Status Kosva i Metohije

Evropska unija ubrzava poteze za Kosovo
Čeka se samo odluka o slanju misije na KiM


Evropska unija usvojila je juče dokument „Zajednička akcija“ o
pravnoj i finansijskoj osnovi za slanje misije EU na Kosovo i Metohiju,
objavio je Tanjug pozivajući se na izvore u Briselu. Međutim, do samog
slanja misije EU na Kosovo preostaje i odluka Saveta ministara o
usvajanju operativnog plana, kojim se daje zeleno svetlo za slanje
misije, i ona bi mogla da bude usvojena 18. februara.

Međutim, agencija Rojters objavila je pre nekoliko dana da je
usvojen tekst o „Zajedničkoj akciji“, a da preostaje usvajanje u Savetu
ministara EU 12. februara.
Način delovanja misije i njen budžet ni ranije nije predstavljao
naročit problem za 27 članica. U Briselu je oduvek postojao konsenzus
da bi Evropska unija trebalo da preuzme vodeću ulogu na Kosovu, ali je
problem bio oko načina na koji misija treba da se uputi. Takođe, još je
neizvesno da li je postignut konsenzus unutar EU o samoj odluci o
slanju misije.
Poslednjih dana se spekulisalo da su i države poput Kipra, Rumunije,
Grčke i Španije, koje se iziričito protive proglašenju nezavisnosti
Kosova, „legle na rudu“ jer je postignut dogovor da se odluka o
nezavisnosti ne donosi konsenzusom, a da se zauzvrat ove zemlje ne
protive slanju misije.
Početna ideja o malobrojnoj misiji vremenom je izmenjena pa je sada
predviđeno da misija broji ukupno 1.800 različitih službenika.
Pravni osnov, koji je juče usaglašen, suštinski znači da će se prvo
generalni sekretar UN Ban Ki Mun oglasiti tzv. tehničkim pismom u kome
će naglasiti potrebu hitnog i dubljeg angažmana EU na Kosovu. Sledi
poziv privremenih kosovskih institucija Briselu da preuzmu nadležnosti
u pokrajini. Ovaj korak biće praćen deklaracijom kosovske skupštine o
nezavisnosti, tako da će Kosovo kao domaćin, a ne Srbija, pozvati
misiju. Brisel će se odazvati tom pozivu, a sledeći korak je da se
misija EU šalje u okviru postojeće misije UN (Unmik) kako bi se izbeglo
kršenje Rezolucije 1244 i međunarodnog prava.
Misija EU trebalo bi da preuzme sve nadležnosti od sadašnje misije
Unmik. Iako se najavljuje dolazak misije EU, za Brisel je i dalje
problem kako da uvede OEBS koji bi trebalo da bude stub misije, a to je
za sada teško izvodljivo jer ova organizacija, zbog blokade Srbije i
Rusije, nema usvojen budžet.

Sarkozi: Nezavisnost neizbežna Francuska se raduje rezultatima izbora u Srbiji, ali smatra da je nezavisnost Kosova neizbežna, izjavio je juče u Bukureštu francuski predsednik Nikola Sarkozi. Rumunski predsednik Basesku rekao je da je Rumunija lojalna EU, ali da nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

DSS: Komadanje Srbije
Portparol DSS Andreja Mladenović izjavio je za „Blic“ da je odluka EU
da pošalje misiju EU na Kosovo i Metohiju direktno ugrožavanje
teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije. „Na žalost
po državne i nacionalne interese, Srbiji nije mogla stići gora poruka
iz Brisela. Očekivali smo od EU poruku o političkom sporazumu sa
Srbijom, ali očigledno je da je Unija donela odluku o rasparčavanju
Srbije i stvaranju još jedne albanske države na Balkanu“, rekao je
Mladenović i dodao da ova odluka predstavlja najgrublje kršenje
Rezolucije SB UN 1244, Povelje UN i Ustava Srbije.
Ministar prosvete i funkcioner DSS Zoran Lončar rekao je sinoć da bi
Srbija potpisivanjem ponuđenog Političkog sporazuma sa EU, posle odluke
unije da na Kosovo pošalje svoju misiju, prva priznala nezavisno
Kosovo. M. M.

Koha Ditore: Proglašenje nezavisnosti 17. februara


Autor: Beta


Kosovo
će najverovatnije u nedelju 17. februara proglasiti nezavisnost, piše
danas prištinski dnevnik na albanskom "Koha Ditore".

List podseća da je za 18. februar zakazan sastanak Ministarskog
saveta Evropske unije i navodi da bi "tada mogao biti usvojen
zajednički stav koji bi mogao da se smatra političkim stavom zemalja EU
da priznaju nezavisnost Kosova".


Dnevnik ističe da Brisel ne isključuje ni mogućnost da nezavisnost bude
proglašena i ove nedelje, 10. februara, ali dodaje da bi to nateralo
Sloveniju kao predsedavajučeg EU da sazove vanredni sastanak ministara
spoljnih poslova u Briselu, što bi procesu "dalo ukus drame" koji se,
međutim, u ovom momentu pokušava izbeći.

Američka procena: Moguće nasilje na Kosmetu





Kad Albanci proglase
nezavisnost, sukobi bi mogli da se preliju i na susedne države, navode
američki obaveštajci u godišnjem izveštaju Senatu. – Mere Beograda će
sprečiti ekonomski razvoj Kosova





Može li da se ponovi 17. mart 2004. (Foto Beta)




Kad
Kosovo proglasi nezavisnost moguće je izbijanje međuetničkog nasilja
koje će izazvati intervenciju snaga NATO-a, a sukobi bi mogli da se
preliju na susedne države, procenjuju američke obaveštajne agencije u
godišnjem izveštaju podnetom Odboru za obaveštajne poslove Senata.
„Smatramo da će Balkan biti nestabilan tokom 2008. godine, jer će se
zaoštriti težnja Kosova da dobije nezavisnost od Srbije i zato što će
se pogoršati međuetnički odnosi u Bosni”, rekao je direktor nacionalnih
obaveštajnih poslova Džon Majkl Mekonel, koji je u utorak predstavio
ovaj izveštaj komitetu na čijem je čelu senator Džon Rokfeler.
Procena o pretnjama Sjedinjenim Američkim Država je javna i u njoj
nisu navedeni detalji dostupni samo vrhu 16 agencija podređenih
Mekonelu, ali su zaključci ipak zanimljivi. „Kosovske vođe kažu da će
početkom 2008. proglasiti nezavisnost, što bi moglo da izazove sukobe
sa Srbima u severnom delu Kosova, koji će odbaciti taj čin. Beograd bi
mogao da preduzme neke mere odmazde, ali bi odlaganje nezavisnosti
moglo da podstakne nasilan odgovor razgnevljenih albanskih
ekstremista”, navodi se u delu izveštaja naslovljenom „Evroazija i
Balkan u previranju”.
„Kako god da se reši status Kosova, etnička albanska manjina u
Makedoniji i na jugu Srbije verovatno će nastaviti da traži veću
autonomiju, a albanski ekstremisti pokušaće da iskoriste nezadovoljstvo
javnosti i da nasiljem manjih razmera stvore podršku za prisajedinjenje
Kosovu. Srpski zvaničnici kažu da neće vojno intervenisati na Kosovu,
ali su upozorili da će iskoristiti političke i ekonomske mere koje će
verovatno ojačati stav kosovskih Srba da odbace nezavisnost i sprečiti
ekonomski razvoj Kosova”, piše u izveštaju.
U vezi sa Bosnom i Hercegovinom navodi se da je i pored napete
međuetničke situacije verovatnoća za izbijanje nasilja niska, „sem ako
Republika Srpska ne krene u otcepljivanje”. „Zbog bilo kakvog nasilja,
porašće pritisak na snage SAD i NATO-a u regionu da se umešaju”,
objasnio je Džon Majkl Mekonel senatorima.
On je rekao i da će stanje na Kavkazu, pre svega u Gruziji, biti
nestabilno, čak i ako Rusija – posle zapadnog priznanja kosovske
nezavisnosti – ne odluči da prizna otcepljene gruzijske oblasti
Abhaziju i Južnu Osetiju. Moć Moskve će svejedno rasti, procenjuje se u
Vašingtonu.
„Ruska ekonomija će se i dalje razvijati pod novim rukovodstvom,
mada će stopa razvoja biti niža nego u poslednjih osam godina – zbog
ograničenja kapaciteta, sporih institucionalnih promena, precenjenosti
rublje i razvoja u međunarodnoj ekonomiji. Nad njom vise negativni
demografski izazovi na duži rok, a nedostatak ulaganja će biti značajno
ograničenje, naročito u energetskom sektoru. Ostali elementi ruske
nacionalne moći – od trgovine i energetike do diplomatskih instrumenata
i vojne i obaveštajne sposobnosti – na putu su da budu povećani u
naredne četiri godine.”
Posebna pažnja u američkom obaveštajnom izveštaju posvećena je
ruskoj energetskoj ekspanziji. „Rusija se pozicionira tako da
kontroliše mrežu za snabdevanje i prenos energenata od Evrope do istoka
Azije. Agresivni ruski napori da kontroliše, ograniči ili blokira
prenos gasa i nafte iz Kaspija ka Zapadu – i da osigura da energetski
koridori Istok–Zapad ostanu pod ruskom kontrolom – naglašavaju
potencijalnu moć i uticaj energetske politike Rusije”, zaključuje se u
redovnom godišnjem izveštaju o pretnjama Sjedinjenim Državama.

