Status Kosva i Metohije

Trojka: Ni Beograd ni Priština nisu popuštali

Beograd i Priština su tokom pregovora o statusu Kosova razgovarali o širokom spektru opcija, kao što su potpuna nezavisnost, nadzirana nezavisnost, teritorijalna podela, suštinska autonomija, konfederacija, čak i status prećutnog "dogovora o neslaganju", navodi se u izveštaju pregovaračke "trojke" Kontakt grupe. Integralni izveštaj "trojke" Kontakt grupe možete pročitati OVDE.

"Trojka" Kontakt grupe, koju čine predstavnici EU, SAD i Rusije - Volfganag Išinger, Frenk Vizner i Aleksandar Bocan-Harčenko, predala je tri dana pre isteka roka generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu izveštaj o pregovorima izmedju i Beograda i Prištine o statusu Kosova.

"Trojka je omogućila da pregovori na visokom nivou izmedju Beograda i Prištine budu intenzivni i suštinski. Medjutim, strane nisu mogle da postignu dogovor o konačnom statusu Kosova. Nijedna strana nije bila voljna da popusti u svom stavu o suštinskom pitanju suvereniteta nad Kosovom", navodi se u izveštaju u koji je agencija Beta imala uvid.

"Trojka" je izrazila žaljenje zbog toga, ocenivši da je "dogovor u najboljem interesu za obe strane".

U izveštaju se navodi da je tokom procesa pregovora "obema stranama stalno stavljano do znanja da je njihova odgovornost da li će proces uspeti ili ne". "Uprkos našem ponovljenom pozivu o novim idejama i duhu kompromisa, nije strana nije mogla da ubedi drugu da prihvati njen stav", dodaje "trojka" navodeći detaljno sve predloge koje su imali Beograd i Priština tokom sastanaka.

"Obe strane su u potpunosti bile angažovane kroz pregovore. Posle 120 dana intenzivnih pregovora, medjutim, strane nisu mogle da postignu dogovor o statusu Kosova. Nijedna strana nije imala volju da popusti po osnovnom pitanju suvereniteta", navodi se u izveštaju.

"Trojka" u izveštaju ne preporučuje nikakve dalje korake, ostavljajući medjunarodnoj zajednici da o tome odluči.

U izveštaju se naglašava da su uprkos različitim stavovima obeju strana, pregovori bili korisni i da su se i Beograd i Priština obavezali na uzdržanost od nasilja.

Savet bezbednosti UN trebalo bi da razmatra izveštaj "trojke" 19. decembra.

(Beta)

Bocan-Harčenko: Nova misija - nova rezolucija

Misija Evropske unije na Kosovu i Metohiji nije predvidjena Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, za razliku od medjunarodnih snaga Kfora i UNMIK-a, i to se može promeniti ili modifikovati samo novom rezolucijom, izjavio je Tanjugu predstavnik Rusije u Kontakt grupi Aleksandar Bocan-Harčenko.

"Mislim da Rezolucija 1244 odredjuje precizno medjunarodno prisustvo Kfora i UNMIK-a, i ako je potrebna neka modifikacija ili promena, na primer da misija EU zameni UNMIK, potrebna je nova rezolucija na temelju sporazuma i saglasnosti Beograda da EU pošalje misiju", rekao je ruski diplomata.

Bocan-Harčenko je dodao da je Kfor na Kosovu na osnovu Rezolucije 1244, za koju Rusija smatra da važi i da dalje ostaje na snazi.

Prema pisanju nekih zapadnih medija, Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Italija pozvale su svoje partnere u EU da "odigraju ulogu pokretača kako bi se okončao pregovarački proces" i da budu spremne da, u saradnji s generalnim sekretarom UN, pošalju policijsku misiju u pokrajinu i daju "značajan doprinos" misiji EU, koja bi od UN trebalo da preuzme nadležnosti na Kosovu.

Bocan-Harčenko, koji je predstavljao Rusiju i u posredničkoj "trojci" (SAD, Rusija, EU) tokom proteklih četvoromesečnih pregovora o statusu Kosova, rekao je da je Moskva u više navrata objašnjavala i argumentovala generalnom sekretaru UN svoj stav i zalaganje za nastavak pregovora.

"Nadamo se da će on uzeti u obzir naše argumente. Mi ne možemo da sprečimo generalnog sekretara da iznese svoje mišljenje ili preporuke ali, uz najveće uvažavanje njegovog mišljenja to nije mišljenje SB UN, i mi smatramo da je legitiman samo stav i odluke Saveta bezbednosti", rekao je on.

Rusija bi, istakao je Bocan-Harčenko, "bila srećna" da pregovori budu nastavljeni "jer je svaka druga opcija lošija".

Pritom, kako je dodao, Moskva je principijelno za nastavak pregovaranja "jer ne treba rušiti ono što je postignuto tokom 120 dana - uspostavljanje dijaloga pod okriljem 'trojke'", koji Rusija ocenjuje kao dostignuće pregovaračkog procesa.

"Čekamo raspravu u SB UN 19. decembra, uz učešće članica i predstavnika iz Srbije, jer znam da predsednik Vlade želi da dodje", rekao je Bocan-Harčenko i rekao da Rusija podržava davanje mogućnosti srpskom premijeru da iznese mišljenje i predloge "i da se tim raspravama dodje do preporuke da se nastave pregovori".

"Smatramo da je, bez obzira, ili baš s obzirom na to što još nije dostignuto konačno rešenje, bolje nastaviti razgovor. Ako bude jednostranih akcija ili koraka, apsolutno će biti povećane napetost i tenzije sa nesagledivim i neprocenjivim posledicama", upozorio je ruski diplomata.
"Nadamo se da do toga neće doći", rekao je Bocan-Harčenko.

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je tokom boravka u Briselu u petak da je Beograd tokom pregovora istupio sa nizom doslednih, veoma konstruktivnih i fleksibilnih predloga i da realna mogućnost za dogovor postoji, ali da sa strane Prištine nema "odgovora".

Šef ruske diplomatije precizirao je da takvog odgovora kosovskih Albanaca nema zbog stava nekoliko zapadnih zemalja, pre svega SAD, koje smatraju i ponavljaju da nezavisnost Kosova i Metohije "nema alternativu".

(Tanjug)

General Džekson: Kosovu preti etničko nasilje

Prvi komandant Kfora, britanski general Majkl Džekson ocenio je da nesredjeno stanje koje trenutno vlada na Kosovu preti da izazove etničko nasilje.

U autorskom članku koji objavljuje britanski "Sandej telegraf" Džekson je ocenio da bi sve strane morale da "napreduju oprezno" jer je situacija vrlo delikatna.

Bivši šef generalštaba britanske kopnene vojske koji je od 2006. godine u penziji, bio je 1999. godine imenovan za komandanta Kfor neposredno nakon završetka NATO bombardovanja Srbije.

"Kosovski Albanci žele nezavisnost, dok Beograd to odbija. Ne smemo potcenjivati to nestabilno stanje. Bez obzira što srpske i vlasti kosovskih Albanaca tvrde da neće pribegavati sili da bi postigli svoje ciljeve, to se ne odnosi i na razne paravojne grupacije", naveo je Džekson.

"Tamo je trenutno darmar. Rezolucija 1244 je i dalje na snazi sve dok je Savet bezbednosti UN ne povuče, što Rusija neće dozvoliti", dodao je on.

Džekson u svom tekstu postavlja i pitanja o tome šta će se "dogoditi sa misijom UN na Kosovu u slučaju proglašenja nezavisnosti, odnosno da li će se zemlje koje priznaju nezavisnost pokrajine povući, dok će u Prištini ostati samo oni koji ne priznaju nezavisnost Kosova i da li će ono postati članica UN".

"Diplomate će zbog toga imati pune ruke posla. Ali nadam se ne i vojnici", rekao je Džekson.

"Ne verujem da bi Srbi bili toliko glupi da upadnu na Kosovo ispred nosa Kfora, ali strahujem od etničkog nasilja", rekao je britanski general dodajući da je u tom smislu neophodno "jačanje Kfor".

Džekson smatra da averzija medjunarodne zajednice prema promeni granica treba da bude preispitana.

"Najveća koncentracija kosovskih Srba živi severno od reke Ibar, blizu ostatka Srbije. Ovo malo područje prebačeno je iz Srbije na Kosovo, pre samo 40 godina. Povraćaj bi mogao da ima osnova", naveo je Džekson u autorskom članku.

(agencije/na fotografiji: Hašim Tači, bivši UN administrator Kosova Bernar Kušner, general Majkl Džekson, Agim Čeku i komandant NATO Vesli Klark)

Išinger: Kosovo dobija uslovnu nezavisnost

Poslednjeg, 120. dana dodatnih pregovora Beograda i Prištine, šefovi diplomatija EU u Briselu razmatraju da li dvadesetsedmorica mogu jedinstveno da nastupe u procesu rešavanja statusa Kosova.

Evropski zvaničnici poručili su uoči sastanka da će do toga najverovatnije doći, a francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner izjavio je da je prihvaćen stav Francuske da se sačeka sa krajem izbora u Srbiji, kako bi se donela konačna odluka.

Predstavnik EU u ''trojci'' Volfgang Išinger uveren je da će Unija brzo priznati odvajanje Kosova od Srbije i izjavljuje da će Brisel odluku o tome, verovatno, doneti sledećih dana.

Išinger je u izjavi nemačkom radiju RBB - Inforadio rekao da će Kosovo praktično dobiti uslovnu, medjunarodno nadgledanu nezavisnost. ''Biće to državna tvorevina koja će podlegati i dalje opsežnom, medjunarodnom nadgledanju. I dalje će tamo biti stacionirane medjunarodne trupe i biće prisutne EU i UN'', rekao je Išinger.

''To znači, radi se o medjunarodno nadgledanoj nezavisnosti'', istakao je Išiger i naglasio da samostalno Kosovo neće biti suverena država kao, na primer, Nemačka ili Francuska.

Sudeći po izjavama visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane i šefova diplomatija pojedinih država EU, evropske zemlje su blizu prevazilaženja unutrašnjih nesuglasica oko konačnog statusa Kosova i dolaženja do jedinstvenog stava.

Izveštaj predstavnika EU, SAD i Rusije Volfganga Išingera, Frenka Viznera i Aleksandra Bocan-Harčenka, predat je u petak generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu, a tokom dana će biti podnet ministrima EU.

Ban Ki-mun u nedelju uveče je zvanično predao članicama Saveta bezbednosti izveštaj medjunarodne "trojke", a diplomate u Njujorku su naglasile da danas ne treba očekivati "vidljive rezultate" rada na kosovskom problemu jer članicama Saveta bezbednosti treba vremena za proučavanje izveštaja i konsultacije, javile su agencije.

Uoči sastanka šefova diplomatija EU u Briselu, Havijer Solana je rekao da su evropske zemlje blizu dolaženja do jedinstvenog stava o Kosovu, a slične stavove izneli su i švedski, britanski i francuski šefovi diplomatije Karl Bilt, Dejvid Miliband i Bernar Kušner.

"Mislim da ćemo biti u stanju da dodjemo do stava oko koga bi članice EU mogle da se okupe i da preuzmu svoje odgovornosti," dodao je Solana.

Sve, osim jedne, zemlje članice EU su spremne da prihvate nezavisnost srpske pokrajine Kosovo bez rezolucije Ujedinjenih nacija, rekao je švedski šef diplomatije Karl Bilt, ali nije naveo koja zemlja od 27 članica EU još uvek želi usvajanje rezolucije SB UN pre nego što bi prihvatila proglašenje nezavisnosti koje se očekuje od kosovsko albanskih lidera u narednim nedeljama, navodi agencija Rojters. Ministar Luksemburga Žan Aselborn, medjutim, je rekao da samo Kipar ima "ogroman problem" u podržavanju nezavisnosti Kosova.

Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner je izjavio da je prihvaćen francuski stav da se sačekaju izbori u Srbiji, kako bi se "krajem januara i početkom februara dala šansa pacifistima" i sa srpske strane i sa strane Albanaca sa Kosova i Metohije. U intervjuu radiju "Frans Enter" on je naveo da je "ova pozicija Francuske prihvaćena". Za donošenje odluke o budućem statusu Kosova i Metohije, posle pregovora koji se formalno završavaju, "ne treba žuriti".

"Premijer Hašim Tači je to prihvatio, a nadam se i da Srbi prihvataju", rekao je Kušner, aludirajući da su albanski predstavnici sa Kosmeta pristali da sačekaju sa proglašenjem nezavisnosti dok se ne okončaju izbori u Srbiji i EU ne zauzme jedinstvenu poziciju o ovom pitanju.

"Mi radimo na jedinstvu Evrope i zadržaćemo je bez obzira na nesuglasice", objasnio je on. Na pitanje komentatora radija "zašto Francuska podržava nezavisnost Kosova kada će to da stvori mikro državu kojom upravljaju partije koje su pre mafija, kao i da će da stvori izuzetno opasan presedan kako u Bosni, tako i u Gruziji i na drugim mestima", Kušner je odgovorio da "to nije mafija".

"Vi preterujete, to nije mafija. Hašim Tači, koji je izabran, je sadašnji premijer, koji je mudar i koji će da čeka ne samo da medjunarodna zajednica prizna nezavisno Kosovo već i koji želi da ta zajednica, a potogovo Evropa, ne bude podeljena oko tog pitanja, što je dobro", rekao je ministar spoljnih poslova. "Ako neko potpali rat u Gruziji, to će biti Putinova Rusija. Ako neko odluči da dolije ulje na vatru u Abhaziji i Osetiji, to će opet biti oni", rekao je Kušner.

Presedan u slučaju južne srpske pokrajine je, prema šefu francuske diplomatije, neminovan "pošto smo sve pokušali".

I šef britanske diplomatije Dejvid Miliband osporio je da će nezavisno Kosovo poslužiti kao inspiracija separatistima u svetu, jer je ono, po njegovoj oceni, sasvim izuzetan slučaj. "Mnogo zemalja se plaši da Kosovo može da bude model za separatističke pokrete koji teže ka nezavisnosti. Želim da naglasim - to je sasvim izuzetan slučaj. Kosovo je pokrajina kojom upravlja OUN a leži unutar zemlje koja deklariše da želi da bude deo Evrope", rekao je Miliband za list "Djenjik".

Poljskom listu britanski ministar je kazao da garantuje da je to slučaj koji nije presedan, a da takvo stanje ne bi poželela nijedna evropska zemlja", rekao je Miliband. Rešavajući pitanje Kosova Evropska unija, po oceni šefa britanske diplomatije, mora da preuzme odgovornost i inicijativu i ne ponovi tragične greške s početka devedesetih godina prošlog veka.

"Pasivnost i iščekivanje je loš recept", rekao je Miliband i dodao da će na Kosovu EU morati da balansira kao igrač na žici, ali da mora da podje od toga da će sve zemlje zapadnog Balkana jednom biti u EU.

EU treba da razmatra slanje oko 1.800 policajaca i sudija na Kosovo. Solana je rekao da će EU razmatrati prelaz sa UN policije na policiju Evropske unije na Kosovu i naglasio da će UN policija ostati na terenu dok EU ne bude spreman da preuzme dužnost, navodi agencija Rojters.

Jeremić: Koordinirana ili ne, nezavisnost neprihvatljiva

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić založio se u Briselu, u razgovoru sa ministrima spoljnih poslova EU, za nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i naglasio da je nezavisnost pokrajine - "koordinirana" ili ne, "apsolutno neprihvatljiva za Srbiju".

Jeremić je preneo da Srbija ni pod kojim okolnostima neće priznati nezavisnost Kosova, ali da će očuvati put svog uključivanja u strukture EU. "Smatram da i dalje postoje realne mogućnosti za pronalažeje kompromisnog rešenja (o Kosovu)", izjavio je Jeremić posle susreta sa 16 ministara EU, medju kojima su bili i šefovi diplomatija Grčke, Rumunije, Austrije, Madjarske, Belgije, Finske, Italije, Holandije i Španije.

Jeremić je rekao da "ne postoji trenutna opasnost jednostranog proglašenja nezavisnosti" i, istovremeno, upozorio sve države ili organizacije koje eventualno nameravaju da ugroze teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, da bi takav potez "dugoročno" ugrozio njihove odnose s Beogradom.

Šef diplomatije Srbije je poručio da će vlada u Beogradu preduzeti "uzvratne mere" na odluku svake zemlje da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Odgovarajući na pitanje da li je s ministrima EU razgovarao o sve češće spominjanom scenariju "koordiniranog proglašenja nezavisnosti" Kosova u saradnji s Briselom i Vašingtonom, Jeremić je rekao da je "ma kakva deklaracija nezavisnosti, jednostrana ili koordinirana, za Srbiju neprihvatljiva".

"Rešenje koje nije prihvatljivo za obe strane, neće pomoći miru i stabilnosti u regionu i neće pomoći integraciji regiona u EU... Nadam se na neće biti koordinaranih, nekoordiniranih niti polukoordiranih napora čija posledica može biti destabilizacije ragiona", naglasio je srpski šef diplomatije.

Savet ministara EU danas u Briselu raspravlja o daljim koracima u rešavanju statusa Kosmeta, u prisustvu predstavnika EU u posredničkoj ôtrojciö Kontakt grupe Volfganga Išingera.

(agencije/MONDO)

Koštunica: Ne prihvatamo nadoknadu za Kosovo

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica poručio je Evropskoj uniji da Srbija ne prihvata nikakvu nadoknadu u zamenu za jednostranu nezavisnost Kosova.

Ko ima nameru i želi da mu Srbija bude partner mora znati da Srbija prihvata partnerstvo samo kao cela, a ne prepolovljena država, istakao je Koštunica u izjavi dostavljenoj agenciji Beta.

On je takodje ukazao da od EU očekuje da poštuje stav Srbije da na njenu teritoriju, na Kosovo i Metohiju, ne može doći Misija EU bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN koja bi utvrdila kompromisno rešenje za status pokrajine.

"Dolazak Misije EU značio bi početak sprovodjenja odbačenog Ahtisarijevog plana i početak sprovodjenja jednostrane nezavisnosti.

Zato Srbija najenergičnije unapred odbacuje ovakvu protivpravnu odluku o dolasku Misije EU", naveo je Koštunica.

Prema njegovim rečima, predsednici država i vlada EU na samitu 14. decembra treba da imaju u vidu stav Srbije da je potpuno neprihvatljivo i da je uvreda za dostojanstvo Srbije svako nudjenje nadoknade u zamenu za jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije.

Premijer je poručio liderima EU da je "nužno da Srbiju uvažavaju kao i svaku drugu slobodnu i suverenu državu, što u najmanju ruku znači da EU u potpunosti mora poštovati medjunarodno priznate granice zemlje".

Smatramo da je korisno da EU zna stav Srbije kada odlučuje o njenoj sudbini, zaključio je Koštunica.
Ministri inostranih poslova u ponedeljak su, na pripremnom sastanku za samit 14. decembra, preneli da je EU jednoglasna u stavu da misija EU treba da ode na Kosovo, a da "teško i složeno" rešavanje statusa Kosova treba usaglasiti sa UN, medjunarodnom zajednicom, kao i sa Beogradom i Prištinom.

Šef italijanske diplomatije Masimo DAlema preneo je novinarima da Evropska unija smatra da su pregovori o statusu Kosova završeni i da je plan Martija Ahtisarija osnova za rešenje, s tim da se Srbiji što pre odobri status kandidata za članstvo u EU.



Šutanovac: Kfor čuva Srbe

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da na Kosovu latentno postoji opasnost od nasilja i sukoba, ali da je dobio čvrsta uverenja najviših predstavnika Kfora i NATO-a da će medjunarodne snage sprečiti svaki sukob.

"Svi relevantni činioci, koji imaju vojnike u okviru medjunarodnih snaga na Kosovu, od ministara do generala koji vode NATO i Kfor, dali su mi čvrsta uverenja da neće biti iznenadjeni, već da će delovati i sprečiti svaki sukob", rekao je Šutanovac u intervjuu "Novostima".

Na pitanje postoji li mogućnost da Vojska Srbije udje na Kosmet i zaštiti te Srbe ako bi Albanci krenuli u napad u severnom delu Kosovske Mitrovice, Šutanovac je rekao da vojska nikako neće ući u sukob sa Kforom.

"U sklopu svih scenarija, jedini koji nije logičan i koji nije primenjiv jeste ulazak Vojske na Kosovo i sukob sa Kforom. Sukob sa Kforom bio bi ponovo sukob sa medjunarodnom zajednicom", rekao je on.
Šutanovac je kazao da se na Kosovu i Metohiji nalazi "16.500 dobro obučenih pripadnika Kfora, koji treba da čine tampon-zonu izmedju Srba i Albanaca", i da je to "sasvim dovoljno da spreči svaki vid nasilja".

"Ako se Kfor bude angažovao na način i u meri u kojoj može, neće biti potrebe da bilo ko drugi reaguje", rekao je srpski ministar odbrane.

On je kazao da ne očekuje da će bilo kakvo rešenje za status Kosova biti doneto do proleća, i naglasio da je ubedjen da kosovski problem ne može da se reši ratom.

Taj problem nije vojni nego pravno-politički, i može se rešiti samo uz poštovanje pravnih regulativa u okvirima medjunarodne zajednice, rekao je Šutanovac i ocenio da "ni medjunarodna zajednica nema jasnu sliku kako bi izgledalo to konačno rešenje, iako postoji volja da se to pitanje što pre završi".

"Velike sile to mogu da reše u jednom danu, ali je sporna implementacija tog rešenja. Ni u EU ni u Alijansi ne postoji dogovor za rešenje koje bi bilo fer. Pojedine države su jasno stavile do znanja da neće prihvatiti bilo kakvu nezavisnost Kosova. Jedna zemlja je čak poručila da neće priznati nezavisnost i u slučaju da Srbija to prihvati", zaključio je Šutanovac.

(agencije/MONDO)

EU: Pregovori iscrpljeni, nametanje rešenja?

Šefovi država ili vlada Evropske unije oceniće u petak, na samitu u Briselu, da je pregovarački proces o budućem statusu Kosova i Metohije "iscrpljen" i da je Unija spremna da preuzme glavnu ulogu u okončanju procesa i primeni rešenja, stoji u nacrtu zaključaka samita u koji je Tanjug imao uvid.

U nacrtu se ne spominje kada i kako EU smatra da može da okonča proces rešavanja statusnog procesa, kako bi rešenje trebalo da izgleda niti, pak, kako očekuje da to rešenje primeni.

Istovremeno, portparol Stejt departmenta Šon Mekormak je na konfreneciji za štampu u Vašingtonu izjavio da SAD smatraju da u rešavanju statusa Kosova treba preći na sprovodjenje plana izaslanika UN Martija Ahtisarija.

"Mislim da sada dolazimo do tačke u kojoj mi, kao i drugi, razmatramo kako da se iz sadašnje situacije stigne do sprovodenja Ahtisarijevog plana", rekao je Mekormak.

U medjuvremenu, Komitet za politička pitanja Parlametarne skupštine Saveta Evrope (PACE) ocenio je da bi Savet bezbednosti UN trebalo da prevazidje razlike i nametne rešenje s obzirom da nije postignut kompromis o budućem statusu Kosova.

Kako saznaje Tanjug na sastanku u petak šefovi država ili vlada će se zahvaliti "trojci" Kontakt grupe, a naročito predstavniku EU Volfgangu Išingeru, na "neumornom istraživanju svih opcija u traganju za dogovornim rešenjem".

Oni će, medjutim, oceniti da je "pregovarački proces izmedju strana o budućem statusu Kosova iscrpljen".

