Status Kosva i Metohije

Moskva protiv nacrta Rezolucije
MOSKVA - Pozicija Rusije je čvrsta i nepromenjena i ukoliko bi se predloženi nacrt rezolucije o Kosovu i Metohiji našao na glasanju u Savetu bezbednosti UN u sadašnjem obliku, Moskva bi glasala protiv i iskoristila pravo veta, ocenili su u izjavi Tanjugu direktor Instituta za slovenske nauke Konstantin Nikiforov i rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize u tom institutu Jelena Guskova.

Nikiforov je, uoči današnjeg razmatranja najnovijeg predloga američko-evropskog nacrta rezolucije o Kosmetu u Savetu bezbednosti, rekao da je nejasno da li će nacrt biti iznet na glasanje, kao i da se stiče utisak o "ucenjivanju Rusije i drugih zemalja najavama da to samo što se nije desilo".

Jelena Guskova je ocenila da bi "korak napred" bio da se ne
samo daju primedbe na Ahtisarijev plan, već da Beograd istupi i sa konkretnim planom za dalje poteze i način rešavanja "kosovskog pitanja", koji bi Moskva podržala.

- Rusija smatra da takva rezolucija još ne može da zadovolji i Beograd i Prištinu i upozorava da neće glasati za nacrt koji zamkama diplomatskog jezika skriva konačni cilj davanja nezavisnosti Kosovu i Metohiji i zato, ako ne uspe u zalaganju za izmenu tačaka koje zahteva, Moskva će glasati protiv - ocenila je ruska istoričarka.

Ki Mun: Oprez u rešavanju statusa Kosova
nebojsa - 16. jul 2007.


Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun pozvao je sve strane uključene u rešavanje kosovske krize da se uzdrže od jednostranih poteza, jer bi takvi postupci dodatno zakomplikovali ionako složenu situaciju vezanu za stanje u toj pokrajini. „Postoji opasnost od jednostranih mera. Nadam se da se to na Kosovu neće dogoditi i to sam nedavno rekao i kosovskim liderima”, rekao je Ki Mun na konferenciji za novinare u Njujorku, održanoj svega nekoliko časova pre nego što će o novom američko-evropskom predlogu rezolucije raspravljati i ambasadori država članica Saveta bezbednosti.
Generalni sekretar UN je, takođe, izrazio „duboku zabrinutost” zbog nedostatka napretka u procesu rešavanja statusa Kosova, naglašavajući da je dalje odlaganje „loše za čitav region Balkana”.

On je ponovio podršku predlogu za rešenje statusa Kosova koji je načinio njegov specijalni izaslanik Marti Ahtisari, istakavši da taj dokument sadrži „dobra rešenja” budućeg statusa pokrajine i istovremeno pozvao sve strane uključene u rešavanje tog problema da se „koncentrišu na realnost”.

Komentarišući posledice koje bi priznavanje nezavisnosti Kosova proizvelo u međunarodnim odnosima, generalni sekretar je ponovio da je kosovski slučaj, s obzirom na „jedinstvene istorijske okolnosti- jedinstven”, odnosno da neće biti korišćen u rešavanju sličnih problema širom sveta. (Tanjug)

U konsultacijama o novoj rezoluciji u NJujorku Rusija dosledna


Kažu pregovori, a misle nezavisnost


Krivtov: Dovoljno da se Srbiji ne sviđa bilo koji aspekt na koji bi predlog mogao biti tumačen,pa da ga odbacimo



BEOGRAD - Savet bezbednosti UN sinoć je održao konsultacije o najnovijem predlogu rezolucije o Kosovu, koji su SAD i EU predstavile krajem prošle nedelje, a i pre susreta, dominirala je ocena Kremlja da su potrebne principijelne, a ne kozmetičke promene i da nacrt nije ni blizu glasanja. Zvaničnici ruskog MIP-a juče su za Glas objasnili da je i ovaj predlog za odbacivanje jer predlagači nigde ne spominju nezavisnost, ali se "vidi da to misle".
- Za ovu verziju se samo kaže da je nova, ali je za nas ista kao prethodne. Naši stručnjaci su je pažljivo analizirali i utvrdili da nigde nije direktno napisano da bi Kosmet trebalo da dobije nezavisnost, ali je, takođe, utvrđeno da su predlagači mislili na nezavisnost. Mislili su, i zato je mi odbacujemo i tražimo nove pregovore - istakao je Andrej Vladimirovič Krivtov, ispred ruskog MIP-a.








SAD NEMAJU ŠANSE
- Svaki pokušaj donošenja nove rezolucije je suspendovanje Rezolucije 1244. Tako nešto je nedopustivo. Važno je da EU prihvati princip nepovredivosti granica, jer bi time doprinela ne samo stabilnosti ovog regiona, nego Evrope u celini. Nova rezolucija mora biti rezultat dogovora dveju strana - izjavio je juče portparol DSS-a Branislav Ristivojević i ocenio da "nema šansi da se ostvari scenario iz rezolucije koju SAD na mala vrata pokušavaju da proguraju".










Isto tako, rekao je, za Rusiju je dovoljno da se Srbiji, i "ne sviđa" bilo koji "aspekt na koji bi predlog mogao biti tumačen", pa da ga u NJujorku odbace. Zbog takvih principa Moskva je i sinoć bila spremna da opet traži krucijalno redefinisanje zapadnog predloga.
Koji sat ranije, u Moskvi, o tim izmenama su razgovarali i članovi delegacije DSS-a i zvaničnici Državne Dume i ocenili da još nije vreme za glasanje u SB UN. Domaćini su naročito istakli da su "sve partije Dume zajedničkom izjavom podržale politiku državnog rukovodstva Rusije da se ne dozvoli da se kroz SB UN progura rešenje koje bi dovelo do nezavisnosti".
- Rezolucija je bolja od prethodne, ali nije spremna ni za razmatranje. Bilo bi preuranjeno i kontraproduktivno staviti je na glasanje u sadašnjem vidu bez unošenja promena na kojima insistiraju i Rusija i Srbija. Neophodne su principijelne promene, a ne kozmetičke, i Rusija je spremna za taj posao - poručio je predsednik komiteta za međunarodne odnose ruske Dume Konstantin Kosačov posle razgovora s potpredsednicima DSS-a Draganom Jočićem i Aleksandrom Popovićem, i članom DSS-a i šefom ekonomskog tima za Kosovo Nenadom Popovićem.
Jočić se u razgovoru sa Kosačovim zahvalio na principijelnoj politici ruskog predsednika Vladimira Putina i rukovodstva Dume, a delegacija stranke srpskog premijera prethodno se sastala i sa predsednikom Donjeg doma i vladajuće stranke Jedninstvena Rusija Borisom Grizlovim i šefom Komiteta za ekonomsku politiku i preduzetništvo Jevgenijem Fjodorovim.
Sa Jedinstvenom Rusijom je, prema Jočićevim rečima, dogovorena "snažna saradnja stranaka" koja će ići "na dobrobit dve države", a Sporazum će svečano potpisati Boris Grizlov i Vojislav Koštunica, sutra u Beogradu. Kosačov je ocenio da bi taj sporazum trebalo da doprinese saradnji "odgovarajućih poslovnih struktura po partijskoj liniji i realizaciju novih projekata".

Odložene konsultacije SB UN o Kosovu
Cetvrtak, 19. jul 2007. 18:20

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odložio je za 24 časa za četvrtak najavljene konsultacije o novom, šestom po redu američko-evropskom predlogu rezolucije o Kosovu.

Kako je saznala agencija Tanjug, konsultacije su odložene sa obrazloženjem da neki od ambasadora zemalja članica Saveta još nisu dobili instrukcije od svojih vlada.

Na taj način produžena je i neizvesnost da li će ko-sponzori novog predloga, SAD i članice Evropske unije, insistirati da se Savet bezbednosti UN glasanjem izjasni o ovom dokumentu, s obzirom na to da je ruski ambasador Vitalij Čurkin još ranije najavio da će Moskva iskoristiti pravo veta, dok su još tri države, uključujući i Kinu iznele rezerve prema ponudjenom rešenju.

Odluka o tome da li će uopšte biti glasanja o ponudjenom predlogu, koji su i Srbija i Rusija u medjuvremenu odlučno odbile, predstavljaće, prema tumačenjima diplomata u sedištu UN, pokazatelj u kojem će pravcu dalje ići proces odlučivanja o statusu Kosova.

Državni sekretar SAD Kondoliza Rajs prethodno je ukazala da su SAD odlučne da "na ovaj ili onaj način" dodju do nezavisnosti Kosova.

"Odlučni smo da dodjemo do nezavisnosti Kosova... Ostvarićemo to na ovaj ili onaj način", rekla je Rajs novinarima tokom putovanja za Lisabon, na sastanak "četvorke" za Bliski istok. "Predsednik je veoma jasno rekao da SAD smatraju da plan (izaslanika UN Martija) Ahtisarija predstavlja odgovarajuću osnovu i da treba dobiti nezavisno Kosovo", dodala je Rajs.

Ministar spoljnih poslova Srbija Vuk Jeremić ponovio je u Lisabonu da se Srbija protivi nametanju nezavisnosti Kosova. "Nametanje nezavisnosti Kosova izvan Saveta bezbednosti UN je garancija za destabilizaciju zapadnog Balkana", upozorio je srpski ministar na konferenciji za novinare sa šefom portugalske diplomatije Luišom Amadom.

Jeremić je rekao da je stav Srbije "suprotan stavu SAD po pitanju Kosova". "Uopšte se ne slažemo", ponovio je i dodao da "nijedna zemlja ne bi bila spremna da se odrekne teritorijalnog integriteta".

Posle razgovora sa portugalskim kolegom, Jeremić je istakao želju Srbije da radi sa SAD kako bi se pronašlo "rešenje koje garantuje mir u regionu".

Ministar prosvete Zoran Lončar izjavio je da je Vlada Srbije čvrsto uverena da će, zahvaljujući zajedničkoj politici koju vodi sa Rusijom, sprečiti svaki pokušaj da se u Savetu bezbednosti UN izglasa rezolucija koja vodi ka nezavisnosti Kosova.

Na konferenciji za novinare, nakon sednice vlade, Lončar je izrazio očekivanje da će i SAD odustati od stava da se mimo Saveta bezbednosti, na osnovu jednostranog priznanja, rešava pitanje Kosova i Metohije, jer bi to predstavljalo kršenje povelje UN i Rezolucije 1244.

I Kondoliza Rajs u Lisabonu razgovara sa šefom portugalske diplomatije Luišom Amadom, sa kojim se sastao i Jeremić. "Ako ne bude rezolucije Saveta bezbednosti o Kosovu, EU bi mogla da počne pregovore kako bi imala predstavnike na terenu (na Kosovu)", rekao je Amado uoči susreta s Rajsovom. Nije predvidjen susret Rajsove i Jeremića.

Na konsultacijama koje su bile zakazane za četvrtak, trebalo je, prema najavama američkog ambasadora u UN Zalmaja Halilzada da se vidi da li će Savet bezbednosti preuzeti svoju odgovornost ili će pitanje rešavanja Kosova biti premešteno izvan tog tela UN.