Koštunica: EU popustila pred politikom sile

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da "Kosovo nema
cenu" i da Srbija neće dati saglasnost za nezavisnost svoje južne
pokrajine u vidu nekog potpisanog sporazuma Evropske unije.

"Odlukom da pošalje misiju za sprovođenje jednostrane nezavisnosti
Kosova, Evropska unija je krivotvorila Rezoluciju 1244 koja izričito
garantuje poštovanje teritorijalne celovitosti Srbije", ocenio je
premijer Koštunica u izjavi agenciji Tanjug.
Premijer je dodao da Evropska unija na taj način najgrublje krši
Povelju UN i protivpravnim slanjem misije prekraja međunarodno priznate
granice Srbije.

"Sigurno je da bi Evropskoj uniji najviše odgovaralo da Srbija, u vidu
nekog potpisanog sporazuma da saglasnost na ovo najveće pravno nasilje
koje se vrši nad jednom zemljom od kada postoje UN, koje, pak, svim
državama garantuju nepovredivost granica", smatra Koštunica.

On je, međutim, naglasio da "takav potpis za nezavisnost Kosova Srbija neće dati".

"Pod snažnim pritiskom spolja od strane SAD, Evropa u slučaju Srbije gazi temeljne principe na kojima ona, Evropa, počiva.

Nije, dakle, Srbija protiv Evrope, već je Evropa, nažalost, protivno
svojim vlastitim načelima, popustila pred politikom sile", ocenio je
predsednik Vlade Srbije.

Koštunica je ukazao da, istovremeno, predstavnici albanskih separatista
u privremenim institucijama, koje je država Srbija, inače, osudila na
dugogodišnje robije zbog terorizma, najavljuju proglašavanje
jednostrane nezavisnosti Kosova pod pokroviteljstvom EU i SAD.

"Svi, međutim, moraju znati da ta lažna država za Srbiju nikada neće
postojati i da će Kosovo i Metohija uvek biti Srbija. Kosovo nema cenu
i Srbija ne prihvata nikakve ponude za nadoknadu", poručio je Koštunica.

On je primetio da ovo nije prvi put da se od Srbije silom otima:
"Sada je vreme sile, ali istorijsko iskustvo Srbije kazuje da uvek dođe vreme prava i pravde", zaključio je Koštunica.

(Tanjug)

Tadić: Strano angažovanje jedino kroz SB UN

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u petak uveče u Minhenu da
svako novo međunarodno angažovanje na Kosovu i Metohiji mora da prođe
kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Tadić je u govoru na konferenciji o bezbednosti u Minhenu istakao da je
SB UN nadležan u slučaju Kosova i Metohije, kao što to jasno određuje
rezolucija 1244 tog najvažnijeg tela Svetske organizacije.

Delovanje kroz Savet bezbednosti UN garantuje zakonitost ishoda, ukazao je Tadić.

Predsednik Srbije je takođe upozorio da je alternativa delovanju kroz
SB UN - opasan skok u "tamnu nepoznanicu" u vreme velikih nestabilnosti
u svetu.

"Bio bi uspostavljen presedan ukoliko bi Srbiji bio uzet deo
teritorije protiv njene volje - a to je uistinu nametnuta nezavisnost
Kosova - što bi zauzvrat dovelo do eskalacije mnogih postojećih sukoba,
ponovnog rasplamsavanja nekih od zamrznutih konflikata i izazivanja ko
zna koliko mnogo novih sukoba", rekao je Tadić.

Srbija ne može da prihvati "rasparčavanje" svoje zemlje, i u tom
pogledu se "ne razlikuje od bilo koje druge međunarodno priznate
države", rekao je on.

"Mi takođe ne možemo da prihvatimo izolaciju Srbije, dok odlučnim
koracima idemo ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji", istakao je
srpski predsednik.

Tadić je ukazao da očuvanje teritorijalnog integriteta i tesna
saradnja sa Evropom i svetom, predstavljaju suštinske principe srpskog
nacionalnog interesa i naglasio da se oni neće promeniti.

Predsednik Srbije je podsetio da je u Minhen došao posle još jedne
značajne pobede demokratije u Srbiji, kojom je potvrđen proces započet
2000. godine.

Predsednički izbori u Srbiji "nisu bili borba između prošlosti i
sadašnjosti", već su se ticali "različitih pristupa budućnosti", rekao
je Tadić.

"Kada je u pitanju rešenje budućeg statusa Kosova, srpska demokratija
je garant stabilnosti, a srpski patriotizam deo rešenja", ukazao je on.

Tadić je rekao da konsolidovanje te pobede "neće biti lako" i da je
moguće "da ćemo biti prinuđeni da održimo nove parlamentarne izbore u
maju", ali da je siguran da se kroz zajedničku saradnju može postići
ishod koji bi bio dobar za Srbiju, region u celini, Evropu, kao i
globalnu bezbednost.

Kada je reč o globalnoj bezbednosti, Tadić je podsetio da je Srbija
izrazila spremnost da učestvuje u mirovnim misijama pod zastavom UN i
dodao da veruje u aktivni angažman Srbije u oblasti bezbednosti, kroz
učešće u evroatlantskim strukturama poput Partnerstva za mir.

Jedini način za razrešenje razlika u Evropi 21. veka jeste pregovorima,
čime se izbegavaju presedani koji bi mogli da ugroze "samu osnovu
međunarodne bezbednosti", rekao je predsednik Srbije.

"Po mom mišljenju, ozbiljni pregovori o Kosovu su potrebni sada",
ukazao je Tadić, a kao razloge naveo je zaštitu srpskih svetinja,
nastavak međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji, kao i izgradnju
stabilnog, demokratskog i multietničkog društva u južnoj srpskoj
pokrajini.

Srpski predsednik je ukazao da ukoliko u narednim sedmicama ne dođe
do ozbiljnih pregovora, sve tri strane ključne za rešenje kosovskog
pitanja - Beograd, Priština i međunarodna zajednica - platiće
"nedozvoljeno visoku cenu", a da je to "nešto što niko od nas ne može
sebi da priušti".

"Optimalno rešenje, naravno, je da cela Srbija - uključujući Kosovo - postane članica Evropske unije", rekao je Tadić.

Srpski predsednik je na kraju govora pozvao sve da pokažu vizionarstvo,
da počnu ozbiljno da razgovaraju, smanje razlike i odreknu se
maksimalnih zahteva.

"Ukratko, da se podsetimo, šta je prava nagrada? Prosperitetna,
bezbedna budućnost, koju možemo svi da delimo - evropska budućnost za
sve", zaključio je Tadić.

(Tanjug)

Državni vrh jedinstven: Poništiti nezavisnost



Predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica i predsednik
parlamenta Oliver Dulić konstatovali su da u slučaju jednostranog
proglašenja nezavisnosti Kosova državne institucije moraju doneti
potrebne odluke i mere o poništavanju takvih protivpravnih akata.

Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, trojica predsednika potvrdili su
neophodnost vođenja jedinstvene nacionalne politike u zaštiti
suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije zbog realne pretnje od
proglašenja nezavisnosti.

Konstatovano je da postoji realna pretnja da ubrzo dođe do
protivpravnog proglašenja jednostrane nezavisnosti pokrajine Kosovo i
Metohija i zbog toga sve državne institucije moraju doneti potrebne
odluke i mere o poništavanju svih protivpravnih akata o jednostranoj
nezavisnosti, navedeno je u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju
sa medijima.

Predsednik Tadić je za utorak, 12. februar, sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj će biti razmotreni akcioni planovi u slučaju proglašavanja jednostrane nezavisnosti Pokrajine.

Premijer Koštunica sazvao je za četvrtak 14. februar sednicu Vlade
Srbije na kojoj će biti usvojena Odluka o poništavnju protivpravnih
akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o
proglašavanju jednostrane nezavisnosti, koja će se aktivarati onog
trenutka ukoliko dođe do ovog nelegalnog akta.

Vlada Srbije će ovu odluku proslediti Narodnoj skupštini Srbije na razmatranje i usvajanje.

Susretu trojice najviših državnih funkcionera prethodile su spekulacije o tome da li će sastanal uopšte biti održan.

Novinarima koji su ispred Predsedništva u centru Beograda čekali
premijera Koštunicu i predsednika parlamenta Dulića rečeno je da će
mediji o eventualnom sastanku biti na vreme obavešteni.

U zgradu Predsedništva oko 14 sati došao je ambasador Rusije Aleksandar
Aleksejev, a prema nezvaničnim navodima iz predsedništva, nije planiran
sastanak Aleksejeva sa predsednikom Srbije već sa nekim od njegovih
savetnika.

Kriza u vladajućoj koaliciji nastala je nakon što je Evropska unija
Srbiji ponudila Politički sporazum i istovremeno usvojila okvir za
slanje misije EU na Kosovo.

Konsultacije Dulića sa šefovima poslaničkih grupa u Skupštini Srbije
bile su zakazane za devet časova, a u to vreme u parlamentu bio je samo
potpredsednik Skupštine iz redova G 17 Plus Miloljub Albijanić.

Oko 9.30 u parlamentu se pojavio i zamenik predsednika Srpske radikalne
stranke Tomislav Nikolić. "Mislim da treba da sednu i da razgovaraju, a
ne da preko medija ratuju jedni protiv drugih", poručio je Nikolić.

Konsultacije su bile zakazane povodom zahteva koalicije Demokratske
stranke Srbije - Nove Srbije da se zakaže vanredna sednica parlamenta
na kojoj bi se poslanici izjasnili o slanju misije i usvojili odluku da
Srbija neće potpisati ponuđeni sporazum niti Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju.

