Status Kosva i Metohije

Holbruk: Kosovo nezavisno od februara

Bivši zamenik američkog državnog sekretara za spoljnu politiku Ričard
Holbruk je izjavio u Budimpešti da će Kosovo proglasiti nezavisnost u
februaru.

"Kosovo će već narednog meseca proglasiti nezavisnost i najvažnije je
da se to ostvari na miran način", dodao je nekadašnji kreator američke
politike na Balkanu u jednoj emisiji na Madjarskoj televiziji.

Prema njegovom mišljenju sigurno je da će Srbija i Rusija odbaciti
proklamaciju o nezavisnosti južne srpske pokrajine, ali da će je
priznati SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i većina
drugih članice Evropske unije.

"I Madjarska je javno najavila da želi da krene tim putem, znači
priznaće nezavisnost Kosova, što je veoma važno jer se radi o državi
koja se geografski nalazi najbliže tom području", rekao je Holbruk i
napomenuo da u "Srbiji živi više Madjara nego Srba na Kosovu".

Bivši visoki funkcioner, inače oženjen Madjaricom, ponovio je da se
moraju uložiti napori da se taj proces okonča na miran način, uz opasku
da za to, ipak, nema garancija.

"Evropske države, uključujući i Rusiju, trebalo bi da obezbede da Srbi
ne izazovu još jednu oružanu krizu, ali velika odgovornost leži i na
Albancima, koji bi morali da garantuju sva ljudska prava i imovinu
tamošnjoj srpskoj manjini", zaključio je Holbruk.

(Tanjug)

SAD i Nemačka će priznati Kosovo

Sjedinjene Američke Države i Nemačka dogovorile su se da, nakon
proglašenja nezavisnosti, priznaju Kosovo i pozovu ostale evropske
države da slede tu odluku, tvrdi danas "Njujork tajms".

Citirajući neimenovane evropske zvaničnike, njujorški dnevnik navodi da
su takvu odluku u nedavnom telefonskom razgovoru doneli američki
predsednik Džordž Buš i nemačka kancelarka Angela Merkel, naglašavajući
da će takav potez biti povučen kako bi se "stabilizovao zapadni Balkan"
.

"Kolač je već bio ispečen, jer su Amerikanci Kosovu obećali
nezavisnost. Ukoliko bi Vašington priznao Kosovo, a evropske države ne
bi sledile taj primer, to bi bila katastrofa", izjavio je "Njujork
tajmsu" neimenovani evropski zvaničnik, naglašavajući da su SAD
agresivno pritiskale EU da ni na nedelju dana ne odlaže priznavanje
nezavisnosti Kosova.

Istovremeno, njujorški dnevnik navodi da će Italija, Nemačka, Velika
Britanija i Francuska priznati nezavisnost Kosova bez obzira na
nekoliko "disidentskih" država EU poput Španije, Rumunije, Slovačke i
Kipra.

(Tanjug)

Rogozin: Dosta sa ponižavanjem Srbije

Novoimenovani ambasador Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin izjavio je da
metoda koja se predlaže za takozvano umirivanje kosovskih Albanaca
jeste recept razaranja državnosti Srbije, što je nedopustivo jer se
kosi sa medjunarodnim pravom i zbog čega Rusija insistira da neke
zemlje prekinu da ponižavaju Srbiju i da uvažavaju njen suverenitet.

"Nije tajna da će NATO-zemlje ići na jednostrano priznanje Kosova pošto
odlučan stav Rusije predvidja sprečavanje medjunarodnog priznanja
nezavisnosti srpske pokrajine preko UN i drugih struktura", izjavio je
Rogozin u intervjuu za radio Glas Rusije.

"Srbija takodje neće pristati na to, pa će koristiti svoje metode za
zaštitu državnosti kodificirane u njenom Ustavu", dodao je on.

Navodeći da je pre dve-tri godine u razgovorima sa srpskim prijateljima
zapažao "izvesnu nesigurnost njihovih stavova", dotle se danas srpski
narod može, naglasio je Rogozin, oslanjati na podršku Rusije iako ona
nije advokat Srbije, već je branilac medjunarodnog prava.

Rogozin je naglasio da je za Rusiju teritorijalni integritet Srbije
važan zato što će povreda opštih principa izazvati efekt kule od karata.

"Zato nikome nećemo dozvoliti da započne rat iz nekih sitnih, sebičnih
interesa koji ih teraju da podržavaju najekstremnije snage u Evropi",
rekao je ambasador Rusije pri NATO-u.

Rogozin smatra da NATO grdno greši ako smatra da će stvaranje
nezavisnog Kosova omogućiti da se u Evropi neutrališe opasnost od
ekstremizma i terorizma.

"Po meni, Amerikanci deluju tamo iz drugih razloga. Smatraju da na taj
način mogu da isposluju podršku u islamskom svetu s obzirom na dosta
oštre akcije u Iraku i Avganistanu. Ali, vlast na Kosovu je u rukama
ljudi koji se mogu okarakterisati samo kao ekstremisti. Ukoliko
Amerikanci pomoću Kosova pokušavaju da se pomire sa islamom, ne znam ko
im savetuje da donose takve pogrešne odluke", rekao je Rogozin.

Ocenjujući da SAD jednostavno ne razume suštinu dogadjaja na Balkanu,
Rogozin je rekao da zato Rusija smatra da je neophodno da se
zajedničkim naporima na Kosovu "zavede red" da bi se njegovo
stanovništvo pridržavalo opšteprihvaćenih standarda ljudskih prava i
principa demokratije.

Rogozin je rekao da je ruska strana spremna da predloži NATO-u i EU da
se odredi 10 do 12 pravila kojih se narod na Kosovu mora striktno
pridržavati ukoliko pretenduje na nezavisnost, precizirajući da je reč
o ekonomskoj samostalnosti, političkoj zrelosti, odgovornosti i
spremnosti da uvažava principe medjunarodnog prava, itd.

"Ukoliko svega toga nema, priznanje nezavisnosti znači postupak uperen
protiv sebe samog", ocenio je ruski amabasador pri NATO-u dodajući da
ne rezume čemu žurba i zašto je neophodno da se kosovsko pitanje odmah
reši?

Zašto nije potrebno neodložno rešenje, na primer, baskijskog pitanja,
upitao je on primećujući da se na Kosovu ne vode nikakva borbena
dejstva.

"Zato smatram da treba pomoći Srbiji da pripremi svoje političke snage
i da je, svakako, neophodno uvažavati rezoluciju SB UN 1244, koja je,
sada vidimo, usvojena kao direktiva, i u suštini bačena u staro gvoždje
i da svi mere vreme kada će Kosovo postati nezavisno. Insistiraćemo da
se pregovori vode toliko vremena koliko je potrebno za iznalaženje
rešenja mirnim sredstvima", zaključio je Rogozin.

(Tanjug)

Tadić: Nema predaje Kosova

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija nikad neće
prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije i da će svoju pokrajinu
braniti pregovorima i argumentima, ističući da tu ne sme biti nikakve
predaje.

"Srbija će u slučaju jednostranog priznavanja takav akt poništiti.
Jedino Savet bezbednosti UN može doneti pravno validno rešenje o
budućem statusu Kosova", rekao je Tadić u intervjuu agenciji Srna,
ističući da će se Srbija za svoj suverenitet i integritet boriti svim
pravnim, diplomatskim, mirnim sredstvima.

Odgovarajući na pitanje o mogućnosti da Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju sa EU bude potpisan do kraja januara, Tadić je istakao da
je Srbija na pragu potpisivanja tog sporazuma, koji je, pre svega,
ekonomski i trgovinski ugovor, koji će biti od velike koristi privredi
Srbije.

Predsednik Srbije je naveo da je vlada ovlastila svog potpredsednika da
potpiše Sporazum, dodajući da je važno da Srbija čini sve što ojačava
njenu poziciju i otvara nove ekonomske perspektive za sve gradjane.

"Samo takva, jaka i stabilna Srbija može da brani sve svoje nacionalne interese', istakao je Tadić.

Sa druge strane, premijer Srbije Vojislav Koštunica ponovo je u subotu
pozvao EU da odustane od "protivpravnog slanja svoje Misije" na Kosovo
i Metohiju i ne narušava teritorijalnu celovitost Srbije.

"Polazeći upravo od poštovanja i snažnog insistiranja na evropskim
vrednostima, Srbija zahteva od EU da ne narušava teritorijalnu
celovitost zemlje i da jasno odustane od protivpravnog slanja svoje
misije", naveo je Koštunica u pisanoj izjavi.

Predsednik vlade je naveo da je Skupština Srbije u Rezoluciji o Kosovu
i Metohiji, glasovima više od 220 narodnih poslanika, utvrdila da bi
"odluka EU o slanju Misije za sprovodjenje odbačenog Ahtisarijevog
plana predstavljala akt ugrožavanja suvereniteta, teritorijalnog
integriteta i ustavnog poretka Srbije".

Dodao je da se u parafiranom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju,
EU obavezala da će poštovati Povelju UN, Rezoluciju 1244 i Završni
helsinški akt, pri čemu svi ti dokumenti "izričito garantuju
suverenitet i teritorijalni integritet Srbije".

Prema njegovim rečima, EU bi odlukom o slanju Misije prekršila sva
navedena medjunarodna dokumenta, i na taj način bi prekršila i sam
Sporazum sa Srbijom. "Sigurno je da 28. januara može biti ili potpisan
Sporazum sa Srbijom, ili će EU doneti odluku da svojom Misijom
rasparčava Srbiju. Jedno i drugo ne idu zajedno, i na EU je da napravi
izbor", naveo je Koštunica.

(agencije/MONDO)

"Podela Kosova moguća iako je Srbija ne želi"

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić upozorio je u intervjuu
za nedeljnik "Špigel" da bi Srbima nastanjen sever Kosova mogao da se
odvoji, iako Srbija podelu pokrajine ne želi.

Moguće proglašenje nezavisnosti Kosova Jeremić je nazvao "lošom
odlukom" i najavio da će Srbija, izuzev vojnih, iskoristiti sva
raspoloživa sredstva da se usprotivi takvom ugrožavanju svog
suvereniteta.

"Učinićemo sve što jedna suverena država može da učini u odbrani svoje
celovitosti. Preduzećemo sve što je u našoj političkoj, diplomatskoj,
medjunarodno-pravnoj i ekonomskoj moći protiv ove odluke koja nije u
skladu sa pravom", rekao je Jeremić.