"U tom kontekstu, Savet žali što dve strane nisu uspele da pronadju obostrano prihvatljivo rešenje bez obzira na sveobuhvatne i dobronamerne napore 'trojke'", ističe se u zaključcima.

Oni će pozdraviti i činjenicu da su se obe strane obavezale da će se uzdržavati od nasilja, te aktivnosti ili izjava koje mogu da štete bezbednosti u regionu.

Šefovi država ili vlada će, istovremeno, oceniti da je "status kvo na Kosovu neodrživ".
"Iako će Savet bezbednosti UN 19. decembra raspravljati o ovom pitanju, Evropski savet podvlači da je EU spremna da odigra vodeću ulogu u okončanju procesa i primeni rešenja", ističe se u tekstu.

"EU je spremna da pomogne Kosovu na putu ka održivoj stabilnosti, izmedju ostalog misijom iz oblasti policije i pravosudja i doprinosom medjunarodnoj civilnoj kancelariji kao delu medjunarodnog prisustva na Kosovu, a spremna je i da, jasnom evropskom perspektivom, pomogne ekonomskom i političkom razvoju» pokrajine, ističe se u tekstu i dodaje da se od institucija EU zahteva da ubrzaju pripreme ka tom cilju.

Savet će, takodje, oceniti da budućnost čitavog zapadnog Balkana leži u EU.
"Mirna i prosperitetna Srbija, u potpunosti integrisana u evropsku porodicu naroda, je važna za stabilnost regiona, pa se Srbija ohrabruje da ispuni sve neophodne uslove da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju brzo bio potpisan", ističe se u zaključcima.

"S obrizom na značajan institucionalni kapacitet Srbije, Savet ponavlja svoje uverenje da njen put ka EU može biti ubrzan", zaključiće šefovi država ili vlada EU na samitu koji će biti održan u petak u Briselu.


SE: Savet bezbednosti da nametne rešenje za Kosovo

Savet bezbednosti UN bi trebalo da prevazidje razlike i nametne rešenje s obzirom da nije postignut kompromis o budućem statusu Kosova, ocenio je Komitet za politička pitanja Parlametarne skupštine Saveta Evrope (PACE).

"Mogućnosti za pronalaženje kompromisa izmedju Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova su iscrpljene. Savet bezbednosti UN bi sada trebalo da prevazidje postojeće razlike i nametne rešenje", navodi se u nacrtu rezolucije Političkog komiteta koja je u utorak usvojena.

U nacrtu rezolucije se ocenjuje i da u slučaju da "nije moguće postići jedinstven stav, 'ne bi trebalo isključiti' mogućnost da Kosovo jednoglasno proglasi nezavisnost.

U tom slučaju, Evropska unija bi, kako se dalje navodi, trebalo da "pokuša da postigne zajednički stav" o takvom proglašenju.

U pratećem memorandumu, izvestilac Lord Rasel-Džonston naglasio je da "u odsustvu obostrano prihvatljivog rešenja, nezavisnost je jedino održivo rešenje". On je rekao da nije nerazumno dovoditi u pitanje "moralno pravo" Srbije da upravlja Kosovom s obzirom na njenu "katastrofalnu politiku" u prošlosti.

Šef delegacije Srbije u PACE Miloš Aligrudić je rekao da je "prerano donositi zaključke da su pregovori zauvek propali".

"Ne smemo odustati od napora da se nadje kompormis u okviru medjunarodnog prava", rekao je Aligrudić i najavio da će njegova delegacija dati mišljenje suprotno izveštaju.

(agencije/MONDO)
U nacrtu rezolucije, Komitet je pozvao obe strane da održe obećanje i očuvaju mir i dijalog pod svim okolnostima kao i da se uzdrže od podstrekivanja nasilja.

Komitet je ukazao da bi Kosovo, nezavisno od toga kakvo će rešenje biti doneto, trebalo da bude multietnička sredina "sigurna za sve koji tu žive", gde se u potpunosti primenjuju standardi Saveta Evrope.

Parlamentarna skupština SE raspravljaće o tom izveštaju 22. januara u okviru zimske plenarne sednice u Strazburu koja će trajati od 21.
do 25. januara 2008.

SAD i EU odbacile ruski predlog o Kosovu

Sjedinjene Američke Države i članice Evropske unije odbacile su rusku inicijativu da se usvoji predsedničko saopštenje u Savetu bezbednosti UN kojim bi Srbija i kosovski Albanci bili ohrabreni da nastave pregovore o budućem statusu Kosova, izjavio je američki ambasador u UN Zalmaj Kalilzad.

"Mislimo da je mogućnost za pregovore o konačnom statusu iscrpljena te nema osnove za predsedničko saopštenje", rekao je Kalilzad novinarima u Njujorku posle još jednih u seriji konsultacija o daljim koracima u procesu rešavanja statusa Kosova, koje prethode sednici Saveta bezbednosti zakazanoj za 19. decembar.

"Sada je vreme da Savet bezbednosti donese odluku, inače će taj proces biti izmešten van okvira UN", rekao je Kalilzad, procenjujući da su šanse za dogovor velikih sila u okviru Saveta minimalne, obzirom da je Rusija veće jednom odbacila zapadni predlog nadlgedane nezavisnosti Kosova prema planu koji je načinio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.

Kalilzad je, takodje, istakao da je ruski predlog za nastavak pregovore suštinski besmislen obzirom da je "trojka" posrednika Kontakt grupe, tokom 120 dana pregovora Beograda i Prištine, iscrpela sve mogućnosti za postizanje sporazuma na taj način.

Ruski ambasador Vitalij Čurkin saopštio je da je ambasadorima država članica Saveta bezbednosti UN predao elemente predloga predsedničkog saopštenja kojim se Srbija i kosovski Albanci ohrabruju da nastave pregovore.

Za usvajanje takvog dokumenta potreban je pristanak svih 15 članica Saveta bezbednosti.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov prethodno je ponovo upozorio na "opasne posledice" jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i istakao da će Rusija postupati po medjunarodnom pravu.

Sa druge strane, američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavila je da bi nastavak pregovora o budućem statusu Kosova izmedju Beograda i Prištine bio "besmislen" i ponovo podržala plan Martija Ahtisarija o nadziranoj nezavisnosti pokrajine.

Lavrov je za Bi-Bi-Si rekao da bi očigledna posledica jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova bilo brutalno gaženje medjunarodnog prava. "Uz to, bio bi stvoren presedan, i to ne samo za Balkan. Posledice bi osetile Makedonija, Bosna, Crna Gora i, naravno, Srbija, a verovatno i još neke zemlje", rekao je Lavrov.

On je istakao da će Rusija "postupati u skladu s medjunarodnim pravom". "Ne kaže Rusija da će Kosovo biti presedan zato što mi tako želimo. Naprotiv, mi ne želimo da Kosovo postane presedan, jer bi to stvorilo ogromne probleme u mnogim delovima Evrope", ocenio je ruski ministar.

On je upozorio da je lančana reakcija u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova "neminovna". "Znamo da, na primer, zapadni ambasadori u Makedoniji traže veću autonomiju za Albance, a istovremeno u Bosni zagovaraju unitarizaciju koja bi bosanske Srbe lišila prava koja im je dao Dejtonski sporazum", rekao je Lavrov.

"Poznato nam je da na Kosovu naši zapadni prijatelji u sastavu NATO snaga planiraju da, ako bude potrebno i upotrebom sile, spreče odlazak Srba iz njihovih enklava. Istovremeno, na jugu Srbije, albanske opštine traže veću autonomiju", dodao je ruski ministar.

Lavrov je takodje rekao da će Rusija svakako "imati u vidu" način na koji su njeni zapadni partneri vodili pregovore, kao i njihov pristup kosovskom pitanju.

"Stvorili su kosovski problem bombardovanjem Jugoslavije, uključujući i civilne mete... Inicirali su potom donošenje Rezolucije 1244, koja potvrdjuje suverenitet Srbije i predvidja suštinsku autonomiju za Kosovo. Sada i tu rezoluciju žele da ponište", rekao je Lavrov.

Govoreći o težnjama gruzijskih pokrajina Južne Osetije i Abhazije za otcepljenjem i pripajanjem Rusiji, Lavrov je rekao da ti narodi "naravno pažljivo prate šta se dogadja sa Kosovom, a to isto radi i gruzijska vlada".

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs je u intervjuu koji je objavio najtiražniji američki dnevnik "Ju-Es-Aj tudej" izrazila nadu da je i Rusija privržena stabilnosti i konstruktivnosti na Balkanu, dodajući da je tokom nedavnih razgovora sa čelnicima Evropske unije ohrabrivala evropske lidere da učine sve što je u njihovoj moći kako bi se Srbiji otvorile evropske perspektive.

"I Kosovo i Srbija treba da nastave put ka budućnosti, odvojenih ali srodnih budućnosti. Način da se to uradi je da se Srbiji otvori snažna evropska perspektiva. Ohrabrivala sam naše evropske saveznike da učine sve što mogu kako bi ohrabrili tu perspektivu", rekla je Rajsova.

Šef američke diplomatije je, još jednom, podržala način rešenja kosovskog statusa koji je predložio Ahtisari, a koji predvidja medjunarodno nadgledanu nezavisnosti, uz rasporedjivanje civilne i bezbednosne misije EU i čitav niz mera koje garantuju poštovanje prava manjinskih zajednica.

"Činjenica je da Srbija i Kosovo više nikada neće biti zajedno. I ukoliko se ne suočite sa tom realnošću, posejaćete seme značajnog nezadovoljstva i značajne nestabilnosti", rekla je Rajsova.

I britanski premijer Gordon Braun ponovio je da je nadzirana nezavisnost najbolje rešenje za Kosovo i najavio da će takav stav izneti i evropski lideri na samitu u Lisabonu, javio je Bi-Bi-Si (BBC).

"Verujemo da Kosovo treba da krene ka nadziranoj nezavisnosti. Nije bilo moguće da se postigne dogovor izmedju kosovskih Albanaca i Srba. Smatramo da EU treba da pomogne snagama koje su već na Kosovu kako bismo ostvarili takozvanu nadziranu nezavisnost - drugim rečima, da kosovski Albanci ostvare svoja prava, ali bez nasilja", rekao je Braun u Donjem domu britanskog parlamenta.

Odgovarajući na pitanja opozicionog lidera Dejvida Kameruna, Braun je rekao da je Kosovo "poslednje područje na Balkanu za koje mora da se pronadje aranžman koji će osigurati mir i stabilnost u budućnosti".

"Lično verujem da Srbija ima interes da saradjuje sa Evropskom unijom, i mi ih moramo u to ubediti - ali najvažnije je da mi podržavamo nadziranu nezavisnost za Kosovo. Isto to će ponoviti i Evropski savet. Biće to jasna i glasna poruka Srbiji i Rusiji da je to smer kojim želimo da krenemo", rekao je Braun.

(agencije/MONDO)

10.12.2007, BEOGRAD
Izvor: PRESS


SAMO KIPAR BRANI KOSOVO



Sve članice EU, osim Kipra, dogovorile se da sprovedu Ahtisarijev plan, posle čega bi u februaru svaka od njih pojedinačno odlučila da li će priznati nezavisnost Kosova



Kipar je jedina zemlja od svih 27 članica Evropske unije koja se i dalje protivi nezavisnosti Kosova, objavilo je juče nekoliko visokih evropskih zvaničnika. Sve ostale države, koje su se do juče protivile nezavisnosti, uključujući Španiju, Slovačku, Grčku i Rumuniju, pristale su da podrže separatizam kosovskih Albanaca zarad navodnog jedinstva EU.

Ban podelio izveštaj članicama SB UN Generalni sekretar UN Ban Ki Mun u nedelju je zvanično predao članicama SB izveštaj međunarodne „trojke" Kontakt grupe o tromesečnim pregovorima Beograda i Prištine. U izveštaju se navodi da su Beograd i Priština obećali da će se suzdržavati od poteza koji bi mogli da ugroze bezbednosnu situaciju na Kosovu, ne odustajući od svog stava po pitanju statusa. Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin izjavio je da će na sednici SB predložiti nastavak pregovora Beograda i Prištine.