Inicijativu DSS-NS podržale su Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije.

DS je tražila da se pre sednice parlamenta održi sednica vlade na kojoj bi se vlada izjasnila o tim dokumentima.

(agencije/MONDO)

Srbija traži sastanak SB o Kosovu u četvrtak

Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin izjavio je da
Srbija traži da u četvrtak bude sazvano specijalno zasedanje Saveta
bezbednosti, na kome bi se razgovaralo o Kosovu, javio je Rojters u
utorak uveče.

Mi ćemo podržati taj zahtev, rekao je Čurkin novinarima u Njujorku, a prenela je britanska agencija.

Britanski i američki izaslanici rekli su da ne znaju ništa o takvom zahtevu Srbije.

Zvaničnici SAD i EU izjavili su da ne vide razlog za sednicu Saveta
bezbednosti na kojoj bi se govorilo o Kosovu, pošto je to pitanje
odavno "dospelo u ćorsokak", sa čim se Rusija ne slaže.

Rojters navodi da zahtev Srbije da se SB UN sastane u četvrtak
korespondira sa namerom Beograda da u četvtak formalno odbaci
nezavisnost Kosova.

(Tanjug)

Zasedao Savet za nacionalnu bezbednost

U Beogradu je u utorak održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost,
ali javnost nije obaveštana o tome šta je najviši državni vrh dogovorio.

Sastanak je održan u sedištu Bezbednosno-informativne agencije (na
satelitskom snimku trokraka zgrada u donjem levom uglu), ali nije
poznato da li su prisustvovali svi članovi tog tela niti o čemu se
razgovaralo.

Ranije je najavljeno da će biti razmatrani akcioni planovi u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Ti akcioni planovi su državna tajna.

Savet za nacionalnu bezbednost formiran je 31. maja prošle godine sa
ciljem da koordinira rad svih ministarstava iz sektora bezbednosti i
svih bezbednosnih i obaveštajnih službi. Savet, posle konstitutivne,
nije održao ni jednu sednicu.

Članovi Saveta su predsednik i premijer Srbije, ministri pravde,
odbrane i policije, načelnik Generalštaba Vojske, direktor BIA i šefovi
Vojno-bezbednosne agencije (VBA) i Vojne obaveštajne agencije (VOA).

Savetu predsedava predsednik Srbije.

Tokom dana se sastao i Spoljnopolitički savet Ministarstva inostranih
poslova Srbije koji je razgovarao o "najnovijim događajima u vezi sa
Kosovom i Metohijom i procesu približavanja Srbije Evropskoj uniji".

U saopštenju MIP-a navodi se da je šef diplomatije Vuk Jeremić upoznao
članove saveta sa stavovima državnog vrha u odnosu na aktuelnu
spoljnopolitičku situaciju.

Kako se dodaje, sastanak je sazvan na poziv Jeremića i predsednika Saveta Živorada Kovačevića.


Stratfor: Koje su opcije Srbije?

Do sada se, prema analizi Stratfora, Srbija dosta oslanjala na rusku
diplomatsku pomoć u Savetu bezbednosti UN, gde su Rusi, svojim pravom
veta, blokirali svaku akciju vezanu za pitanje Kosova.

Proglašenje nezavisnosti Kosova je, međutim, nešto što Savet
Bezbednosti ne može da zaustavi, a u Evropi preovladava stav da je
proglašenje pitanje dana.

To se možda neće desiti, ali, kako ističe Stratfor, Srbi se pripremaju
za najgore. Srbija se suočava sa prilično velikim preprekama u pokušaju
da kazni države koje se saglase sa otcepljenjem Kosova.

Stratfor navodi da Srbija nema mornaricu, kao ni izlaz na more, te
blokade otpadaju. Graniči se sa tri zemlje, koje su članice NATO
alijanse, četiri zemlje, koje su kandidati za ulazak u zapadnu alijansu
i sa jednom koja je pod protektoratom NATO, odnosno dve, ako se računa
i Kosovo, što eliminiše sve vojne opcije.

Srbija je, takođe, bila u međunarodnoj izolaciji od 1992. godine, kada
su počeli balkanski ratovi, što je paralizovalo njenu ekonomiju.

"Nema dobrih opcija", piše u svojoj analizi Strafor i dodaje da
prenagljen korak smanjenja ili pooštravanja diplomatskih odnosa ne bi
imao praktičnog uticaja.

Srbija, ocenjuje Stratfor, zaista ima samo dve opcije, i obe će ostaviti posledice.

Najpre, ona bi mogla da prekine dva evropska saobraćajna koridora, koji
prolazi kroz Srbiju. Prvi je Dunav, koji predstavlja glavni plovni put
za zemlje centralne i jugoistočne Evrope, dok je drugi drumska
saobraćajnica koja spaja Grčku sa srcem Evrope. Oba prolaze kroz
Beograd.

Druga "kazna" bi mogla da bude novi sukob na Balkanu. Uprkos četiri
izgubljenja rata u poslednjih 16 godina, u okruženju Srbije i dalje
postoje srpske enklave.

"Razljućeni" Beograd mogao bi da iskoristi vojne i paravojne formacije
da bi pomogao tim enklavama da se pripoje Srbiji, ali jednostavno i da
bi narušio postojeći politički poredak, piše Stratfor.

Takvi "napori" najviše bi mogli da "donesu plodove" u Bosni, na Kosovu i u Crnoj Gori.

Obe mere bi sigurno bile "kazna" za NATO i EU, ali bi, takođe, donele više negativnih posledica, nego boljitka.

Ne samo da bi "ubile" srpsku ekonomiju, već bi prekidanje saobraćajnih
koridora najviše pogodilo Bugarsku i Grčku, države koje su značajno
kulturološki povezane sa Srbijom i nameravaju da se bore za srpske
pozicije i u NATO i u EU.

Izazivanje nereda u Bosni moglo bi da ponovo probudi srpske nade, ali
bi to dovelo do reakcije NATO, koji bi reagovao da bi zaštitio svoje
sopstvene snage, a poslednje što već izolovanoj Srbiji treba je još
jedan rat sa NATO-m, zaključuje Stratfor.

Opcije, koje ne bi imale negativne posledice, međutim, mnogo su manje
dramatične. One se baziraju na pokušaju da se Srbi iz severnog dela
Kosova, koji čine oko pet odsto populacije, integrišu u Srbiju.

Jedino što bi NATO ili Albanci mogli da učine da bi to sprečili, bilo
bi da potpire borbe, ali malo je verovatno da bi NATO uopšte bio
zainteresovan za tako nešto.

Može se, takođe, očekivati da Srbija apsolutno pooštri sve veze sa
nezavisnim Kosovom, primoravši time tu provinciju da uvozi sve, od
hrane do struje, iz drugih izvora.

To bi Kosovo, koje je već "teritorija koja ne funkcioniše", pretvorilo
u "ekonomsku katastrofu" i nateralo NATO i EU da, u najboljem slučaju,
iniciraju dugogodišnje humanitarne programe pomoći, navodi Stratfor.

(Beta)

SB UN o Kosovu iza zatvorenih vrata

Predsedavajući Saveta bezbednosti, ambasador Paname Rikardo Alberto
Arias saopštio je da se Savet bezbednosti složio da za četvrtak zakaže
zatvorenu sednicu o Kosovu, na kojoj će učestvovati srpski ministar
spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Arias se obratio novinarima posle sastanka na kome je razmatran zahtev
Srbije da se održi hitan sastanak Saveta bezbednosti o kosovskom
pitanju, koji je podržala i Rusija. On je rekao da će sutrašnji
sastanak biti zatvoren sastanak na kome će učestvovati članovi Saveta
bezbednosti i na koju je pozvan samo Jeremić.

Portparol generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, Mišel Montas rekla je na
odvojenoj konferenciji za novinare da Ban Ki Mun za sada nema komentar
na najave Kosova da proglasi nezavisnost i da će kasnije da se oglasi o
tom pitanju koje se sada razmatra u Savetu bezbednosti.

Kako prenosi agencija AFP, diplomate u Njujorku ne veruju da taj
sastanak ima šanse da promeni bilo čije stavove po tom pitanju. "Biće
sastanak u četvrtak", rekao je novinarima libijski ambasador Giadala
Etali i dodao: "Ne vidim da rešenje ili neki drugi rezultat može da
proizađe iz tog sastanka".

Predsednik privremene vlade Kosova i Metohije Hašim Tači izjavio je u
Prištini da UN više ne odlučuju kada je reč o statusu pokrajine.

"Pitanje Kosova napustilo je zgradu Saveta bezbednosti (UN)", rekao je
Tači, reagujući na hitno zakazivanje sednice Saveta bezbednosti o
Kosovu na zahtev Srbije. Tači je izjavio da je o odluci o proglašenju
nezavisnosti Kosova već razgovarano sa međunarodnom administracijom u
pokrajini, i ta odluka će "veoma brzo" biti objavljena.

Ambasador Srbije pri UN Pavle Jevremović u utorak je zvanično zatražio
hitan sastanak Saveta bezbednosti na kojem bi se raspravljalo o Kosovu,
a taj zahtev je podržala Rusija.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je na Brdu kod Kranja da
nije optimista po pitanju te sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu. On
je, međutim, dodao da bi bila počinjena "ozbiljna greška" ako se ne bi
"iskoristila ta mogućnost pred organom koji je postavio osnove za mirno
rešenje na Kosovu, kroz rezoluciju 1244".