Pri tome šef srpske diplomatije nije isključio ni da će doći do ekonomske blokade Kosova.

Na pitanje da li će biti obustavljen promet robe prema Kosovu, Jeremić
je rekao da i "privredni pritisak spada u arsenal mogućnosti koje ima
Srbija" sa ciljem da "vlada Kosova opozove odluku o nezavisnosti".

Zapitan da li Srbija podržava pretnje kosovskih Srba koji sever Kosova
žele da otcepe i pripoje Srbiji, Jeremić je rekao da se tu "Srbija
nalazi na tankom ledu".

"Srbija želi da sve ostane u granicama medjunarodnog prava i to je za
nas veoma značajno. Ali pored toga postoji i stvarnost i ima ljudi koji
stvari možda vide drugačije", rekao je Jeremić.

Dodao je da "praktično svi Srbi na Kosovu neće da prihvate nezavisnost"
i da je sticaj okolnosti takav da oni zgusnuto žive na severu Kosova.

"Tamo bi mogla da se otvori Pandorina kutija i da izazove podelu Kosova koju Srbija ne želi", upozorio je Jeremić.

U intervjuu je istakao i da se Srbija, "devet godina nakon intervencije
NATO-a u potpunosti promenila" i da ima "demokratski izabranu vladu,
pravnu državu i rastuću privredu", te da je "na putu ka Evropskoj uniji
i da se miri se sa svojim susedima".

"Milošević je demokratski srušen sa vlasti, umro je kao zatvorenik
kojeg je optužio Haški tribunal. Zašto Srbija danas mora da plati cenu
za rat koju Milošević nije morao da plati", zapitao je Jeremić na
opasku da je posle intervencije NATO-a 1999. godine Kosovo bez velikih
otpora moglo da dobije nezavisnost.

(Beta)

Tadić: U SB UN nema većine za nezavisnost


Predsednik Srbije Boris Tadić je u Njujorku, uoči sednice Saveta
bezbednosti UN o Kosovu, ponovio da u tom telu UN "ne postoji većina"
koja bi podržala nezavisno Kosovo i istakao da će Beograd nastaviti da
se zalaže za nastavak pregovora o budućem statusu.

Tadić se po dolasku u Njujork sastao sa ruskim i američkim ambasadorima pri UN, Vitalijem Čurkinom i Zalmajom Kalilzadom.

"Poštujem konstruktivan pristup Rusije poslednjih meseci i nastojanje
da se kroz nastavak pregovora pronadje kompromis, za šta prostor
postoji", rekao je Tadić i dodao da se stavovi Beograda i Vašingtona u
vezi sa Kosovom i dalje razlikuju.

"Pregovori su najbolje moguće rešenje. (...) Kalilzad je postavio
pitanje da li Albanci hoće i žele nastavak pregovora", rekao je
predsednik Srbije i naglasio da politički predstavnici kosovskih
Albanaca "moraju" pristati na nastavak dijaloga, jer je takvo rešenje
jedini način za obezbedjivanje stabilnosti čitavog regiona.

Tadić je, još jednom, istakao da je politički ugled Beograda u svetu u
značajnoj meri popravljen, istakavši da je Srbija danas legitimna
demokratija i da uživa sasvim drubgačiji status nego devedesetih
godina, odnosno u vreme vladavine režima Slobodana Miloševića.

Predsednik Srbije će se kasnije obratiti ambasadorima članica Saveta
bezbednosti UN na sednici na kojoj će biti razmotren izveštaj UNMIK-a o
situaciji na Kosovu u poslednja tri meseca.

Izveštaj će predstaviti šef UNMIK-a Joahim Riker, a sednici će
prisustvovati i novi premijer Kosova Hašim Tači. U tom izveštaju,
generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je da je "malo verovatno"
održati status kvo i da zato "glavni prioritet za Savet bezbednosti i
medjunarodnu zajednicu treba da bude nastavak procesa odredjivanja
budućeg statusa Kosova".

Ban Ki Mun je naveo da je "primio k znanju spremnost Evropske unije da
ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa
Evropskog saveta od 14. decembra".

Ambasadori Saveta bezbednosti dogovorili su se da sednica posvećena
Kosovu bude na početku otvorena i da u tom delu govori i predsednik
Tadić, a da se posle nastavi debata iza zatvorenih vrata.

U zatvorenom delu sednice govoriće Riker i Tači, koji će se obratiti u
skladu sa članom 39 poslovnika Saveta bezbednosti, koji dozvoljava da
se tom telu obrate osobe koje mogu da pruže korisne informacije za
tekuću debatu.

Generalni sekretar Ban Ki Mun verovatno neće prisustvovati sednici pošto se vraća iz posete Madridu tek u sredu posle podne.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije smatra da izveštaj UNMIK-a o
stanju na Kosovu ne odražava realnu situaciju u pokrajini. "Taj
izveštaj nam se ne svidja, on ne odražava realnu situciju. On ulepšava
realizaciju standarda za nacionalne zajednice", rekao je danas
predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova za Balkan Aleksandar
Bocan-Harčenko agenciji Interfaks.

(Tanjug/MONDO)

Koštunica:Dobro je ako EU odustaje od misije

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da su argumenti
Srbije protiv dolaska Misije EU na Kosovo i Metohiju "neoborivi" i da
je zato "dobro ako je EU odustala od najavljene odluke da 28. januara
protivpravno pošalje misiju".

"Još sredinom prošle godine je pitanje Misije EU rešeno i skinuto sa
dnevnog reda pošto je Savet bezbednosti odbacio šest predloga
rezolucije koja bi odobrila dolazak misije za sprovodjenje
Ahtisarijevog plana. Sada niko nema pravo da misiju koja je odbačena u
Savetu bezbednosti UN upućuje na Kosovo i Metohiju", navodi se u izjavi
Koštunice za Betu.

Prema njegovim rečima, za Srbiju je važno da EU poštuje medjunarodno
pravo i parafirane sporazume, jer je Srbija ušla u evropske integracije
verujući da je temeljna vrednost na kojoj počiva EU upravo poštovanje
prava.

"Odustajanje EU od odluke da 28. januara pošalje misiju za pravljenje
lažne države predstavljao bi dobar i važan korak u pravom smeru.
Srbija će uvek biti dobar i pouzdan partner u poštovanju medjunarodnog
prava, kao što nikada neće pristati da se na njenoj teritoriji preko
Misije EU pravi lažna država", ocenio je Koštunica.

(Beta)

Savet bezbednosti UN održao je sednicu o Kosovu na kojoj je govorio i predsednik Srbije Boris Tadić.

Tadić
je u prvom, otvorenom delu sednice pozvao Savet bezbednosti UN da
donese odluku o nastavku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije
i izrazio spremnost Srbije da odmah nastavi te razgovore u cilju
pronalaženja 'kompromisnog i održivog' rešenja.

Komentarišući
izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera o stanju i primeni standarda na
Kosovu, Tadić je naglasio da on ne odslikava pravo stanje u pokrajini,
posebno ukazavši na nedovoljnu bezbednost srpskog stanovništva i
povratak interno raseljenih lica.

Na sednici koja je potom
zatvorena za javnost govorio je šef UNMIK-a Joahim Riker o stanju na
Kosovu i Metohiji, u kome je ocenjeno da postoji napredak u
ispunjavanju standarda i da su kosovski Albanci nestrpljivi u
iščekivanju nezavisnosti.

Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin
kritikovao je Rikerov izveštaj i pozvao ga da poništi eventualni akt o
proglašenju nezavisnosti Kosova.

Premijer privreme vlade Kosova
Hašim Tači je u skladu sa članom 39 poslovnika Saveta bezbednosti,
mogao da se obrati tom telu UN kao osoba koja može da pruži korisne
informacije za tekuću debatu.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun
nije prisustvovao sednici. On je u svom izveštaju o stanju na Kosovu
ocenio da je 'malo verovatno' održati status kvo i da zato 'glavni
prioritet za Savet bezbednosti i međunarodnu zajednicu treba da bude
nastavak procesa određivanja budućeg statusa Kosova'.

Ban Ki Mun
je takođe naveo da je 'primio k znanju spremnost Evropske unije da ima
veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog
saveta od 14. decembra'.

Kalilzad: Savet bezbednosti UN blokiran

Američki
ambasador pri Ujedinjenim nacijama Zalmaj Kalilzad izjavio je da Zapad
'čuje i poštuje stav vlasti u Beogradu', i pozvao Srbiju da 'deluje
mudro', uprkos problemima koji će bez sumnje nastati tokom procesa
rešavanja statusa Kosova.

'Pružamo [Srbiji] ruku prijateljstva.
Istorijski gledano, oduvek smo imali dobre odnose i želimo da se oni i
nastave', rekao je američki ambasador novinarima.

'Danas nije
bio dan za raspravu o statusu Kosova, o tome smo raspravljali u
decembru. Savet bezbednosti je blokiran i znamo u kojem će se pravcu
stvari odvijati', rekao je Kalilzad, dodajući da ima puno poverenje da
će NATO sprečiti svaki pokušaj nasilja i istovremeno se odupreti
stvaranju paralelnih institucija na Kosovu.

Kalilzad je istakao
da su Srbija i Kosovo, kao dva entiteta, susedi koji će o brojnim
stvarima morati da se u budućnosti dogovaraju.

Američki
ambasador je pohvalio premijera Kosova zbog zalaganja da nova vlada
bude u službi svih stavovnika Kosova, ponavljajući od ranije poznati
stav Vašingtona da je Ahtisarijev plan jedini način na koji se može
rešiti status Kosova.

Tači: Jasno da u SB nema konsenzusa

Predsednik
privremene vlade Kosova Hašim Tači je na sednici Saveta bezbednosti UN
u Njujorku, rekao da mu je jasno da u Savetu bezbednosti nema
konsenzusa o statusu Kosova, ali da je sprovođenje plana Martija
Ahtisarija najbolji put napred.

Tači je ocenio da je došlo vreme
za rešavanje statusa Kosova, 'poslednjeg otvorenog pitanja u procesu
nasilnog raspada bivše Jugoslavije'.
On je ukazao da je pred Kosovom
još 'dosta posla', posebno na pitanjima bezbednosti i sprovođenja
standarda, kako bi se 'svim narodima omogućilo da žive u miru'.