"Sada je vreme za odlučnost, sada je vreme da se vidi da li će Savet bezbednosti odigrati ulogu ili ne", rekao je Halilzad novinarima i dodao da će "Rusija biti odgovorna za premeštanje tog procesa izvan Saveta bezbednosti". Ta poslednja opcija "nije ono čemu mi težimo", dodao je on, ocenjujući da je "lopta sada na ruskom delu terena".

Kada je reč o raspoloženju medju 15 članica Saveta bezbednosti, Halilzad je rekao da je "rastuća podrška" nacrtu rezolucije, ali da postoji "jasno protivljenje" jedne članice, a da je jedna članica neodlučna. "Uloga Saveta bezbednosti je u rukama Rusije. Ako Rusija spreči Savet bezbednosti da radi na tom pitanju, proces tu neće stati, proces će biti premešten izvan Saveta bezbednosti. To ne bi bilo pozitivno. Lopta je na ruskom delu terena", rekao je Halilzad.

Na pitanje novinara da li mu odgovaraju najnovije izmene u predlogu rezolucije, ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin je samo kratko odgovorio: "Ne".

Čurkin je, medjutim, odbio da kaže da li njegova zemlja ima nameru da iskoristi svoje pravo na veto ako dodje do glasanja o novom nacrtu rezolucije o statusu Kosova.

Kineski ambasador u UN Vang Guangdja nije mogao da direktno kaže kada će biti glasanje o toj rezoluciji navodeći da u Savetu bezbednosti postoji podeljenost i da je pitanje glasanja "u rukama odgovornih" za predloženu rezoluciju. Guangdja, čija zemlja ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti, ukazao je da postoji nacrt predsedničkog saopštenja koje bi moglo da bude izdato posle konsultacija, ali nije to mogao i da definitivno potvrdi.

Predsednik ruske Dume Boris Grizlov izjavio je u Podgorici da se Rusija zalaže za nastavak pregovora o Kosovu i najavio da će Rusija uložiti veto ukoliko se u Savetu bezbednosti UN nadje bilo koji od aktuelnih predloga rezolucije o rešenju statusa Kosova.

(Beta/MONDO)

Zamke jednostranog proglašenja
Slavica BRAJOVIĆ
"Realno, imajući u vidu da znamo šta se dogodilo i previše je krvi između dveju strana proliveno i umesto da profunkcioniše pravna država i kod nas na Kosovu i u Srbiji, više ili manje se bavimo teorijom krvi i tla, budući da je to dominacija u svesti i podsvesti sviju nas," kaže Beljulj Bećaj, kosovski analitičar i ukazuje na moguće implikacije po region, ukoliko Priština zbog najnovije krize u pregovorima u konačnom rješenju statusa Kosova, jednostrano proglasi nezavisnost.
RSE: Gospodine Bećaj, ovih dana se pominje izmještanje razgovora o statusu Kosova u Kontakt grupu. Šta mislite o tom rješenju, da li bi to bilo bolje ili vam je bliža ideja o nastavku pregovora u okviru UN-a?
BEĆAJ: Ako nemamo to što treba i to što je ispravno onda treba da budemo na neki način zadovoljni s onim što se može uraditi. Ovo nije pravno iščekivano rešenje, ali je verovatno i praktično rešenje koje više poprima političke dimenzije, nego što poprima međunarodno pravne dimenzije. Da li će to biti Kontakt grupa ili neko drugo rešenje koje je mimo Saveta bezbednosti, misim da je to manje značajno. Bitno je to da se proces ne završava tamo gde ima svoje pravo mesto, svoju adresu, a to je Savet bezbednosti.
RSE: Da li uopšte postoji rješenje? Da li postoji ideja o rješenju u međunarodnoj zajednici kojim bi bile relativno zadovoljne obje strane?
BEĆAJ: Realno, imajući u vidu da znamo šta se dogodilo i previše je krvi između dveju strana proliveno i umesto da profunkcioniše pravna država i kod nas na Kosovu i u Srbiji, više ili manje se bavimo teorijom krvi i tla, budući da je to dominacija u svesti i podsvesti sviju nas. Mislim da je nerealno očekivati da dođemo do nekog racionalnog, kompromisnog rešenja. Naravno, to nije dobro, ali u svakom slučaju mi moramo da se suočimo sa tom realnošću. Moramo tragati za rešenjem koje je malo bezbolnije u odnosu na svako drugo rešenje koje nalikuje ili vuče na teoriju krvi i tla, a to je ipak neko političko rešenje koje neće zadovoljiti strane Kosovara i Srbije, ali u svakom slučaju će biti podnošljivo u smislu traganja za racionalnim i pravnim rešenjima u budućnosti.
RSE: Koliko je realan scenario da će Kosovo, u slučaju da se u Ujedinjenim nacijama ne postigne dogovor, jednostrano proglasiti nezavisnost? O tome su ovih dana brojni politički funkcioneri Kosova govorili.
BEĆAJ: Realno gledano, mislim da je nezavisnost Kosova stvar koja bi doprinela stabilizaciji regiona i što je najbitnije, a što se u ovoj situaciji zaboravlja, demokratizaciji na Kosovu i u Srbiji, dok će eventualna podela stvoriti ogromne dugoročne probleme bezbedonosnih postavki, ekonomski, socijalno i tako dalje. Ali, recimo da naša pregovaračka ekipa nema izlaza, da je došla u tu situaciju, jer je dala obećanje koje nije mogla da pokriva valjanim faktičkim, praktičnim argumentima i ona je jednostavno sada u situaciji da se upušta u avanturu, gde eventualno može naći izlaz da proglase kosovsku nezavisnost, uz pretpostavku da će naići na podršku onih država koje su taj plan prvobitno podržale, prvenstveno Sjedinjene Američke Države, pa i neke druge zapadne države. Međutim, u zadnje vreme u okviru upravo ovih unilateralnih poteza vidi se izvesno odstupanje od tog stava, prvenstveno Francuske, pa i Nemačke, tako da je i sama pregovaračka ekipa dovedena u situaciju da ne zna šta da uradi u smislu da li da proglasi kosovsku nezavisnost kako bi se izvukla iz ovog grotla, gde je najviše sama kumovala toj situaciji ili da čeka jedan valjani, značajan mig posle susreta sa Kondolizom Rajs. Mislim da je to 23. ili 24. ovog meseca, gde će verovatno dobiti kakvo takvo svetlo u smislu jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti ili eventualno čekanje do kraja godine kada su i Sjedinjene Američke Države faktički rekle da će se definitivno odrediti prema statusu Kosova.
RSE: Koliko ovaj scenario po Vama ima opasnosti po bezbjednost, ne samo na Kosovu nego i u regionu?
BEĆAJ: Sve što je u okviru Ahtisarijevog plana mislim da je uz manje posledica u odnosu na alternativu tog plana, odnosno scenarija, a to je podela Kosova.
RSE: Kako ocjenjujete ponašanje zemalja regiona u odnosu na rješavanje kosovskog problema i kakva su Vaša očekivanje od najbližih susjeda?
BEĆAJ: Mislim da je u dosadašnjem procesu bilo korisno što su u pregovorima susedi bili više ili manje u funkciji potpomaganja racionalnog političkog rešenja statusa Kosova. Mislim da je u okviru tog Ahtisarijevog plana situacija bila komponovana u skladu sa očekivanjima suseda. Makedonija je videla svoj interes u nezavisnosti Kosova jer, ukoliko dođe do tog alternativnog scenarija, onda je videla rizik da će se stabilnost Makedonije ugroziti najviše ukoliko dođe do pomeranja granice, dok je Albanija bila odmerena, nije se upuštala u neke nepotrebne avanture, ali je podržala je koncepciju Ahtisarijevog plana i u tom kontekstu mislim da je bila kooperativna, a Crna Gora je, imajući u vidu i obavezu prema Srbiji i prema prošlosti i prema budućnosti, bila uzdržana u onoj meri da nije eksponirala sebe kao faktor nestabilnosti i mislim da je i Crna Gora pokazala jednu odmerenu politiku. Ali, ukoliko dođe do pomeranja granica, mislim da će taj scenarijo biti poguban za sve nas, jer to podrazumeva dugoročne posledice koje se ne mogu izlečiti možda i decenijama. Mislim da će u toj situaciji najgore proći svi koji će kumovati i podržati koncepciju nove podele, teritorijalne podele u regionu, a i taj scenario se sve više i više pojavljuje kao alternativa u nemogućnosti da se prihvati Ahtisarijev plan.

SPREMAN ODGOVOR
NA SVAKU PRETNJU


VLADA Srbije završila je nacrt nove rezolucije o Kosovu i Metohiji, a resorni ministar Slobodan Samardžić počeo je u petak seriju konsultacija sa vodećim parlamentarcima o eventualnoj doradi teksta, pre skupštinske sednice 24. jula. Ključna novina u dokumentu je to što se Blada Srbije i svi državni organi obavezuju da energično odgovore na svaki nagoveštaj, pretnje ili eventualne akte jednostranog priznava nja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Na početku dokumenta, čije skraćene izvode "Novosti" objavuju, navode se okolnosti između dve rezolucije, koje su dovele do novog dokumenta. Osnovne stavke su: pregovori su bili pogrešno organizovani i politički pristrasno rukovođeni, predlogom Martija Ahtisarija krše se osnovna načela međunarodnog prava, pokušaj jednog broja članica SB UN da izdejstvuju novu rezoluciju čiji bi smisao bio poništavanje postojeće Rezolucije 1244, odlučno držanje jednog broja članica SB i van njega, posebno Ruske Federacije i nepokolebljiv stav Srbije i njenu otvorenost za poštene pregovore kojima bi se došlo do stabilnog i trajnog rešenja.
Rezolucija o neophodnosti pravednog rešavanja pitanja Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija zasnovanog na međunarodnom pravu":

* Kosovo i Metohija neodvojivi je deo države Srbije. Svaki pokušaj rešenja kojim bi se prekršila načela suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije bio bi proglašen ništavnim i opasnim po egzistenciju države i kao takav predstavljao bi povod za odgovarajuće delovanje državnih organa Srbije u skladu sa međunarodnim pravom.

* Srbija je spremna da otpočne novu fazu pregovora oko pronalaženja najpovoljnijeg kompromisnog rešenja za KiM, izlažući predlog o suštinskoj autonomiji.

* U tom cilju neophodno je da zainteresovani međunarodni činioci, zajedno sa predstavnicima Srbije, obezbede prave pregovore između predstavnika Srbije i privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji. Za razliku od bezuspešnih pregovora koje je vodio Marti Ahtisari.

* Narodna skupština smatra apsolutno nepotrebnim usvajanje nove rezolucije u SB pre nego što se završe novi pregovori. A, oni se mogu voditi samo u okviru postojeće Rezolucije 1244 i na osnovu jasnog mandata UN.
* Narodna skupština zahteva od svih država članica UN da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, zahteva od generalnog sekretara UN da preduzme sve mere da spreči kršenje Povelje UN i Rezolucije 1244 SB UN, a Vlada Srbije obavezuje se da deluje u pravcu ostvarenja ovih zahteva Skupštine.

* Obavezuju se Vlada Srbije i svi državni organi da blagovremeno i energično odgovore svakom nagoveštaju ili činu bilo kog međunarodnog subjekta koji bi bili usmereni na pretnje i eventualne akte jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.

* Obavezuje se Vlada Srbije da formira novi državni pregovarački tim za pregovore o budućem statusu KiM.