"Rusija i EU imaju radikalno suprotstavljenje stavove o Kosovu", rekao je Lavrov posle razgovora sa "trojkom" EU.

Većina zemalja EU, uz podršku Vašingtona, prihvatiće unilateralno
proglašenje nezavisnosti Kosova koje Beograd i Moskva odbacuju, navodi
francuska agencija AFP.

Jedan zapadni diplomata izjavio je Frans presu da "događaji u Njujorku
neće biti centralni: "Pravo pitanje, ako Kosovo proglasi nezavisnost
kao što to očekujemo, jeste ko će ga priznati", dodao je taj diplomata
koji nije želeo da mu se objavi ime.

"To nije pitanje koje se postavlja UN, već je to pitanje koje se
postavlja svakoj zemlji pojedinačno", rekao je on. Taj diplomata je
takođe dodao da ne očekuje "bitne promene u stavovima bilo koga" na
sastanku Saveta bezbednosti.

(agencije/MONDO)

PRIZNANJE BEZ ZNAČAJA


Priština očekivala da će mnogo više zemalja priznati nezavisno Kosovo, što su do sada učinile samo 22 države
SRPSKA DIPLOMATIJA URADILA JE DO SADA ODLIČAN POSAO... Ministar Vuk Jeremić u Ujedinjenim nacijama
Irska je prekjuče postala 22. zemlja
koja je priznala nezavisnost Kosova. Uprkos najavama još desetak zemalja da će
isto učiniti u narednih mesec dana, domaći analitičari tvrde da je srpska
diplomatija odradila odličan posao na sprečavanju priznavanja nezavisnosti
Kosova.




Kasa usporava Budimpeštu

Lider Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa
izjavio je da je preduzeo korake kod vlasti u Budimpešti da ne priznaju odmah
Kosovo, i istakao da je to učinio već prvih dana po jednostranom proglašenju
nezavisnosti južne srpske pokrajine. Kasa je odbacio tvrdnje da bi vojvođanski
Mađari mogli da imaju problema kada Mađarska, jednog dana, prizna nezavisnost
Kosmeta.
- Nikakvih problema neće biti iz jednostavnog razloga što
je sudbina Srba i Mađara ista. Uostalom, dobro je znano da Mađari u Vojvodini
nisu nikad dali povoda da budu napadani - naglasio je Kasa.
- Proces priznavanja Kosova ide mnogo sporije nego
što su Albanci očekivali, i to je zasluga naše diplomatije. Priština se nadala
da će je u startu priznati više od 40 zemalja, ali taj broj je duplo manji.
Zanimljivo je da su od islamskih zemalja Kosovo priznali samo Avganistan i
Senegal. Međutim, očekujem da će u naredna dva meseca broj zemalja koje
priznaju Kosovo biti između 40 i 50. Neke zemlje su najavile priznanje, ali ono
čeka određene proceduralne razloge, što je slučaj sa Holandijom i Slovenijom -
objašnjava urednik diplomatskog biltena „VIP" Braca Grubačić.

Janjić: Održavati tenziju

Grubačić kaže da je sada primarni cilj naše
diplomatije sprečavanje da Kosovo postane član međunarodnih organizacija.

- Sada je najvažnije sprečiti ulazak Kosova u međunarodne
organizacije poput UN i Saveta Evrope, i mislim da ćemo u tome uspeti. Važno je
što velike zemlje poput Rusije, Kine, Indije i Brazila, u kojima živi skoro
pola čovečanstva, neće priznati Kosovo - podseća on.

Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić
kaže da nije važan broj država koje su priznale Kosovo, već činjenica da Kosovo
nikada neće postati članica UN.

- Svejedno je za naš spor da li su ih priznale
jedna ili 150 zemlja. Sve dok Rusija bude sprečavala da Kosovo uđe u UN, oni neće
biti država, a ova priznanja samo znače da će oni imati bilateralne odnose sa
zemljama koje su ih priznale. Albancima je važno da ih što više zemalja prizna
i da priznaju njihov pasoš kako bi pokazali građanima da imaju veću slobodu
kretanja. Narednih dana broj zemalja koje su priznale Kosovo popeće se na 40, a
do kraja 2008. godine među njima će biti skoro sve zemlje EU i regiona - kaže
Janjić. On navodi da bi srpske diplomate trebalo da održavaju tenziju oko
Kosova i da se „vode primerom Grčke, koja se pobuni na svakom skupu na kojem učestvuje
Makedonija zbog njenog imena".


fakti





n Nemačka je dosadašnji konzulat u Prištini
pretvorila u ambasadu, i to je prva ambasada na Kosovu







n Nezavisnost Kosova priznale su SAD i 13 od
ukupno 27 članica EU, uključujući Francusku, Italiju, Nemačku i Veliku Britaniju, uz izuzetak Španije
Daleko od standarda

Prema njegovim rečima, sve i da ima nameru da Prištinu
„gura" u NATO, zvanični Vašington to neće raditi po svaku cenu, jer neće
moći da prenebregne činjenicu da Kosovo „nije država, nego provizorijum koji je
veoma daleko od svih ustanovljenih standarda".

Kosovsku nezavisnost do sada su priznali
Avganistan, Korzika, SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija,
Australija, Senegal, Malezija, Nemačka, Letonija, Danska, Estonija, Italija,
Luksemburg, Peru, Belgija, Poljska, Švajcarska, Austrija i Irska. Dosadašnja
priznanja smatraju se na Kosovu prvom fazom, dok u martu Priština očekuje
nastavak procesa priznanja.

Savet bezbednosti 21. aprila ponovo o Kosovu

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmotriće 21. aprila izveštaj
generalnog sekretara svetske organizacije Ban Ki-Muna o stanju na
Kosovu, u kojem se navodi da će UNMIK nastaviti da deluje u saglasnosti
sa Rezolucijom 1244, ali i "na praktičan i realan način u skladu sa
razvojem situacije", potvrdili su Tanjugu diplomate u Njujorku.

Datum održavanja nove sednice Saveta bezbednosti UN posvećene Kosovu
saopštiće ambasador Južne Afrike Dumisani Kumalo, koji je u utorak
preuzeo jednomesečno predsedavanje Savetom bezbednosti, kada bude
objavio raspored rada tog 15- članog tela za april.

Ban Ki-Mun je, u redovnom tromesečnom izveštaju, ocenio da je
bezbednosna situacija na Kosovu, pošto je ta pokrajina 17. februara
jednostrano proglasila nezavisnost, stabilna, ali krhka.

On je naglasio da će UNMIK nastaviti da ispunjava zadatke u skladu sa
Rezolucijom 1244, ukoliko Savet bezbednosti, u međuvremenu, ne odluči
drugačije.

"Jasno je da je proglašenje nezavisnosti imalo dalokosežni uticaj na
situaciju na Kosovu. Proglašenje nezavisnosti i događaji koji su
usledili predstavljaju izazov za sposobnost UNMIK-a da održi autoritet.
Kako bi se izborio sa tim izazovima, UNMIK, vođen najvažnijim zadatkom
očuvanja mira i bezbednosti, delovao je i nastaviće da deluje na
praktičan i realan način u skladu sa razvojem događaja", navodi se u
novom izveštaju generalnog sekretara UN.

Ban je, takođe naveo da će možda biti potrebe da UNMIK, uz odgovarajuću
odluku Saveta bezbednosti, promeni operativne zadatke u skladu sa
razvojem stanja na terenu, ali je najsnažnijim mogućim rečima poručio
da je nasilje neprihvatljivo, kao i da ni u kom slučaju neće biti
tolerisano.

Ipak, generalni sekretar UN je najavio da će novi kosovski ustav biti
predstavljen skupštini tokom aprila, a da će na snagu stupiti sredinom
juna, do kada će, kako očekuju prištinski politički lideri i albansko
stanovništvo, misija UN na Kosovu prestati da postoji.

Prvi čovek svetske organizacije, međutim, još jednom je izbegao da se
izjasni o čitavom nizu spornih pitanja vezanih za razvoj situacije na
Kosovu, uključujući jednostrano proglašenu nezavisnost, raspoređivanje
misije Evropske unije, demonstracije u Kosovskoj Mitrovici, kao i
predlog Beograda o "funkcionalnoj razdvojenosti" srpskih i albanskih
institucija.

Uporedo sa objavljivanjem novog izveštaja o stanju na Kosovu,
Ujedinjene nacije nastavile su istragu o događajima koji su doveli do
prošlomesečnog nasilja u Kosovskoj Mitrovici, u kojem je poginuo
ukrajinski policajac, dok je oko 150 osoba, uključujući srpske
demonstrante i pripadnike međunarodnih snaga, povređeno.

Predstavnici sekretarijata UN, međutim, još uvek ne žele da komentarišu
sadržaj tog dokumenta, kao i čitav niz kontroverzi vezanih za
nerazjašnjene odnose zamenika šefa UNMIK Larija Rosina i administratora
za Mitrovicu Džerarda Galučija, dvojice zvaničnika koji su zbog
neslaganja oko mitrovačkih nemira najavili ostavke, koje su kasnije
povukli posle reakcija iz sedišta UN u Njujorku.

Predstavnik Misije Evropske unije na Kosovu Piter Fejt u sredu je
pozitivnim ocenio predlog kosovskog ustava, čime je otvorio put
privremenoj Skupštini Kosova da ga izglasa.

"Kosovo će imati moderni ustav, koji garantuje potpuno poštovanje prava
svih zajednica, uključujući kosovske Srbe", kaže se u saopštenju
Fejtove kancelarije.

Fejt je izrazio uverenje da će "na ovoj osnovi vlada i građani Kosova moći ići napred u pravcu građenja multietničkog društva".