On
je najavio da će pri novoj vladi, u najskorije vreme, biti otvorena
posebna kancelarija za manjine, izražavajući, istovremeno, 'žaljenje
zbog neučestvovanja Srba na izborima'.

Tači je pozvao izbeglice
da se vrate kućama, tvrdeći da među njima postoji veliki broj onih koji
se na takav potez ne odlučuju zbog nerešenog s

RS će sprečiti BiH da prizna nezavisno Kosovo

Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da RS ima
kapacitete da spreči da se odluka o eventualnom jednostranom
proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije prihvati u Bosni i
Hercegovini.

Dodik je na konferenciji za novinare u Beogradu naglasio da takva
odluka ne može da bude prihvaćena i da RS neće dati svoju saglasnost za
nezavisnost Kosova.

"To je jasan stav koji niko ne treba da proverava. Mi smo i dalje na
stanovištu da u Savetu bezbednosti UN treba da se postigne dogovor, a
bilo kakva unilateralna akcija neće biti podržana", rekao je Dodik.

Na pitanje šta će RS učiniti ukoliko Albanci, ipak, proglase
nezavisnost, Dodik je odgovorio da će RS odbiti zahtev da se ona prizna
u BiH, istakavši da to nije beznačajno.

"RS će odbiti zahteve prema BiH da se prizna nezavisnost i mislimo da
to nije beznačajna stvar, jer je BiH zemlja, u regionalnom smislu,
veoma bliska tom problemu i ako imate jednu takvu situaciju da susedi
ne priznaju takvo stanje onda treba da se zamisle oni koji to učine, a
koji su hiljadama kilometara daleko odavde", rekao je Dodik.

Premijer RS je ocenio da razlozi za nezavisnost Kosmeta nisu validni,
te da je uveren da je nabolje rešenje za Kosmet ono koje predlaže
Beograd, a to su dijalog i kompromis.

(agencije/MONDO)

Džordž Kluni brani Kosovo

Poznati holivudski glumac Džordž Kluni najavio je u izjavi frankfurtskim "Vestima" da će, zajedno sa kolegama, organizovati protest protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

"Uskoro ću sa koleginicom i prijateljicom Šeron Stoun i njenim prijateljima iz detinjstva, koji su poreklom Srbi, organizovati protest zbog pokušaja da Kosovo proglasi nezavisnost", kazao je slavni američki glumac "Vestima".

Kluni, koji se među prvima pridružio štrajku sindikata scenarista u Holivudu i podržao bojkot svečanosti dodele "Zlatnog globusa", poznat je kao veliki borac protiv nepravde bilo koje vrste.

"Trudim se da svoju popularnost iskoristim za dobrobit čovečanstva, odnosno da pomognem rešavanju brojnih problema koji muče savremeni svet", rekao je on.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun imenovao je u petak Klunija za izaslanika svetske organizacije za mir, zatraživši od njega da posveti posebnu pažnju mirovnim snagama UN širom sveta.

Kluni je poznat kao borac za ljudska prava i ukazivao je na zločine počinjene u sudanskoj oblasti Darfur.

Kao izaslanik mira prisustvovaće sastancima predstavnika zemalja čiji se vojnici nalaze u raznim mirovnim kontingentima, koji će se održavati u sedištu UN u Njujorku.

Svetska organizacija je saopštila da su izaslanici mira pojedinci koji poseduju široko priznate talente u domenu umetnosti, filma, književnosti, muzike i sporta i koji mogu doprineti širenju ideala i aktivnostima UN širom sveta.

Mesić: Najbolje rešenje za Kosovo pregovorima

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je da bi bilo najbolje da
rešenje za budući status Kosova i Metohije bude pronadjeno pregovorima,
a da bi ga trebalo tražiti "na tragu Ahtisarijevog plana".

"Bio bih najsrećniji kada bi se to moglo rešiti pregovorima. Ne znam da
li je to više moguće, ali znam da bi za sve to bilo najbolje", rekao je
hrvatski predsednik u intervjuu za "Novosti".

Mesić je rekao da će Hrvatska, koja je jedna od pet nestalnih članica
Saveta bezbednosti, podržati ono rešenje za Kosovo i Metohiju koje bude
prihvatila većina zemalja Evropske unije, čija će članica uskoro
postati i čija pravila želi da poštuje.

Kad je reč o predsedničkim izborima u Srbiji, Mesić je rekao da će prihvatiti svakog kandidata koga bude izabrao srpski narod.

Hrvatski predsednik je istakao da je Srbima mesto u zakonodavnoj,
izvršnoj i sudskoj vlasti u Hrvatskoj i da su Srbi pridoneli izgradnji
hrvatske kulture i nauke, pa i hrvatske političke misli.

"Šteta je što nijedna vlada do ove nije pozvala srpske predstavnike da
udju u vlast", rekao je Mesić, podsetivši da je u novoj hrvatskoj vladi
potpredsednik Srbin Slobodan Uzelac.

Mesić je rekao da će ulazak Srba u hrvatsku vladu rezultirati
"prepoznavanjem hrvatskog društva kao demokratskog, ne samo u Srbiji,
već i u svetu", izrazivši mišljenje da će ekonomska saradnja Srbije i
Hrvatske time još više ojačati, a "onda, naravno, idu i svi ostali
oblici medjudržavne saradnje".

"Mislim da je u Hrvatskoj sazrelo, pre svega, demokratsko društvo, a
znate da se demokratija uči. Individualizacija krivice dovela je do
toga da prestanu da se okrivljuju kolektiviteti. Onaj ko je počinio
zločin, sa bilo koje strane, trebalo bi za to da odgovara. Mislim da
smo kao društvo dostigli tu zrelost i da kolektiviteti više ne optužuju
druge kolektivitete za dogadjaje iz prošlosti", rekao je Mesić.

Mesić je rekao da će najviši državni vrh Hrvatske odlučivati da li će
biti povučena tužba Zagreba protiv Srbije pred Medjunarodnim sudom
pravde.

Na pitanje da li bi bilo realno očekivati da se Srbi vrate u dovoljnom
broju da bi povratili status konstitutivnog naroda u Hrvatskoj, Mesić
je odgovorio da "moramo da budemo svesni da se ne mogu vratiti svi
Srbi, bez obzira na to koliko mi to želeli" jer, kako je rekao, deo
ljudi je umro, deo je zasnovao porodice negde po svetu i nema želju da
se vrati.

"Hrvatski Ustav je veoma jasan - on tretira sve gradjane ravnopravno,
Srbi su ovde najbrojnija nacionalna manjina. I u tom smislu su najviše
zastupljeni", rekao je šef hrvatske države.

(Tanjug)

Kacin:Nema nezavisnosti Kosova u kratkom roku

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da
eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije neće biti u
veoma kratkom roku i da će stanovništvo, odnosno skupština Kosova,
odlučiti da li će i kada Kosovo biti država.

"Srbija je odavno izgubila Kosovo (...). Sad joj samo treba pomoći da
se okrene sebi i napravi nešto za sebe. Istovremeno treba mnogo da
učinimo za Kosovo i sve ljude dole. To je evropsko pitanje, a ne
pitanje Amerike, Kine, Rusije, jer one neće uložiti novac na Kosovo,
dok je EU spremna na to. Kosovo ne može biti deo EU sve dok ne bude
država", rekao je Kacin u razgovoru za sutrašnji "Glas javnosti".

On je rekao da kao poslanik EP ne sme da odgovori da li će Slovenija u
roku od 24 sata priznati eventualno jednostrano proglašenu nezavisnost
Kosova.

"Ne smem odgovoriti, jer sam poslanik u EP. O tome kada i ako se
proglasi nezavisnost, a to neće biti u veoma kratkom roku", rekao je
slovenački izvestilac.

Kacin je rekao da potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju Srbije EU nije moguće sve dok ne bude jedinstvene procene
EU o saradnji Srbije sa Hagom, mada, kako je objasnio, evropski komesar
za proširenje Oli Ren ima mandat da ga potpiše ako haški tužilac
proceni da je došlo do značajnog napretka.

"Srbija je preuzela obaveze i to mora da odradi", rekao je Kacin, čija
je zemlja od 1. januara preuzela šestomesečno predsedavanje EU.

Na pitanje da li ima bojazni u Briselu da će Srbija odbiti potpis S S P
28. januara, izvestilac EP je odgovorio da "Unija nema straha da će
biti odbijena".

Kacin je rekao da "pravno može biti" da je Kosovo deo Srbije, "ali život je drugo".

On nije želeo da komentariše činjenicu da Rezolucija 1244 Saveta
bezbednosti garantuje Srbiji suverenitet nad Kosmetom sve dok SB ne
odluči drugačije, dodavši da "papir može primiti sve, a život na Kosovu
traži poboljšanje, što nije moguće bez pomoći EU".

Govoreći o pravnoj osnovi na koju bi se EU mogla pozvati za slanje
svoje misije na Kosmet, Kacin je rekao da pored, Rezolucije 1244 i reči
generalnog sekretara UN ima još opcija, ali da je "rano za priču o
njima".

(Tanjug)

Kosovo - "kritična tačka"

Ruski zavničnici u ponedeljak su se oštro usprotivili nezavisnosti
Kosova, ističući da će Rusija "blokirati svaki pokušaj legalizacije te
katastrofe". Oni su ocenili da je rešenje statusa pokrajine došlo do
"kritične tačke".

Kosovski predstavnici, medjutim, ne haju na pretnje Rusije. Predsednik
i premijer Kosova Fatmir Sejdiu i Hašim Tači najavili su da će uskoro
saopštiti kada će i kako Skupština Kosova doneti odluku o proglašenju
nezavisnosti, preneli su prištinski elektronski mediji.

"Mogu da vam kažem da je dinamika rešavanja pitanja vrlo precizna i,
podsećamo, vrlo ubrzana. Posle još nekoliko značajnih susreta koje ćemo
imati, u koordinaciji s prijateljima Kosova, saopštićemo termin kada će
kosovska skupština doneti odluku", rekao je Sejdiu.

U medjuvremenu stigla je i vest da su ministri inostranih poslova
Rusije i Slovenije Sergej Lavrov i Dimitrij Rupel ragovarali o Kosovu,
ali detalji tog razgovora nisu saopšteni.

Novoimenovani stalni predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin
izjavio je da boreći se za suverenitet Srbije, Moskva istupa kao
zaštitnik medjunarodnog prava i naglasio da bi nezavisnost Kosova i
Metohije predstavljala scenario stvaranja presedana.