* Vlada Srbije dužna je da redovno izveštava Narodnu skupštinu o međunarodnoj i unutrašnjoj situaciji u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Svoboda upozorava kosovske Albance

Poslanik Socijaldemokratske partije Austrije i zamenik šefa evropskih socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda upozorio je kosovske Albance da se uzdrže od jednostranog proglašenja nezavisnosti.
„Zemlja koja traži pare od Evropske unije, koja dobija pomoć kroz misiju Unije i teži prijemu u EU, a bez dogovora s Briselom proglasi nezavisnost, naljutila bi evropske partnere”, kaže Svoboda za bečki Kurir.

Bez dogovora u Savetu bezbednosti


Članice Saveta bezbednosti UN nisu uspele da se dogovore o predlogu rezolucije o Kosovu, a evropske zemlje i SAD prepustili su utvrđivanje statusa Kontakt grupi. SAD i njihovi evropski saveznici odlučili su juče po podne da utvrđivanje statusa Kosova prebace Kontakt grupi zbog protivljenja Rusije da prihvati predlog rezolucije, saopštile su diplomate. Evropske zemlje i SAD saopštile su da je nemoguće ići dalje s rezolucijom o budućnosti Kosova u Savetu bezbednosti, gde Rusija preti vetom, prenele su strane agencije. Kontakt-grupa bi trebalo da se sastane 25. jula u Beču, prema najavi ruskog ambasadora pri UN-u Vitalija Čurkina. Savet bezbednosti UN održao je prethodno iza zatvorenih vrata konsultacije o novom nacrtu rezolucije o Kosovu, koji su pre četiri dana zvanično predstavile SAD i Evropska unija. Po završetku konsultacija u Savetu bezbednosti UN, francuski ambasador pri svetskoj organizaciji Žan-Mark de La Sablijer je pročitao saopoštenje vlada predlagača poslednjeg nacrta rezolucije UN o statusu Kosova.
„Verujemo da su preporuke specijalnog izaslanika (Martija Ahtisarija), koje je generalni sekretar UN Ban Ki Mun potpuno prihvatio, pravične, uravnotežene i da pružaju najbolje rešenje koje će doneti stabilnost ne samo na Kosovu, nego i regionu u celini”, navodi se u saopštenju.
Sablijer je u saopštenju, pročitanom u ime Francuske, Italije, Velike Britanije, Belgije i SAD, podsetio na dosadašnja nastojanja u Savetu bezbednosti za donošenje rezolucije.
„Žalimo, ipak, što je bilo nemoguće da obezbedimo takvu rezoluciju u Savetu bezbednosti UN”, rekao je Sablijer i dodao da će se sada zastati u raspravama o rezoluciji.
Naglasivši da bi plan Martija Ahtisarija trebalo da bude osnova budućih razgovora, Sablijer je najavio i da će ministri spoljnih poslova EU raspravljati o Kosovu 23. jula.
U saopštenju se, takođe, prenosi upozorenje generalnog sekretara UN da bi, ukoliko status Kosova ostane nedefinisan, mogao da bude ugrožen napredak ostvaren delovanjem UN i privremenih institucija na Kosovu.
„Narodu Kosova treba omogućiti da ostvare ekonomski i politički razvoj”, navodi se u saopštenju i dodaje će rešenje statusa Kosova takođe „pomoći Srbiji da prevaziđe sukobe iz 90-ih i da ide napred u svetliju evropsku i evro-atlantsku budućnost”.
U saopštenju se na kraju iznosi nada da će novi razgovori voditi dogovoru između uključenih strana. „Ako ne, i dalje verujemo da je Ahtisarijev plan najbolji način za napredovanje”, navodi se u saopštenju.

Čurkin: Ni podrška ni uzdržanost

Rusija je stavila do znanja da nije spremna da podrži novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova, kao ni da se uzdrži prilikom glasanja o njoj, izjavio je popodne njen ambasador u UN Vitalij Čurkin.
On je kazao da je jasno ukazao da Rusija nije spremna da podrži rezlouciju, ali ni da se uzdrži tokom glasanja o njoj.
„Na osnovu saopštenja koje ste čuli (od ambasadora Francuske), izgleda da su naši partneri u Savetu bezbednosti i kosponzori rezolucije pozitivno reagovali na taj stav, tako da izgleda da ćemo imati mogućnost da pokušamo da pokrenemo efikasne pregovore između strana (Beograda i Prištine)”, rekao je Čurkin.
Na pitanje novinara da li Rusija odlaže rešenje, Čurkin je rekao da Rusija sprečava rezoluciju koja je protivna međunarodnom pravu.
Na pitanje novinara kako će Rusija delovati u Kontakt grupi gde nema pravo veta, Čurkin je rekao: „Veoma blisko sarađujemo s našim partnerima, raspravljamo o stvarima. Mi smo našu poziciju jasno izneli. Aktivno i istaknuto ćemo učestvovati u razmatranjima u radnoj grupi”.

Koštunica: Pobeda Rusije i Srbije

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je „zajednička principijelna politika Srbije i Rusije danas ostvarila značajnu pobedu” u Savetu bezbednosti UN u odbrani međunarodnog prava i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
„Povlačenje nacrta nove rezolucije koja je trebalo da pripremi nezavisnost Kosova i Metohije, ima izuzetan značaj za Srbiju i predstavlja pobedu prava nad pokušajem da se Srbiji otme veliki deo teritorije”, naveo je Koštunica u pisanoj izjavi.
On je dodao i da je Srbija spremna za nove pregovore i da Vlada Srbije izričito insistira da se oni vode pod isključivim mandatom Saveta bezbednosti, jer samo to telo UN, saglasno Rezoluciji 1244, ima mandat da se bavi rešavanjem uređenja Kosova.

Reakcije stranaka

Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić izjavio je da SAD i Evropa nemaju pravo da odluče o tome da se nešto prebaci iz Saveta bezbednosti nekom drugom telu.
Aligrudić je kazao da SAD i njihovi evropski saveznici mogu da „donesu odluku kakvu hoće, ali ona nema nikakvog pravnog značaja”.
Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić, komentarišući odluku SAD i EU, rekla je da će novi pregovori biti u skladu sa postojećom rezolucijom 1244 koja poštuje teritorijalni suverenitet Srbije.
„Pošto nije donet nikakav novi dokument, pregovori će biti nastavljeni u skladu sa već postojećom rezolucijom. I to je odluka koja ide u našu korist”, rekla je Grubješić.
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je odluka SAD ide u prilog Prištini i da ne doprinosi pronalaženju rešenja koje bi garantovalo bolji život građanima Kosova.
On je agenciji Beta izjavio da ta odluka „smanjuje šanse Beograda da na bilo koji način odlučuje i utiče na život kosovskih Srba i veze Srbije sa Kosovom”, navodeći da je za to odgovorna konfliktna politika vlade Vojislava Koštunice.
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić ocenio je da bi donošenje odluka o konačnom statusu Kosova van Saveta bezbednosti „dovelo do haosa u međunarodnom pravnom poretku”.
Dačić je rekao da niko nema pravo da preuzme ovlašćenja Saveta bezbednosti i da se mora poštovati međunarodno pravo. (B92, Beta, Tanjug, RTS)

EU: Počinju novi pregovori o Kosovu
Ponedeljak, 23. jul 2007. 19:53

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana saopštio je u Briselu da novi pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova neće biti vremenski neograničeni i da će u avgustu početi diplomatsko posredovanje "trojke" EU, SAD i Rusije "za približavanje stavova" dve strane.

"A onda ćemo videti kako ih dovesti i za pregovarački sto", rekao je Solana na zasedanju šefova diplomatija EU.

On je precizirao da "svi imamo na umu rok od 120 dana", kako je to bilo predloženo u nacrtu rezolucije u Savetu bezbednosti UN, mada to sad nema i formalnu snagu.

Takav stav je izneo i francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner koji je izjavio da bi "trojka" Evropske unije, SAD i Rusije, ako se s tim saglase i Vašington i Moskva, trebalo da pokrene krajem avgusta pregovore o Kosovu.

Cilj pregovora mora biti da se "približe dva ekstremna stava" - srpske i albanske strane i da se izbegne jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine.

Ako posle 120 ili više dana pregovora ne bude rešenja, alternativa je da se vrati na "prvobitni" plan Martija Ahtisarija, dodao je Kušner, naglasivši da Evropska unija mora u posredovanju u novim pregovorima odigrati ključnu ulogu i očuvati svoje jedinstvo.

"To je najhitniji problem s kojim je Evropska unija suočena. Da smo danas glasali, zapali bismo u bezizlaznu situaciju", objasnio je francuski ministar. I kako je istakao, "moramo i dalje imati jednu viziju za Kosovo. Pregovore moramo nastaviti s istrajnošću".

"To je novi test na koji nas je brutalnom snagom prisilila Rusija - pošto nas je, pretnja sovjetskog veta", kako je to očigledno omaškom rekao Kušner, "iznenadila" u pripremi rezolucije u SBUN.

Solana je na konferenciji za novinare saopštio da je stav EU da pregovori o Kosovu ne treba da budu formalno vremenski oročeni, ali da dve strane moraju da se snažno angažuju u tom procesu.

Solana je podvukao da pregovori moraju biti utemeljeni na ciljevima stabilnosti Zapadnog Balkana i evropske perspektive tog regiona.

Španski ministar Migel Anhel Moratinos je saopštio da novi pregovori srpske i albanske strane o Kosovu moraju biti "istinski, ozbiljni, kreativni, s novim elementima", naglasivši da se "sve mogućnosti moraju staviti na sto i ništa se ne sme isključiti".

Moratinos je podvukao da "sve snage, kapaciteti i diplomatija moraju biti upotrebljeni" i mora se izbeći jednostrano piznanje nezavisnosti Kosova.

Novinari su na konferenciji za štampu od Solane zatražili da objasni kojim "pritiscima" će privoleti Beograd i Prištinu na istinske pregovore, a on je uzvratio da će se raditi tako da se upravo izbegnu pritisci.

Evropskom komesaru Oliju Renu je postavljeno pitanje kakav "privlačan zalog" će predočiti Evropska unija srpskoj da bi se postigla veća "kooperativnost Beograda". Ren odgovor je glasio da sa Srbijom odlično teku pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, da se paraf na sporazum može očekivati septembru ili oktobru.

On je predočio da će Evropska komisija "požurivati" Savet ministara EU da, ukoliko Beograd ispuni i uslov pune saradnje s Haškim sudom, sporazum bude i potpisan u što kraćem roku.

Evropski komesar je ponovio da Evropska komisija i dalje smatra da Ahtisarijev plan mora ostati osnova za status Kosova, jer je to "pošten i uravnotežen" predlog.

Italijanski ministar Masimo d'Alema je izjavio da "i kosovski Albanci i Srbi moraju shvatiti da bez Evropske unije nemaju prave budućnosti".

"Ko će", zapitao je D'Alema, "kosovskim Albancima dati tri milijarde evra i držati vojnike da bi oni tamo opstali?"

A Srbiji od dobre saradnje s EU "zavisi njena evropska budućnost", zaključio je šef italijanske diplomatije.