"Razmotrio sam tekst predloga Ustava Republike Kosova. Ovaj tekst
predviđa i odredbu da ustav stupa na snagu 15. juna 2008. godine",
naveo je Fejt.

(Tanjug)

Traži se mišljenje Međunarodnog suda pravde

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je
najvažniji cilj u narednom periodu limitirati broj zemalja koje su
spremne da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Jeremić je u intervjuu "Presu" rekao da smatra da smo do sada po tom
pitanju bili uspešni do mere koju ljudi nisu očekivali, jer je manje od
40 zemalja od 192 članice UN do sada priznalo nezavisnost Kosova i
pored ogromnih pritisaka kojima su bile izložene.

"Želimo da Srbija u septembru na Generalnoj skupštini UN podnese
rezoluciju u kojoj se kaže: 'Kosovo je proglasilo nezavisnost, to je
stvar koja je dubiozna po pitanju međunarodnog prava i zbog toga
tražimo mišljenje Međunarodnog suda pravde po tom pitanju'", istakao je
Jeremić. On je objasnio da to mogu da pokrenu samo Savet bezbednosti
ili Generalna skupština UN.

Jeremić je rekao da je Savet bezbednosti UN potpuno podeljen i dodao da
smatra da na Generalnoj skupštini UN, gde svaka država ima jedan glas,
možemo da dobijemo većinu za ovu političku inicijativu Srbije. On je
istakao da to ima i praktičnu stranu, a to je da one zemlje koje se
sada nalaze pod velikim pritiskom podržavaoca nezavisnosti Kosova kažu
da će sačekati mišljenje Međunarodnog suda pravde.

"Jednom kada se ustanovi mišljenje Međunarodnog suda pravde, za koje
sam ubeđen da bi bilo u našu korist, to je tada naše najvažnije
oružje", ocenio je Jeremić.

Odgovarajući na pitanje zašto Srbija nije tužila zemlje koje su
priznale nezavisnost Kosova i Metohije, Jeremić je istakao da je duboko
ubeđen da je "naš način da prvo sačekamo pravno mišljenje Međunarodnog
suda pravde doprineo tome da i pored dramatičnog pritiska velika većina
zemalja još ne prizna Kosovo".

Šef srpske diplomatije je ponovio da nam je sada najvažnije da dobijemo
većinsku podršku u septembru na Generalnoj skupštini UN. "Jedna stvar
je tužiti pojedinačne zemlje, a sasvim druga tražiti mišljenje
Međunarodnog suda pravde. Ovo drugo je mnogo značajnije i korisnije po
nas", ocenio je Jeremić.

(Tanjug)

Misija Euleks će biti odložena?

Planovi Evropske unije da sredinom juna rasporedi misiju Euleks na Kosovu verovatno će biti odloženi jer sa UN čija je misija (UNMIK) trenutno na Kosovu, još nije postignut dogovor o preuzimanju vlasti, rečeno je u petak u Briselu.

"Mi i dalje planiramo rasporedjivanje, ali sada je teško uspostaviti logistiku koja je potrebna da bi do tada sve bilo uradjeno kako treba. To je malo verovatno", rekao je neimenovani zvaničnik EU.

Evropska unija je u okviru misije Euleks trebalo, prema ranijim najavama, da na Kosovu do 15. juna rasporedi 2.200 policajaca i pravnika.

Kako navodi Rojters pozivajući se na diplomatske izvore, Rusija koja se protivi proglašenju nezavisnosti Kosova, koristi svoj uticaj u Savetu bezbednosti UN kako bi sprečila da misija Euleks preuzme vlast od UNMIK-a na Kosovu.

Današnji prištinski dnevnik "Zeri" piše da generalni sekretar UN Ban Ki Mun neće, kao što se očekivalo, narednih dana izneti plan o rekonfiguraciji UNMIK-a na Kosovu.

Pozivajući se na diplomatske izvore u Njujorku, dnevnik piše da dosadašnji razgovori UN i Evropske unije nisu doveli do sporazuma koji bi definisao odnose izmedju UNMIK-a, Medjunarodne civilne kancelarije i misije EU na Kosovu, nakon što 15. juna stupi na snagu novi Ustav Kosova.

Cilj dosadašnjih pregovora bio je da se pronadje "zajednički jezik" za sve tri misije i da se, kako piše dnevnik, "sačuva obraz UNMIK-a".

Istovremeno, zapadne zemlje smatraju da je problematično i sporno što UN žele da sa Beogradom postignu saglasnost o "praktičnim aranžmanima" u šest oblasti, medju kojima su pravosudje, policija, carine i granična kontrola.

(Beta)

Savet EU bez zastave Kosova

Pošto sve zemlje Evropske unije nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, njegova zastava se neće pojaviti na Savetu EU, izjavio je Juri Las, zvaničnik kabineta visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednosti Unije Havijera Solane.

Las je za beogradske "Večernje novosti" od utorka podsetio da EU ne priznaje države. "To rade zemlje pojedinačno, u skladu sa njihovim procedurama i pravom," kazao je Las.

Nezakoniti akt privremenih albanskih institucija u južnoj srpskoj pokrajini priznalo je 20 od 27 zemalja-članica EU.

U tom smislu je Las negativno odgovorio na pitanje "Novosti" da li Srbija može očekivati da se zastava Kosova pojavi na nekom od narednih zasedanja Evropskog saveta.

Las je, međutim kazao kako Evropski savet neće komentarisati procedure Evropskog parlamenta (EP) niti mišljenja njegovih poslanika.

Sredinom prošle nedelje u Briselu na dvodnevnom skupu delegacija EP i privremene skupštine južne srpske pokrajine, između ostalog, prvi put u parlamentu EU istaknuta zastava "nezavisnog Kosova".

EP smatra da njegovi demokratski izabrani članovi imaju slobodu da izraze svoje lične stavove, zaključio je Las.

(Tanjug)

Srbija ne priznaje Ustav Kosova

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija ne prihvata proglašenje Ustava Kosova kao pravnu činjenicu, i najavio je da će Srbija tražiti nastavak pregovora o budućnosti Kosova. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da stupanje na snagu ustava nema nikakvu težinu za Srbiju i da Srbija na to ne bi trebalo ni da se osvrće.

"Mi smo spremni da se vratimo za pregovarački sto i na tome ćemo insistirati na svim međunarodnim forumima. To će biti naša strategija i naš odgovor na proglašenje nelegalne, takozvane države Kosovo i Metohija, tačnije države Kosovo", rekao je Tadić novinarima u Domu skupštine posle otvaranja Svetskog kongresa međunarodnog instituta za štampu (IPI).

Tadić je istakao da je proglašenje Ustava Kosova politički događaj sa štetnim posledicama koji za Srbiju "pravno ne važi".

"Srbija vidi Kosovo kao svoju južnu pokrajinu i brani svoj integritet brani mirnim sredstvima, upotrebom diplomatije, a ne sile", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je naveo da postoji politički konsenzus o konstituisanju srpske skupštine na Kosovu, i dodao da Srbija ne želi nikakvu tenziju i političke sukobe na Kosovu, nego "demokratske principe i demokratska pravila u južnoj srpskoj pokrajini".

"Želimo da legitimni predstavnici srpskog naroda imaju priliku da predstavljaju građane koji su za njih glasali. Ne radi se tu o kontraudaru, nego o poštovanju demokratskih principa i volje građana koji su glasali na izborima", rekao je Tadić.

Povodom prenošenja ovlašćenja na misiju Euleks, Tadić je rekao da je dao jasan odgovor u pismu generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i razgovoru nekoliko dana ranije, i istakao da "nema nikakve rekonfiguracije međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu bez odluke UN".

"Jedino je Savet bezbednosti UN nadležan za takvu odluku. Misija Euleks je dobrodošla na Kosovo pod dva uslova - da joj prethodi odluka Saveta bezbednosti UN i da se ne primenjuje Ahtisarijev plan, koji podrazumeva nadgledanu nezavisnost Kosova", rekao je Tadić.

Tadić je rekao da nije najveći problem u nelegalnom proglašenju nezavisnosti Kosova kršenje međunarodnog prava, nego je najveći problem to što je takvim aktom ugrožena bezbednost i u drugim regionima sa sličnim problemima.

"Srbija, boreći se za očuvanje vlastitog suvereniteta i integriteta, brani bezbednost i u drugim regionima sveta u kojima postoje slični problemi", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je apelovao na sve međunarodne poslenike i one koji imaju autoritet i snagu na Kosovu, da se održi mir i zaštite životi svih koji žive na Kosovu, a posebno da se zaštite Srbi i njihove svetinje na Kosovu.

Tadić je naveo da su lokalne vlasti Dečana uzurpirale imovinu manastira Visoki Dečani, što je ugrozilo i postojanje manastira i monaštvo, i apelovao na međunarodnu zajednicu da zaštiti monaštvo i manastir i primeni odluke međunarodnih predstavnika o povratku imovine tog manastira.










"Ignorisati akt koji je Srbija već poništila"

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da stupanje na snagu ustava Kosova, koje je jednostrano proglasilo nezavisnost, nema nikakvu težinu za Srbiju i da Srbija na to ne bi trebalo ni da se osvrće.

"Jednostrano proglašenje nezavisnosti na adekvatan način je poništeno u Skupštini Srbije i time su poništeni i svi akti koji iz toga proizlaze. Stoga ovo proglašenje ustava nema nikakvu pravnu težinu za Srbiju", rekao je Jeremić gostujući na televiziji B92.