"Nesumnjivo, mi ćemo blokirati svaki pokušaj legalizacije te
katastrofe. Jer, sadašnja arhitektura evropske bezbednosti plaćena je
krvlju Drugog svetskog rata. Mi smo toliko ljudi izgubili, da ćemo je,
naravno, žestoko štititi", rekao je Rogozin u intervjuu nedeljniku "Itogi".

Prema rečima Rogozina, struktura evropske bezbednosti predstavlja
elementarni kodeks pravila ponašanja, po kojem "ne treba napadati
manjeg, kršiti suverenitet, otkidati parče teritorije druge države samo
zato što ti se to prohtelo".

Ruski predstavnik u NATO-u smatra da bi odvajanje Kosova bio "scenario
stvaranja presedana, za kojim će padati sve" i da je prisutna snažna
tendencija usitnjavanja Evrope, kada "spoljni manipulator" želi da
usitni Evropu na "nacionalne" delove i još ih podeli na ćelije, "umesto
da ima multinacionalne države - Belgiju, Veliku Britaniju, Španiju".

Na pitanje da li je taj "manipulator" Vašington ili neko "iza kulisa",
Rogozin je rekao da "ne pati od špijunskih verzija", ali da nije tajna
da u svetskoj ekonomskoj eliti postoji grupa ljudi koji poriču državu,
kojima je pogodnije da sprovode svoju politiku kada su izbrisane
granice, kada se niko neće protiviti.

"A za to je potrebno rasparčavanje. To su ljudi koji žele da vladaju
svetom. I ako neko kaže da takvih ljudi nema, mogu samo da se
nasmejem",rekao je on, dodajući da je Rusija sada "imuna" na
rasparčavanje, jer je "dovoljno stradala početkom 90-ih, ali nije
dopustila atomizaciju zemlje".

Na pitanje da li je moguć neki novi ruski "desant" na Prištinu, kao
kada je 1999. oko 200 ruskih vojnika prebačeno iz BiH na Kosovo,
Rogozin je rekao da "nema smisla tako mnogo zatezati naše odnose sa
partnerima".

"Smatram da smo već mnogo učinili da bi suverena Srbija osetila u sebi
snagu i volju da radi na osnovu sopstvenog ustava, istorije, izražene
volje svog naroda, da bi zaštitila svoju celovitost", rekao je
predstavnik Rusije u NATO.

Situacija oko rešavanja statusa Kosova i Metohije "došla je do kritične
tačke", izjavio je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Vladimir
Titov
i istakao da je Rusija ubedjena da je i dalje mogućno pronaći
kompromisno rešenje ali da je za to potrebno balansirati pregovarački
proces i odustati od uveravanja Prištine da je nezavisnost unapred
odredjena.

"U odsustvu želje (naših) partnera da to učine i jeste razlog ćorsokaka
do kog se došlo. Ne bismo želeli da se shvati da je protivpravni
pristup bio pogrešan, tek kada dogadjaji postanu nepovratni", naglasio
je Titov u izjavi Itar-Tassu.

Prema njegovim rečima, "neke zemlje ne skrivaju da su se odredile u korist podrške jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova".

"Radi se u suštini o izboru da li će dalji razvoj dogadjaja biti u
okvirima opštepriznatih pravnih koordinata, kojih se medjunarodna
zajednica pridržava u rešavanju kriza, ili će biti preduzeti pokušaji
da se takav pristup zemeni opasnim eksperimentima za balkansku i
svetsku stabilnost", rekao je Titov.

Rusija zbog toga, istakao je zamenik šefa ruske diplomatije, predlaže
da se izradi "mapa puta", koja će odrediti poteze etapnog kretanja ka
konačnom cilju - kompromisnom ishodu za status.

"Nameravamo do kraja da koristimo mogućnosti očuvanja situacije u
pravnom okviru, pod kontrolom Saveta bezbenosti UN, koji ima glavnu
odgovornost za podršku miru i bezbednosti u svetu", dodao je Titov.

Rusko ministarstvo inostranih poslova saopštava da su Sergej Lavrov i
Dimitrij Rupel razmotrili pitanje rešavanja kosovskog problema.

Dvojica zvaničnika su u telefonskom razgovoru razmotrili medjunarodna
pitanja uključujući i situaciju u vezi s rešavanjem problema Kosova.

"Izražena je obostrana zainteresovanost za tesnu saradnju u kontekstu
predsedavanja Slovenije EU, u prvoj polovini 2008. godine, i razmotrena
su aktuelna pitanja odnosa Rusije i EU", dodaje se u tom saopštenju.

(agencije/MONDO)

PS SE: Usvojena rezolucija o Kosovu

Nacrt rezolucije o razvoju u procesu rešavanja statusa Kosva usvojen je u utorak u Parlamentarnoj
skupštini Saveta Evrope u Strazburu sa 96 glasova za i 48 protiv. Prilikom glasasnja, bilo je 24 uzdržanih.

U nacrtu rezolucije, koji je predložio lord Rasel-Džonston, Savet
bezbednosti UN se poziva da prevazidje razlike i nametne rešenje za
Kosovo, jer su mogućnosti za kompromis iscrpljene, a nerešen status
doprinosi nestabilnosti čitavog regiona.

U raspravi o amandmanima usvojena su dva amandmana delegacije Srbije.
Usvojen je amandman u kojem se navodi da se Parlamentarna skupština
zalaže za pronalaženje alternativnih načina za nastavak pregovora i
postizanje kompromisnog rešenja.

Usvojen je i amandman kojim se iz rečenice "ne treba
isključiti da se kosovska skupština odluči za jednostrano proglašenje
nezavisnosti", briše nastavak koji glasi "ako Savet bezbednosti ne bude
u stanju da postigne jednoglasnu poziciju i nametne rešnje".

Usvojene su i preporuke rezolucije sa 104 glasa za i 46 protiv.

Srpska delegacija je glasala protiv rezolucije Parlamentarne skupštine
Savete Evrope (PS SE) o Kosovu, ali je zadovoljna izmenama.

"Nismo glasali za rezoluciju ni za preporuke zato što rezolucija nije
izmenjena do kraja, a preporuke su izmenjene kako mi nismo želeli”,
rekao je Tanjugu šef srpske parlamentarne delegacije Miloš Aligrudić.

U rezoluciji je ostao deo u kome "Skupština poziva zemlje članice, koje
su u isto vreme i članice EU, da zauzmu jedinstvenu poziciju o pitanju
budućeg statusa Kosova, kao i prema jednostranoj deklaraciji
nezavisnosti Skupštine Kosova".

"Ovaj član, čije je brisanje tražila srpska delegacija u amandmanima,
dobija novo značenje sa prihvaćenim izmenama", tumači Aligrudić.

"Pošto je kontekst rezolucije naklonjen nastavku pregovora, ispada da
je PS SE pozvala članice da budu protiv jednostrane nezavisnosti
Kosova", rekao je šef srpske delegacije.

Za srpsku delegaciju je bila sporna i izmena u preporukama Komitetu
ministara Saveta Evrope da pozdravi moguće slanje misije EU na Kosovo.

"Taj predlog je neprihvatljiv i zbog toga nismo glasali za rezoluciju.
Cilj rezolucije, medjutim, nije bio u tome, već u pozivanju na
nametanje rešenja i priznanje jednostranog proglašenja nezavisnosti. Tu
nameru smo osujetili i zbog toga smo zadovoljni ukupnim rezultatima”,
rekao je Aligrudić.

Predstavljajući nacrt rezolucije o procesu rešavanja statusa Kosova Rasel-Džonston je rekao da u odsustvu obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo, nezavisnost predstavlja jedino održivo rešenje i da podržava plan za Kosovo izlasnika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija.


Parlamentrna skupština SE poziva "članice Saveta bezbednosti UN da prevazidju razlike i nametnu rešenje" za Kosovo.

Ocenjuje se i da je "neuspeh da se postigne kompromis tokom perioda
angažovanja posredničke 'trojke' otvorio period velike neizvesnosti" i
da ne treba isključiti mogućnost da kosovska skupština jednostrano
proglasi nezavisnost, ako "Savet bezbednosti ne bude u stanju da
postigne jednoglasnu poziciju i nametne rešenje".

Apelujući na Beograd i Prištinu da deluju razumno, pozivaju se i
članice SE koje su u EU da usvoje jedinstvenu poziciju po pitanju
statusa Kosova i prema mogućem jednostranom proglašenju nezavisnosti.

Istovremno se ponavlja čvrsta privreženost saradnji sa Srbijom u
konsolidovanju njene demokratije, kao i spremnost da joj se pomogne da
"postane izvor dugoročne stabilnosti regiona" i na putu koji vodi
članstvu u EU.

U preporukama koje prate predlog rezolucije, traži se "da proces
statusa ni na koji nači ne bi trebalo da skrene pažnju... sa primene
standarda za Kosovo" i poziva da Kosovo, nezavisno od budućeg statusa,
"bude multietnička oblast bezbedna za sve one koji na njemu žive".

U raspravi o predloženom tekstu, posle Rasela-Džonstona govorio je
izvestilac Pieter Omtzigt koji je u ime Odbora za pravna pitanja i
ljudska prava podržao nacrt rezolucije i nacrt preporuka lorda
Rasela-Džonstona.

Omtzigt je ocenio da je poštovanje ljudskih prava na Kosovu na niskom
nivou. On je preneo zaključke svog odbora da je potrebno osigurati punu
primenu standarda na polju demokratije, vladavine zakona i ljudskih
prava svih ljudi na Kosovu, kao i da je sada, "u sadašnjoj klimi
političkih tenzija" još neophodnije da se podstiču pravda i povernje.

Odbor je ocenio i da "svako buduće rešenje treba da ima cilj da se
osigura puna primena 'Standarda za Kosovo'" i "jačanje mehanizama za
zaštitu ljudskih prava na Kosovu".

Evropska narodna partija je saopštila da u toj grupi postoje neslaganja
oko Džonstonovih zaključaka o statusu Kosova kojima se predlaže
nezavisnost, kao i oko predvidjenog roka i oko toga ko je zadužen da
donese odluku o budućem statusu.

"I dalje ima mesta za dijalog, a zaustavljanje dijaloga bi bi negativan
faktor. Pobeda jedne strane i poraz druge nije najbolje rešenje", rekao
je predstavnik te grupe u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS
SE), upozoravajući na opasnost od stvaranja presedana.

