Srbija u predvorju EU

Srbija u predvorju EU

U Briselu je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj Uniji. Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije Božidar DJelić i komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren uz prisustvo predsednika Srbije Borisa Tadića, tačno dve godine posle pokretanja prve runde pregovora o tom dokumentu.

Odluka Evropske Unije da parafira sporazum sa Srbijom jeste rezultat poboljšane saradnje s Haškim tribunalom, o čemu je izvestila glavna tužiteljka Karla del Ponte, objasnio je komesar Unije za proširenje Oli Ren. On je naglasio da puna saradnja Beograda s Hagom ostaje uslov za potpisivanje tog dokumenta.

U svom godišnjem izveštaju, Evropska komisija je ocenila da je u Srbiji u prethodnih 12 meseci postignut ograničen napredak u reformama.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren i predsednik Srbije Boris Tadić istakli su u Briselu, neposredno posle ceremonije parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridrzuzivanju Srbije sa Evropskom unijom, da treba verovati da će, posle parafiranja, brzo uslediti i potpisivanje tog dokumenta.

"Nadam se da će SSP moći da bude potpisan u bliskoj budućnosti... Lopta je u rukama Srbije, a što se nas tiče, mi ćemo biti spremni za potpisivanje čim budu ispunjeni politički uslovi za to", izjavio je Ren, precizirajući da pod "uslovima" podrazumeva, pre svega, hapšenje i izručenje preostalih optuženika za ratne zločine Haškom tribunalu.

"Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je predvorje ka Evropskoj uniji svakog potencijalnog kandidata - pod uslovom da Sporazum bude valjano primenjen", objasnio je evropski komesar za proširenje.

Tadić je rekao da je strateški cilj Srbije da postane punopravna članica Evropske unije i da će zato Srbija brzo, čim SSP bude potpisan, zatražiti status kandidata."Srbiji treba Evropska unija, a evropskoj porodici je potrebna Srbija s vlastitim identitetom", izjavio je Tadić, naglasivši da će EU biti kompletna "tek kad sve zemlje Balkana budu u EU".

Jedna od velikih obaveza Srbije je dovršenje saradnje s Haškim tribunalom, rekao je predsednik Srbije, naglašavajući "apsolutnu privrženost Srbije" ispunjenju te obaveze.

Predsednik Srbije je ukazao i na to da će puna saradnja s Haškim sudom doprineti ubedljivosti Srbije i u pregovorima o budućem statusu Kosova.

"Biću savršeno jasan: ako nadjemo bilo koji znak da je Ratko Mladić na tlu Srbije, on će odmah biti uhapšen i prebačen u Hag. Prošli put sam obećao da će biti uhapšen general Djordjević, ali ga je crnogorska policija uhapsila posle saznanja da je tri godine boravio u Crnoj Gori", rekao je Tadić.

"Moguće je da neki optuženi nisu danas na tlu Srbije i zato ne mogu reći da ćemo neke od njih uhapsiti. Ali, ako su oni na tlu Srbije, mora se biti siguran da ćemo ih uhapsiti i prebaciti u Haški sud", stavio je do znanja srpski predsednik.

"Mi to činimo", objasnio je, "ne samo zbog zahteva EU već zbog nas samih, naših vrednosti. Mi smo evropska nacija, poštujemo svoje zakone i činimo to jer uvećavamo kredibilitet naše zemlje".

Predsednik Srbije je dodao i da je "to glavni uslov za pomirenje balkanskih naroda. Bez pomirenja ne možemo napredovati na putu evropske integracije".

"U našem je najboljem interesu da uspostavimo punu saradnju s Haškim sudom ne samo zbog naših obaveza i zakona, već zbog naše sposobnosti da budemo zemlja članica EU, a to će bitno doprineti našoj ubedljivosti i kad je reč o pregovorima o budućem statusu Kosova", kazao je Tadić.

"Mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da okončamo saradnju s Haškim sudom i potpuno sam siguran da ćemo na kraju tog puta imati otvorena vrata za budući status Srbije u EU", zaključio je srpski predsednik.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić izjavio je da će Beograd učiniti sve što može kako bi taj dokument bio "što pre" potpisan. "Za ljude koji rade na evropskoj integraciji Srbije nema godišnjeg odmora sve dok Sporazum ne bude potpisan", izjavio je Djelić.