Istovremeno, kosovski lideri počeli su konsultacije sa Zapadom u vezi sa datumom i načinom proglašenja nezavisnosti. Albanci su u dogovoru sa Zapadom u prvi plan ponovo izbacili Ahtisarijev plan, koji predviđa „međunarodno nadgledanu nezavisnost".
Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn izjavio je juče, pred početak sastanka saveta ministara EU, da su sve članice Unije osim Kipra spremne da prihvate nezavisnost Kosova bez odluke UN!?
- Unija će do početka februara ostati u svakodnevnom kontaktu sa Kosovarima, Srbima i međunarodnom zajednicom, jer mi i Srbima moramo da pružimo nešto veoma konkretno. Ne želimo jednostranu deklaraciju o nezavisnost, jer bi to bila katastrofa, a reakcija bi bilo na jednoj ili na drugoj strani. Zbog toga nam je potrebna zajednička deklaracija, a jedina zemlja koja ima problem sa politikom EU prema Kosovu je Kipar - rekao je Aselborn i dodao da je Ahtisarijev plan ostao osnova za rešenje statusa.
S druge strane, Kipar je juče ponovio da neće odustati od protivljenja jednostranom proglašenju nezavisnosti, „uprkos naporima Unije da njene članice postignu jedinstven stav".
- Mi ne možemo da pristanemo na stvaranje separatističke države ili na priznavanje bilo kakve nezavisnosti Kosova. Kipar ne planira da prizna nezavisno Kosovo, čak i da se praktično cela EU dogovori u tom smislu i reaguje protiv naše politike. Kako bismo mogli da pristanemo na jednostrano proglašenje nezavisnosti? To bi nam samo stvorilo probleme - rekao je portparol kiparske vlade Vasilis Palmas.
Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ponovio je u Briselu da je za Srbiju neprihvatljiva deklaracija o nezavisnosti, „bilo koordinisana ili ne".
- Srbija će morati izuzetno ozbiljno da preispita odnose s bilo kojom organizacijom ili državom koja se odluči da naruši teritorijalni suverenitet i integritet zemlje. Nezavisnost Kosova je za nas apsolutno neprihvatljiva - rekao je Jeremić.
Politički analitičar Bratislav Grubačić kaže da su tvrdnje EU da se još samo Kipar protivi nezavisnosti „nažalost tačne".

fakti - Poslednji pregovori o statusu Kosova počeli su 10. avgusta u Beču i trajali su 120 dana, podeljenih u tri runde - Srbija je Albancima ponudila široku autonomiju, po ugledu na Hongkong u Kini i Olandska ostrva u Finskoj - „Trojka" Kontakt grupe predlagala je Prištini i Beogradu plan dve Nemačke, kao i predlog od 14 tačaka bez rešavanja statusa, koje su obe strane odbacile

- Ostale zemlje koje su nas podržavale odavno su odustale. Prvo se povukla Španija, a za njom i Slovačka i Rumunija. Sada je ostao samo Kipar. EU planira da donese neku vrstu zaključka ili rezolucije po kojoj prihvata Ahtisarijev plan, a onda bi zemlje same odlučivale kada će koja da prizna Kosovo. Možda ga neće sve ni priznati, ali se neće suprotstaviti rezoluciji. Ipak, i tako se postavlja pravni osnov za prenošenje kosovske administracije sa UN na EU - objašnjava Grubačić.
Inače, u Prištini je juče održan „Marš za nazavisnost", sa koga je nekoliko hiljada demonstranata pokrajinskim vlastima poručilo da do 10. januara proglase nezavisnost i zapretilo da će u suprotnom protesti biti nastavljeni. Učesnici demonstracija nosili su albanske, američke i NATO zastave.
Lider SNV-a Kosmeta Milan Ivanović rekao je da je jučerašnji 10. decembar za Srbe na Kosovu bio samo „jedan u nizu neuspelih ‘dana D' koje najavljuju albanski teroristi".
- Teroristi skoro svakog meseca najave po jedan „dan D", tako da smo prilično oguglali na njihove pretnje. Od albanskih pretnji više su nas zabrinule defetističke izjave pojedinih političara da Srbija neće braniti Kosovo. Srbi se ne boje Albanaca, već da će biti ostavljeni na cedilu od svoje zemlje - kaže Ivanović.
I. MARINKOVIĆ

Zaključci samita EU

Šefovi država ili vlada Evropske unije usvojili su, na samitu u Briselu, zaključke u kojima su ocenili da bi EU trebalo da preuzme glavnu ulogu u okončanju procesa rešavanja statusa Kosova i Metohije, a da bi Srbiji trebalo dati mogućnost da po ubrzanoj proceduri dobije status kandidata za EU.

U zaključcima se navodi se da je "evropski savet primio k znanju zaključak 'trojke' o procesu 10. decembra i konačan izveštaj dostavljen generalnom sekretaru UN.

Savet se zahvalio 'trojci' na neumornom istraživanju svih opcija za postizanje dogovornog rešenja, a naročito ambasadoru Volfgangu Išingeru, predstavniku EU u trojci, na njegovim naporima", istakli su šefovi država.

"Evropski savet je podvukao da je pregovarački proces pod okriljem 'trojke' o budućem statusu Kosova iscpljen. U tom kontekstu, Savet duboko žali što dve strane nisu uspele da pronadju obostrano prihvatljivo rešenje bez bez obzira na sveobuhvatne i dobronamerne napore trojke", ocenjuje se u zaključcima.

"Evropski savet pozdravlja činjenicu da su se, tokom procesa 'trojke', obe strane obavezale da će se uzdžati od aktivnosti ili izjava koje bi mogle da ugroze bezbednosnu situaciju i da će izbeći nasilje. Ovo opredeljenje za mir, koje je važno i za regionalnu stabilnost, mora da se nastavi", dodaju šefovi država.

"Evropski savet se slaže s generalnim sekretarom UN da je status kvo za Kosovo neodrživ i naglasio neophodnost da se krene ka rešenju za Kosovo, koje je neophodno za regionalnu stabilnost. Takvo rešenje bi omogućilo demokratsko, multietničko Kosovo opredeljeno za pravnu državu, zaštitu manjina i kulturno i versko nasledje", stoji u zaključcima.

"Evropski savet je podvukao uverenje da rešavanje statusa Kosova predstavlja jedinstven (sui generis) slučaj koji ne stvara nikakav presedan", dodaje se u dokumentu.

"Evropski savet ističe da će Savet bezbednosti UN raspravljati o ovom pitanju. Savet podvlači da je EU spremna da igra glavnu ulogu u jačanju stabilnosti u regionu i primeni rešenja koje definiše budući status Kosova.

Savet je istakao spremnost EU da pomogne Kosovu na putu ka održivoj stabilnosti, uključujući kroz jačanje priprema za misiju iz oblasti policije i pravosudja i kroz učešće u medjunarodnoj civilnoj kancelariji, kao delovima medjunarodnog prisustva. EU ostaje spremna da učestvuje u ekonomskom i političkom razvoju kroz jasnu evropsku perspektivu», ističe se u dokumentu.

"Evropski savet ponavlja da budućnost zapadnog Balkana leži u EU. Mirna i prosperitetna Srbija, potpuno integrisana u evropsku porodicu naroda, je važna za stabilnost regiona. U tom pogledu, Srbija se ohrabruje da ispuni sve neophodne uslove kako bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bio brzo potpisan.

Savet ponavlja svoje uverenje da, s obzirom na značajan institucionalni kapacitet Srbije, njen put ka EU, uključujući i status kandidata, može biti ubrzan", zaključuju šefovi država na samitu u Briselu.

Bez konsenzusa u EU?

Po održanju sednice rumunski premijer Trajan Basesku i kiparski predsednik Tasos Papadopulos izrazili su protivljenje jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i ukazali da slanje misije EU u južnu srpsku pokrajinu, što je jedna od tačaka zaključaka, mora da bude potvrdjena u SB UN.

Čini se da će upravo slanje misije, za koju se moglo čuti da će brojati 1.800 policajaca i pravnika, biti najteže pravno utemeljiti.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi i predsedavajući portugalski premijer Žoze Sokrateš saopštili su da su se vodje EU dogovorili načelno o upućivanju misije, iako "im je i dalje potrebna pravna osnova za to", kako je dodao Sokrateš. On je time odgovorio na pitanje novinara može li pravna osnova za misiju EU biti rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

Britanski premijer Gordon Braun je u vezi s upućivanjem misije EU na Kosovo rekao da će od srpske i albanske strane biti zatraženo da se uzdrže od nasilja. On je naveo da će pravni osnov za misiju biti rezolucija 1244 UN, kao što je to bilo potvrdjeno na poslednjem zasedanju šefova diplomatija NATO, početkom decembra.

Osvrćući se na odluku da se Srbiji omogući lakši pristup EU Sarkozi je izjavio da se Beogradu mora uputiti pozitivan signal, ali da se Srbija može priključiti Uniji samo ako ispuni sve uslove oko izručenja optuženih za ratne zločine Haškom sudu i ako ispoštuje nezavisnost Kosova. Nezavisnost Kosova je neizbežna, ali mora se voditi računa i ne sme se izolovati Srbija, istakao je francuski predsednik na zasedanju lidera EU.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da se mora sagledati mogućnost za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji sa Srbijom, uz rešavanje osetljivog pitanja Kosova. "Srbija, kao stožer u regionu, ne sme postati nestabilna", ukazala je Angela Merkel.

Zamoljen da kaže da li je hapšenje i izručenje optuženog Ratka Mladića uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, Sokrateš je uzvratio da su lideri EU "više puta ponovili da je uslov za to saradnja s Haškim sudom".

Na pitanje šta će se dogoditi ako i Srbi na Kosovu i bosanski Srbi, poput kosovskih Albanaca, proglase svoju samostalnost, predsedavajući EU je odgovorio da lideri na samitu EU nisu pričali o scenarijima. "Bićemo na liniji osiguranja bezbednosti i stabilnosti u regionu", rekao je.

Rumunski premijer Trajan Basesku je, medjutim, novinarima obelodanio da je za Rumuniju neprihvatljivo jednostrano proglašavanje nezavisnosti Kosova.

"Oslanjanjući se na načelo nenarušivosti teritorijalnog integriteta, mi ne možemo priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova", podvukao je Basesku.

(agencije/MONDO)

Koštunica: Neprihvatljivi zaključci EU

Šefovi država ili vlada Evropske unije usvojili su, na samitu u Briselu, zaključke u kojima su ocenili da bi EU trebalo da preuzme glavnu ulogu u okončanju procesa rešavanja statusa Kosova i Metohije, a da bi Srbiji trebalo dati mogućnost da po ubrzanoj proceduri dobije status kandidata za EU.

Po održanju sednice rumunski premijer Trajan Basesku i kiparski predsednik Tasos Papadopulos izrazili su protivljenje jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i ukazali da slanje misije EU u južnu srpsku pokrajinu, što je jedna od tačaka zaključaka, mora da bude potvrdjeno u SB UN.

Premijer Vojislav Koštunica izjavio je da su za Srbiju neprihvatljivi zaključci samita EU koji se odnose na budući status pokrajine Kosovo i Metohija, a sudeći prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, koje je naručilo ministarstvo za Kosovo i Metohiju, stav premijera deli i većina gradjana.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je da ne dolazi u obzir bilo kakva trgovina teritorijom Srbije radi njenog ulaska u EU. Upitan da li to znači negativan odgovor na takvu ponudu EU, Jeremić je rekao da je to "nepristojna ponuda" i "toliko besmislena da je niko nije uputio" već da postoje takve insinuacije u medijima.