Beograd-Priština možda u septembru

Novi pregovori srpske i albanske strane o statusu Kosova pod okriljem Kontakt grupe mogli bi najpre "posredničkom diplomatijom" početi u septembru, a posrednici Evropske unije bi trebalo da budu Havijer Solana ili Karl Bilt.

SAD i Rusija bi, takodje, odredili svoje posrednike, prema zamislima koje su se čule na zasedanju šefova diplomatija EU koji u Briselu raspravljaju o Kosovu, rekli su izvori zasedanja.

Evropski ministri nastoje da sagledaju šta prvenstveno Evropska unija treba da učini kako bi jedan "suštinski zalog" bio snažna pobuda za pregovore Beograda i Prištine, pošto je rešavanje statusa Kosova iz Saveta bezbednosti UN preneseno u Kontakt grupu.

Velika Britanija, kako je rečeno, smatra da bi, ukoliko u pregovorima bude samo jedan posrednik u ime Evropske unije, to trebalo ponovo da bude Marti Ahtisari.

Isto tako se čulo i da Vašington smatra da bi pregovore trebalo pokrenuti što pre, i to već prvog avgusta, sa ciljem da se okončaju do kraja godine.

Posrednici Kontakt grupe bi najpre "putujućom diplomatijom" kontaktirali srpsku i albansku stranu, a kruži i zamisao da delegacije Beograda i Prištine dodju na "posredne" pregovore u Beč ili Brisel.

Zvaničnici EU su, uoči zasedanja, ocenili da će jako teško biti da se približe zasad suprotstavljeni stavovi Beograda i Prištine oko statusa Kosova, ali su naglasili da manevarski prostor ipak postoji.

"Suštinski zalog" i podstrek obema stranama za istinske pregovore bi, po njihovim rečima, moralo da bude to da je Evropska unija ključni činilac za pomoć i uključivanje u evropske strukture.

U protivnom bi nastala situacija koja bi bila jako nepovoljna i za srpsku i albansku stranu, isto kao i za region i samu EU.

Predstavnik Rusije u Kontakt grupi Aleksandar Bocan Harčenko potvrdio je da će u sredu, 25. jula, biti održan sastanak Kontakt grupe u Beču.

Ko li će biti posrednik...

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer izjavio je u Briselu da se Nemačka zalaže za to da posrednik u novim pregovorima Beograda i kosovskih Albanaca o rešenju statusa Kosova i Metohije bude medjunarodna trojka sastavljena od EU, Rusije i SAD.

Štajnmajer je istakao da, medjutim, postoje i drugačiji stavovi unutar EU, te da će o tome biti reči tokom sastanka Saveta ministara EU. "Neki smatraju da bi generalni sekretar UN Ban Ki-mun trebalo da odredi novog coveka koji bi posredovao u procesu pregovora Srba i Albanaca (…), a imamo i drugi predlog prema kojem bi čitava Kontakt grupa trebalo da prati pregovore", rekao je nemački šef diplomatije, ističući da on ima "drugačiji predlog".

"Uzimajući u obzir kratak vremenski rok o kojem govorimo, trebalo bi da bude što manje ljudi koji bi sedeli za stolom, pa sam ja za koncept medjunarodne trojke, koja bi se sastojala od SAD, Rusije i EU - da bismo imali tri medjunarodna posrednička partnera koji bi pregovorali sa Srbima i Albancima", naglasio je Štajnmajer.

"Smatram da bi u slučaju da Rusija i SAD budu za istim stolom imali najbolje šanse da i Srbi i Albanci naprave neophodan pomak u tom procesu", istakao je on.

Štajnmajer je, medjutim, naglasio da bi vremenski rok za nove pregovore trebalo da bude ograničen i da bi Ahtisarijev plan trebalo da ostane osnova za nove pregovore.

"Večernje novosti" su objavile, pozivajući se na neimenovane visoke diplomate u Briselu, da neće biti novog posrednika ili specijalnog izaslanika, kao što je to bio Marti Ahtisari, u novoj fazi pregovora izmedju Beograda i Prištine. pregovori će početi vrlo brzo, o čemu svedoči činjenica da je diplomatama zaduženim za Balkan u Kontakt grupi preporučeno da stave na "čekanje" svoj odlazak na godišnji odmor u avgustu, piše beogradski list.

Za razliku od Saveta bezbednosti, u Kontakt grupi ne postoji pravo veta, pa treba očekivati relativno brzi nastavak procesa, preneo je "Novostima" neimenovan diplomata iz evropske članice Kontakt grupe.

Amerikanci pritiskaju da nova faza u procesu rešavanja statusa počne odmah, čemu se Rusi protive, dodaje list čiji sagovornici navode da Evropljani nastoje da odlože što je više moguće "unilateralni" pristup u rešavanju statusa Kosova, koji forsiraju SAD, posle neuspešnog završetka epizode u Savetu bezbednosti UN da kroz rezoluciju nametnu nadgledanu nezavisnost za Kosovo.

Najuporniji i najdosledniji protivnik unilateralnom američkom pristupu, osim Rusije, jeste Nemačka, pišu "Novosti".

Valter Štajnmajer, nemački šef diplomatije, razgovarao je tokom vikenda ponovo sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, ne bi li ga ubedio da Rusija omekša svoj stav, što bi mu dalo prostor da odvrati Vašington od unilateralnog priznavanja Kosova.

"Ne znamo koliko ćemo još dugo moći da sprečavamo Vašington da krene u unilateralno priznavanje nezavisnosti Kosova i zbog toga će EU već sutra, na Savetu ministara spoljnih poslova, početi da radi na stvaranju novog jedinstva unutar "dvadesetsedmorice" koji bi bio adekvatan odgovor i za amerièku unilateralnu politiku", rekao je za "Novosti" funkcioner EU.

Na Savetu ministara EU neće biti usvojeni zaključci o Kosovu ali će to biti prilika da četvorica evropskih ministara u Kontakt grupi, (Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) definišu evropski stav pred sastanak Kontakt grupe na ekspertskom nivou, tokom naredne nedelje.

(agencije/MONDO)

Putin: Rezolucija 1244 na snazi
Utorak, 24. jul 2007. 18:44

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je rad na odredjivanju statusa Kosova i Metohije premešten u Kontakt-grupu, ali da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN - ostaje na snazi.

"Rad je prešao u Kontakt-grupu, ali Rezolucija 1244 važi", konstatovao je Putin, na savetovanju sa ministrima.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je dodao da je rezolucija "u potpunosti ostala na snazi" i da je za njeno ukidanje "potrebna odluka Saveta bezbednosti UN".

Lavrov je dodao da će se pitanje Kosova rešavati u Kontakt-grupi, ne na osnovu plana izaslanika UN Martija Ahtisarija, nego uz uvažavanje pozicija Beograda i Prištine, preneo je Itar-Taš. "U osnovi novih pregovora ne može da bude Ahtisarijev plan. Uvažavaće se pozicije strana", rekao je on.

Podsećajući da, na sednici Saveta bezbednosti UN, američko-evropski nacrt rezolucije o Kosovu nije stavljen na glasanje, šef ruske diplomatije je rekao da su "izvučeni ispravni zaključci o neophodnosti nastavka pregovora".

Putin je na savetovanju sa ministrima, u rezidenciji Zavidovo, u Tverskoj oblasti, naložio Lavrovu da "drži pod kontrolom" pitanja Kosova, Bliskog istoka i američkih planova za razmeštanje protivraketne odbrane u Evropi. "Sa nemačkim kancelarom sam razmatrao te probleme telefonom prilično podrobno i dogovorili smo se da ćete biti u kontaktu sa vašim kolegama", rekao je Putin Lavrovu, obaveštavajući ga o razgovoru sa Angelom Merkel.

Šef ruske diplomatije je napomenuo da će u sredu u Beču biti održan sastanak Kontakt-grupe i da će predlozi koji budu izradjeni biti predstavljeni stranama, prenela je agencija RIA Novosti.

Nacrt američko-evropske rezolucije o Kosovu, zasnovan na Ahtisarijevom planu koji predvidja davanje "nadzirane nezavisnosti" Kosovu, 20. jula je skinut sa glasanja u Savetu bezbednosti UN i pitanje Kosova i Metohije premešteno u Kontakt-grupu, koju čine Rusija, SAD, Nemačka, Britanija, Francuska i Italija.

(Tanjug)

Gardijan: Pogrešna procena Zapada o Kosovu
Utorak, 24. jul 2007. 15:29

Zapadne zemlje, uključujući i Veliku i Britaniju i Francusku, su konstantno potcenjivale odlučnost Rusije u politici prema Kosovu i Metohiji i pokušale da prevare Moskvu u Savetu bezbednosti, ocenio je u utorak londonski "Gardijan".

Zapad je predložio rezoluciju o statusu Kosova u uverenju da "Moskva blefira" i da tako provuku "uslovnu nezavisnost", naveo je list, ističući da je ruski predsednik Vladimir Putin, medjutim, "hladno prozreo" namere Zapada, koji je prošle nedelje prvi popustio.

Rusi su, podseća komentator "Gardijana", prevareni još leta 1999. godine, kada su se nadali da će na Kosmetu u mirovnim snagama dobiti svoj sektor, i to u delu gde su Srbi većina.

Ali, Zapad je tada prevario Rusiju pa su prema toj činjenici usledile i kasnije reakcije Moskve, istakao je londonski list.

Ako Zapad bude i dalje pritiskao Rusiju oko Kosova ona, smatra "Gardijan", ima mnogo mogućnosti odgovora.

Moskva može da u medjuvremenu ojača tradicionalnu političku i vojnu saradnju sa Srbijom i pomogne kosmetskim Srbima kao i da dovrši povlačenje iz Ugovora o konvencionalnim snagama u Evropi i da poveća napetosti širom istočne Evrope i na Balkanu.

Londonski list podseća da za Srbiju ni ponude Evropske unije "nisu svemoguće" i ukazuje na izjavu predsednika vlade Vojislava Koštunice da je ponuda "ili Evropa ili Kosovo nepristojna" i upozorenje predsednika Srbije Borisa Tadića da samo Savet bezbednosti može doneti odluku o Kosovu.

Nasuprot svemu tome, upozorio je "Gardijan", Amerika i njeni partneri se sve više ponašaju kao da su "gluvi i nerazumni", umesto da "smire napetosti" u Savetu bezbednosti.

U takvim okolnostima primetna je "sve veća zabrinutost" da se administracija američkog predsednika Džordža Buša, uz podršku Zapadne Evrope, ponaša "neodgovorno i čak bezobzirno", istako je londonski list.

I u takvoj zabrinutosti američki državni sekretar Kondoliza Rajs obavlja razgovore sa kosmetskim Albancima, a u sredu treba da se sretne i sa šefom diplomatije Srbije. U isto vreme treba da ima sastanak i Kontakt grupa, podsetio je "Gardijan".

List je ocenio da je sve to "tumaranje po mraku i lov u mutnom" i da su fundamentalne razlike o kosovskoj budućnosti još onakve kakve su bile u leto 1999. godine.

Istorija sugeriše da bi oko Kosova moglo biti još "mračnih pogrešnih procena", upozorio je "Gardijan".

Kosovo uzrok diplomatske afere "Okovani patak"?