"Kad se odrade političke stvari, možemo da ostvarimo rekordnu brzinu u evropskim integracijama. To smo dokazali i ovim Sporazumom jer smo za tri i po meseca uspeli da uspešno okončamo pregovore o nečemu za šta je drugim zemljama trebalo dve godine", istakao je Djelić i dodao da se Srbiji sada otvaraju "ogromne perspektive".

On je naglasio da se proces evropske integracije Srbiji vodi na tri koloseka - jedan je status, drugi je novac, a treći je ukidanje viza.

Božidar Djelić preneo je Akcioni plan Beograda u kojem je istaknut cilj da, do kraja 2008. godine, Srbija postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a gradjani Srbije da se nadju na "beloj šengenskoj listi".

Odgovarajući na predlog Akcionog plana, Ren je istakao da je to "veoma ambiciozan plan", ali da "ostaje u granicama mogućeg", dodajući da je on, kad je reč o daljem procesu integracije Srbije u Evropu, u stalnoj vezi sa - izmedju ostalih - predsedavajućima EU u 2008. godini, Slovenijom i Francuskom.

Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović ocenio je da je parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU vrsta "šarene laže i trik" kako bi se Srbija pripremila za eventualno otcepljenje Kosova i Metohije.

On je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je parafiranje sporazuma samo jedna vrsta šarene laže, jer ne zna šta se toliko promenilo za proteklih nekoliko meseci kada Srbija nije mogla da potpiše sporazum sa EU.

"Interesantno je da smo sada dobili zeleno svetlo. Mislim da to ne značni ništa i da je to propagandni trik kako bi se Srbija pripremila na eventualano otcepljenje Kosova", rekao je Todorović.



Koraci nakon parafiranja Sporazuma sa EU

Nakon parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom, sporazum ulazi u "internu proceduru" u okviru priprema za njegovo potpisivanje i proces ratifikovanja u Srbiji i EU koji može da traje i dve godine.

Parafiranje sporazuma znači da je tekst sporazuma dogovoren i da se neće suštinski menjati, rekao je agenciji Beta savetnik u Kancelariji za pridruživanje EU Vlade Srbije i koordinator pregovora Vladimir Medjak. On je dodao da su moguće jedino "pravno-tehničke izmene" teksta, odnosno ispravljanje tehničkih greški.

Vlada Srbije, posle parafiranja Sporazuma, šalje tekst na prevod i zatim svim ministarstvima na mišljenje da bi nakon potpisivanja sporazuma, pošto se za to ispune politički uslovi, donela predlog zakona o ratifikaciji koji dostavlja parlamentu na usvajanje.

Za Srbiju je to relativno jednostavan proces u odnosu na EU, pošto se sporazum prevodi na jedan jezik i usvaja u nacionalnom parlamentu, rekao je Medjak.

EU, medjutim, mora sporazum da prevede na 23 jezika članica i zatim dostavi predlog odluke za potpisivanje sporazuma Savetu ministara EU na usvajanje. Ministri spoljnih poslova Unije moraju jednoglasno da usvoje tu odluku. U tom slučaju, oni istovremeno ovlašćuju predstavnika koji će potpisati sporazum.

Nakon potpisivanja sporazuma sledi ratifikacija u Skupštini Srbije, Evropskom parlamentu i nacionalnim parlamentima članica EU. Medjak je ocenio da će za to otprilike biti potrebne dve godine, a pošto je to dug period, da se ne bi čekalo na sprovodjenje sporazuma u Srbiji, istog dana kada se potpiše Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, potpisuje se i "prelazni sporazum".

Taj "prelazni sporazum" obuhvata najvažnije aspekte SSP - ekonomske uredjene glavom 5, koji se odnose na stvaranje zone slobodne trgovine EU-Srbija, i odredbe o usaglašavnaju srpskog zakonodavstva sa evropskim, što je uredjeno glavom 6 Sporazuma.