Šef srpske diplomatije je dodao da "nema preterane potrebe da se osvrćemo na nešto što proizlazi iz akta koji smo već poništili".

"Na celoj teritoriji Srbije sprovode se Ustav i zakoni Srbije, a na Kosovu, u skladu sa rezolucijom 1244, deluje UNMIK. Na Kosovu imamo međunarodno civilno prisustvo koje se ne može menjati bez odluke Saveta bezbednosti", rekao je Jeremić.

On je ukazao da "postoji pojačani pritisak na države sveta da priznaju nelegalnu nezavisnost" i dodao da "može da pretpostavi da će ovaj današnji akt poslužiti kao argument za povećavanje tog pritiska".

"Moguće je da se mali broj zemalja koje su priznale ovu nelegalnu nezavisnost, sada uveća za nekoliko država, ali mislim da je mali broj zemalja spreman da stane iza kršenja rezolucije 1244, iza kršenja međunarodnog prava", rekao je Jeremić.

Upitan o optužbama da je predsednik Srbije Boris Tadić prekršio Ustav Srbije odgovorivši na pismo generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna, Jeremić je rekao da "nije došlo do kršenja Ustava" i da je Tadić Banu odgovorio "u skladu sa državnom politikom koju je formulisala vlada".

(agencije/MONDO)

Kosovo opet podelilo SB UN

Većina članica Saveta bezbednosti UN podržala je na današnjoj dvočasovnoj sednici u sedištu UN u Njujorku ideju generalnog sekretara Ban Ki-Muna o rekonfiguraciji UNMIK-a na Kosovu.

Toj ideji oštro su se suprotstavile Srbija i Rusija, navodeći da je za svaku izmenu međunarodnog prisustva na Kosovu potrebna odluka Saveta bezbednosti UN.

"Jedino Savet bezbednosti može doneti odluku o rekonfiguraciji na koju se poziva izveštaj i pismo generalnog sekretara koje mi je upućeno. Savet je jedina institucija koja ima ovlašćenje da legitimno menja sastav međunarodnog prisustva na Kosovu kao što to jasno definišu tačke 5 i 19 Rezolucije 1244", rekao je predsednik Srbije Boris Tadić čije celo izlaganje možete pročitati OVDE.

On je ukazao da Srbija ne može da prihvati izveštaj Ban Ki-Muna zato što smatra da "pravac delovanja koji se predlaže u tom izveštaju, ne vodi do kompromisnog rešenja za budući status Kosova".

Srbija je, kako je rekao Tadić, saglasna da šest tema koje se pominju u oba dokumenta - policija, sudstvo, carina, saobraćaj, infrastruktura, granice i kulturno nasleđe - iziskuju pažnju.

"Srbija je spremna za suštinski dijalog u okviru UN kako bi se došlo do zadovoljavajućeg rezultata", istakao je predsednik Tadić.

Povodom izveštaja Ban Ki-Muna, koji u celosti možete pročitati OVDE u kojem se govori o pojavi "nove realnosti" na Kosovu posle jednostranog proglašenja nezavisnosti i stupanja na snagu Ustava Kosova, on je izrazio zabrinutost što "izveštaj daje utisak prećutnog prihvatanja kršenja Rezolucije 1244".

Predsednik Srbije je takođe izrazio zabrinutost zbog mogućnosti da delovi međunarodnih snaga na Kosovu pomognu formiranje i obuku nelegalne kosovske vojske.

Ban Ki-Mun, koji se obratio Savetu bezbednosti prvi put od proglašenja nezavisnosti Kosova, obavestio je to telo UN da je za novog šefa UNMIK-a imenovao Lamberta Zanijera i poručio da bi EU trebalo da preuzme neke operativne odgovornosti na Kosovu.

Podsetivši da srpska zajednica na Kosovu ne priznaje nezavisnost Kosova niti prihvata Ustav, Ban Ki-Mun je rekao da je "stvorena duboka i teška realnost u kojoj UNMIK ne može više efektivno da izvršava svoje zadatke".

On je istakao da je predloženi paket "statusno neutralan i u potpunosti u okviru Rezolucije 1244 koja ostaje zakonski okvir za UNMIK sve dok Savet ne odluči drugačije".

Ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti UN su, međutim, izrazili različita mišljenja o tom predlogu.

Ruski ambasador Vitalij Čurkin je rekao da je neprihvatljiv svako prebacivanje odgovornosti sa misije UN na misiju EU Euleks, ocenjujući da bi svako zaobilaženje Saveta bezbednosti predstavljalo "gaženje Povelje UN".

Predstavnici evropskih zemalja, kao i američki ambasador Zalmaj Halilzad, podržali su preustrojstvo UNMIK-a, navodeći da je ono u skladu sa Rezolucijom 1244 nakon značajnih promena na terenu.

Halilzad je rekao da SAD cene izveštaj Ban Ki-Muna o preustrojstvu i smatraju da se UN moraju prilagoditi realnosti na terenu. On je optužio Beograd da promoviše etničku podelu na Kosovu, što je "u suprotnosti sa naporima UN i onoga što je postignuto".

Više ambasadora je takođe ponovilo da je budućnost Srbije i Kosova, uostalom kao i celog regiona, u Evropskoj uniji.

Kosovski predsednik Fatmir Sejdiju, koji se obratio ambasadorima u svojstvu privatnog lica, rekao je da je Priština "uzela u obzir" plan Ban Ki-Muna i istakao opredeljenost Kosova da bude demokratska država za sve svoje građane.

Predsednik Srbije je posle sednice ukazao da je potrebna "potpuno jasna politika" zemlje o Kosovu pošto je na sednici Saveta bezbednosti veći broj zemalja podržao ideju o preustrojstvu UNMIK-a.

"I ova sednica nedvosmisleno govori da će naša borba za očuvanje Kosova i Metohije biti teška i da ćemo se suočavati sa novim izazovima. Još jednom se potvrđuje da je Srbiji danas potrebna nova strategija o tome kako u novim okolnostima braniti integritet zemlje", rekao je Tadić.

Komentarišući izlaganje kosovskog predsednika Fatmira Sejdijua, Tadić je rekao da mu je bila "iznenađujuća" optužba da Srbija pokušava da vrati situaciju u devedesete godine što, kako je ukazao, "apsolutno nema nikakve veze sa istinom".


Koštunica: Rusija nas spasla Banovog plana

Zahvaljujući principijelnoj podršci Rusije, u Savetu bezbednosti nije prošao predlog generalnog sekretara Ban Ki Muna da prenese nadležnosti sa UNMIK-a na protivpravnu misiju Euleks, izjavio je premijer Srbije Vojislav Koštunica.

"Rusija dosledno brani Povelju UN i važeću Rezoluciju 1244 SB koje garantuju suverenitet i teritorijalnu celovitost Srbije. Prenošenje nadložnosti sa UNMIK-a na Euleks, čiji je cilj da sprovede Ahtisarijev plan o nazavisnosti Kosova, predstavljalo bi grubo kršenje Rezolucije 1244 i neposredno ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbija, naveo je Koštunica u izjavi dostavljenoj Tanjugu.

On je naglasio da je zato protivljenje Rusije, izneto na sednici SB, predaji nadležnosti Euleksu od najvećeg značaja za Srbiju i za njenu borbu za očuvanje Kosova unutar svojih granica.

"Sada je najvažnije da Generalni sekretar Ban Ki Mun ne preduzima nikakve samostalne aktivnosti vezane za promenu statusa i uloge UNMIK-a i da se striktno pridržava Povelje UN i Rezolucije 1244", zaključio je Koštunica.

(agencije/MONDO)

Ode Unmik


Euleks do decembra u potpunosti zamenjuje organizaciju UN, svakog meseca po 20 odsto ljudstva manje. Rekonfiguracija počinje sledeće nedelje, bez obzira na odluku SB UN





PRIŠTINA - Unmik će do kraja 2008. biti sasvim zamenjen Euleksom, bez obzira na odluke Saveta bezbednosti UN, saznaje Kurir. Strukturne promene u funkcionisanju UN na Kosovu počeće gašenjem kancelarije zamenika šefa te misije već iduće nedelje, a biće smanjen i broj zaposlenih i zatvoreno nekoliko kancelarija regionalnih administratora.
Iako zvaničnici Unmika tvrde da još čekaju instrukcije generalnog sekretara Ban Ki Muna iz Njujorka, Kurir otkriva da je na oproštaju Joakim Riker svojim saradnicima i službenicima najavio gašenje Unmika do kraja decembra.
- Početak tog procesa očekuje se već sledeće nedelje. Svakih mesec dana biće ugašeno po 20 odsto Unmikove administracije. Preporučeno nam je da dobro sarađujemo s kolegama iz evropske misije i da im postepeno prenosimo ovlašćenja. Takođe, rečeno nam je da detalji ostanu u strogoj tajnosti - kaže za Kurir jedan od visokih funkcionera UN u Prištini.
Novi šef misije UN na Kosovu Lamberto Zanijer, iako je u Prištinu stigao pravo iz Njujorka, još nije dobio instrukcije od generalnog sekretara Ban Ki Muna o načinu i stepenu prestrukturisanja Unmika.
- Ne, još uvek nisu stigle instrukcije. Novi šef Unmika samo što je stigao na Kosovo i ubrzo će dobiti instrukcije. Bez jasnih i preciznih instrukcija ne može ni početi proces rekonfiguracije, niti bilo kakve aktivnosti gospodina Zanijera - kaže za Kurir Aleksander Ivanko, portparol Unmika.
Međutim, i njega i Zanijera demantovao je u prištinskom Ekspresu upravo odlazeći šef Unmika Joakim Riker.
- Rekonfiguracija treba da počne sledeće nedelje. Sada ste već čuli kako će izgledati izmenjeni Unmik. Biće manji, imaće druge odgovornosti. Neće se u potpunosti udaljiti, jer UN još imaju odgovornost na Kosovu - rekao je Riker.
Ministar za KiM Slobodan Samardžić, povodom najavljene promene strukture Unmika, izjavio je da novi šef misije UN na Kosovu i Metohiji "ne može da se ponaša u skladu sa instrukcijama i izveštajima Ban Ki Muna, već u skladu s Rezolucijom 1244".
- Euleks je glavno pitanje ove rekonfiguracije. Savet bezbednosti nije doneo validnu odluku, te prema tome ni novi specijalni predstavnik generalnog sekretara Zanijer ne može da se ponaša u skladu sa uputstvima ili izveštajem Ban Ki Muna. Njegov izveštaj nije prihvaćen, on mora da poštuje Rezoluciju 1244. Takođe, mora da deluje na čelu Unmika i ne može da sarađuje sa Euleksom, koji na Kosovu nema pravni osnov. Znači, njegova izjava da će se on ponašati prema uputstvu Ban Ki Muna je pogrešan put i ponovljena greška, koju su činili njegovi prethodnici - zaključuje Samardžić.