Tekst o problemu Kosova i Metohije, koji je u najnovijem broju objavio francuski satirični nedeljnik "Okovani patak" , mogao bi da bude okidač za svojevrsnu diplomatsku aferu, u čijem središtu su šef francuske diplomatije Bernar Kušner i njegov visoki diplomata na položaju u Prištini.

Francuski list je, naime, objavio tekst na osnovu diplomatske depeše visokog francuskog diplomatskog predstavnika u Prištini, u kojoj je politika ministra Kušnera prema Kosovu, odnosno njegovo zalaganje za nezavisnost te pokrajine, ocenjena kao "veoma sporna".

Imajući u vidu "težinu" ocena francuskog diplomate u Misiji UN Rodolfa Rišara, iznetih u tekstu pod naslovom "Dva rizična pacijenta doktora Kušnera", kao i činjenicu da je upravo "Okovani patak" poznat po razotkrivanju nekoliko afera, uključujući čuveni skandal sa afričkim dijamantima i tadašnjim šefom francuske države Valeri Žiskar D'estenom, ili aferu u čijem središtu je banka "Klirstrim", Tanjug se obratio MInistarstvu spoljnih poslova Francuske za komentar.

"Reč je o pogrešnoj interpretaciji", rekao je kratko dopisniku agencije Deni Simono, portparol Ministarstva spoljnih poslova, odgovarajući na pitanje da li Ke d'Orsej potvrdjuje navode francuskog diplomate u Prištini da je "pozicija Kušnera na Kosovu vrlo sporna".

Simono je takodje demantovao pisanje "Okovanog patka" da Rišar već dva meseca "ne prestaje da upozorava Pariz" da bi eventualno menjanje granica na Kosovu takodje bilo vrlo "sporno", kao i ostale navode izmete u pomenutom tekstu.

Rišar je, kako navodi nedeljnik, takodje upozorio Ke d'Orsej u diplomatskoj depeši da bi nezavisno Kosovo moglo uskoro da bude u rukama kriminalaca, koji bi držali sve konce politike i privrede.

"Kao žrtva dobro organizovane korupcije sa tendencijom da se generalizuje", citira francuski list navode iz Rišarove depeše upućene Ke d'Orseju, "Kosovo bi ubrzo moglo da bude isključivo pod upravom kriminalaca, koji bi držali u rukama čitavu politiku, ekonomiju, društveni sektor i sve ostalo".

U analizi francuskog diplomate, koju prenosi ovaj list, Kosovo je "mikrokosmos prestupnika", sa značajnim vezama izmedju "ekonomsko-kriminalnog i političkog miljea" i sa pravosudjem koje "odbija da se bavi slučajevima u koje su uključene uticajne ličnosti i koji se odnose na trgovinu drogom" ili na "pranje novca".

Portparol ministarstva spoljnih poslova je odbacio i navode u kojima je Rišar, prema istom listu, upozorio Ke d'Orsej na "zabrinjavajuću ulogu Britanaca i Amerikanaca" u Pokrajini, koji su "veoma predusretljivi kada šefovi tajne kosovske službe ili lokalni narko-bosovi bivaju uhvaćeni, a potom pušteni na slobodu".

"Kanar anssene" piše da su u analizi francuskog diplomate navedeni i drugi slični primeri, poput "korumpiranog ministra i nebrojenih sukoba koji se rešavaju ručnim bacačima ili atentata sa upotrebom eksploziva".

Zaključci ove analize su deprimirajući za pobornike nezavisnosti, konstatovao je na kraju satirični nedeljnik.

Sve te navode u izjavi Tanjugu u Ke d'Orseju odbacuju kao "pogrešnu interpretaciju".

Medjutim, autor spornog teksta i jedan od glavnih urednika lista, Klod Anželi, rekao je za agenciju Tanjug da je sve što je napisao "u skladu sa tekstom iz diplomatske depeše Rodolfa Rišara".

"Ako Ke d’Orsej želi da demantuje, to je njihova stvar, ali ja sam verno preneo tekst iz diplomatske depeše. Svi citati su precizni. Pitajte Rišara", insistirao je jedan od glavnih urednika ovog lista, poznatog po pouzdanim izvorima i proverenim informacijama.

(Tanjug/MONDO)

Srbija donijela rezoluciju u "neophodnosti pravednog rješenja Kosova"



Nakon gotovo devet sati rasprave, pola sata poslije ponoći, zastupnici Skupštine Srbije velikom su većinom glasova prihvatili novu vladinu rezoluciju o Kosovu i izvješće pregovaračkog tima o bečkim pregovorima o statusu Kosova. U dokumentu koji se točno zove "Rezolucija o neophodnosti pravednog rješavanja pitanja AP Kosovo i Metohija, temeljenog na međunarodnom pravu" navodi se da je Kosovo neodvojivi dio Srbije i da bi svaki pokušaj rješavanja njegova statusa mimo načela međunarodnog prava bio proglašen ništavnim i opasnim po opstanak države Srbije. Srbijanski premijer Vojislav Koštunica je rekao da je zadovoljan što je u Vijeću sigurnosti UN-a rezolucija na temelju plana Marttija Ahtisaarija doživjela fijasko, jer je njome bilo predviđeno otimanje dijela teritorija Srbije i formiranje druge albanske države.
B92, Politika

Rajsova pozvala Srbiju na saradnju
Subota, 28. jul 2007. 09:58

Državni sekretar SAD Kondoliza Rajs pozvala je Srbiju na saradnju u narednom periodu, dok se Kosovo približava nezavisnosti, izjavio je neimenovani zvaničnik Stejt departmenta.

Rajsova je u petak uveče, 27. jula u Vašingtonu, sa srpskim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem razgovarala o statusu Kosova i "neispunjenim obavezama Srbije" prema Haškom tribunalu.

"Kosovo je bilo glavna tema razgovora. Svi znaju da će Kosovo uskoro biti nezavisno, a mi pozivamo Srbiju na saradnju u narednim mesecima", rekao je neimenovani zvaničnik.

Šef srpske diplomatije izjavio je posle sastanka sa američkom državnom sekretarkom da je izmedju Srbije i SAD ponovo uspostavljen konstruktivan dijalog na najvišem nivou i pored medjusobnih razlika po pitanju Kosova.

Jeremić je naglasio i da u razgovoru sa Rajsovom nije postignuta saglasnost oko toga šta je idealno rešenje za status Kosova.

Kondoliza Rajs se u ponedeljak, 23. jula, u Vašingtonu, sastala i s kosovskim liderima, kojima je prenela da SAD ostaju pri stavu da Kosovo treba da bude nezavisno i istovremeno ih pozvala na strpljenje.

(Beta)

Išinger novi predstavnik EU za Kosovo?
Subota, 28. jul 2007. 11:46

Volfgang Išinger (61), nemački ambasador u Velikoj Britaniji, koji važi za iskusnog poznavaoca Balkana će, moguće, biti novi predstavnik Evropske unije za kosovske pregovore, piše nemački list ''Zidojče cajtung''.

Ovu vest Ministarstvo inostranih poslova u Berlinu, kako prenose mediji u subotu, nije želelo da komentariše.

Išinger, koji ima iskustva sa Balkana - pre svega, iz Bosne i sa Kosova, bi trebalo da, kao predstavnik EU, zajedno sa visokim diplomatama iz Rusije i Amerike vodi pregovore o budućnosti pokrajine.

EU bi, prema saznanjima lista, u narednim danima trebalo da donese odluku o izboru svog predstavnika za kosovske pregovore.

Išinger je, kao politički direktor u Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu kada je šef diplomatije bio Klaus Kinkel, zajedno sa američkim diplomatom Ričardom Holburukom učestvovao 1995. godine u pregovorima o Dejtonskom sporazumu za okončanje rata u Bosni.

On je, kao državni sekretar u MIP, učestvovao u vreme ''kosovskog rata'' 1999. godine u nastojanjima nemačke vlade, koju je tada vodio Gerhard Šreder, da podstakne Rusiju na zajedničku poziciju sa sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja (G-8), podsećaju mediji na aktivnosti ovog diplomate.

Pre oslaska u London, Išinger je bio nemački ambasador u Americi.

(Tanjug)

Šta nas očekuje uz Viznera i Išingera u "trojci" za Kosmet
Dvojac za "vaskrsenje" Ahtisarijevog plana
Vuko Antonijević: Nismo ni očekivali profesionalce, već one koji žele nezavisnost, biće nam teško
Milan Ivanović: Nemačka ima uravnoteženiji stav od Britanije i Francuske, koje su na strani Albanaca
BEOGRAD - O tome kakav nas pregovarački proces čeka posle imenovanja Volfganga Išingera, nemačkog diplomate koji je pripremao Dejtonski sporazum, za predstavnika EU u posredničkoj "trojci", može se naslutiti već iz ovacija kojima je ta vest prihvaćena u Prištini. Pride, Vašington će verovatno poslati aktuelnog specijalnog izaslanika za Kosmet Frenka Viznera, koji je bio i u timu Martija Ahtisarija, te ne čudi mišljenje da nas u sledećim mesecima očekuje pokušaj povratka na plan o nadgledanoj nezavisnosti.

Po onoj narodnoj "pesimista je dobro obavešteni optimista", Vuko Antonijević, šef Koordinacionog centra za Kosmet, podsetio je da će od tri posrednika jedan biti iz Ahtisarijevog tima, a drugi je "isti onaj koji je u toku bombardovanja naše zemlje tražio od Rusije da se uključi".


RUSI SE JOŠ MISLE

Rusija još nije odredila ko će biti njen predstavnik u novim pregovorima - rečeno je juče Beti u ruskom MIP-u i dodato da će saopštiti kada odluče.

BRIFING KOD SOLANE

Visoki predstavnik EU Havijer Solana razgovarao je juče sa Išingerom o koracima za pokretanje dijaloga Beograda i Prištine, pa je saopšteno da će predstavnik EU "valjano i umešno istinski predstavljati politiku i stavove svih 27 članica EU". Solana će, ipak, "nastaviti da pomno prati situaciju i održava česte veze sa dvema stranama kako bi se postiglo održivo rešenje". Prema Tanjugovim izvorima iz Brisela, Kontakt grupa će do prve polovine avgusta odrediti način vođenja pregovora, teme, etape i njihove učesnike, ali se ne zna kada je sledeći sastanak tog tela.




- Nismo ni očekivali profesionalce i neutralne ljude, već one koji žele nezavisnost za Kosmet. Videlo se da pritisak i farsa ne daju rezultate, pa bi trebalo da i strane i posrednici, od starta iskreno žele iznalaženje kompromisa. Međutim, biće nam teško sa timom u kome su Vizner i Išinger. Pokušaće da obnove Ahtisarijev plan, ali računam na to da će Rusija sprečiti da proces ode na tu stranu - kazao je Antonijević i dodao da iskrenost pregovora ipak najviše zavisi od toga "ko daje mandat", odnosno da je važno "vezati pregovore za SB UN".
- Kontakt grupa može da odigra važnu ulogu, postavi principe... Ali, odluka na kraju mora da bude u SB UN - istakao je on.