To je moguće pošto su te dve oblasti samo u nadležnosti Brisela, a ne članica EU. Prelazni sporazum zatim ratifikuju Srbija i institucije EU, odnosno Savet ministara i Evropski parlament. Na osnovu toga, ključne odredbe SSP stupiće na snagu nekoliko meseci od potpisivanja sporazuma.

Medjak je rekao da status kandidata za članstvo nije vezan za ratifikaciju Sporazuma i da može da se dobije i pre ratifikovanja sporazuma. Za status kandidata su važni dobri rezultati u sprovodjenju prelaznog sporazuma i dokazi da je zemlja sposobna da ispuni odredbe sporazuma.

,b>Dobijanje statusa kandidata ne znači i da će istovremeno biti odredjen datum za početak pregovora o članstvu, rekao je Medjak i istakao da je važno ubediti Uniju da sa davanjem statusa odredi i početak tih pregovora. Status kandidata je posebno važan kako bi se dobio veći pristup IPA fondovima.

Pregovori o članstvu se u suštini vode o tome u kom roku neka zemlja može da prihvati sve obazveze koje donosi članstvo u Uniji.

Medjak je rekao da se pravo EU razvija i da ti pregovori sada obuhvataju 35 poglavlja, dok je u vreme kada je Hrvatska počinjala pregovore o članstvu, bilo odredjeno 31 poglavlje. On je rekao da broj poglavlja ne menja njihovu suštinu, već da je zaključeno da je ponekad lakše da se pregovara ako se poglavlja podele.

(agencije/MONDO)

Pohvale Srbiji zbog parafiranja SSP

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana ceštitao je predsedniku Srbije Borisu Tadiću uspešno zaključenje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), saopšteno je u Briselu.

"Današnji formalni početak važan je korak na putu Srbije u EU", rekao je Solana u telefonskom razgovoru s Tadićem.

Solana je ocenio i da bi "veliki administrativni kapaciteti koje je Srbija pokazala tokom pregovora" mogli biti važni tokom sprovodjenja SSP, kao i za to da Srbija ima punu korist od tog sporazuma kada on bude potpisan i stupi na snagu.

U razgovoru je ponovljeno i da je puna saradnja sa Haškim sudom preduslov da Evropska unija potpiše SSP sa Srbijom.

Sličnu ocenu o velikom koraku Srbije iznela je i ministarka spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik.

"Srbija je deo naše evropske porodice i po ispunjenju standarda dobrodošla je u EU", saopštila je Plasnik.

Ona je ocenila da privodjenje kraju pregovora predstavlja priznanje za dosadašnji reformski rad, ali i za napredak Srbije na putu pune saradnje sa sudom za ratne zločine u Hagu.

"Sledeća logična etapa bilo bi brzo potpisivanje sporazuma", poručila je Plasnikova.

Napominjući da će se Austrija i dalje za to zalagati, Plasnikova je rekla da će tek tada standardi i obaveze Srbije biti dodatno ugovorno učvršćeni i da će EU moći da zahteva njihovo ispunjenje.

"Moj cilj, uspostavljanje ugovornog odnosa sa svim zemljama zapadnog Balkana do kraja 2007. godine je na dohvat ruke. Primer Srbije trebalo bi da bude podstrek i za BiH", poručila je Ursula Plasnik.

Ministarstva spoljnih poslova Rumunije i Slovenije složno su ocenila parafiranje SSP kao "značajan korak ka evrointegracijama".

Slovenački premijer Janez Janša istakao je u nedavnom pismu predsedniku EK Žoze Manuelu Barozu da se "Slovenija uz ispunjavanje uslova zalaže za članstvo Srbije u EU i da će zato i ubuduće podržavati sve napore Srbije u pravcu pridruživanja evropskim integracijama".

(Agencije/MONDO)

Solana: EU spremna za sporazum sa Srbijom

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je da je Unija spremna da sa Srbijom potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, dodajući da je proces približavanja balkanskih zemalja EU u toku.