Ambasador Rusije u Savetu bezbednosti UN Vitalij Čurkin naglasio je da EU ne može ni poslati misiju na Kosovo bez odgovarajuće odluke SB UN "jer svaka medjunarodna misija mora da ima mandat SB UN", a da bi proglašenje nezavisnosti bilo pravno ništavno.

Premijer Vojislav Koštunica kritikovao je dokument EU: "Neprihvatljivo je da se o srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija govori kao o budućoj pravnoj i demokratskoj državi. Neprihvatljivo je da se govori o protivpravnom dolasku misije EU u Pokrajinu kako bi se sproveo Ahtisarijev plan za stvaranje jedne marionetske države", istakao je Koštunica u izjavi za javnost.

Koštunica je poručio da je neprihvatljivo da nema nastavka pregovora i da se, priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti, podržava kršenje Povelje UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti.

"Neprihvatljivo je i da se o nezavisnom Kosovu govori kao o jedinstvenom slučaju, jer jednostrana nezavisnost ne bi predstavljala jedinstven slučaj već bi označila najopasniji presedan napravljen posle Drugog svetskog rata", naglasio je Koštunica.

Premijer je ocenio da je posebno "uvredljivo i neprihvatljivo da se osakaćenoj Srbiji za mirenje sa nasiljem nudi nagrada u vidu ubrzanog prijema Srbije u EU".
"O zaključcima samita EU, Skupština Srbije će morati da se izjasni posle sednice SB UN, kada pregovarački tim bude podnosio izveštaj o pregovaračkom procesu", rekao je Koštunica.

Koštunica u UN zvanično, Sejdiu privatno

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izrazio je razočaranje što Savet bezbednosti UN nije imao snage da za 19. decembar zakaže otvorenu sednicu o Kosovu i Metohiji.

"Šteta je i žalosno što SB nije imao snage da održi prvo otvorenu sednicu i na njoj poštuje Rezoluciju 1244 i ustavni okvir Kosova koji kaže da predstavnici privremenih institucija u inostranstvu mogu biti samo pratioci delegacije koju predvodi specijlani predstavnik generalnog sekretara, u ovom slučaju Joahim Riker", kazao je Samardžić u intervjuu za Radio Beograd.

On je ocenio da su članice SB donele odluku da sednica bude zatvorena kako bi na njoj mogli da govore i predstavnici nedržavnih subjekata - pa je u tom smislu dopušteno da na njoj u ličnom svojstvu istupi kosovski predsednik Fatmir Sejdiju.

Ministar je naglasio da će Sejdiju 19. decembra u Njujorku, za razliku od premijera Srbije Vojislava Koštunice koji će zastupati državne interese, moći da istupa samo u ličnom svojstvu. "Sejdiju neće moći nikoga da predstavlja, neće moći da govori u ime Kosova, jer ne može da zastupa nikoga. Koštunica će govoriti u ime Srbije, i u tom pogledu oni neće biti ni pirbližno isti", istakao je Samardžić.

Prema njegovim rečima, SB se odlučio na takav korak da bi kosovskim Albancima dao neku vrstu znaka da će njihov predsednik govoriti na sednici, jer navodno SB treba da dobije neke informacije od njega. Članice SB dogovorile su se da na sednici 19. decembra dopuste predsedniku Kosova da prisustvuje sastanku, ali isključivo u ličnom svojstvu i na sopstveni zahtev.

Samardžić je podsetio da svaka promena civilne i vojne misije koja je na Kosovu uspostavljena na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti traži novu rezoluciju. On je naglasio da je misija EU smišljena da ostavari sasvim drugi plan - plan nadgledane nezavisnoti po predlogu Martija Ahtisarija i da zbog toga ona ne može da se uspostavi na Kosovu.

Misjia EU ne može da se uspostavi na Kosovu i "zato što SB neće sebi uskakati u usta time što će menjati svrhu misije prihvatajući plan Martija Ahtisarija", kazao je Samardžić.

Nastavak pregovora uz pomoć Rusije i Kine?

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da očekuje da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija prihvatiti inicijativu Srbije da se nastave pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije izmedju Beograda i Prištine. I šef srpske diplomatije Vuk Jeremić ocenjuje da bi dijalog trebalo nastaviti stvaranjem klime za istinske pregovore.

"Ja očekujem više inicijativa, a jedna od njih je nastavak pregovora, za šta je opredeljena naša država. Očekujem da će i druge zemlje podržati takvu inicijativu, pre svega Rusija i Kina", rekao je Tadić novinarima u galeriji SANU u Beogradu, gde je posetio izložbu istraživačke stanice Petnica.

Medjutim, kako je istakao Tadić, sigurno će postojati i stav na toj sednici o tome da nema više pregovora i da treba utvrditi budući status Kosova.

"Mi nastavljamo našu državnu politiku prema Kosovu i Metohiji. Naša pozicija je bila i više nego fleksibilna i fer", rekao je predsednik Srbije navodeći da je pregovarački tim Srbije tokom dvogodišnjih pregovora ponudio više modela suštinske autonomije koji su "primenjeni i efikasni".

Ukoliko se nastavi pregovarački proces mi ćemo nastaviti sa predlaganjem i drugih modela koji postoje u svetu, rekao je Tadić.

On je izrazio zadovoljstvo činjenicom da je Srbija pokazala demokratski kapacitet tokom pregovora da ponudi rešenje i uvaži ineteres ne samo Srba već i Albanaca na Kosovu.

"Dokle god sam predsednik Srbije nikada neću prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije jer sam apsolutno ubedjen da takvo rešenje dovodi u pitanje razvoj i perspektivu regiona Balkana", naglasio je Tadić.

Vuk Jeremić je na Prvoj ambasadorskoj konferenciji Ministarstva spoljnih poslova, rekao da bi razgovor o budućem statusu Kosova i Metohije trebalo nastaviti stvaranjem klime za istinske pregovore.

"Evo šta predlažem: da se stvori klima, prvi put od početka procesa odredjivanja budućeg statusa, u kojoj bi se moglo izgraditi istorijsko kompromisno rešenje izmedju Srba i Albanaca. To znači da se na sto stavi simetričan korpus inicijativa za obe strane kako bi se postigao ispregovaran i medjusobno prihvatljiv sporazum", rekao je Jeremić.

"Ne tražimo već vidjeno, niti još vremena. Ono što tražimo jeste kvalitetno vreme. Tako da neko kao (kosovski premijer) Agim Čeku ne može sa ubedjenjem da kaže u svom završnom izlaganju u Badenu pre nekoliko nedelja da Albanci ne žele da pregovaraju o statusu", dodao je on.

Jeremić je ocenio da je u Prištini "sveprisutan mentalni sklop koji kaže 'ono što je moje je moje, a ono što je tvoje može biti predmet pregovora'".

Prema njegovim rečima, dosadašnji pregovori nisu urodili plodom zbog "stalnih uznemirenja spolja u formi javnih poruka u kojima se praktično najavljivalo da će nezavisnost Pokrajine biti nametnuta ukoliko se ne postigne dogovor do 10. decembra".

Jeremić je ocenio da bi nametnuta nezavisnost Kosova predstavljala nametnuto cepanje Srbije, "a svima nam je poznato da ima na desetine Kosova širom sveta koji samo čekaju da se secesija legalizuje, da postane prihvatljiva norma".

Šef srpske diplomatije je upozorio da bi "vrednosti demokratije koje su gradjani Srbije prigrlili na izborima 2000. godine i koje su iznova potvrdili na svim predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim izborima održani, do sada, bile neopozivo delegitimisane ako bi se nametnula nezavisnost Kosova".

"Efekat regionalnog prelivanja nametnute nezavisnosti ne bi bio zanemarljiv: geopolitička dinamika Zapadnog Balkana je takva da se ono što negativno utiče na jednu zemlju nepovoljno odražava i na dogadjaje van njenih granica. U celom regionu stabilnost ne bi mogla da se učvrsti, demokratija bi bila podrivena, legitimnost granica dovedena u pitanje, dok bi prosperitet izostao", rekao je on.

"Požar se ne gasi vodom. A voda koja bi vratila u život ojačan Zapadni Balkan je rešenje za status Kosova koje prihvataju svi kao legitimno, tako da bi se svi zadovoljno pridržavali odredaba tog sporazuma", istakao je šef srpske diplomatije.

(agencije/MONDO)

Koštunica: NE misiji EU bez odluke SB UN

Srpska delegacija, koja se nalazi u Njujorku gde će u sredu učestvovati na sednici SB UN o Kosovu, ponovila je svoj stav o neophodnosti nastavka pregovora i usprotivila se slanju misije Evropske unije na Kosovo, mimo Saveta bezbednosti UN.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica kritikovao je najave zvaničnika Evropske unije da bi misije te organizacije mogle biti rasporedjene na Kosovu i bez prethodne odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, naglašavajući da bi takav potez predstavljao "ozbiljno kršenje medjunarodnog prava".

"Rasporedjivanje misija Evropske unije na Kosovu nije moguće bez prethodne odluke Saveta bezbednosti UN. Medjunarodno pravo postoji da bi bilo poštovano, a ne kršeno. U suprotnom, nastupa nova epoha posle koje se postavlja pitanje šta sa medjunarodnim pravnim poretkom", rekao je premijer Koštunica posle sastanka s ruskim ambasadorom pri svetskoj organizaciji Vitalijem Čurkinom.

Premijer Srbije, koji se ranije u utorak sastao sa šefom slovačke diplomatije Janom Kubišom, rekao je i da rasporedjivanja misija EU nije moguće i zbog činjenica da su one "deo propalog plana" bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija, i da bi njihov dolazak na Kosovo predstavljao kršenje Rezolucije 1244 iz juna 1999. godine.

Koštunica je, takodje, rekao da je u razgovoru sa Čurkinom potvrdjen zajednički stav dve države da epilog pregovaračkog procesa mora biti nova rezolucija Saveta bezbednosti UN, mada, kako je rekao, ima nagoveštaja da će zapadne države, predvodjene SAD, pokušati da izbegnu najmoćnije telo svetske organizacije i "koordinisano priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost" pokrajine.

Najavljujući sednicu Saveta bezbednosti, za koju diplomati na Ist riveru smatraju da bi mogla biti ključna u procesu rešavanja statusa Kosova, Koštunica je rekao da će se Srbija zalagati za nastavak pregovora, koji u dosadašnjem toku nisu uspeli zbog negativnog odnosa kosovskih Albanaca.

"Sutra nas očekuje odlučujući pokušaj da se proces spasi", rekao je srpski ministar za Kosovo Slobodan Samardžić posle susreta sa šefom slovačke diplomatije Janom Kubišom.

On je naglasio da će Srbija, uz podršku Rusije i Kine, predložiti nastavak pregovora o statusu Kosova, ali da "postoji opasnost jednostranog rešenja".

On je kazao da Slovačka neće priznati jednostrano proglašenu nezavinost Kosova. "Kubiš je rekao da Slovačka neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost", rekao je Samardžić novinarima.

Osim Koštunice i Samardžića u srpskoj delegaciji, koja će u sredu učestvovati u radu Saveta bezbednosti UN, nalazi se i šef diplomatije Vuk Jeremić.

Savetnik premijera za medije Srdjan Djurić izjavio je da su članice Saveta bezbednosti UN Kina i Južnoafrička Republika podržale nastavak razgovora o budućem statusu Kosova.

U telefonskoj izjavi iz Njujorka, Djurić je kazao da je premijer Vojislav Koštunica razgovarao sa ambasadorom Kine u UN i dodao da se ta zemlja zauzima za očuvanje suvereniteta i integriteta Srbije, kao i za poštovanje rezolucije 1244 UN o Kosovu. Takodje, kineski diplomata je podržao nastavak pregovora o budućem statusu pokrajine.

Djurić je dodao da se ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić sastao sa ambasadorom Južnoafričke Republike u UN. Prema njegovim rečima, i Južnoafrička Republika je podržala poštovanje rezolucije 1244 i nastavak razgovora o statusu Kosova.