Savez liberala i demokrata je podržao Džonstonove zaključke o
neophodnosti nezavisnosti Kosova, predstavljajući situaciju u kontekstu
posleratne situacije koja se ne može primeniti na druge slučajeve u
svetu.

Debata se pretvorila u oštru polemiku britanskog parlamentarca, koji je
kritikovao stav Rusije prema Kosovu, i predstavnika ruske delegacije
Konstantina Kosačova, koji je uzvratio na optužbe.

Kosačov, koji je govorio u ime Evropske demokratske grupe, poručio
je Džonstonu da mora da poštuje druga mišljenja u Parlamentu, iako su
drugačija od njegovih, kao i da ne vredja Rusiju poredeći je sa
medvedom koji gazi male.

Ruski poslanik je insistirao na zalaganju Rusije za poštovanje medjunarodnog prava da bi se izbegla primena sile i novi sukobi.

On je ocenio da je kosovska kriza nastala i zato što je separatizam
podržavan spolja, od Amerike i nekih evropskih zemalja, koje su slale
jasne poruke i time obesmislile pregovore o budućem statusu.

Socijalistička grupa je saopštila da je reč o "izuzetno osetljivom i
eksplozivnom pitanju" koje zahteva više opreznosti. Ta grupa se
založila za poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 koja
garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i za
medjunarodni okvir rešavanja ovog pitanja.

"EU i NATO se igraju vatrom zato što hoće da postave secesionističkog
predsednika, što može da dovede do toga da se konflikt proširi na druge
zemlje", smatra ova politička grupa.

"Naša grupa potpuno odbacuje mogućnost jednoglasnog proglašenja
nezavisnosti", poručio je njen predstavnik u PS SE, zalažući se za
nastavak pregovora.

Generalni sekretar SE Teri Dejvis izjavio je da odluku o budućem
statusu Kosova i Metohije treba da donese Savet bezbednosti Ujedinjenih
nacija.

Dejvis je na konferenciji za novinare, medjutim, ocenio da su sve manje šanse da to pitanje bude rešeno u svetskoj organizaciji.

"Nisam optimista na osnovu razgovora sa predstavnicima UN", rekao je
on, dodajući da je, ukoliko bude jednostrano proglašena nezavisnost
Kosova, na vladama da donesu odluku o tome da li će priznati novu
državu ili ne.

Generalni sekretar SE je rekao da je svestan zabrinutosti da bi
eventualna odluka o nezavisnosti mogla da ima posledice u regionu, a
naročito u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, ali i šire.

(agencije/MONDO)

Teri Dejvis: Kosovo je deo Srbije

Kosovo je deo Srbije, a granice država ne određuje Savet Evrope, već se
tim pitanjem bavi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, izjavio je
generalni sekretar Saveta Evrope (SE) Teri Dejvis u intervjuu dnevniku
"Nezavisimaja gazeta".

Ističući da "u Savetu bezbednosti UN postoje ogromne teškoće da se to
pitanje reši", Dejvis je rekao da kosovski Albanci najavljuju
jednostrano proglašenje nezavisnosti.

"Ako se to zaista desi, ministarski komitet SE treba da reaguje", rekao
je generalni sekretar SE, ne želeći, međutim, da prognozira kakvo će
biti reagovanje komiteta.

"Nije tajna da evropske države ne mogu da se dogovore među sobom. One
nemaju jedinstven pristup problemu Kosova", rekao je Dejvis.

Istovremeno potpredsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE)
Konstantin Kosačov izjavio je da je na kraju napete diskusije, koja je
trajala bezmalo godinu dana,Skupština donela principijelno važnu
rezoluciju.

Formulacije PS SE o statusu Kosova sada ne mogu da ignorišu ni Evropska
unija, ni druge međuanrodne organizacije koje razmatraju sudbinu te
srpske pokrajine, rekao je on ruskim novinarima u Strazburu posle
sednice Skupštine.

Rezolucija o važnosti pronalaženja uzajamno prihvatljivog, kompromisnog
rešenja za status nastavkom dijaloga i pregovora usvojena je bez obzira
na protivljenje izvestioca lorda Rasela Džonstona i niza drugih
poslanika, rekao je Kosačov,prenosi Itar-Tass.

U tekst je uvršten amandman koji su uneli šefovi srpske i ruske
delegacije o "nastavku pregovora na osnovu Rezolucije 1244 SB UN sa
ciljem postizanja kompromisnog rešenja, koje zadovoljava sve strane", a
istovremeno je iz teksta rezolucije izbačeno pozivanje na podršku
svrsishodnosti davanja Kosovu nezavisnosti, rekao je Kosačov.

"Iako rešenje PS SE nema pravno obavezujući karakter ni za EU, ni za SB
UN niti NATO, to je jasno izražena politička volja Skupštine, koja
predstavlja 800 miliona Evropljana. Zato će EU teško moći da ignoriše
takvu poziciju", smatra ruski parlamentarac.

Prema rečima Kosačova, diskusija je potvrdila da bi davanje
nezavisnosti Kosovu zabrinulo mnge u SE, jer može izazvati nepredvidive
posledice, uključujući i u mnogim zemljama Saveta Evrope.

To što su za srpsko-ruske predloge rezolucije glasale mnoge delegacije,
uključujući i zemalja članica EU, svedoči da se o konsolidovanoj
poziciji EU o tom pitanju još ne može govoriti, smatra on.

"A ako EU i ostvari takvu poziciju, ne može da ignoriše današnju
rezoluciju PS SE u korist nastavka pregovora o statusu, a ne u korist
priznanja nezavisnosti Kosova", naglasio je on.

(Tanjug/MONDO)

Pritisak SAD na zemlje EU da priznaju Kosovo

"Politika" je objavila interne beleške slovenačkog Ministarstva
spoljnih poslova koje svedoče o tome da Američki Stejt department
forsira evropske zemlje da što pre priznaju nezavisnost Kosova i
podstiče Sloveniju, koja predsedava EU, da to prva učini.

"Politika" je imala uvid u dokument, čije delove objavljuje i
ljubljanski "Dnevnik", i u kome Rozmari Di Karlo, zamenica pomoćnika
državnog sekretara Kondolize Rajs, objašnjava kako je savetovala
Albance da sednicu kosovskog parlamenta, na kojoj će proglasiti
nezavisnost, sazovu u nedelju, jer onda "Ruska Federacija neće imati
vremena da sazove Savet bezbednosti".

Pomoćnik državnog sekretara zadužen za evropske poslove Danijel Frid
tokom razgovora je izneo uverenje da "šest država članica EU u početku
neće priznati Kosovo, ali ako ga prizna bar 15 od 27 EU država - to će
biti sasvim dovoljno".

Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će istražiti
kako je njegov interni dokument o razgovorima sa američkim zvaničnicima
o Kosovu i drugim pitanjima, dospeo do listova koji su ga danas
navodili, a na konsultacije će biti pozvan i slovenački ambasador u SAD.

MIP Slovenije je odlučio da u Ljubljanu pozove na konsultacije svog
ambasadora u SAD Samuela Žbogara, sprovede internu istragu i pooštri
pristup svojim kompjuterskim informacijama.

Slovenački premijer Janez Janša je odlučno odbacio sumnje da bilo ko diktira Sloveniji u pogledu EU.

"Slovenija se usklađuje unutar EU, EU se usklađuje sa drugim partnerima
i saveznicima u svetu. Ona vodi taj dijalog", rekao je Janša.

Listovi su preneli da je Frid objasnio da će slovenačko vođstvo u ulozi
predsedavajućeg EU tako biti od ključne važnosti, i dodao da SAD zasad
izbegavaju izjave u pogledu nezavisnosti Kosova, ali će među prvima
priznati Kosovo kada kosovske vlasti posle srpskih izbora obznane
nezavisnost.

Frid kaže i da se SAD trude da Kosovo tokom prvih dana prizna što više
država izvan EU, te da snažno lobiraju u Japanu, Turskoj, kao i u
arapskim državama koje su, kaže, izrazile spremnost da Kosovo priznaju
bez odlaganja.

"Politika", pozivajući se na "integralne delove slovenačkih beleški",
navodi da je politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Slovenije
Mitja Drobnič bio potkraj decembra u Vašingtonu gde je razgovarao sa
najvišim predstavnicima Bušove administracije.

Centralna tema bila je razrada plana proglašenja "koordinisane
deklaracije nezavisnosti" (CDI, Coordinated Declaration of
Independence), u odnosu na prethodni plan o jednostranoj deklaracije
nezavisnosti (UDI, Unilateral Declaration of Independence) Kosova.

Kako se navodi, vodeća ličnost tokom razgovora sa predstavnikom (tada
buduće) predsedavajuće zemlje EU bio je Frid, kao i troje zamenika
pomoćnika američke ministarke spoljnih poslova.

Oni su u razgovoru s visokim predstavnikom slovenačkog Ministarstva
spoljnih poslova, a uoči slovenačkog preuzimanja predsedavanja
Evropskoj uniji, razradili taktiku i dali uputstva po pitanju koraka
potrebnih za proglašenje državnosti Kosova.










Frid je pozdravio
oštru izjavu slovenačkog ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela u
pogledu Kosova (već je predložio državnoj sekretarki Rajs da čestita
kolegi Rupelu).

Drobnič je predstavio slovenačko viđenje proceduralnog pristupa EU
rešavanju statusa Kosova (tu se pominje da treba pripremiti zaključke
za vanredno zasedanje Saveta ministara EU posle proglašenja
nezavisnosti).

Naglasio je neophodnost jedinstva država članica, koje će se
demonstrirati slanjem misije, za šta je najpre potrebna odluka Saveta
ministara, pa poziv generalnog sekretara UN.

Misiju EU bi na Kosovo trebalo uputiti u roku od deset sedmica po
odluci Saveta ministara EU. Kosovska vlada, prilikom proglašenja, treba
da pozove misiju, odnosno njen deo koji se zove Međunarodna civilna
uprava (International Civilian Office – ICO), jer je tu reč o deobi
suverenosti sa ICO. Pravna osnova za ICO postoji u Rezoluciji 1244 SB
UN.

Drobnič je zatražio podršku Frida da dobije izjavu od generalnog
sekretara UN radi podrške slanju misije EU, jer neke države članice
imaju problema sa usvajanjem odluke o slanju misije bez saglasnosti UN.