Ima ipak i onih koji se nadaju da će izbor nemačkog predstavnika dati "malo više objektivnosti" ovom procesu.
- Nemačka ima uravnoteženiji stav od Velike Britanije, Francuske i skandinavskih zemalja, koje su uvek bile na strani Albanaca. Ipak, najvažnije je da "trojka" radi u skladu s međunarodnim pravom, Rezolucijom 1244 SB UN i Poveljom UN, da ne bude nametanja i veštačkih rokova i da teži kompromisu. Ako to bude osnova, možemo se nadati uspehu - ocenio je juče predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosmeta Milan Ivanović.
A prvi čovek Srpske liste za Kosmet Oliver Ivanović istakao je da bi Išinger mogao biti "oprezniji i odmereniji jer predstavlja i Nemačku i EU".

- U toj povoljnijoj poziciji moramo da pokušamo da pridobijemo još neku zemlju iz EU, kako bi lakše izašli na kraj sa tvrdim stavom SAD - ocenio je on, komentarišući i učešće Viznera.

Jeremić: Srbija spremna na ustupke, ali isto očekuje i od Albanaca


Srbija je spremna da se odrekne dosta toga, uključujući i neke prerogative suverenosti, ali bi i kosovksi Albanci morali da budu spremni da se nečeg odreknu, izjavio je u intervjuu za Bi-Bi-Si šef srpske diplomatije Vuk Jeremić. Jeremić je rekao da je Beograd spreman da ponudi Kosovu najširu moguću autonomiju u želji da pomogne u postizanju sporazuma o budućnosti pokrajine. Tako bi Kosovo, na primer, moglo da ima sopstveni pristup Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu, kao i drugim međunarodnim finansisjkim institucijama, te neki vid predstavništva u inostranstvu. Spremni smo da se odreknemo dosta toga, ali bi i oni morali da budu spremni da se nečeg odreknu, rekao je Jeremić. Šef srpske diplomatije trebalo je danas da doputuje u London, ali je ta poseta otkazana, zbog, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, Jeremićevih zdravstvenih problema.

Datum početka pregovora o statusu Kosova odrediće Kontakt grupa

Kontakt grupa, a ne generalni sekretar Ujedinjenih nacija, odlučiće kada će početi novi pregovori Beograda i Prištine, izjavio je za RTS portparol Ban Ki-Muna, Aleks Sernilija.
On je rekao da je Kontakt grupa danas informisala generalnog sekretara o svojim viđenjima i modalitetima daljih pregovora Beograda i Prištine koje će predvoditi posrednička trojka, koju čine predstavnici EU, Rusije i Amerike.
Izveštaj generalnom sekretaru podneće Kontakt grupa do 10 decembra.
Generalni sekretar UN nada se da će novi period angažovanja dovesti do sporazuma o budućem statusu Kosova, jer međunarodna zajednica mora da pronađe blagovremeno rešenje koje uzima u obzir ključne interese svih zajednica koje žive na Kosovu i kojim se precizira status Kosova, rekao je Sernilija.

Solana najavio početak pregovora sredinom avgusta

Novi pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije počeće sredinom avgusta i na njihov početak verovatno će pozvati generalni sekretar UN Ban Ki-Mun, izjavio je u Manili visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.
„Početak pregovora biće otprilike sredinom avgusta. Generalni sekretar UN, verovatno, biće taj koji će pozvati strane da ponovo započnu pregovore”, rekao je Solana novinarima na marginama konferencije o bezbednosti u Aziji, koja se održava u glavnom gradu Filipina, preneo je Rojters.

Tadić: Ubediti članice SB da Kosovo ne može biti nezavisno

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je posao Srbije, pred nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, da ubedi međunarodne faktore da pokrajina ne može biti nezavisna i da teritorijalni inetgritet i suverenitet Srbije ne može biti doveden u pitanje.
„Budući status pokrajine ne zavisi samo od Srbije i samo od jedne zemlje koja igra zanačajnu ulogu u svetu, a tu pre svega mislim na Rusiju, čiju principijalnu politiku cenim, već i od drugih međunarodnih činilaca i zemalja članica Saveta bezbednosti”, rekao je predsednik Tadić u Prokuplju posle otkrivanja spomenika pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću.
On je dodao da naša zemlja mora da ubeđuje zemlje članice Saveta bezbednosti da je „održivost nezavisnosti pokrajine nemoguća i da je to nestabilno političko rešenje, koje je na štetu stabilnosti mnogih zemalja i regiona”.

Solana imenovao Jonsona za specijalnog izaslanika na Kosovu

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana imenovao je Šveđanina Jonasa Jonsona za svog ličnog izaslanika na Kosovu. Na toj funkciji Jonson će zameniti Torbjorna Sohlstroma, navedeno je u saopštenju kancelarije visokog predstavnika EU.
Jonson, koji će istovremeno biti i šef Međunarodne civilne kancelarije u Prištini, imaće ključnu ulogu u predstavljanju celokupnog pristupa EU u planiranju budućeg jačanja prisustva EU na Kosovu, navodi se u saopštenju. Jonson je ima veliko iskustvo u vođenju misija u građanskim krizama, ukjučujući balkanske zemlje, navedeno je u saopštenju. (RTS)

Svilanović: Sever će ostati direktno vezan sa Srbiju


Kosovo ni posle dodatnih pregovora neće biti čvršće vezano za Srbiju, nego samo labavije i labavije, ali u tom procesu sever će ostati gde je, a to je direktna i apsolutna vezanost za Srbiju u svakom smislu, bez obzira na pravnu definiciju statusa, ocenio je funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočene Evrope Goran Svilanović. Svilanović je, u intervjuu današnjem „Blicu”, rekao da je, što se roka tiče, njegov utisak u ovom trenutku da konačnih odluka o statusu neće biti do izbora nove administracije u Vašingtonu 2008. godine. „Vlada Srbije je svesna da čak i ako dođe do proglašenja samostalnosti Kosova, i ako to čak i EU prizna, onda smo u stvari istog trenutka podelili Kosovo, jer nema izgleda da se sever Kosova u bilo kom trenutku integriše u ostatak”, rekao je on.
„Sve oko čega se Beograd i Priština dogovore, i to potpišu, u skladu je s helsinškim završnim aktom, pa i podela. Prečica do podele je proglašenje samostalnosti. Duži, elegantniji put jesu pregovori. Ipak, Vlada Srbije to neće pominjati, jer onoga trenutka kada ona tako nešto pomene ona je kompromitovala svoju pregovaračku poziciju o integritetu Srbije i zato će, ako do toga dođe, ta ideja morati da bude plasirana od drugih, možda, u nekom trenutku i od kosovskih Albanaca”, ocenio je Svilanović.
„Ako ne bude kompromisa, a meni se čini da smo daleko od njega, onda je podela Kosova jedna od mogućnosti. Ipak, za tako nešto je potrebna odlučnost i saglasnost EU, a nismo ni blizu toga. U takvoj situaciji, čak i ako bi SAD priznale Kosovo, to ne bi imalo toliki značaj i ne bi promenilo stanje na terenu. Samo odluke EU u ovom delu sveta menjaju realnost”, rekao je on.
„U ovom trenutku u EU nema ni pola članica koje su spremne na tako nešto. Međutim, do kraja godine to može i da se promeni. I to zavisi od toka ovih dodatnih pregovora i od držanja svih učesnika”, ocenio je Svilanović.
Izbor Volfganga Išingera za predstavnika EU u pregovorima o Kosovu za Svilanovića je „dodatni signal da Nemačka, imenovanjem svog diplomate, ostaje trajno zainteresovana za vodeću ulogu u odlukama koje EU donosi na Balkanu, a EU na taj način dobija i vodeću ulogu u odnosu na Moskvu i Vašington”. (Tanjug)

Harčenko: Ahtisarijev plan je propao


Ruski predstavnik u posredničkoj „trojci” za Kosovo i Metohiju Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je danas da je plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija propao i da tokom nastavka pregovora „neće biti oslanjanja na njega”. „Ahtisarijev plan je propao, nije dobio podršku u Savetu bezbednosti UN i na pregovorima neće biti oslanjanja na njega. Doneta je odluka da pregovore vodi trojka”, rekao je Harčenko agenciji Itar-Tas. Ruski diplomata je pred sutrašnji sastanak Kontakt grupe u Londonu rekao da će biti „razmotreni pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova”. „Očekujemo konkretan i detaljan razgovor o tome kako pomoći i organizovati taj proces i kako doprineti dostizanju sporazumnog rešenja, koje jedino i može biti usvojeno u SB UN”, rekao je Harčenko. Predstavnik Rusije rekao je da će se posrednici sastati i 10. avgusta u Beogradu, a da će 11. i 12. avgusta posetiti Prištinu.

„Kosovski Srbi Palestinci Balkana”

Kosovski Srbi su Palestinci Balkana, korisni pioni koji, ako Zapad klone, mogu dobiti svoj pojas Gaze, piše Volstrit žurnal.
„Kosovskim Albancima, uhvaćenim između nametljivog Kremlja, slabašne Evrope i Vašingtona, okupiranog drugim pitanjima, uskraćuje se srećan kraj i, ako SAD odlučno ne istupe i ne daju Kosovu nezavisnost bez aljkavih kompromisa, jugoistočna Evropa bi ponovo mogla da zaostane, uz ružne posledice po sve”, ocenjuje se u uredničkom komentaru lista.
„SAD i njihovi saveznici su uložili milijarde dolara u pomoć, političku obuku i vojsku na terenu, i niko nije očekivao da će, kada je status Kosova posle rata 1999. ostao u procepu, predsednik Rusije Vladimir Putin Kosovo iskoristiti kao sredstvo za veći sukob sa Zapadom, uz nuklearni štit i Iran”, piše list.
„Strpljenje na Kosovu ističe. Izbori se očekuju u novembru, na kraju nove runde pregovora, a kosovski lideri su pod pritiskom da jednostrano proglase nezavisnosti. Kao posledica toga, kosovski Srbi bi mogli da pripoje Srbiji severni deo Kosova, dok bi Albanci bili ohrabreni da traže jedinstvo s ´Velikom Albanijom´. Nasilje bi moglo da izbije”, dodaje list.
„Drugačija Evropa mogla bi da se ujedini u odgovoru Rusiji, ali je Evropa sada podeljena, s Britancima koji traže nezavisnost, Nemcima koji ne žele da naljute Moskvu, i Francuzima koji žele rešenje diplomatskim putem i koji su predložili novu rundu pregovora”, piše list.
List navodi da se mape na kojima je predstavljeno podeljeno Kosovo već godinama dele unaokolo, a da bi svaka podela Kosova „bila skupa za Srbe”. „Više od polovine njih živi u albanskim regionima i bez zaštite novi egzodus bi bio verovatan, a to je slika koju niko, izuzev Moskve, ne želi. Takav ishod bio bi još ružniji jer bi albanski separatisti u Makedoniji i srpski u BiH bili ohrabreni da prate primer Kosova”, navodi list.
„Na Kosovu nije ugrožen nacionalni suverenitet Srbije, već sloboda kosovskih Albanaca. Srbija je pravo na Kosovo izgubila 1999, a EU vrlo nežno postupa s Beogradom, čak je nedavno i ponovo pokrenula pregovore o mogućem članstvu u EU. Umesto svega toga, Beogradu bi trebalo dati jasan izbor, a to je ili buduća zajednica s Rusijom, ili EU i NATO. Kosovo je test”, zaključuje Volstrit žurnal.