Ivanović: Plašimo se izdaje Beograda
Lider Srba sa severa Kosova Milan Ivanović za Kurir kaže da je jasna namera da se sasvim redukuje prisustvo UN na KiM.
- Činjenica je da je Rikerovu smenu tražila Rusija, a ne Beograd. Toga se i plašimo, velike kooperativnosti srpske države i izdaje. Situacija na terenu je stabilna, ako zanemarimo velike snage koje su se rasporedile na severu. Ima raznih žandarmerija, vojske NATO... I svi vežbaju, ne zaštitu Srba, već razbijanje demonstracija! Očigledno je da trenutno na KiM ima samo 200 pripadnika Euleksa i da ih nema u srpskim sredinama - upozorava Ivanović.





Autor:

Oliver Nikolić

Oprezno s priznanjem



SKOPLJE - Makedonija ima niz razloga da bude obazrivija prilikom donošenja odluke o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, rekao je juče bivši makedonski predsednik Kiro Grligorov. On je dodao da Skoplje o slučaju Kosova ima vlastiti stav, koji ne gradi rukovodeći se isključivo politikom moćnih i uticajnih država u svetu. Gligorov je ocenio je da je za Makedoniju najvažnije da ima bezbednu granicu prema severu u oba segmenta - i u delu južne Srbije, i prema Kosovu.
- Proces međunarodnog priznavanja Kosova došao je prebrzo. Ne zato što se radi o svojevrsnom i mnogostrukom presedanu, nego i zbog toga što jednostrano proglašavanje nezavisnosti bez saglasnosti Srbije predstavlja izvor dugoročne nestabilnosti u regionu - istakao je Gligorov.


Autor:

Agencija FONET

UN priznaju srpsku lokalnu vlast





PRIŠTINA - U centrali UN u Njujorku odlučeno je da se sprovede solomonsko rešenje za smirivanje strasti na Kosovu i Metohiji. Najbliži saradnici Ban Ki Muna uspeli su da ubede generalnog sekretara da prizna opštinsku srpsku vlast i rezultate lokalnih izbora od 11. maja, kao i da pronađu oblik saradnje s novim predstavnicima Srba.
Prištinski tabloid Zeri, inače zadužen za puštanje probnih balona na kosmetskoj političkoj sceni, citira neimenovanog diplomatu koji tvrdi da je srpske izbore nevažećim proglasio samo šef Unmika Joakim Riker.
- Zvaničnici UN u Njujorku nikada nisu dali javnu podršku stavu šefa Unmika o nelegalnosti srpskih izbora. Njujork nije dao ni zeleno svetlo bivšem šefu Unmika da produži mandat predsednicima opština sa srpskom većinom.
Izgleda da je posle svega u Njujorku preovladala logika da se nova realnost na Kosovu, stvorena posle izbora 11. maja, ne može ignorisati i da je kompromis neophodan.
Marko Jakšić, lider Srba sa severa KiM, za Kurir kaže da je najava iz Njujorka očekivana.
- To je pozitivan pomak, nešto čemu se mi i nadamo. Ako se zna da su izbori bili regularni, bez incidenata, nasilja, pritisaka i da su ih mnogobrojni posmatrači povoljno ocenili, logično je da legalni i legitimni predstavnici Srba komuniciraju s međunarodnim organizacijama na KiM. U svakom slučaju, pozdravljam tu odluku - kaže Jakšić.
Odluka u Njujorku, kako navodi Zeri, doneta je posle stvaranje nove vlade proevropske orijentacije u Beogradu, sa kojom niko u Njujorku, ali ni na Zapadu uopšte, ne želi da se konfrontira.


Autor:

Oliver Nikolić

Izvor: Kurir

Dobins: Kosovo će biti stalni izvor dijaloga i tenzija

Tanjug

VAŠINGTON - Američki izaslanik za Balkan iz vremena Klintonove administracije Džejms Dobins, pozdravio je formiranje proevropske vlade u Beogradu, ali je ukazao da je stav srpskih vlasti u vezi Kosova ostao nepromenjen, što će, po njemu, biti "stalni izvor dijaloga, ali i tenzija" između Srbije i EU.

U izjavi "Glasu Amerike" Dobins je istakao da eventualno funkcionisanje Srbije i Kosova, u okviru Evropske unije, ne bi bilo problematično, uzimajući u obzir suštinski nestanak unutrašnjih granica i koristi koje donosi članstvo u Uniji.

"Problem nije toliko kako pronaći način da i Srbija i Kosovo budu u EU, već kako do toga doći, uzimajući u obzir razlike u stavovima između Brisela koji podržava jedinstveno Kosovo, i Srbije, koja, pošto je manje više priznala da je veći dio Kosova izgubljen, ulaže napor da sačuva barem jedan njegov dio", rekao je Dobins.

On ipak smatra da će te razlike na kraju biti rešene dijalogom, ali da će to biti "dugotrajan proces".

Dobins, koji je sada direktor Centra za međunarodnu bezbednost i odbranu u korporaciji Rend, vjeruje da će se međunarodna zajednica i vlada u Prištini suprostaviti bilo kakvim naporima za formalnu podelu Kosova, ali da neće nasilno pokušaveti da ukinu autonomne strukture u pokrajini.

"Ne smatram da će NATO, EU ili kosovska vlada inicirati upotrebu sile kako bi ukinuli bilo kakve autonomne strukture koje su postavljene i funkcionišu na Kosovu u posljednjih 6 ili 7godina. Ali im isto tako neće dozvoliti se dalje razvijaju" rekao je Dobins.

To će, kako je ocenio, rezultirati "nestabilnim statusom kvo" u kome će međunarodna zajednica i Priština pokušavati da prošire svoja ovlašćenja, a Srbi nastojati da se tome suprostave.

Ban poručio Zanijeru da pristupi konfiguraciji UNMIK

Tanjug

NJUJORK - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun saopštio je večeras da je svom izaslaniku na Kosovu i Metohiji poručio da pristupi rekonfiguraciji misije UN u južnoj srpskoj pokrajini (UNMIK), objavljeno je danas u sedištu Svetske organizacije u Njujorku.

"Dao sam nalog UNMIK-u da sarađuje sa Evropskom unijom kako bi obezbedila operativnu ulogu na Kosovu u domenu vladavine prava pod sveobuhvatnim autoritetom Ujedinjenih nacija", saopštio je generalni sekretar Ban u najnovijem izveštaju Savetu bezbednosti, preneo je Rojters.

Ban je u dokumentu koji je objavljen na internet stranici Centra za informacije UN, naveo da je takve instrukcije dao njegovom novom specijalni predstavniku za Kosovo, šefu UNMIK Italijanu Lambertu Zanijeru pošto, po njegovoj oceni, Savet bezbednosti "nije sposoban da pruži smernice" za rekonfiguraciju Misije u pokrajini.

Generalni sekretar UN je ocenio da je niz dogadaja doveo do "stvaranja nove realnosti na Kosovu" u kojoj UNMIK više ne može efikasno ispunjavati zadatke prelazne administracije, zbog čega je ponovio nameru da, pod kišobranom svetske organizacije, otvori vrata Evropskoj uniji da preuzme značajniju ulogu u "obezbeđivanju vladavine prava".

"UN zadržavaju strikno neutralnu poziciju kada je u pitanju status Kosova... Moja je ocena da UNMIK više ne može ispunjavati ulogu prelazne administracije tako efikasno kao što je to bio ranije slučaj," ocenio je Ban.

Ban je podvukao da su jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i stupanje na snagu tzv. ustava u pokrajini, prouzrokovali rast tenzija među tamošnjim Srbima i Albancima, ali je ocenio da je ukupna bezbednosna situacija ostala "prividno mirna."

Novi izveštaj generalnog sekretara će, prema najavama, Savet bezbednosti razmotriti 25. jula.

U dokumentu se, pored ostalog, ocenjuje da je "sposobnost UNMIK da obavlja funkcije kao pre, iz osnova uzdrmana akcijama vlasti u Prištini i kosovskih Srba".

U Prištini su privremene institucije samouprave pokrenule mere usmerene ka preuzimanju nadležnosti UNMIK.