Solana je u intervjuu francuskoj televiziji "I-tele", na pitanje da li EU greši kada podstiče nezavisnost Kosova, odgovorio posredno, podsećajući da su pregovori koje vodi "trojka", još u toku, "sa ciljem da se ulože svi napori kako bi Priština i Beograd postigli sporazum".

Visoki predstavnik, koji se u petak u Parizu sastao sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, rekao je da je "evropska strana" spremna da pošalje policijske snage kao i da preduzme inicijative ekonomske prirode kako bi pomogla razvoj Kosova.

On je dodao da je u toku proces približavanja balkanskih zemalja EU, "jer one pripadaju našem kontinentu i imaju predispozicije da budu deo Unije".

Novinarka je Solanu predstavila kao političara koji se zalagao za bombardovanje Jugoslavije, 1999. godine.

(Tanjug)

Del Ponteova: Prelazna ocena Beogradu

Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte prilično je pozitivno ocenila nastojanja vlasti u Beogradu da uhapse i izruče preostale haške begunce, navodeći da je "ritam angažovanja znatno pojačan", što "budi nadu" da će rezultat biti efikasnije i bolje usmerene operacije.

"Takodje, pozitivan razvoj dogadjaja je i nagrada koju su srpske vlasti obećale za informacije koje bi vodile ka hapšenju haških begunaca i usvajanje zakona kojim se proširuje uloga Tužilaštva za ratne zločine, uključujući i jurisdikciju nad onima koji pomažu i kriju begunce", navedeno je u novom izveštaju Karle del Ponte u koji je Tanjug imao uvid.

Izveštaj će 10. decembra razmotriti ambasadori Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Del Ponteova je navela da, iako se sprovodjenje odluka vlasti u Beograde vezanih za nagrade za informacije o Haškim beguncima i proširivanja jurisdikcije Tužilaštva za ratne zločine tek očekuju, sama činjenica da su takvi potezi povučeni predstavlja "ohrabrujući znak odlučnosti srpskih vlasti da saradjuju kada je u pitanju hapšenje preostalih begunaca".

"Tokom nedavne posete Beogradu, predsednik i premijer su naznačili da bi hapšenje Ratka Mladića bilo u najboljem interesu Srbije", navedeno je u izveštaju Del Ponteove, poslednjem pre nego što je 1. januara na čelu Haškog tužilaštva zameni belgijski sudija Serž Bramerc.

"Neobično je važno da medjunarodna zajednica nastavi da insistira na hapšenju Ratka Mladića, koji se nalazi u Srbiji, i ostalih begunaca", navodi se u izveštaju glavne tužiteljke Haškog tribunala, te ističe da je "bilo dužih odlaganja" isporučivanja dokumenata iz arhiva Bezbednosno-informativne agencije (BIA), ali da je posle serije susreta sa zvaničnicima vlasti u Beogradu i na tom planu zabeležen napredak.

"Savet za saradnju sa Haškim tribunalom i predsednik tog tela znatno su doprineli tim naporima, što je rezultiralo dobrim aranžmanom oko pristupa tim arhivima", navodi se u izveštaju i naglašava da je, nakon tih poteškoća, otvoren pristup traženim dokumentima i vojnih i arhiva vojnih sudova.

"Haško tužilaštvo je uvereno da se preostali beginci nalaze na dohvat ruke vlasti u Srbiji, te da Srbija ima sredstva da načini neophodne korake i locira begince što će voditi njihovom hapšenju", tvrdi Del Ponteova.

Kako se čini, glavni novitet u poslednjem izveštaju Del Ponteove predstavlja podatak o nastojanjima Haškog tužilaštva da, zarad "sve manjeg direktnog učešća medjunarodne zajednice u praćenju begunaca", organizuje bolju saradnju regionalnih obaveštajnih službi j jačanju medjusobnih veza, bolje razmene informacija i posvećivanja pažnje problemu begunaca.

Del Ponteova je, na kraju, pozvala madjunarodnu zajednicu da ne dozvoli da preostala četvorica Haških begunaca, Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić, izbegnu medjunarodnu pravdu, te pozvala države članice Saveta bezbednosti da učine sve što je u njihovoj moći da begunci budu uhapšeni "odmah".