje nove srpske Vlade. Prema procenama ministra za ekonomske odnose za inostranstvom Milana Parivodića, nova Vlada bi mogla da bude konstituisana do kraja aprila, a potpisivanje Sporazuma nekoliko meseci nakon toga:
„Ja se nadam da će u tom roku biti rešeno pitanje tog jednog čoveka koji nas koči u mnogim stvarima, a između ostalog i u pristupanju Evropskoj uniji, i da bi posle toga mi onda mogli, recimo negde u novembru, decembru, da zaključimo taj ugovor sa Evropskom unijom. Mi nemamo ozbiljne prepreke. Eventualno, ono što bi još bilo otvoreno, može lako da se reši. Recimo, mi sa svetskom trgovinskom organizacijom imamo pitanje tog zakona o hrani. Sve u svemu, percepcija je da su naše administrativne sposobnosti više od, čak, zemalja koje su ušle u EU, kao što su Bugarska i Rumunija.“

Prema nedavnim istraživanjima, u Srbiji postoji izuzetno visok nivo evro-raspoloženja. Čak 75 odsto anketiranih je za ubrzano kretanje ka EU. Direktorica vladine Kancelarije za pridruživanje EU, Tanja Miščević, veruje da u ovom trenutku, osim pitanja saradnje sa Hagom, ne postoje prepreke da se pregovori uspešno okončaju:

„Dva meseca je potpuno dovoljno da se sam tekst sporazuma i svi aneksi ispregovaraju. Pretpostavljam da bi predstavncii država članica imali dosta veliko razumevanje da ubrzaju taj proces razmatranja teksta sporazuma. Govorimo o periodu od dva do pet meseci, koliko nam je potrebno da, evo, budemo u ovoj situaciji. Za parafiranje sporazuma jeste, naravno, dosta važno dokazivanje da je zaista Vlada opredeljenja za punu saradnju sa Tribunalom.“

Po potpisivanju Sporazuma o pridruživanju, Srbija će moći da traži status kandidata za članstvo u EU, nakon čijeg dobijanja počinju pregovori o pristupanju. Ako se i ovi pregovori uspešno okončaju, Srbija će, naravno, potpisati Sporazum o pristupanju EU i postati njena punopravna članica. Kada se to može očekivati, analizira Ksenija Milivojević iz Evropskog pokreta u Srbiji:

„To sve, naravno, zavisi od toga na koji način će nova Vlada Srbije da se postavi prema pitanju saradnje sa Haškim tribunalom. Jer, koliko god da je Evropska unija u ovom trenutku spremna da možda i ublaži taj uslov, u tom smislu da eventualno pregovori mogu biti nastavljeni i bez Ratka Mladića u Hagu, nas će taj uslov, svakako, sačekati ili pri potpisivanju Sporazuma ili u nekom sledećem momentu. Što se tiče pitanja šta gubimo, mislim da je to vrlo vidljivo. Dakle, prvo smo na začelju u odnosu na region, ima tu i političkih i ekonomskih posledica koje se naprosto odražavaju u smanjenoj komunikaciji sa Srbijom.“