Frid je, kad je reč o podršci generalnog sekretara UN slanju evropske
misije na Kosovo, pomenuo da je Ban Ki Mun pod pritiskom Ruske
Federacije i stoga u teškoj situaciji.

SAD imaju garanciju da generalni sekretar UN neće sprečavati slanje
evropske misije, a u razgovoru s njim čelnici SAD će ponovo ukazati na
pomenutu želju EU.

Frid je naglasio da proceduralne odluke ne smeju dovesti do kašnjenja slanja misije, pošto "vreme curi”.

SAD će podržati generalnog sekretara UN u slučaju ako bude imao
probleme sa Ruskom Federacijom, a Republika Slovenija mora da se unutar
EU izbori za što brže slanje misije na Kosovo.

U Uniji postoji uverenje da s proglašenjem samostalnosti Kosova treba
sačekati dok ne prođe drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji (3.
februar), jer srpska strana to može da iskoristi za odugovlačenje.

Što se tiče priznanja svih država članica EU, Frid smatra da se oko
toga ne treba brinuti, jer je bitna odluka o evropskoj misiji.
Naglašava da je tu dovoljna Rezolucija 1244 i obrazovanje ICO, pri čemu
se ne treba obazirati na kritičke stavove i izjave Ruske Federacije i
Srbije. On podstiče Sloveniju da u fazi priznavanja bude prva koja će
priznati državu Kosovo.

SAD za sada izbegavaju otvorene izjave o nezavisnosti Kosova, ali će ga
među prvima priznati kada kosovske vlasti to obznane. SAD se trude da
Kosovo u prvo vreme prizna što više država izvan EU i zato snažno
lobiraju u Japanu, Turskoj, arapskim državama koje su izrazile
spremnost da Kosovo priznaju bez odlaganja.

Metju Briza, zamenik pomoćnika Kondolize Rajs za evropske poslove,
zadužen za Kavkaz, objašnjava da će Turska verovatno biti kooperativna
(muslimanske veze, pitanje turskog severnog Kipra), pa verovatno neće
biti problema u vezi sa slanjem misije na Kosovo.

Što se tiče priznanja SAD, unutrašnji postupak je veoma jednostavan -
Stejt department treba da da preporuku Nacionalnom savetu za bezbednost
i onda predsednik potpisuje odluku o priznanju.

Kosovski Albanci će proglasiti nezavisnost u dogovoru sa SAD i EU, a
sačekaće krajnje rezultate izbora u Srbiji pošto im je više u interesu
da srpski predsednik bude Tadić, a ne Nikolić.

Generalni sekretar UN onda samo mora da istakne "facts on the ground
have ćanged" (promenile su se okolnosti na terenu) i pozove EU da
pošalje misiju u pokrajinu. Ban Ki Munu za to nije potrebna odluka SB.

Drobnič je, na kraju, istakao važnost privrednog i političkog razvoja
Kosova posle procesa koordinirane deklaracije nezavisnosti i priznanja,
jer je to ključno za uspeh, odnosno ekonomski razvitak, stvarnu
samostalnost i približavanje Kosova evroatlantskim strukturama i
standardima.

On je istakao spremnost Slovenije da poveća svoje prisustvo u
kontigentu Kfora (od trenutnih 130 na 350 u 2008). Slovenija ulaže
napore za oživljavanje i nadgradnju tzv. solunske agende iz 2003, koja
je državama zapadnog Balkana ponudila evropsku perspektivu.

Kad je reč o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa
Srbijom, Drobnič je objasnio da Belgija i Holandija insistiraju na
doslednom poštovanju uslova Haškog tribunala. Oli Ren je, po analogiji
s Hrvatskom, predlagao osnivanje Task Force za saradnju sa sudom u
Hagu… Upozorio je na mogućnost sklapanja samo ekonomskog dela sporazuma.

Di Karlo i Bert Bron iz Nacionalnog saveta za bezbednost ukazuju da bi
bilo veoma dobro ako bi Srbija SSP potpisala pre proglašenja
deklaracije o nezavisnosti Kosova, jer bi u suprotnom to delovalo kao
nagrada EU za gubitak Kosova, što Srbi ne bi dobro prihvatili.

SAD će razgovarati sa Holandijom i istaknuti da će više pomoći regiji
ako omoguće Srbiji dalji put ka EU, nego ako budu insistirali na
doslednom poštovanju saradnje sa Haškim sudom. Možda bi pomoglo kad bi
novi tužilac (Serž) Bramerc posetio Srbiju i dao podsticajnije ocene od
onih koje je u svom poslednjem izveštaju dala Karla del Ponte.

(Tanjug)

Koštunica: Nemamo pravo da poklonimo Kosovo

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da "postoji samo
jedan pravni način da Kosovo postane nezavisno, a to je da ga Srbija
pokloni".

Koštunica je gostujući u subotu uveče na RTS-u kazao da "ove generacije
nemaju pravo da poklone Kosovo i Metohiju, ni po Ustavu, ali ni po
moralnim načelima".

On je rekao da ne može da predvidi da li će Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju EU biti potpisan, ali je naglasio da će, ukoliko dođe
misija EU na Kosovo i Metohhiju, taj sporazum biti poništen, jer ga
takva odluka osporava.

"Potpis na SSP se u tom slučaju pretvara u nešto drugo, a ne u ono što
je izvorno.Taj potpis se jednostavno pretvara u potpis za priznanje
nezavisnog Kosova", kazao je Koštunica.

On je podsetio da SSP predviđa očuvanje teritorijalnog integriteta i
suvereniteta zemalja članica EU, poziva se na Povelju UN i Helsinški
akt i samim tim garantuje celovitost Srbije.

"Ovaj drugi aranžman koji se tiče dolaska misije EU na Kosovo, koji je
nagovešten na Samitu EU, 14. decembra, znači nešto drugo. Znači
jednostavno postepeno ostvarivanje Ahtisarijevog plana", rekao je
Koštunica.

On je naglasio da misija EU na Kosovu "poništava SSP". Koštunica je
istakao da postoji potpuna saradnja kada je reč o potpisivanju SSP i da
Srbija godinama gradi sistem i institucije po evropskim standardima i
podsetio da je Srbija uradila mnogo više nego druge zemlje na
približavanju EU.

Koštunica je, govoreći o aneksu koalicionog sporazuma koji je DSS, čiji
je predsednik, sa Novom Srbijom, uputila Demokratskoj stranci pred
drugi krug predsedničkih izbora, istakao da on samo konstatuje i sažima
ono što je predviđeno Rezolucijom Narodne skupštine o Kosovu, koja je
doneta u decembru prošle godine.

On je podsetio da je u Rezoluciji navedno da svaki sporazum koji bi
Srbija sklopila mora biti u funkciji očuvanja suvereniteta i
teritorijalnog integrietata zemlje.

"To u konkretnom slučaju znači da, ako odluka o dolasku misije EU
dovodi u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, onda
postaje sporan sam sporazum o SSP", kazao je Koštunica.

On je dodao da "neko može reći da se SSP može potpisati, a da će odluka
o misiji biti doneta naknadno" i naglasio da tu naknadno donetu odluku
vlada mora proglasiti nevažećom, a Skupština Srbije mora da odbije
ratifikaciju tog sporazuma.

"Smatrali smo da je sve ovo uputno reći unapred. DSS -NS su to
predložile DS unapred. Tu ima nečeg dobrog i odvraćajućeg. Na taj način
mi šaljemo poruku EU da bi trebalo da se pronađe neko rešenje", rekao
je Koštunica i dodao da "ne vidi šta je sporno" u aneksu.

Koštunica je rekao da se Srbija približava "teškom i prelomnom trenutku
kada će biti nesumnjivo proglašena nezavinost Kosova" i da je aneks
način da se podseti na to šta je sadržano u Rezoluciji Skupštine.

"Smatrali smo da je ovo pravi čas da se to kaže. Mi smo to, obraćajući se koalicionom partneru, saopštili", kazao je Koštunica.

Na pitanje da li će se osećati krivim ako Boris Tadić izgubi izbore,
Koštunica je odgovorio da postoje različiti gubici - "oni na izborima i
ozbiljniji - državni gubici".

"Ti ozbiljni gubici su gubitak teritorije jedne države", rekao je premijer.
Koštunica je naglasio da, u slučaju jednostranog proglašenja Kosova,
Srbija to neće prihvatiti i Vlada Srbije će poništiti takvu odluku i
smatraće Kosovo sastavnim delom svoje teritorije.

On je ocenio da će rezultat predsedničkih izbora "teško promeniti odnos Evrope prema Srbiji i Srbije prema Evropi".

"Videćemo ishod izbora. Ali, nešto što je glavni pravac se ne može
promeniti. Na kraju krajeva, ima mnogo zalaganja za Evropu i na jednoj
i na drugoj strani, kada je reč o predsedničkim kandidatima", ocenio je
Koštunica.

(Tanjug)

Beograd neće preduzimati nasilne akcije

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da Srbija
neće preduzimati nikakve nasilne akcije prema Kosovu ako ta srpska
pokrajina proglasi nezavisnost.

"Predlog Srbije je miroljubiv. Srbija neće preduzimati nikakve nasilne
akcije prema Kosovu ako ono proglasi nezavisnost. Važno je da kosovski
Srbi u tom trenutku ostanu deo režima Srbije, za šta ćemo se mi
pobrinuti. Bitno je da kosovski Albanci ne primenjuje nikakvo nasilje
prema Srbiji i prema Srbima. Mi prosto želimo da takav način rešavanja
naših sukoba ostane u prošlosti", rekao je Samardžić u intervju TV
stanici "Top čenel" iz Tirane.

Samardžić je naglasio i da je Vlada Srbije čvrsto protiv podele Kosova
i Metohije, i da to nije bila strategija srpskog pregovaračkog tima.
Dodao je da Srbija neće podržati podelu kao trajno rešenje ako do nje
de fakto i dodje.

"Kao centralna država u regionu, Srbija je svesna osetljivosti granica
i mogućnosti lančanih reakcija", naglasio je ministar za Kosovo i
Metohiju.

Srbija želi da Kosovo zadrži u medjunarodno-pravnom smislu, dok se u
ostalim aspektima života kosovskih Albanaca ne bi mešala, naveo je
Samardžić i dodao da predlog Beograda nudi sve prednosti albanskom
stanovništvu na Kosovu i stepen autonomije koji danas nema nijedna
teritorija u svetu.