Vlada Kosova: Suspendovati komandira policije

Vlada Kosova zatražila je danas da bude suspendovan komandir policije u Gračanici zbog, kako se navodi, maltretiranja ministra za povratak i zajednice u Vladi Kosova Branislava Grbića.
„Ponašanje policije je nateralo Vladu da odmah traži preduzimanje mera protiv pripadnika policije koji su bili uključeni u ovaj slučaj”, rekla je portparolka Vlade Ulpijana Ljama, posle današnje sednice Vlade.
Ulpijana Ljama je dodala da je Vlada tražila od glavnog štaba Kosovske policijske službe da suspenduje komandanta policijske stanice u Gračanici Stojana Miloševića do okončanja istrage.
Grbića su juče zaustavili pripadnici Kosovske policijske službe u srpskoj enklavi Gračanici. Policija i Vlada nisu želeli da saopšte detalje u vezi sa incidentom sa Grbićem.
Portparol Kosovske policijske službe Veton Eljšani je potvdio za Betu da se sinoć oko 21 časa dogodio incident u Gračanici, u koji je bio uključen i ministar za povratak. (RTS, Beta)

"Trojka" zadovoljna sastankom u Beogradu
Petak, 10. avgust 2007. 17:55

Predstavnik SAD u pregovaračkoj trojci Kontakt grupe Frank Vizner izjavio je da će medjunarodni pregovarači učiniti sve da pronadju rešenje o budućem statusu Kosova koje će biti prihvatljivo svim stranama.

"Mi smo ovde pod mandatom generalnog sekretara UN, i "prevrnućemo" sve kako bi pronašli prihvatljivo rešenje. Odlučni smo u nameri da radimo na svim opcijama, koje će doneti mir Kosovu i Srbiji ", izjavio je Vizner posle sastanka sa predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom.

Nemački predstavnik Volfgang Išinger ocenio je da je prvi sastanak koji su članovi misije imali sa najvišim predstavnicima srpskih vlasti bio dobar.
"Sastanak je bio dobar, kasnije ćemo nastaviti sa razgovorima, a od subote imamo sastanke u Prištini. Ovo je samo prvi deo nastavka procesa koji će nas dovesti do decembra i očekujemo dobar kontinuitet", izjavio je Išinger.

Ruski predstavnik Aleksandar Bocan-Harčenko istakao je da će konstruktivno raditi u okviru "trojke" i podržavati kolege iz EU i SAD.
Sastanku sa Išingerom, Viznerom i Bocan-Harčenkom, koji je trajao više od sat, prisustvovali su, pored predsednika i premijera Srbije, i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Stav Vlade Srbije, koja traži da pregovori budu vodjeni pod okriljem Saveta bezbednosti UN, koji bi na kraju bio jedina legitimna instanca za donošenje bilo kakvih odluka o budućnosti pokrajine, podržao je i ruski predstavnik u "trojci" Bocan-Harčenko, koji je istakao da bi ishod pregovora trebalo da bude kompromis Beograda i Prištine.

Išinger je ranije izjavio da će pristup posredničke "trojke" biti sasvim drugačiji od onog koji su imale UN i Marti Ahtisari, jer će ideje o načinu za rešavanje problema prepustiti Beogradu i Prištini: "Naš mandat kao trojke jeste da posredujemo u dijalogu izmedju dveju strana, a ne da izmišljamo toplu vodu, odnosno da iznosimo nove sugestije o tome kako bi problem trebalo rešiti".

Vizner je najavio da će "trojka", posle razgovora sa predstavnicima vlasti u Beogradu i zvaničnicim kosovskih privremenih institucija, podneti izveštaj Kontakt grupi o svojim zaključcima. "Vreme je za intenzivne razgovore, a ja sam dobio instrukcije da obavim taj posao i da ga završim do 10. decembra, kako je to tražio generalni sekretar (UN)", rekao je Vizner. Po njegovim rečima, "Ahtisarijev plan je i dalje na stolu, ali još ima pitanja o kojima može da se diskutuje".

Američki Stejt department pozvao je Beograd i Prištinu da se aktivno uključe u predstojećih 120 dana pregovora, izražavajući nadu da će se obe strane, u tom periodu, uzdržati od jednostranih poteza.
Predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin ocenio je ranije da su sa zadatkom traženja kompromisnog rešenja nespojivi prejudiciranje rezultata, "proguravanje" plana Ahtisarija koji su Srbi odbacili i uspostavljanje veštačkih vremenskih okvira za proces odredjivanja statusa.

Predlog pravila Vlade Srbije za vodjenje pregovora o budućem statusu Kosova, koji je prošle sedmice dostavljen ambasadama zemalja članica Kontakt grupe u Beogradu i generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu, sadrži šest elemenata - da primarni predmet pregovora Beograda i Prištine bude status Kosova, da budu vodjeni direktno, bez striktnog vremenskog ograničenja, da Ahtisarijev predlog ne može da bude osnov za pregovore, a čitav proces mora da bude pod mandatom UN i releventne odluke da donosi Savet bezbednosti.

Pregovarački tim Prištine, i pored toga što su prethodni pregovori propali, ističe da za nove pregovore ima istu platformu koju je 2005. godine predao Ahtisariju i da je nezavisnost pokrajine nešto o čemu se - ne može pregovarati. Platforma se zasniva na tri osnovna principa - insistiranju na nezavisnosti, na teritorijalnoj celovitostii Kosova i Ahtisarijevom predlogu za rešenje pitanja budućeg statusa.

Trojka obećala Srbima kompromisno rešenje
Nedelja, 12. avgust 2007. 13:12

Srpski lideri na Kosovu rekli su u nedelju u Prištini da su od posredničke trojke za Kosovo dobili garancije da će se tražiti kompromisno rešenje za status Kosova.

"Nema prejudiciranja statusa i de fakto nema ograničavanja rokova. Trojka će posle 120 dana predstaviti svoj izveštaj, ali to ne znači i završetak procesa", rekao je novinarima predstavnik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović, posle sastanka.

"Više je nego očigledno da će ovaj proces trajati i nadamo se da će doći do nekih približavanja stavova, jer u protivnom nema kompromisa i nema rešenja", dodao je on.

Ivanović je rekao i da je tokom današnjih razgovora prvi put "posle toliko vremena pomenuto i pitanje standarda na Kosovu".

"U narednom periodu uslediće intenzivan rad i računamo da će u taj rad biti uključeni i kosovski Srbi, na direktan ili indirektan način. Normalno da će pregovački timovi nositi najveću odgovornost i da će oni donositi odluke, ali je važno da i mi kao predstavnici običnog naroda imamo mogućnost da iznesemo svoje stavove", rekao je Ivanović.

Sa trojkom su se sastali i drugi politički i opštinski predstavnici Srba sa Kosova.

Predsednik Skupštine opštine Zubin Potok Slaviša Ristić takodje je izjavio da su predstavnici SAD, EU i Rusije poručili da "neće prejudicirati konačan status Kosova".

"To nije bio slučaj sa specijalnim izaslanikom Martijem Ahtisarijem", rekao je Ristić i dodao da su Ahtisari i njegov tim obećali da će biti nepristrasni i da će raditi na postizanju kompromisnog rešenja koje će zadovoljiti sve strane.

Ristić je preneo da je trojka "jasno rekla da čeka i jednu i drugu stranu da ponude rešenja ili ideje koje mogu doneti prihvatljiva rešenja".

Predstavnici SAD, EU i Rusije, Frenk Vizner, Volfgang Išinger i Aleksandar Bocan-Harčenko, završavaju danas posetu Kosovu. Najavljena konferencija za novinare u Prištini je u poslednjem trenutku otkazana.

Vizner, Išinger i Bocan-Harčenko su se u subotu, 11. avgusta, sastali sa najvišim medjunarodnim i kosovskim predstavnicima.

(Beta)

Dušan Janjić tvrdi da je Srbiji nedavno stigla poslednja ponuda


Kosovo i Metohija kao Palestina?


Reč je o „legalizovanom suverenitetu“ kakav i dan danas imaju Palestinci

[img:a7fb]http://www.glas-javnosti.co.yu/files/image_for_teaser/Thumb_[MS1515870_MR-CK_SERBIA-KOSOVO-KFOR-].jpg[/img:a7fb]


PRAG - Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je pre tri nedelje Srbiji stigla poslednja ponuda dominantnog dela međunarodne zajednice, koja predviđa takozvani „legalizovani suverenitet“ za Kosovo i Metohiju, nešto slično onome što imaju Palestinci.
- Takozvanim neformalnim kanalima nama je stigla ponuda, i to sa vrlo ozbiljne strane, da bi međunarodna zajednica kao maksimum bila spremna da prihvati status legalizovanog suvereniteta. To u suštini znači onaj status koji su imali i imaju ga i dan-danas Palestinci - rekao je Janjić.
Bojim se, dodaje Janjić, da izbegavanje premijera Vojislava Koštunice i ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića da odgovore znači odsustvo hrabrosti da se suoče sa tom maksimalnom ponudom.
Istoričar Čedomir Antić ne veruje da će u naredna četiri meseca pregovori dovesti do neke ozbiljnije promene Ahtisarijevog plana.
- Moje mišljenje je da će 110 dana potrajati u praznoj diskusiji u kojoj će Vlada Srbije nuditi sve ono što nismo hteli da prihvatimo do 1999. godine i revidirati sa svim navodnim interesima da bi Kosovo formalno sačuvala i osigurala svoj prestiž na sledećim izborima. S druge strane, Albanci će odbijati sve što nije nezavisnost - rekao je Antić.
Šef Srpske liste za Kosovo Oliver Ivanović ocenjuje da plan Martija Ahtisarija više neće biti na pregovaračkom stolu, iako će se možda neka rešenja uzeti u razmatranje.
- Još će se neki ljudi pozivati na Ahtisarijev plan, ali to je više zbog toga da bi umirili javnost na Kosmetu, nego što stvarno ljudi misle da se od tog plana može nešto suštinski iskoristiti. Mislim da će se Ahtisarijev plan uzeti kao osnova za dalju izradu decentralizacije, ali pitanje političkog rešenja sigurno ne - zaključio je Ivanović.