Istovremeno američki zvaničnici ponavljaju zalaganje SAD da se na Kosovu primeni plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti pokrajine.

Portparol američkog Stejt departmenta Tom Kejsi izjavio je, povodom predloga Rusije o izradi novog plana za Kosovo, da "nije siguran šta to znači" i da misli da takav plan postoji i da predstavlja nadziranu nezavisnost u skladu sa predlogom Martija Ahtisarija.

Na komentar novinara da se predlog ruskog ministarstva spoljnih poslova odnosi na dodatne pregovore o budućem statusu Kosova, Kejsi je ponovio da veruje da sada, budući da su pregovori "trojke" Kontakt grupe okončani, treba da se krene dalje, u skladu sa planom Martija Ahtisarija.

"Stav SAD ostaje jasan. Verujemo da je važno... da možemo da krenemo sa nadziranom nezavisnošću Kosova prema principima koje je izneo Ahtisari", rekao je Kejsi, dodajući da se SAD "raduju diskusiji u Savetu bezbednosti UN" u Njujorku.

Da je ovo stav SAD potvrdio je i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Denijel Frid izjavio je da Srbija neće ponovo steći kontrolu nad Kosovom i da je nezavisnost te pokrajine jedini put napred, prenosi Glas Amerike.

Na panel diskusiji "Srbija i Kosovo: okončanje procesa trojke" u Vašingtonu, Frid je rekao da je rad "trojke" bio važan i potreban, jer je definitivno pokazao da dogovor Beograda i Prištine nije moguć i dodao da se razlike u gledištima članica Evropske unije o budućem statusu Kosova smanjuju i da je status kvo neodrživ.

Frid je rekao da bi nezavisnost Kosova, u skladu sa Ahtisarijevim planom, nadzirala medjunarodna zajednica, uz dalje prisustvo UN i medjunarodnih snaga i apsolutne garancije bezbednosti i prava Srba i drugih manjina, kao i zaštitu njihove kulturne baštine.

Mada bi SAD želele da reše to pitanje u Ujedinjenim nacijama, očigledno je, naveo je Frid, da Rusija neće prihvatiti novu rezoluciju u Savetu bezbednosti, što predstavlja problem.

On je pri tom izrazio nadu da su Rusi angažovani, kako je rekao, u "politici ograničenog neslaganja".

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kritikovao je pozicije Evrope i SAD o statusu Kosova, navodeći da je reč o pokušajima nelegitimnog rešavanja problema.

"Postoje pokušaji da se Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti protumači kao da ona ne zabranjuje proglašenje nezavisnosti pokrajine", rekao je Lavarov novinarima tokom posete Rigi.

Lavrov je rekao da ta rezolucija ne predvidja ishod koji se ne bi oslanjao na dogovore postignute u pregovorima izmedju strana.

U Njujork je doputovala i delegacija kosovskih Albanaca, odnosno predsednik Fatmir Sejdiu i budući premijer Hašim Tači, kao i šef UNMIK-a Joahim Riker, koji će, poput delegacije Beograda, održati čitavu seriju sastanaka sa ambasadorima država članica Saveta bezbednosti.

Posle višednevnih pregovora, velike sile su se krajem prošle nedelje dogovorile da Sejdiu učestvuje u radu sednice Saveta bezbednosti, ali u "privatnom svojstvu", u skladu sa članom 39. poslovnika o radu najmoćnijeg tela svetske organizacije.

Učešće u radu te sednice najavile su i neke od država bivše Jugoslavije, odnosno Makedonija i Crna Gora.


Nikolić: Srbija i silom da zaštiti nealbance

Predsednik Srpske radikalne stranke Srbije Tomislav Nikolić izjavio je u intervjuu agenciji AP da Srbija, ako Kosovo proglasi nezavisnost, treba da upotrebi silu da zaštiti nealbansko stanovništvo, u slučaju da NATO to ne učini.

Lider SRS predložio je ograničavanje diplomatskih i ekonomskih veza Srbije sa SAD i drugim zapadnim zemljama, ako priznaju nezavisnost Kosova, i da Srbija, u slučaju otcepljenja Kosova, uvede pokrajini "potpunu blokadu".

On je upozorio da Srbija ne može mirno da posmatra kako Kosovo dobija priznanje SAD i većine zemalja EU. "Očigledno je da će uslediti jednoglasno proglašenje nezavisnosti i da će SAD odmah priznati Kosovo. Zatražiću od parlamenta da budemo spremni za takav akt", rekao je lider SRS.

"Moramo reagovati merama koje su nam trenutno na raspolaganju, a one uključuju potpunu izolaciju Kosova, uključujući zaustavljanje trgovine i kretanje stanovništva i usvajanje mera za zaštitu nealbanaca", kazao je.

Ako NATO snage na Kosovu ne budu zaštitile Srbe na Kosovu, "onda će Srbija morati da pomogne u očuvanju mira i bezbednosti", rekao je predsednik radikala, ali i dodao da će srpska vojska intervenisati samo uz odobrenje NATO-a.

"Srbija ne može da se bori protiv NATO-a. Način da se uspostavi vojna ravnoteža na Balkanu jeste da se utvrdi rusko vojno prisustvo u Srbiji", ukazao je Nikolić.

"Ako već imamo američku bazu na (Kosovu), zašto ne možemo imati i rusku bazu u Srbiji?", upitao je lider SRS i ocenio da bi "Srbija tada bila potpuno bezbedna".

Kako je rekao, Srbija mora da svede diplomatske veze na protokolarni nivo" sa svim državama koje priznaju nezavisnost Kosova, a da pojača odnose s Rusijom, Kinom i drugim zemljama koje odbiju da priznaju državnost pokrajine.

"Naš put ka EU mora da bude obazriv, dok je naš put ka Rusiji otvoren. Naš narod bi nas kaznio kada bismo saradjivali sa onima koji nas ne poštuju kao drzavu i naciju, odnosno sa onima koji okupiraju Kosovo", rekao je Nikolić.

(agencije/MONDO)

Koštunica za pregovore, Sejdiu za Ahtisarijev predlog

Autor: Tanjug, Beta, Fonet

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je večeras sednicu, održanu iza zatvorenih vrata, na kojoj je razmatran izveštaj „trojke” međunarodnih posrednika o nedavno okončanih 120 dana pregovora između Srbije i kosmetskih Albanaca o budućem statusu Kosova i Metohije. Predsednik vlade Srbije Vojislav Koštunica predložio je da SB UN pozove na nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i da zahteva da se obe strane obavežu na pronalaženje političkog i kompromisnog rešenja.

"Dosadašnji pregovori bili su vođeni u senci izričitog obećanja kosovskim Albancima da će dobiti nezavisno Kosovo. To i ništa drugo glavni je razlog neuspeha dosadašnjih pregovora", rekao je Koštunica u obraćanju Savetu bezbednosti UN.

"Tvrdim da bi, da takvog prethodnog obećanja nije bilo, ishod bio drugačiji, kao što sam ubeđen da će, ako takvih obećanja opet ne bude, novi pregovori uroditi plodom i u relativno kratkom roku dovesti do kompromisnog rešenja", naglasio je rekao je Koštunica.

---

Koštunica: Na dnevnom redu sudbina Srbije, ali i UN

Od kada postoje UN, prvi put se raspravlja o tome da li su međunarodno priznate granice država članica zaista zagarantovane i da li princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta i dalje ima univerzalno važenje, a od vašeg odgovora na to pitanje zavisi budućnost moje zemlje, istakao je danas u obraćanju Savetu bezbednosti UN predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.

"Danas je ovde pred vas, na dnevni red Saveta bezbednosti UN, stavljena sudbina moje zemlje", naglasio je Koštunica, ali i upozorio da se u SB zapravo preispituju i temeljni principi na kojima počiva međunarodni poredak, pa će odluka neizbežno biti od najvećeg značaja i za svet u celini.
"Pred vama se, dakle, našlo pitanje svih pitanja: da li će se prvi put u istoriji UN doneti odluka da, protivno volji jedne demokratske države, i to člana-osnivača UN, budu promenjene njene međunarodno priznate granice, da bude poništen njen suverenitet i da bude amputirano 15 odsto njene teritorije?", poručio je predsednik srpske vlade.
On je, u govoru u koji je Tanjug imao uvid, ukazao i da je Povelja UN u ovom trenutku jedina brana nasilnom razbijanju jedne zemlje i konstatovao da bi "politika sile mogla da razbije jednu državu članicu UN, ali ona prvo mora da razbije Povelju UN".
"A to za posledicu nužno ima da se podrije autoritet i suštinski obesmisli postojanje svetske organizacije, koja više ne bi mogla da zaštiti ni sebe ni svoje članice", naglasio je Koštunica,
On je upozorio i da je neodrživa tvrdnja da je slučaj Kosova jedinstven: "Ko tako kaže zapravo govori da se Povelja UN može kršiti samo jednom i to samo u slučaju jedne zemlje - Srbije. I može li iko uopšte poverovati da će Povelja UN, baš zato što je jednom prekršena, ubuduće biti više uvažavana i formalno poštovana?"
Koštunica je ukazao da "jednostavna istina glasi da bi ovaj opasan presedan nepovratno doveo u pitanje kredibilitet UN i trajno ugrozio mir i stabilnost širom sveta" i da je "način na koji će biti rešeno pitanje Kosova sudbonosan koliko za Srbiju toliko i za svetsku organizaciju".
Srbija smatra da je onaj ko je u stanju da kaže kako je iznad SB i iznad međunarodnog prava i kako nema obavezu da poštuje Rezoluciju SB 1244, može odmah otvoreno da saopšti da je u istoriji međunarodih odnosa nastupila nova era, u kojoj se sila stavlja iznad prava i iznad zakona, zaključio je srpski premijer.‚

Sejdiu: Za Kosovo je prihvatljiv samo predlog Ahtisarija

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je danas pred Savetom bezbednosti UN da su za status Kosova jedina prihvatljiva rešenja nezavisnost i predlog međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.
Sejdiu je obraćajuci se SB UN rekao da je posle 15 meseci pregovora o budućem statusu Kosova, izaslanik UN Marti Ahtisari zaključio da posle nasilnog raspada bivše Jugoslavije i tragičnih događaja 90-tih godina ne postoji nijedna mogucnost da Kosovo i Srbija ostanu u istoj državi.
"Mi smo bili zadovoljni kada je predlogu Ahtisarija data široka međunarodna podrška. EU i NATO, generalni sekretar UN, kao i najveći broj zemalja članica SB UN podržali su taj predlog, i usvajanje plana sa takvom podrškom promovisalo bi pomirenje i stabilnost u našem regionu i razjasnilo situaciju", rekao je Sejdiu.
On je istakao da su predstavnici Kosova, zato što u SB UN nije bilo saglasnosti, prihvatili da učestvuju u dodatnim pregovorima sa Beogradom o statusu, koji nisu uspeli.
"Tokom ovih pregovora Beograd je predložio model supstancijalne autonomije, koji je nepostojan i neostvariv, a predstavljen je i tokom pregovora koje je vodio Ahtisari. Narod Kosova kao i svaki drugi slobodan narod to nikada ne bi prihvatio", rekao je Sejdiu.

Halilzad: Samo potvrde toga da su stavovi dve strane nepomirljivi Američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Zalmaj Halilzad izjavio je da su govori srpskog premijera Vojislava Koštunice i predsednika Kosmeta Fatmira Sejdijua pokazali koliko je nepremostiv jaz između Beograda i Prištine u stavovima o budućem statusu Kosmeta. Sve što smo čuli potvrdilo je zaključke posredničke trojke međunarodne Kontakt grupe i specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija da su stavovi dve strane nepomirljivi, rekao je Halilzad. On je ocenio da je sadašnji status Kosmeta neodrživ i da zadržavanje status kvoa predstavlja opasnost za stabilnost Evrope. Halilzad je izjavio da je ambasadoru Rusije u UN Vitaliju Čurkinu upućen poziv da Moskva prihvati Ahtisarijev plan o nezavisnosti Kosmeta pod međunarodnim nadzorom, „kako bi se krenulo napred”. U suprotnom, SAD i Evropska unija su odlučne da krenu sa sprovođenjem Ahtisarijevog plana. Rezolucija broj 1244 Saveta bezbednosti o Kosmetu omogućava primenu Ahtisarijevog plana, rekao je Halilzad.