On smatra da je "neophodno dati šansu mirnom razvoju, kada prodje
period eventualnog revanšizma na Kosmetu". "Nakon što Albanci budu
zaista upravljali svim aspektima svakodnevnog života na Kosmetu i budu
dokazali da su sposobni da budu stvarno odgovorni za svoju upravu, onda
se može razgovarati o konačnom rešenju statusa", rekao je Samardžić.

Na pitanje novinara "Top čenela" o mogućnosti sprovodjenja referenduma
za nezavisnost Kosova, Samardžić je odgovorio da "referendum nije
način, jer je uvek pitanje jedinice na kojoj bi se on organizovao".
"Zašto on onda ne bi bio i u Srbiji? Bolji način je politički dogovor",
poručio je Samardžić.

(agencije/MONDO)

UN: Kosovo "evropska stvar",Rusija: Ne misiji

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je u Bratislavi da je
budućnost Kosova "u principu evropska stvar", a da će se UN
interesovati za razvoj zbivanja i u odgovarajućem trenutku preduzeti
svoje korake.

Sa druge strane, iz Rusije stiže upozorenje da jednostrano proglašenje
nezavisnosti Kosova i njegovo priznavanje može "de facto" dovesti do
podele pokrajine, kao i da bi slanje misije EU u pokrajinu bilo loše
rešenje.

Ban Ki Mun je na konferenciji za novinare, uz ocenu da je "Kosovo u
principu evropska stvar" dodao da svetska organizacija prima k znanju
da EU namerava da pošalje svoju misiju na Kosovo, ne želeći da je dalje
komentariše.

On je drugog dana posete Slovačkoj razgovarao sa slovačkim predsednikom
Ivanom Gašparovičom, a rešavanje statusa Kosova bila je ključna tema.

Generalni sekretar UN upozorio je, međutim, da će za Kosovo i misiju
upravo EU snositi odgovornost, a da UN u odgovarajućem trenutku
nameravaju da preduzmu oko Kosova neke korake, ali nije precizirao
kakve.

"Za mene će na Kosovu prioritet biti zaštita života i očuvanje onoga što je do sada postigao UNMIK", rekao je Ban Ki Mun.

Ban Ki Mun planira da se uskoro susretne s predstavnicima EU i balkanskih država da razmotre razvoj zbivanja na Kosovu.

Prvi čovek svetske organizacije današnji, drugi dan posete Bratislavi
počeo je razgovorima sa slovačkim predsednikom Ivanom Gašparovičem, pre
svega na temu budućnosti Kosova.

Slovački predsednik kazao je da se sada čini da je nezavisnost
pokrajine već gotova stvar, ali da Slovačka neće pokazivati inicijativu
da prizna novu državu.

"Jednostrana odluka o tome da li će Kosovo biti samostalna država ili
ne, čini se, već je sigurna. Veći problem je šta će biti posle toga",
rekao je Gašparović novinarima posle susreta s Ban Ki Munom i dodao da
se ne zna "da li će tu ostati vakuum", odnosno da se po pitanju Kosova
neće ništa odlučivati, već će sami odlučivati "bilo kosovski Albanci
bilo Srbi".

Slovačka, prema rečima svog predsednika, neće žuriti da novu državu prizna, ali neće ni blokirati zajednički stav EU.

"Još uvek nije jasno kako će postupati kosovski Srbi, Srbija,
Makedonija i Albanija. Slovačka će na nastanak (samostalnog) Kosova
reagovati i na osnovu njihovih stavova", rekao je Gašparovič.

Posetu Slovačkoj Ban Ki Mun završava razgovorima sa predsednikom
parlamenta Pavolom Paškom i premijerom Robertom Ficom, a očekuje se da
će teme biti Kosovo, nasilje u Keniji, međunarodnoj bezbednosti i
razoružanju.


Rusija: Razmatranje o Kosovu, teatar apsurda

Predstavnik ruskog ministra spoljnih poslova za Balkan Aleksandar
Bocan-Harčenko izjavio je da jednostrano proglašenje nezavisnosti
Kosova i njegovo priznavanje može "de facto" dovesti do podele
pokrajine.

Na proširenoj sednici Komiteta za međunarodne odnose ruske Dume,
Bocan-Harčenko je rekao da će zapad tako doći do varijante koju je
ranije smatrao najgorom i protiv koje se borio.

Bocan-Harčenko je naveo da postoji suštinska veza Srbije sa Srbima u
severnom delu Kosova, da ih Beograd i finansijski pomaže i da "ništa
neće biti prepreka da se integracija nastavi bez mnogo teškoća".

Ruski diplomata nije isključio mogućnost da Srbi, nakon eventualnog
priznanja nezavisnosti Kosova, otkažu gostoprimstvo snagama NATO-a i
EU, navodeći da može doći do novog talasa izbeglica, kao i novih
ekscesa, kako na jugu Srbije gde žive Albanci, tako i u Makedoniji.

Bocan-Harčenko je rekao da su predsednik Srbije Boris Tadić i premijer
Vojislav Koštunica tokom nedavne posete Moskvi stavili do znanja da su
spremni na dalje pregovore, ali da neće pristati na nezavisnost i
odvajanje dela njene teritorije.

"Beograd je spreman da preuzme mere kao odgovor na nezavisnost, ne
vojnog karaktera, ali kako smo razumeli, reč je o ekonomskim merama,
ali i kroz saradnju sa Srbima na Kosovu", rekao je on.

Bocan-Harčenko je naveo da Rusija aktivno "radi" sa EU i NATO kako bi
ukazao na posledice koje može dovesti jednostrano proglašavanje
nezavisnosti "na čemu se radi svakog dana, pre svega SAD".

Ruski diplomata je ocenio da šanse za nastavak pregovora o Kosovu postoje, ali da su "svakim danom bliže nuli".

Rekao je da napetost na Kosovu raste svakog dana i da Rusija neprestano radi na tome da se proces vrati u pravne okvire.

Bocan-Harčenko kritikovao je namere EU da pošalje misiju na Kosovo,
navodeći da EU "izvrće naopako Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN ne
bi li našla navodnu pravnu osnovu za priznanje nezavisnosti Kosova".

"Sve što se sada dešava u razmatranju kosovskog problema sa zapadnim
zemljama podseća na teatar apsurda. Zapad, a pre svega Amerika, idu na
proglašenje nezavisnosti Kosova. Pitanje je samo vremena, jer su Srbima
dali mogućnost da mirno održe izbore", rekao je on.

Bocan-Harčenko je na kraju rekao da postoji poseban pritisak Amerike na
generalnog sekretara UN, ali da i Rusija "sa njim ozbiljno radi", tako
da postoji osnova da će se generalni sekretar ipak orijentisati pre
svega na rešenje u skladu sa Poveljom UN.

(Beta/na slici Ban Ki Mun i Ivan Gašparovič)

"Zakulisne radnje" Brisela, Priština čeka EU

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je zabrinutost
"zakulisnim" pripremama zapadnih zemalja da se uz zaobilaženje Saveta
bezbednosti UN na Kosovo pošalje misija EU, i pozvalo ih da se uzdrže
od "destruktivnih poteza".

"U poslednje vreme procurele su u javnost informacije o zakulisnim
aktivnostima zapadnih država, sve do direktnog pritiska na generalnog
sekretara UN i na predsedništvo EU, kako bi se orgaznizovalo slanje
misije EU na Kosovo, uz zaobilaženje Saveta bezbednosti UN i ojačala
vojna komponenta mirovne operacije u pokrajini (Kfor)", navodi se u
saopštenju ruskog ministarstva.

Dodaje se da se "aktivno obrađuju takozvani sumnjičavi u redovima EU u
cilju brzog priznavanja Kosova u slučaju da jednostrano proglasi
nezavisnost", a da komanda Kfora razrađuje planove za smirivanje
srpskog stanovništva koje je protiv nezavisnosti te srspke pokrajine.
"Takva dejstva kod nas izazivaju ozbiljnu zabrinutost i zahtevaju
adekvatnu reakciju", ističe se u saopštenju ruskog ministarstva.

Ministarstvo napominje da su mandati međunarodnih snaga na Kosovu bili
utvrđeni Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, da je civilna misija
stvorena na osnovu predloga generalnog sekretara UN koji je odobrio
Savet bezbednosti. "Zato svaka izmena karaktera, sastava ili
operativnog plana dejstava međunarodne civilne misije zahteva nove
odluke Saveta bezbednosti, što će biti moguće samo uz saglasnost
Beograda i Prištine", navodi se u saopštenju.

Rusko ministarstvo je ukazalo da razume napore EU da igra aktivniju
ulogu u rešavanju kosovskog problema, ali je podsetilo da to može da
čini samo uz poštovanje navedenih uslova.

Navodi se da bilo koji koraci na reformi međunarodnih snaga na Kosovu,
uz zaobilaženje Saveta bezbednosti protivureče rezoluciji 1244 i
opštepriznatim principa mirovnih operacija. "Računamo da će generalni
sekretar UN i naši partneri shvatiti pogubne posledice jednostranih
scenarija i uzdržati se od koraka koji prete da postanu destruktivni
presedan za sistem međunarodnih odnosa", dodaje se u saopštenju.



Itar-Tass: Kalendar proglašenja nezavisnosti

Ruska agencija Itar-Tass razmotrila je mogući "kalendar
samoproklamovanja nezavisnosti" Kosova i Metohije, ističući mišljenje
eksperata za evropsku politiku da je preduslov za takav potez Prištine
odluka EU o slanju svoje misije u pokrajinu.

Redovna sednica Saveta Evropske unije na nivou šefova diplomatije biće
održana 18. februara, koji se smatra rokom za donošenje odluke o
upućivanju civilne misije od 1.800 policajaca i pravnika na Kosovo. Po
mišljenju neimenovanih eksperata na koje se poziva ruska državna
agencija, to je "obavezan uslov za proglašenje nezavisnosti".

Ruska agencija navodi da "niko ne sumnja" da deklaracija o nezavisnosti
neće biti doneta pre drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji, 3.
februara, jer "Brisel od Prištine oštro zahteva da se do tog datuma
uzdržava od bilo kakvih poteza usmerenih na nezavisnost, da ne nanesu
udarac pozicijama proevropskog predsednika Srbije Borisa Tadića".

"Albanci su već najavljivali da žele da proglase nezavisnost nedugo pre
zasedanja Saveta EU, da bi dali mogućnost vodećim evropskim zemljama da
priznaju pojavu nove države", navodi Itar-Tass i dodaje da "u EU teže
da se ta odluka odloži bar do početka proleća kako bi ostavili sebi
vremena da ubede što više zemalja da priznaju jednostranu nezavisnost
Kosova".

