Srbija u Partnerstvu za mir

Srbija u Partnerstvu za mir

Na samitu NATO u Rigi doneta je odluka da Srbija bude primljena u članstvo Partnerstva za mir, bez uslovljavanja. Na sastanku šefova država-članica NATO doneta je odluka da se Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora priključe Partnerstvu za mir. Iako je bilo najava da će prijem Srbije i BiH biti uslovan na godinu dana, u zvaničnom dokumentu ne pominje se nikakvo uslovljavanje, ali se od Beograda i Sarajeva očekuje saradnja s Haškim tribunalom, što će biti detaljno praćeno. U saopštenju po završetku dvodnevnog samita navodi se da NATO posebno očekuje da Srbija i BiH ostvare punu saradnju sa Haškim tribunalom i najavljuje da će blisko pratiti takve njihove napore. „Čvrsto verujemo da BiH, Crna Gora i Srbija mogu da ponude dragoceni doprinos regionalnoj stabilnosti i bezbednosti. Veoma podržavamo tekući proces reformi i želimo da ohrabrimo budući pozitivni razvoj u regionu na putu prema evroatlantskim integracijama”, navodi se u saopštenju.
NATO će pojačati saradnju u oblasti reformi odbrane sa BiH i Srbijom i ponudiće savete i pomoć Crnoj Gori u izgradnji njenih odbrambenih kapaciteta. Lideri NATO su takođe pozdravili napore Albanije, Hrvatske i Makedonije u pripremi za odgovornost i obaveze članstva u tom vojnom savezu i za 2008. godinu najavili poziv u Alijansu, ukoliko ispune potrebne uslove.

ŠTA JE PARTNERSTVO ZA MIR

Program NATO Partnerstvo za mir pokrenut je u januaru 1994. godine s ciljem da se unapredi stabilnost i bezbednost u Evropi. Osnovni ciljevi Partnerstva sadržani su u Okvirnom dokumentu koji svaka država potpisuje prilikom pristupanja, uključujući povećanje transparentnosti procesa planiranja i budžetskog finansiranja nacionalne odbrane i obezbeđivanje demokratske kontrole oružanih snaga.

Države članice obavezuju se takođe da će održavati sposobnost i spremnost da doprinesu operacijama pod okriljem UN ili OEBS-a, izgrađivati vojnu saradnju sa NATO, kroz zajedničko planiranje, obuku i vežbe.

Do današnjeg samita šefova država članica Alijanse u Rigi, u Partnerstvu su bile praktično sve evropske zemlje izuzev naše, kao i Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kojima je takođe upućen poziv za članstvo.

Procedura zvaničnog pristupanja programu, posle političke odluke o ispunjenosti uslova za njen prijem, počinje potpisivanjem Okvirnog dokumenta, kojim su definisani ciljevi programa. Svojim potpisom zemlje takođe potvrđuju privrženost očuvanju demokratskih društava i poštovanju načela međunarodnog prava, Povelje UN i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kao i Završnog akta iz Helsinkija.

To je od posebnog značaja za Srbiju, koja od međunarodne zajednice, članica EU i, naročito, NATO, očekuje da se ta načela u punoj meri uvaže i prilikom rešavanja statusa Kosova i Metohije.

Odluka da se pokrene proces pristupanja Savezne Republike Jugoslavije Partnerstvu za mir doneta je na sednici Vrhovnog saveta odbrane 1. aprila 2002. godine. Maja 2002. godine SRJ je dobila status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini NATO.

U tom trenutku, međutim, Partnerstvo je predstavljalo dalek cilj s obzirom na više uslova koji su joj postavljeni kako bi dobila zeleno svetlo za članstvo. To je, na prvom mestu, bilo povlačenje tužbe SRJ pred Međunarodnim krivičnim sudom protiv zemalja članica NATO koje su je 1999. godine bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN bombardovale - Belgije, Holandije, Francuske, Italije, Kanade, Nemačke, Velike Britanije i Portugala.

Odmah zatim od naše zemlje tražilo se ostvarivanje pune saradnje sa Međunarodnim sudom u Hagu, uključujući jasan i transparentan stav VJ po ovom pitanju i moguće mere pomoći pri privođenju Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Uslovi su obuhvatali i transparentnost odnosa sa Republikom Srpskom, u skladu sa Dejtonskim sporazumom i pružanje podrške snagama SFOR-a i Kancelariji visokog predstavnika, podršku naporima međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 i pridržavanje postojećim međunarodnim režimima uključujući i sankcije i rezolucije SB UN.

Zvaničan zahtev za prijem u Partnerstvo podnelo je Ministarstvo inostranih poslova SCG 19. juna 2003. godine. Pune tri godine dijalog sa NATO o pristupanju Srbije Partnerstvu počinjao je i odmah praktično završavao na ovim uslovima, pre svega na pitanju saradnje sa Hagom.

Prošlog meseca, međutim, stigla je informacija da su u NATO otpočele konsultacije kako bi i bez ispunjavanja tih uslova Srbija ipak bila primljena u Partnerstvo, a spekulisalo se sa mogućnošću da to članstvo bude uslovno, do ispunjenja saradnje sa Hagom, tj. izručenja Mladića. (B92, Mondo)



Fali im svežeg mesa za klanice širom sveta jpmšugavu