Čurkin: Nastaviti pregovore, UN da ponište nezavisnost Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je večeras u Njujorku da treba nastaviti pregovore o Kosovu i da UN moraju poništiti eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. "Verujemo da pregovori mogu da se nastave i da mogu da proizvedu ishod koji bi bio prihvatljiv obema stranama što bi očuvalo stabilnost na Kosovu i na Balkanu", rekao je Čurkin novinarima u Njujorku. On je takođe rekao da UN treba da ponište "svaki jendostrano proglašenje nezavisnosti izvan granica međunarodnog prava i Rezolucije 1244". "Rusija neće priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti, mogu vas uveriti da će veliki broj zemalja u ovoj zgradi imati veoma negativan stav. Da ponovim, to bi bilo u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i UN treba da zauzmu stav prema takvom proglašenju", kazao je Čurkin. On je rekao da je Rusija predložila plan koji bi pomogao usredsređivanju da se učini napredak na Kosovu, uključujući i napredak u pregovorima. "Naš stav je bio konstruktivan, zasnovan na Rezoluciji 1244 i u interesu obe strane... Verujemo da je put delovanja koji bi bio izvan međunarodnog prava, bio štetan ne samo za Beograd već i za Prištinu", ocenio je ruski ambasador. Kada je reč o razmeštanju misije EU na Kosovu, Čurkin je ocenio da je za to potrebno odobrenje Saveta bezbednosti UN.

D'Alema: Bez specifičnih zaključaka na sastanku o Kosovu Savet bezbednosti UN nije danas doneo nikakve zaključke u vezi sa pitanjem budućeg statusa Kosova, izjavio je danas šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema. D'Alema, čija zemlja ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti UN, rekao je da je na današnjem sastanku o Kosovu preovladalo mišljenje da "bezbednost stanovništva, ljudska prava i prava manjina, ekonomski i socijalni razvoj moraju biti u fokusu" budućih aktivnosti Saveta bezbednosti UN u vezi s Kosovom. Upitan kako objašnjava pravni status Rezolucije 1244, s obzirom na brojna "kreativna tumačenja", on je rekao da je ta rezolucija i dalje na snazi, a da će se dalji razvoj događaja videti. Na pitanje kada će EU priznati Kosovo, on je rekao da priznanje nezavisne države nije pitanje EU već svake zemlje ponaosob. D'Alema je, ističući da danas govori kao predsedavajući Saveta bezbednosti UN, dodao da ne može da kaže kako će zemlje EU postupiti u vezi sa tim pitanjem.

Frid: O Kosovu odluka van SB UN

Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid izjavio je da će kosovsko pitanje morati da bude rešeno van Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) pošto je to telo blokirano zbog ruskog protivljenja usvajanju bilo kakve rezolucije kojom bi bila odobrena nezavisnost Kosova.

"Više bismo voleli da pitanje statusa Kosova bude rešeno u Savetu bezbednosti UN. Rusija je, medjutim, blokirala svaku rezoluciju kojom bi se rešio status Kosova", rekao je Frid, pomoćnik državnog sekretara za evropska i evro-azijska pitanja za vašingtonku radio stanicu Glas Amerike.

"Pošto je Savet u ćorsokaku, odlučili smo da ne možemo prihvatiti višegodišnji zastoj. Postoje neki problemi kod kojih se stanje stvari ne poboljšava s vremenom," kazao je Frid

Prema Fridu, sadašnji status kvo nije rešenje ni za Kosovo ni za Srbiju, a povratka na staro nema niti ga može biti, preneo je Glas Amerike.

Frid je podsetio da su pregovori pod okriljem posredničke "trojke" Kontakt grupe okončani neuspehom, ne, kako je rekao, zbog nedostatka vremena, već zbog toga što je bilo nemoguće premostiti razlike u gledištima Beograda i Prištine.

"To je realnost i nije reč o američkoj poziciji, već o stavu Volfganga Išingera i 'trojke' EU". Išinger je rekao da su pregovori završeni i da nije moguće nikakvo rešenje", rekao je visoki funkcioner Stejt departmenta.

Nemački ambasador Volfgang Išinger je bio predstavnik Evropske unije u posredničkoj trojci medjunarodne Kontakt grupe koju su još činili ruski i američki ambasador Aleksandar Bocan Harčenko i Frenk Vizner.

Po Fridu, medjunarodna zajednica mora da reši pitanje Kosmeta kako zbog pokrajine, tako i zbog Srbije, da bi ona krenula napred u svoju buducnost.

"Bilo bi najbolje ako bi Rusija prihvatila gledište većine evropskih zemalja, ali ona to neće učiniti", primetio je Frid.

Američki zvaničnik je dodao kako "sledeća najbolja stvar jeste da Rusija kaže da se o tom pitanju apsolutno ne slaže s nama, ali je odgovorna zemlja i saradjivaće s nama kako uski nacionalistički pristup na Kosovu ne bi uspeo, i kako bi srpska zajednica bila zaštićena."

Frid je, kako je ranije prenela agencija STA, rekao da će o datumu za moguće priznavanje nezavisnosti Kosmeta zvanični Vašington "odlučiti zajedno sa Evropom kada bude došlo vreme za to."

Frid je, takodje, izrazio mišljenje da nijedna druga zemlja ne bi mogla bolje od Slovenije da predsedavala EU u ovom kritičnom trenutku pošto, kako je primetio, Ljubljana odlično poznaje situaciju u regionu.

"Očekujem da ću pitati Slovence za njihove procene šta Beograd čini i mislim da će njihova mišljenja biti dosta dobra, pošto u Ljubljani mogu da čitaju poruke koje dolaze iz Beograda, što Amerikanci ne mogu", zaključio je Frid.

(Tanjug)

Jakovenko: Kosovo ne može dobiti mesto u UN

Kosovo ne može dobiti mesto u Ujedinjenim nacijama, čak i ako njegovu nezavisnost priznaju evropske zemlje i SAD, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Jakovenko.

Jakovenko je na konferenciji za novinare rekao da je "nemoguće" da Kosovo dobije stolicu u UN, "u skladu sa Rezulucijom 1244 Saveta bezbednostri UN, koja je i dalji na snazi".

"Rezolucija 1244 je osnovni dokument za rešavanje kosovskog problema. Taj dokument odredjuje kako će se ponašati UN u odnosu na Kosovo, nezavisno od sednice Saveta bezbednosti. Ta rezolucija je na snazi", rekao je on. Jakovenko je naglasio da je, takodje, "nemoguće uneti bilo kakve izmene bez odluke UN".

Ruski diplomata je rekao da će Kosovo biti tema sednice Saveta bezbednosti UN u januaru naredne godine. Naveo je da je sednica posvećena redovnom izveštaju generalnog sekretara UN, ali da će to "biti još jedna šansa da strane iznesu svoje mišljenje".

On je ukazao da Rusija nijedan projekat, koji problem statusa Kosova rešava jednostrano, "ne može da propusti" kroz Savet bezbednosti UN.

"Ako se stvari i dalje budu kretale po jednostranom scenariju, to može dovesti do destabilizacije pokrajine i podstaći separatistička raspoloženja u mnogim regionima sveta. To znači da i svaki takav projekat Rusija ne može da propusti kroz SB UN", naveo je Jakovenko.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova je ponovio stav Rusije da samo Savet bezbednosti UN može da donese konačno rešenje o Kosovu i to na osnovu kompromisa izmedju Srba i kosovskih Albanaca.

"Samo ta presuda o statusu pokrajine može biti legitimna. Sve dok Savet bezbednosti UN ne donese takvu odluku, problem statusa Kosova biće jedna od centralnih tačaka dnevnog reda Saveta", rekao je Jakovenko.

On je ocenio da je glavni rezultat rada Rusije u Savetu bezbednosti UN ove godine to što nije dozvolila da se donese odluka o Kosovu koja bi bila naklonjena jednoj strani i ignorisala teritorijalnu celovitost Srbije.

Po njegovim rečima, Rusija nije mogla da podrži plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija koji je predlagao da se donese rešenje koje u suštini deli suverenu državu, ignoriše norme medjunarodnog prava, i protivreči Povelji UN i Rezoluciji 1244.

(Beta)

AGRESIJA


Ako Evropska unija pošalje trupe na Kosmet, onda i sve druge zemlje sveta mogu to da urade sa istim legitimitetom. I Rusija i Kina, ističe Milan Paunović, profesor međunarodnog prava


[img(350,262):b909]http://www.kurir-info.co.yu/files/image_for_teaser/Thumb_[MS-747055][2].jpg[/img:b909]


BEOGRAD - Slanje trupa EU na Kosmet bez odluke Saveta bezbednosti UN bilo bi kršenje međunarodnog prava, Rezolucije 1244 i Povelje UN i predstavljalo bi čin agresije i okupacije, tvrde u izjavi za Kurir diplomate, pravnici i stručnjaci za bezbednost. Srbija nije članica EU, pa je tim čudnije otkud Unija, pozivajući se na Ahtisarijev plan, polaže pravo i na delove Evrope koji nisu u njenom sastavu. U tom slučaju, trupe bi mogla da pošalje i bilo koja druga država na svetu, slažu se naši sagovornici.
Milan Paunović, profesor međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, smatra da bi sprovođenjem ovog plana bez odluke SB UN bila prekršena Rezolucija 1244, što bi značilo propast celog međunarodnopravnog poretka.
- Time bi bila prekršena osnovna načela Povelje UN i došlo bi do velikih poremećaja u međunarodnom pravu. Posebno zato što je u savremenom pravu nepoznata definicija EU. Je li to federalna država ili organizacija koja brine o bezbednosti? Po meni, to je organizacija koja bezuslovno izvršava naloge SAD i NATO. Od 27 zemalja u EU, odluke donose samo četiri: Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija. One su pod uticajem Amerike, a ostale se ništa ne pitaju. Ako EU pošalje trupe na Kosmet, onda i sve druge zemlje sveta mogu to da urade s istim legitimitetom, i Rusija i Kina i Indija i bilo ko - ističe Paunović.
Branko Branković, dugogodišnji ambasador pri UN u Ženevi, primećuje da je SB UN taj koji je na Kosovo poslao Unmik i Kfor i da, bez promene Rezolucije 1244, EU ne može da šalje svoje trupe.
- Amerika ima probleme sa Irakom, Avganistanom, Iranom, Korejom, pa sada pokušava da bar na Kosovu s nekim podeli odgovornost. Zato žele da uvuku EU. Međutim, u Uniji o pitanju statusa Kosmeta ne postoji saglasnost za slanje trupa. Britanija, Nemačka, Francuska i Italija zastupaju američke stavove i zalažu se za nezavisno Kosovo, a protiv su Španija, Rumunija, Bugarska, Slovačka... Pri tom se Belgija, Holandija, Luksemburg i skandinavske zemlje ne izjašnjavaju - ističe Branković i dodaje da EU nije u interesu konfrontacija sa Rusijom, pa ni Kinom.
Upitan da li bi po istom principu kao EU, na primer, Ugo Čavez mogao da pošalje venecuelanske trupe na Kosmet radi mira i bezbednosti u svetu, naš sagovornik odgovara potvrdno.
- EU ne može da se poziva na Ahtisarijev plan, koji nije prihvaćen u Savetu bezbednosti UN. Ako bi mogla EU, onda može i svaka druga država na svetu. Problem je što EU želi da ima ekskluzivitet na teritoriji Evrope - napominje Branković.
Doktor Darko Trifunović sa Fakulteta bezbednosti smatra da bi dolazak oružanih snaga EU bez odluke SB UN i bez saglasnosti Srbije predstavljao agresiju i okupaciju.
- Nema tu nikakvog prava, osim prava jačeg. Reč je o običnom nasilju. Može im se. I baze SAD su nelegalno na Kosmetu, bez saglasnosti Srbije. Srpski parlament bi morao da donese odluku da će dolazak trupa EU smatrati aktom agresije - kategoričan je Trifunović.