"Podela ako se dogovore"


Posrednička trojka Kontakt grupe za pregovore o Kosovu saopštila je da ne isključuje teritorijalnu podelu, ako se Srbi i Albanci dogovore. To je nakon poslednjih razgovora izjavio predstavnik Evropske unije Volfgang Išinger. Predstavnik EU u posredničkoj trojci za razgovore o statusu Kosova, Volfgang Išinger, izjavio je danas da je princip „trojke” zasnovan na Rezoluciji 1244 i na principima Kontakt grupe. Išinger je na konferenciji za novinare u Prištini naglasio da je jedan od principa „trojke” da ne predlaže rešenje za kosovski problem već da nagovara zainteresovane strane da iznesu i istupe sa svojim predlozima i idejama i da premoste međusobni jaz. On je kazao da je princip „trojke” da se složi sa bilo kojim rešenjem koje obe strane uspeju da postignu. Upitan da li to znači da bi se „trojka” složila i sa podelom Kosova, nemački diplomata je rekao: „Ako oni to žele”.
„Jasno smo rekli obema stranama da je trojka spremna da sprovede bilo koje rešenje koje obe strane postignu. Prihvatljiv je bilo koji dogovor obeju stranu, uključujući sve opcije”, rekao je Išinger odgovarajući na pitanje da li Kontakt grupa napušta svoje stavove u vezi podele Kosova.
„Naša misija ima ograničen rok i imamo obavezu da preko Kontakt grupe podnesemo izveštaj do 10. decembra generalnom sekretaru UN-a”, kazao je Išinger. „Šta će zemlje uključene u rešavanje kosovskog problema uraditi na osnovu našeg izveštaja u SB UN-a ili izvan SB-a”, nije na meni da odlučim, kazao je Išinger.
U odsustvu dogovora između dve strane, vrata EU neće biti otvorena onako kako se nadaju ovom regionu, upozorio je predstavnik EU.
On je kazao i da je trojka usvojila plan rada po kome bi naredni sastanak s Beogradom i Prištinom trebalo da se održi krajem meseca i naglasio da će se trojka sa stranama sastajati koliko to bude potrebno.
Izaslanik EU je rekao da trojka nudi za rešavanje kosovskog pitanja sličan metod kao što je pristup kvarteta koji je primenjen na Bliskom istoku.
„To rešenje dozvoljava SAD, EU i Rusiji da govore jednoglasno”, rekao je Išinger na kraju posete posredničke trojke Prištini.
Predstavnici SAD, EU i Rusije, Frenk Vizner, Volfgang Išinger i Aleksandar Bocan-Harčenko, završavaju danas posetu Kosovo.
Nakon jučerašnjih razgovora u Prištini sa predstavnicima KFOR-a, UNMIK-a i kosovskih institucija, posrednici su saopštili da neće iznositi predloge o budućem statusu Kosova, već da insistiraju na konsenzusu Prištine i Beograda.

Ivanović: Insistiramo na SB UN-a

Trojka je prethodno u razgovoru sa liderima Srba na Kosovu garantovala da će se tražiti kompromisno rešenje za status Kosova.
Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović rekao je da je u razgovoru navedeno da nema prejudiciranja statusa i de fakto nema ograničavanja rokova.
Ivanović je naveo i da je tokom razgovora prvi put „posle toliko vremena pomenuto i pitanje standarda na Kosovu”: „Ono što je zaključak jeste da je 120 dana za izveštaj dovoljan period da naprave izveštaj ima li mesta za pomak ili ne, ali ne i za pronalaženje pravog rešenja. Nakon toga termina vlade će odlučivati, vlade zemalja koje čine Kontakt grupu i Savet bezbednosti. Puno smo insistirali na tome da se stvar zadrži u SB-u UN-a”
Osim političkih lidera sastanku su prisustvovali i koordinator opština na Kosovu i Metohiji, među kojima je bio i predsednik opštine Orahovac Ljubiša Đuričić:
„Biće jako teško s obzirom da Priština ostaje pri svom stavu koji ne ukazuje na kompromis. I, zaista smo zabrinuti zbog toga i čini mi se da ne bi trebalo puno govoriti o statusu. Status je već određen Poveljom UN-a, samo bi trebalo razgovarati o stepenu autonomije”, kazao je on.

Hadžiju: Albanci više ne veruju

S druge strane, albanski mediji u Prištini prenose da su međunarodnu pregovaračku trojku kosovski lideri u Prištini hladno dočekali, odlučni u stavu da neće više praviti kompromise.
List navodi da su članovi pregovaračkog tima Kosova jasno rekli da čekuju nezavisnost tokom ove godine. Analitičar iz Prištine Baton Hadžiju ocenio je za B92 da Albanci nisu ni očekivali da budu zadovoljni sastankom sa međunarodnom trojkom:
„To popuštanje, što su Albanci mislili da je međunarodna zajednica toliko dobra da na kraju će odlučiti za nezavisnost, ispostavilo se da velikodušnost Albanaca nije baš bila prihvatljiva za međunarodnu zajednicu, pa čak ni za njihove prijatelje kao što je SAD. Sada smo došli u period nepoverenja. Albanci više ne veruju ili politička klasa Albanaca ne veruje više u međunarodnu zajednicu. Znaju da su ovih 120 dana samo ulazak u neki proces kompromisa”.

Kater: Što pre postići rešenje

Komandant Kfora, nemački general Roland Kater pozvao je međunarodnu prosredničku trojku da što pre postigne rešenje za budući status Kosova zbog građana Kosova i njihove budućnosti.
Bilo da je reč o srpskoj manjini ili albanskoj većini na Kosovu, „ljudima je potrebna ta odluka kako bi imali jasnu predstavu o svojoj budućnosti”, rekao je Kater za nemački nacionalni radio DLF.
On je ocenio da za građane Kosova pitanje političkog statusa nije prioritet.
„Ljude su bave rešavanjem svakodnevnih pitanja, pronalaženjem posla, izdržavanjem porodice”, rekao je nemački general.
Prema njegovim rečima, mnogi stanovnici Kosova su rekli da ih malo zanima ko vodi Kosovo. (B92, Beta)

Išinger: Direktni pregovori sredinom jeseni


Predstavnik EU u posredničkoj „trojci” Kontakt grupe Volfgang Išinger izjavio je da bi direktni susreti Beograda i Prištine mogli da budu organizovani sredinom jeseni. Išinger je u intervjuu radiju Dojče vele rekao da će se trojica posrednika (EU, SAD i Rusija) s najvišim zvaničnicima u Beogradu i Prištini ponovo sastati već krajem ovog meseca. „I u Srbiji i na Kosovu tokom narednih meseci bi trebalo da budu održani izbori. U Beogradu nam je sa zabirnutošću ukazano da bi, ukoliko bi na Kosovu došlo do nemira, to ojačalo radikalne snage u Srbiji”, rekao je predstavnik EU berlinskom radiju. Prema Išingerovim rečima, srpska strana je garantovala posrednicima Kontakt-grupe da će učiniti sve da sa njene strane ne bude nikakvih provokacija. U Prištini su takođe dobili slično obećanje od kosovske strane. „Time je učinjen prvi mali korak stvaranja poverenja... Trojka zna je da je ovo veoma težak poduhvat, ali ne prihvatam tvrdnje da je nemoguć”, kazao je nemački diplomata.

Išinger: Ne predlažemo, niti podržavamo podelu kosova

Predstavnik Evropske unije u posredničkoj trojci za razgovore o statusu Kosova Volfgang Išinger izjavio je da ni on, ni „trojka” ne predlažu, niti podržavaju, podelu Kosova.
„Trojka” ne predlaže ni jednu specifičnu opciju kao rešenje za status Kosova, posebno ne podelu, naglasio je nemački diplomata, uz napomenu da su neki mediji pogrešno interpretirali njegovu jučerašnju izjavu.
Na pitanje da li podela Kosova može biti tema rasprave ako jedna od strana to predlaže, Išinger je za list „Zeri” rekao da Priština i Beograd neće voditi raspravu o pitanjima o kojima prethodno nije postignuta saglasnost.
„Ako se jedna strana ne slaže, onda se rasprava po specifičnom pitanju neće voditi”, precizirao je Išinger.
Išinger je juče u Prištini, na kraju posete trojice posrednika (EU, SAD, Rusija) izjavio da je princip „trojke” da će se saglasiti sa bilo kojim rešenjem koje strane postignu.
„Mi kao ´trojka´ nećemo davati nikakve predloge, ni podelu, ni bilo šta drugo. No, jasno smo rekli obema stranama da je princip ´trojke´ da prihvati svaki dogovor koji strane uspeju da postignu. To uključuje sve opcije”, precizirao je on.
Na pitanje da li to znači da bi se „trojka” saglasila i sa podelom Kosova, on je rekao: „Ako to oni žele.”
Ta izjava „rasplamsala” je medijske špekulacije o mogućnosti podele južne srpske pokrajine, protiv čega su i Beograd i Priština, a i zvanično, međunarodna zajednica, zbog mogućih implikacija u regionu.
Portparol Demokratske stranke Srbije Branislav Ristivojević izjavio je da je politika Srbije prema Kosovu i Metohiji potpuno jasna i da je podela južne pokrajine neprihvatljiva.
Povodom upozorenja predstavnika EU u posredničkoj trojci da će evropske integracije regiona zavisiti od spremnosti pregovaračkih strana na kompromis, predstavnik DSS je naglasio da Srbija neće dati ni jedan pedalj svoje teritorije za bilo kakve integracione procese.
Bivši šef naše diplomatije Goran Svilanović ocenjuje da podela južne pokrajine trenutno nije tema i da su takve ideje kupovina vremena, zbog neodlučnosti da se proces okonča. Svilanović je sasvim siguran da niko iz Evropske Unije ne predlaže takvo rešenje.
U Srpskom nacionalnom veću nezadovoljni su sastankom Kosovskih Srba sa posredničkom trojkom, pre svega zato što smatraju da tu nisu bili prisustni svi relevantni predstavnici srpskog naroda u pokrajini.
Ipak, predstavnici Srba sa Kosova i Metohije koji su bili na sastanku u Prištini ohrabreni su razgovorom s posrednicima, jer je istaknuto da se do rešenja statusa južne pokrajine mora doći kompromisom. (RTS)

Horčenko: "Podrška podeli je podmetanje"


Aleksandar Bocan Harčenko rekao je da tvrdnje kako je „trojka” spremna da pomogne podelu Kosova predstavljaju „otvoreno podmetanje”. „Radi se samo o tome da su posrednici saglasni da priznaju svaki, pa i najneverovatniji kompromis koji zadovoljava obe strane, uključujući i pomenutu podelu Kosova ili neki drugi podjednako fantastičan scenario”, rekao je predstavnik Rusije u posredničkoj trojci Kontakt grupe. Ruski diplomata je rekao da su svi shvatili neophodnost kompromisa i na toj osnovi je izrađena platforma „trojke”, čiji je principijelno važan element puna privrženost Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i principima Kontakt grupe. Bocan Harčenko je kazao kako je jedan od principa „odsustvo prejudiciranja” ishoda pregovaračkog procesa o budućem statusu južne srpske pokrajine, a strane u pregovorima same treba da izrade uzajamno prihvatljiv model kompromisa. „Zadatak ´trojke´ sastoji se samo u tome da stimuliše traženje”, naveo je on.
Ruski predstavnik u posredničkoj trojci, u kojoj su i američki i nemački ambasador Frenk Vizner i Volfgang Išinger, rekao je kako predstavnike „objedinjuje težnja da bude dostignut sporazumni ishod”.
„Početak direktnog dijaloga između Beograda i Prištine jedan je od prioritetnih ciljeva platforme međunarodnog pregovaračkog tima”, rekao je ruski diplomata.
Bocan Harčenko je najavio da će sledeći sastanak delegacija Beograda i Prištine sa „trojkom” biti održan 29. i 30. avgusta, kao i krajem septembra, oba puta u Beču.
Na prvom sastanku neće biti direktnih pregovora između strana, već će sa njima biti obavljene odvojene konsultacije, pojasnio je Bocan Harčenko.
„Konačno rešenje razmatraće SB UN i može da ga odobri samo to telo. Drugačije legitimno rešenje za status Kosova ne postoji”, rekao je Bocan Harčenko.
Ruski diplomata je ponovio i da „trojka” ne predlaže niti će pokretati ikakve ideje koje bi mogle biti osnova za kompromisno rešenje, ponovivši da plan koji je predložio izaslanik UN Marti Ahtisari „nije osnova za pregovore”. (B92)