Ističući da formalno EU, koja je međunarodna organizacija, nije
nadležna da priznaje ili ne priznaje nezavisnost i da su to prerogativi
njenih članica, agencija navodi da Unija u isto vreme ima jedinstvenu
spoljnu politiku i da će Brisel nesumnjivo težiti da formuliše evropski
odnos prema tom pitanju.

"U Briselu će 13. marta biti održan redovni samit EU, koji će, prema
ocenama eksperata, biti idealan teren za izradu konsenzusa o Kosovu
koje će do tada sa 99 odsto verovatnoće proglasiti nezavisnost", navodi
Itar-Tass.

(agencije/MONDO)

Rojters:Kosovo nezavisno 10. ili 18.februara?

Kosovo će uz podršku Zapada proglasiti nezavisnost 10. ili 18. februara
u zavisnosti od ishoda drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji,
javlja agencija Rojters pozivajući se na diplomatske i političke izvore.

"Ako pobedi (kandidat radikala Tomislav) Nikolić, onda će to biti 9.
ili 10." februara, rekao je jedan od političkih izvora agenciji Rojters.

Ako pobedi Boris Tadić, kosovski Albanci bi, kako se očekuje, sačekali
do narednog vikenda i verovatno do sastanka šefova diplomatija EU 18.
februara, rekao je taj izvor i dodao da Zapad "nastoji da to bude u
februaru".

Rojters dodaje da SAD i EU pokušavaju da "koordinišu" proglašenje
nezavisnosti, a zapadne diplomate kažu da bi neke od članica EU bile za
to da se u slučaju pobede Tadića sačeka kraj februara ili početak marta.

Neimenovani zapadni diplomata rekao je Rojtersu da bi pobeda Nikolića
podrila svaki poziv na odlaganje rešavanja kosovskog pitanja.

"Očekujte da će u slučaju da dobije Nikolić, proces biti ubrzan", rekao je taj izvor.

Rojters dodaje da su zvaničnici Vlade Srbije odbili da komentarišu te informacije.

(Beta)

Tadić u enklavi: Nikad se neću odreći Kosova

Predsednik Srbije Boris Tadić posetio je danas Srbe koji žive u Cernici
kod Gnjilana, najmanjoj srpskoj enklavi na Kosovu i Metohiji, i poručio
im da se Srbija nikada neće odreći "našeg Kosova i naših ljudi".

"Učiniću sve da mi postojimo ovde, da Srbija postoji na Kosovu, jer
Srbija kroz vas živi na Kosovu", rekao je Tadić i zahvalio Srbima što
su ostali da žive u Cernici.

Tadića su u Cernici u školskom dvorištu dočekali preostali Srbi - 52
dece sa roditeljima i rodjacima, u narodnim nošnjama s pogačom i solju,
uz razapetu veliku zastavu Srbije i himnu "Bože pravde" koju je
predsednik Srbije otpevao zajedno sa njima.

"Kosovo mora da nas ujedinjuje i samo zajedno, jedinstveno, možemo da
obezbedimo sigurnu i bolju budućnost za sve. Nikada neću prihvatiti
nezavisnost Kosova i Metohije", poručio je Tadić. On je dodao da pri
tom neće gurati zemlju u ratove, već će tragati za mirnim rešenjem kroz
pregovore.



Zahvaljujući
Srbima u Cernici na dočeku, Tadić je rekao:"Zahvalan sam vam zbog svega
i kada odigrate kolo i kada otpevate pesmu i himnu i kada se radujete i
kada obučete jelek i opanke". Obraćajući se deci u Cernici sa kojom se
prvi put sreo 2005, Tadić je primetio: "Omalili su vam opanci, porasli
ste".

Tadić je zahvalio roditeljima i učiteljima dece u Cernici što najmlađi
Cerničani odrastaju kao i sva druga deca. "I kada ovih dana, 3,
februara, odlučujemo, moramo znati da odlučujemo o sudbini naše dece",
kazao je Tadić.

Tadić je zahvalio devojčici Slobodanki Tasić na iskrenom pismu koje je
on pročitao na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN o Kosmetu i
poklonio joj knjigu svog omiljenog pisca Miloša Crnjanskog, rekavši:
"Srbija kroz vas živi na Kosovu".

Predsednik Srbije doneo je deci Cernice darove - lap top, lopte i dresove i igrao košarku sa njima.

Predsednik Tadić obišao je u Cernici grob dečaka Miloša Petrovića -
koji je stradao u eksploziji bombe kada je imao samo četiri godine - i
zapalio sveću.

(agencije/MONDO)

Basesku: Rumunija neće moći da prizna Kosovo

Rumunski predsednik Trajan Basesku ponovio je da njegova zemlja neće
priznati nezavisnost srpske pokrajine Kosovo, ocenjujući da bi to
poslalo lošu poruku manjinama i predstavljalo kršenje međunarodnog
prava.

"Moja zemlja neće moći da prizna proglašenje nezavisnosti Kosova bez
obzira na kom nivou... bilo da je koordinisana nezavisnost ili
jednostrano proglašena", rekao je Basesku novinarima u Briselu posle
sastanka s generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hop Sheferom.

Rumunski predsednik je upitao "kakva poruka se šalje multietničkim
društvima ili državama suočenim s etničkim problemima ili zamrznutim
konfliktima".

"Mogli bismo da prekršimo Povelju UN i Helsinški akt (OEBS-a) koji su
garantovali 60 godina mira u Evropi", dodao je rumunski predsednik.

Basesku se založio za nastavak pregovora Beograda i Prištine ocenjujući
da bi jednostrano proglašanje nezavisnosti Kosmeta bilo "pravno
neodbranjivo" i da bi dovelo do stvaranja "druge albanske države na
Balkanu".

"Mi smatarmo da je jedino realistično rešenje ohrabrenje dijaloga
Beograda i Prištine zasnovanog na međunarodnom pravu", naglasio je
predsednik Rumunije.

Basesku je u Briselu razgovarao s generalnim sekretarom NATO-a Japom de
Hop Sheferom uoči aprilskog samita Atlantskog saveza u Bukureštu.

(agencije)

EU zaključila pripremu slanja misije na KiM

Petak, 1. februar 2008. 22:54


Ambasadori članica Evropske unije u petak su završili pripreme za
slanje misije na Kosovo, a ministri EU će konačnu odluku o tome doneti
12. februara.

AFP navodi da su ambasadori 27 članica EU danas na sastanku u Briselu
odobrili pravne i finansijske modalitete misije, koju će cciniti 1.800
pravnih i policijskih struccnjaka.

Oni su, kako javlja Rojters, odobrili tekst o takozvanoj zajedničkoj akciji za slanje misije na Kosovu.

EU je, da bi izbegla oštru reakciju Srbije, odložila donošenje odluke
posle drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji, rekli su evropski
diplomatski izvori koji su želeli da ostanu anonimni zbog osetljivosti
samog pitanja.

"Tekst o zajedničkoj akciji je tokom dana usvojen. Još treba da bude
usvojen u Savetu (ministara) EU", rekao je neimenovani izvor u EU i
dodao da će ministri finansija EU to učiniti bez rasprave na sastanku
12. februara.

Izvori u EU su rekli da će biti potrebno još nekoliko nedelja da se
završi detaljan operativni plan i razmesti misija, iako su neki
elementi misije već na terenu u Prištini.

"Moramo da budemo svesni da se nalazimo u teškoj situaciji", rekao je ovom prilikom Karl Bilt.

"Sve bi bilo mnogo lakše da je dogovor izmedju Beograda i Prištine bio
moguć, kao i da je doneta odluka u SB UN, naročito kada se na problem
Kosova gleda iz ugla medjunarodnog prava. Ali, moramo da manevrišemo u
rešavanju tog pitanja koliko nam prostor dozvoljava", naglasio je on.

Prema Biltovim rečima, unutar EU i dalje se ulažu napori za bolje razumevanje složenosti problema Kosova.

Izvor EU podseća da je Unija ponudila Srbiji viznu liberalizaciju,
sporazum o slobodnoj trgovini i finansijska sredstva za studiranje
većeg broja mladih u Evropi.

U izveštaju se navodi da je EU učinila dosta toga da omogući Srbiji da
nastavi putem evropskih integracija, ali je naglasio da je na
gradjanima Srbije da odluče kojim će putem ići njihova zemlja.

(Tanjug)

Nakon više sati, deblokirana dva srpska sela

Jake snage Kosovske policije i Kfora nakon više sati, deblokirale su
oko ponoći srpska sela Ranilug i Korminjane u blizini Gnjilana u
Kosovskom pomoravlju.

Blokada je počela u petak oko 20 časova, kada su policija i međunarodni
vojnici zatvorili prilaze srpskim selima Ranilug i Korminjane, na
magistralnom putu Gnjilane-Bujanovac.

KiM Radio iz Čaglavice je javio da je više od pet hiljada Srba, koji
žive u tim selima, uznemireno iznenadnom akcijom policije i tvrde da je
namera policije da ih zastraši.

Meštanima ova dva sela nije saopšteno zbog čega su srpska mesta i put Gnjilane -Bujanovac više od dva sata bili u blokadi.

Portparol KPS-a za region Gnjilana Ismet Hašani nije otkrio detalje te
operacije, rekavši da je reč o rutinskoj kontroli radi poboljšanja
bezbednosti u tom području.

"Tačno je da su naše policijske jedinice sinoć bile u pojačanom sastavu
duž kameničkog puta u jednoj rutinskoj kontroli. To nije neka posebna
akcija koja je imala neki poseban cilj, već rutinska kontrola
saobraćaja", rekao je Hašani.

Uporedo sa blokadom prilazima dva srpska sela, snage policije i Kfora su vršile pretres vozila na magistralnom putu.

KiM Radio je javio da je kontrola vozila i blokada srpskih sela
usledila zbog najave da bi u to vreme trebala da bude obavljena prodaja
veće količine droge i narkotika.

Nezvanični policijski izvori su naveli da cela akcija ima veze sa smrću
G.I., studenta prve godine isturenog odeljenja Prištinskog univerziteta
u Ranilugu, koji je 19. januara nađen mrtav u tom regionu.

Osnovano se sumnja da je G.I. preminuo od velike doze narkotika.

(Tanjug)