Kosovski ustav, koji je na snagu stupio 15. juna, ne predviđa stvarnu ulogu UNMIK, iako su lideri u Prištini "pozdravili nastavak prisustva UN na još neko vreme," navodi se u izveštaju.

Istovremeno, generalni sekretar je podsetio da je parlament u Prištini usvojio niz zakona kojima se mnogobrojne nadležnosti koje je prethodno imao šef UNMIK prebacuju u ruke pokrajinskih vlasti.

"Kosovski Srbi su, sa svoje strane, odbacili ustav i sa njim povezane zakone i, uz podršku Beograda, proširili bojkot kosovskih institucija i učvrstili svoje paralelne strukture. Kosovski Srbi su, takođe, pribegli nasilnim metodama kako bi pokazali otpor kosovskim vlastima," navodi se u Banovom izveštaju.

Ban je, takode, istakao da će ambasador Zanijer početi dijalog sa Beogradom o šest kljucnih oblasti od zajedničkog interesa, uključujući policiju, sudove, carinu, transport i infrastrukturu, granice i srpsku kulturnu baštinu.

"Na terenu je bilo nekoliko slučajeva u kojima su se kosovske vlasti otvoreno suprotstavile autoritetu UNMIK-a, uključujuci registraciju imovine i zakon o drumskom saobracaju...Kosovski Srbi i vlasti u Beogradu suprotstavili su se raspoređivanju misije EU u srpskim sredinama," naveo je Ban.

Generalni sekretar UN je upozorio da se od januara do maja na Kosovo vratilo svega 215 raseljenih, uključujuci 49 Srba i 108 Roma, čime je nastavljen negativan trend, koji je Ban objasnio "nedavnim politickim događajima."

Ban Ki-mun je, istovremeno, podsetio da je imenovao poseban istražni tim kako bi se rasvetlile okolnosti u kojima je u severnom delu Kosovske Mitrovice 18. marta došlo do talasa nasilja, u kojem je ubijen ukrajinski policajac, dok su povređena 64 policajca UNMIK-a, 24 pripadnika Kfora i nekoliko srpskih demonstranata.

"Nezavisnu istragu u okolnostima koje su okruživale operaciju uspostavljanje kontrole nad zgradom suda u Mitrovici na moj zahtev sproveo je Frensis Sekandi. Rezultati te istrage su mi predati i ja ih razmatram," naveo je generalni sekretar UN.

Beograd da učestvuje u promenama na Kosovu

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je da je generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki -munu u sedištu svetske organizacije u Njujorku preneo najoštriji prigovor naše zemlje zbog toga što je proces rekonfiguracije međunarodnog civilnog prisustva na Kosmetu počeo bez saglasnosti Beograda.

Ako uopšte mora da dođe do rekonfiguracije civilnog prisustva na Kosmetu, Beograd mora biti deo tih pregovora, kazao je Jeremić, javio je RTS.

Ministar inostranih poslova Srbije je dodao da naša zemlja u tome "može nedvosmisleno da računa na podršku Rusije i Kine".

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun saopštio je juče da je svom izaslaniku na Kosovu i Metohiji Lambertu Zanieru poručio da pristupi rekonfiguraciji misije UN u južnoj srpskoj pokrajini (UNMIK).

U najnovijem Banovom izveštaju Savetu bezbednosti UN date su instrukcije civilnoj misiji UN na Kosovu da sarađuje sa Evropskom unijom, ne čekajući formalno odobrenje SB.

Dan pred razgovore u Njujorku, Jeremić je u Moskvi, gde se sastao sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom, izjavio da Srbija nije protiv razgovora o promenama u sastavu međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu, ali pod uslovom da se time ne zadire u teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i da misija "ne sprovodi plan Marti Ahtisarija", koji je Beograd odbacio i koji nikada nije prihvaćen u UN.

Prema rečima šefa ruske diplomatije, Rusija i Srbija zabrinute su zbog pokušaja legalizacije struktura čiji je cilj pokušaj rehabilitacije Ahtisarijevog plana, što, kako je Lavrov rekao, ne vodi ničemu dobrom.

Moskva podržava nameru Srbije da se obrati Međunarodnom sudu pravde kako bi se ispitala legalnost jednostranog proglašene nezavisnosti Kosova, rekao je Lavrov.

(Tanjug)

Na Kosovu raste nepoverenje prema EU



Nejasan mandat misije Evropske unije na Kosovu izaziva nepoverenje među kosovskim Albancima. Sve više nacionalističkih grupacija i islamskih fanatika. Piter Fejt razmišlja da napusti Kosovo, piše bečki dnevnik "Standard".


Na Kosovu raste nepoverenje prema EU, jer delovanje Evropljana ostaje za mnoge nejasno, ocenjuje bečki dnevni list "Standard", dodajući da posle ustupaka Beogradu neki smatraju misiju Euleks prosrpskom.
Dnevnik ukazuje da Marti Ahtisari ili Havijer Solana nemaju uticaj na Kosovu, podsećajući da jedna ulica u Prištini treba da dobije ime odlazećeg predsednika SAD Džordža Buša.
"SAD su kosovskim Albancima mnogo više od zaštitne sile broj jedan, jer su progurale nezavisnost. Evropljani na drugoj strani gube na verodostojnosti", piše "Standard".
"Albanci više nemaju poverenja u EU, već samo u SAD", naglašava ekspert za Kosovo bečkog Instituta za obezbeđenje mira i konfliktni menadžment Predrag Jureković.
"Postoji opasnost da se ne iskoristi početno raspoloženje posle nezavisnosti i da Kosovo dospe u novi vakuum", upozorio je Jureković.
Nepoverenje u EU, kako navodi, se ne vidi samo iz grafita na zidovima kuća, već su i kosovsko-albanski političari iritirani zbog "nekoordiniranog međunarodnog prisustva".
On smatra da je to nastalo zbog pokušaja dobijanja pristanka Srbije za misiju EU.
"Pristanak je tu, ali sa specijalnim pravilima i institucionalni haos", podvlači Jureković.
On ističe da Kosovo nema nijednu obezbeđenu granicu. Carine na severu, koje su na proleće napadnute, nisu ponovo uspostavljenje.
Aktuelna situacija može se oceniti korakom unazad u pravcu UNMIK-a, smatra austrijski ekspert, dodajući da se već koristi "ružna reč Eumik".
"EU je Srbiji previše izašla u susret", podvukao je Jureković dodajući da je previše odstupljeno od planiranog procesa stvaranja države.
Investitori su zbog toga ponovo otišli, nacionalističkih grupacija i islamskih fanatika je sve više, a i Piter Fejt, međunarodni izaslanik u svojoj drugoj funkciji specijalnog izaslanika EU, nalazi se u defanzivi, konstatuje list.
Kao međunarodni predstavnik on podržava nezavisnost i Ahtisarijev plan, a kao predstavnik EU on to ne sme, jer države EU kao što su Španija ili Slovačka nisu priznale Kosovo, podseća dnevnik, dodajući da on zbog toga razmišlja da napusti funkciju, tvrdi "Standard".

Kosovo: Problematična najava pregovora



Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović rekao je da je najava tehničkih pregovora između Beograda i Pritine "delikatna". Priština: Nema novih pregovora.


Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović rekao je da je najava tehničkih pregovora između Beograda i Pritine "delikatna".
"Razgovori sa UNMIK-om su mogući ali nisu mogući direktni kontakti sa predstavnicima privremenih institucija", rekao je Ivanović. "Razgovori će se odvijati kao i do sada. Beograd sa UNMIK-om, UNMIK sa Prištinom i samo tako je moguće postići sporazume koji će biti održivi na terenu.
Ivanovićeva izjava usledila je posle najave portparola UNMIK-a Rasela Gikija da će početkom 2009. godine doći do nove runde tehničkih razgovora srpskih, albanskih i međunarodnih zvaničnika.
Nove pregovore, međutim, odmah su odbacili predstavnici vlasti u Prištini, ponavljajući da je plan u šest tačaka, o kome su se prethodno dogovorili Beograd i čelnici Ujedinjenih nacija, "neprihvatljiv".
"Kosovo je nezavisna država, plan od šest tačaka je mrtav i neprimenljiv. Ukoliko dođe do nekih kontakata, oni će se odvijati po principu razgovora dve nezavisne i suverene zemlje, a ticaće se tehničkih pojedinosti koje nisu još uvek razjašnjene", rekao je portparol kosovske vlade Memli Krasnići.
Najava naredne runde pregovora usledila je posle novih problema na relaciji Priština - Beograd, pri čemu su kosovske vlasti najavile da ubuduće neće dozvoljavati posete predstavnicima srpskih vlasti, kao i da će već od 1. januara zaustaviti uvoz roba iz Srbije i BiH.
Krasnići je rekao da ubuduće može doći do zabrane ulaska predstavnicima Vlade Srbije na Kosovo, ukoliko se proceni da te posete dovode do provokacija i loše utiču na bezbednost građana Kosova.
"Nezavisno Kosovo za Vladu Srbije i građane Srbije ne postoji i upravo taj element će biti polazna tačka i u budućim razgovorima", rekao je Ivanović.
Dodatno oterećenje razvoju situacije na Kosovu predstavlja nejasno razgraničavanje nadležnosti misija Evropske unije i Ujedinjenih nacija, što je u velikoj meri, unapred, podrilo autoritet sveže raspoređenog Euleksa.
Nepoverenje u EU se vidi iz grafita na zidovima kuća širom Kosova, ali i izjavama političkih lidera kosovskih Albanaca iritiranih zbog "nekoordiniranog međunarodnog prisustva".