SRBIJA KAO SIROČE
Darko Trifunović smatra da je Beograd izgubio svaku mogućnost da bude smatran ozbiljnim pregovaračem onog trenutka kada je ministar odbrane Dragan Šutanovac u pismu NATO najavio da nijedan srpski vojnik neće ni u kom slučaju preći administrativnu liniju s Kosmetom.
- Bez presedana je najava da vojska ni u kom slučaju neće štititi sopstvenu teritoriju, na šta je obavezna po Ustavu. U Srbiji se neki ponašaju poput „pijanog pitona“. Možete im odseći glavu, ali oni neće reagovati. Nađite mi deset država u svetu u kojima će se građani složiti s gubitkom i jednog procenta teritorije. Kada biste ih to pitali, mislili bi da ste budala. U Srbiji 20-30 odsto misli da je to normalno i zato je logično što SAD i EU ne doživljavaju Srbiju kao relevantan faktor. Na Srbiju se gleda kao na siroče - kaže Trifunović

Funkcioner Tačijeve partije Nait Hasani najavio


Referendum za „veliku Albaniju“




U intervjuu za prištinski list Koha ditore od subote, član predsedništva Tačijeve Demokratske partije Kosova (DPK), Nait Hasani, nije isključio mogućnost da se, nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, na teritoriji južne srpske pokrajine održi referendum o ujedinjenju sa Albanijom.
Hašim Tači i njegova DPK još se nisu oglasili povodom Hasanijeve izjave. U svakom slučaju, ta izjava-inicijativa nije nimalo naivna s obzirom na to da će Tači, najverovatnije, postati novi privremeni kosovski premijer i da će u rukama držati izvršni aparat s kojim može izvesti ovakav poduhvat bez presedana. Na neposredan način, Unmik je takođe kumovao ovakvom mogućem razvoju događaja, jer je pre par meseci privremenim kosovskim institucijama po prvi put dao odrešene ruke da organizuju izbore u kosmetskoj provinciji. Tako da se mogu smatrati svojevrsnim „treningom“ i „probom“ za „referendum o ‘velikoj Albaniji’“.
Gledano iz ovog ugla, srpski bojkot takvih „izbora“ tek će se pokazati ispravnim i dalekovidim.
Ali, ko je Nait Hasani, koji je široj javnosti već poznat kao osnivač „jedne od prvih jedinica OVK“, kako ga je, uostalom, u martu 2002. godine opisala Koha?
Rođen 1965. god. u selu Randubrava kod Prizrena i, kako otkriva njegov ratni vebsajt, dok je još bio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, završio je Filozofski fakultet u Prištini, odsek albanske književnosti. Kao aktivista Studentske unije, sa osamnaest godina je osuđen na tri i po godine zatvora zbog antidržavne delatnosti. Pušten je 1987. a zatim je bio ponovo (1988.) osuđen na 19 meseci. Tadašnje vlasti su ga amnestirale u aprilu 1990. godine. To je bila prva njegova amnestija.
Jer, decembra 1997. godine Okružni sud u Prištini je Hasanija osudio na 20 godina zatvora zbog terorizma i neprijateljske delatnosti. Zbog ubistva trojice Srba tokom oružanog napada na kafić u Dečanu u proleće 1996. i pokušaja ubistva rektora Prištinskog univerziteta Radivoja Papovića. Albanci vole da citiraju njegovu prkosnu izjavu pred sudom: „Kosovo će pobediti, ako ne dijalogom - onda ratom“.
Srpske vlasti su Hasanija ponovo amnestirale 16. marta 2002. nakon sporazuma sa Unmikom, a na urgiranje tadašnjih zapadnih partnera Srbije kojima su bili potrebni lojalni građani NATO protektorata.
Samo dan nakon puštanja iz zatvora u Srbiji, Hasani je posetio Kosovski zaštitni korpus na čijem se čelu nalazio sadašnji premijer, bivši oficir hrvatske vojske, Agim Čeku. Hasani je tom prilikom izjavio da je puštanje zatvorenika iz zatvora u Srbiji došlo „zbog OVK i njenih saveznika SAD“, prenela je Koha ditore. „Lično smatram da će KZK, armija Kosova, ostvariti cilj kojem je tokom rata stremio Adem Jašari,“ izjavio je tada Hasani.
Sada je Hasani poslanik u privremenoj kosovskoj skupštini. Zajedno sa Fatmirom LJimajem, nedavno je postao član predsedništva PDK Hašima Tačija. Zanimljivo je da Hasani, kao vatreni pobornik nezavisnosti Kosova, odavno ne mari ni za cenu nezavisnosti. Čak dopušta mogućnost da se do nje dođe i po cenu podele Kosova i Metohije.
List Danas ga je 6. februara 2007. opisao kao „eksponenta podele i razmene teritorija“. Doduše, po poznatom receptu: srpsko za srpsko. A to znači, recimo Kosovsku Mitrovicu za Preševsku dolinu.

ČEKU: PODELA KOSOVA OTVORILA BI PITANjE „VELIKE ALBANIJE“


PRIŠTINA
– Odlazeći kosovski premijer Agim Čeku izjavio je danas da bi pokušaj
podele Kosova mogao da stvori probleme sa granicama u četiri države u
kojima žive Albanci i izazove nemire u celom regionu.
„Osim u Albaniji, Albanci žive u četiri države. Ukoliko Kosovo bude
podeljeno duž etničkih linija, one će želeti da razgovaraju o
ujedinjenju sa Albanijom”, tvrdi Čeku u intervjuu nemačkoj agenciji DPA
dodajući da je Kosovo „spremno za nezavisnost”.
DPA podseća da albanski ekstremisti nisu napustili projekt takozvane
„Velike Albanije” u kojoj bi svi njihovi sunarodnici živeli u jednoj
državi, navodeći da Albanci, osim na Kosovu, žive na jugu Srbije, u
Crnoj Gori i u Makedoniji.Stav Kontakt grupe je da Kosovo, pri bilo
kakvom razvoju događaja, ne može biti podeljeno, ne može se vratiti na
stituaciju pre juna 1999, i ne može biti ujedinjeno sa susednim
državama, podsetio je juče portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko.
Tanjug

Usvojena Rezolucija Skupštine Srbije o Kosovu

Skupština Srbije usvojila je u sredu uveče Rezoluciju o zaštiti
suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije.

Za Rezoluciju je glasalo 220 poslanika, protiv je bilo 14, a tri su bila uzdržana.

U tekstu rezolucije navedeni su ključni stavovi koji bi trebalo da
predstavljaju okvir delovanja državnih organa i drugih javnih činilaca
u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka
Srbije.

Rezolucijom, trećom u ovoj godini, predvidjeno je da odbrana Kosova i
Metohije kao integralnog dela Srbije predstavlja prioritet državnih
institucija i svih javnih činilaca u državi, sve dok ne bude usvojeno
kompromisno rešenje ovog pitanja na osnovu Rezolucije Saveta
bezbednosti UN 1244.

Predsednik
Srbije Boris Tadić poručio je u obraćanju poslanicima na početku
sednice da će država učiniti sve da Kosovo ostane u Srbiji, a Srbija na
svom evropskom putu i da Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica optužio je SAD da
ruše medjunarodno pravo zbog vlastitih vojno-bezbednosnih interesa na
Kosovu, i uz svesno žrtvovanje državnih i nacionalnih interesa Srbije i
životnih interesa kosovskih Albanaca.

Koštunica je na kraju rasprave poručio da je Srbija za pregovore i za
kompromisno rešenje za kosovski problem i da je jedino merodavno mesto
za to Savet bezbednosti UN.

"Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije. To kažem i danas i sutra.
Rezolucija 1244 može biti zamenjena samo u SB UN novom Rezolucijom. Do
te nove Rezolucije se može doći samo pregovorima, koji su sada
blokirani. Rešenje kosovskog pitanja je u pregovorima, a Srbija stoji
iza toga. Srbija je za pregovore, za kompromis, Srbija je za rešavanje
pitanja unutar Saveta bezbednosti UN gde je proces i započet", rekao je
Koštunica.

On je rekao da će Srbija svim medjunarodnim sporazumima, uključujući i
Sporazum o pridruživanju sa EU, pristupiti "u svoj svojoj celini, ne
osakaćena, nego cela".

Koštunica je ponovio da bi eventualni dolazak Civilne misije EU umesto sadašnje misije UN na Kosovu bio "nelegalan i ilegalan".

"Jedini problem je u tome što je Civilna misija EU predvidjena u
Ahtisarijevom planu, a on nikada nije postao sastavni deo Rezolucije
Saveta bezbednosti UN, koja nikada nije usvojena. Dolazak te misije je
sa stanovišta medjunarodnog prava nelegalan i ilegalan", dodao je
srpski premijer.

Pozivajući poslanike da podrže Rezoluciju, Koštunica je rekao: "Srbiji
je potrebno državotvorno jedinstvo zarad odbrane Kosova i Metohije!".

Šef
poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić najavio je
da će poslanici te stranke glasati za Predlog rezolucije o Kosovu i
Metohiji, ali da od predsednika i premijera Srbije očekuju pojašnjenja pojedinih stavova predloženog dokumenta.

Šef poslaničkog kluba SPS Ivica Dačić je takodje, uz zamerke na tekst
Rezolucije, najavio podršku i upitao predlagače dokumenta: "Što ste nas
onda rušili 2000. godine?"

Šef
poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović
zatražio je povlačenje sa dnevnog reda parlamenta predloga rezolucije
ocenivši da taj dokument ne može promeniti prošlost, ali može da uništi
budućnost za šta će odgovornost biti na aktuelnoj vlasti.

Predsednik Saveza vojvodjanskih Madjara Balint Pastor kazao
je da je predlog rezolucije o Kosovu neprihvatljiv jer u njoj postoji
"nedostatak iskrenosti, realnosti i državničke mudrosti", kao i da
"odredjene formulacije nisu u skladu sa diplomatskim rečnikom". Nenad
Čanak predložio je tekst rezolucije kojom se status Kosova i Metohije
rešava po ugledu na Vatikan.

(MONDO)

Ban bez komentara o Kosovu

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun izbegao je da odgovori
na niz pitanja vezanih za proces rešavanja statusa Kosova i Metohije,
navodeći da se, obzirom da se čitav proces oko južne srpske pokrajine
"razvija", "morati da vidi i oceni situaciju".

"Moram da vidim i ocenim situaciju jer se ona razvija kada je u pitanju
status Kosova," rekao je generalni sekretar Ban na konferenciji za
novinare u njujorškom sedištu UN.

Generalni sekretar UN je, takodje, naglasio da "članice Saveta
bezbednosti UN i uključene države imaju posebnu odgovornost", ali nije
želeo da se dublje upušta u ocenu nastavka procesa rešavanja statusa
Kosova, te odgovori na pitanja vezana za podršku planu nekadašnjeg
finskog predsednika Martija Ahtisarija, te jednostranom proglašenju
nezavisnosti pokrajine koje planiraju albanski predstavnici privremenih
institucija samouprave.

Prošle sedmice, Banova predstavnica za medije Mišel Montras izjavila je
da generalni sekretar još uvek smatra da je dogovor Srbije i kosmetskih
Albanaca najbolji put ka budućem statusu Kosova, te da bi rešavanje
statusa pokrajine van okvira svetske organizacije "imalo ozbiljne
posledice po medjunarodni sistem".

(Tanjug)