Separatizam u svetu - Svi imaju ''KiM''

Hrvatska „kifla“ u Boliviji


U delu zemlje u kojoj neko želi da stvori nekakvu „Republiku Santa Kruz“ živi veli broj doseljenika baš iz Hrvatske




KARAKAS - Dok u centru Karakasa, u hotelu „Alba“ (raniji „Hilton“) autor ovih redova vodi razgovor sa predstavnikom Bolivije, predstavnik La Paza strpljivo, na komadu papira skicira mapu Bolivije, a potom ilustruje plan da se od dela njegove zemlje, protivno njenoj volji i međunarodnom pravu, stvori nekakva „Republika Santa Kruz“. To bi, kaže, bila nametnuta separatistička tvorevina oblika „kifle“, slična obliku Hrvatske. Usput, kao kuriozitet, dodaje, u tom delu Bolivije živi veliki broj Hrvata naseljenih posle Drugog svetskog rata.
Latinoamerička, odnosno bolivijska „kifla“, počinjala bi blizu tromeđe Bolivija-Peru-Brazil na severozapadu i blagim lukom ka istoku u odnosu na centar zemlje, završila se u na tromeđi Bolivija-Argentina-Čile, cepajući teritoriju na dva približno jednaka dela. Naš sagovornik ukazuje da SAD podstiču separatizam provincije Santa Kruz iako ona već po važećem bolivijskom ustavu uživa vrlo visoki stepen autonomije.
Briga za ljudska prava Indijanaca
Sve se to čini kako zbog velikih bogatstava tog dela Bolivije, tako i zbog njegovog važnog geostrateškog položaja na kontinentu, objašnjava sagovornik. Ukoliko bi došlo do realizacije američkog plana, navodi, ostatak zemlje sa La Pazom kao glavnim gradom ne samo da bi ostao bez većeg dela svojih prirodnih bogatstava, bez osnove razvoja, već bi bio podložan izolaciji, kontroli, pritiscima svake vrste. Od sadašnjih pet suseda Bolivije, ona bi praktično ostala samo sa dva, dok bi Santa Kruz imao četiri.
Američki ambasador, dodaje bolivijski zvaničnik, čak i u svojim javnim istupanjima provinciju Santa Kruz naziva „Republika Santa Kruz“, što predstavlja otvorenu podršku separatistima.
U odvojenom razgovoru dobro upućeni sagovornici iz Brazila ukazuju kako predstavnici SAD najednom, na čudan i zabrinjavajući način, pokazuju „brigu“ o ljudskim pravima Indijanaca u Brazilu i na južnoameričkom kontinentu uopšte. Naime, oni se zalažu i za „fleksibilnost“ Brazila kako bi u sastav budućih separatističkih tvorevina na brazilskim granicama sa Bolivijom i Venecuelom ušli i delovi brazilske državne teritorije. Jer, zaboga, i s jedne i s druge strane brazilsko-bolivijske i brazilsko-venecuelanske granice žive indijanska plemena koja „prirodno“ teže ujedinjavanju kako bi sačuvala svoju kulturu i identitet. Razume se, ističu sagovornici, Amerikanci drugima drže lekcije da odricanjem od delova svojih teritorija pomognu ostvarivanje ljudskih prava Indijanaca, a pri tom im ni na pamet ne pada da se bar prisete i zapitaju kakvu su „brigu“ oni ispoljili, ili kakvu danas ispoljavaju, za ljudska prava Indijanaca na teritoriji SAD.
KURASAO UMESTO NEZAVISNOSTI DOBIJA - NATO BAZU

U Venecueli, ali i šire - u Latinskoj Americi, posebnu zabrinutost izazivaju informacije da NATO otvara svoju vojnu bazu na ostrvu Kurasao nedaleko od obala Venecuele. Dakle, ispod polutara, na južnoj hemisferi. Kurasao, ostrvo sa oko 130.000 stanovnika, još uvek holandska kolonija, dugo vodi diplomatsku borbu za nezavisnost. Umesto toga, dobija NATO bazu. Šta bi mogli biti ciljevi NATO u Latinskoj Americi, pitaju se zabrinuti stanovnici, a ne samo vlade zemalja ovog kontinenta.


NATO baza na ostrvu Kurasao
Zabrinutost vlada latinoameričkih država izaziva i politika širenja NATO, ne samo na Istok, već i prema Pacifiku, Južnom Atlantiku - po čitavom globusu. Ovu zabrinutost dele i svi učesnici Svetske konferencije o miru, Skupštine svetskog saveta za mir i Konferencije o suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Izražena je zabrinutost i zbog promena u politikama Nemačke i Japana, zemalja koje su svojim ustavima uzele obavezu da sa njihovih teritorija neće nikada biti ratnih pohoda. Korak po korak, ističu upravo delegati iz tih zemalja, one su se uključile u američke i NATO vojne intervencije i agresije širom globusa. Ne menjajući ustavne zabrane, one suštinski menjaju svoju politiku prihvatajući vojni intervencionizam.

Učesnici konferencija u Karakasu nemaju dilema - NATO se ne širi samo na Istok, već po čitavom globusu. Planeta Zemlja tako ulazi u globalnu militarizaciju.
Imajući u vidu opasnosti koje se nadvijaju nad LA venecuelanski predsednik Ugo Čaves je, pored ostalog, pokrenuo i inicijativu za što skorije konstituisanje Saveta za odbranu i bezbednost na kontinentu koji bi se bavio koordinisanjem odgovarajućih aktivnosti latinoameričkih država kako bi se obezbedila veća sigurnost i stabilnost kao glavna pretpostavka razvoja. Prema njegovim rečima, tu inicijativu do sada su podržali Brazil, Bolivija, Argentina, Ekvador, Kuba, Nikaragva i druge LA zemlje. Hoće li to biti dovoljno za izvesniju budućnost Zelenog kontinenta?

Autor:

Ekipa Glasa javnosti

U napadima turske vojske na PKK 25 poginulih

U napadima koje je u subotu turska vojska izvela protiv pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK) na jugoistoku zemlje poginulo je 25 ljudi.

Vojska je bombardovala položaje pobunjenika iz zabranjene PKK u pokrajini Hakari, koja se graniči s Irakom i Iranom.

U prvim izveštajima je navođeno da je u napadu poginulo najmanje 19 pripadnika PKK.

Sukobi se nastavljaju, a turski mediji izveštavaju i o vazdušnim napadima protiv Kurda na severu Iraka, javio je DPA.

Više od 30.000 ljudi ubijeno je od 1984. godine, kada je PKK počela borbu za kurdsku autonomiju na jugoistoku Turske.

Turska, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su proglasili PKK terorističkom organizacijom.

Turska vojska je od prošlog decembra pojačala akcije protiv PKK i izvela više vazdušnih napada na pobunjenička uporišta, od kojih neke i na teritoriji Iraka.

Prema tvrdnjama turske vojske, samo tokom februara u ofanzivi na iračkoj teritoriji ubijeno je 240 pripadnika PKK

Tada je poginulo i 27 turskih vojnika.

Zvanična Ankara je optužila vlasti Iraka da ne čine dovoljno da spreče naoružane pripadnike PKK da koriste teritoriju te države kao sigurnu bazu za napade u Turskoj.

(Tanjug)

Gruzija pozvala Abhaziju da otvori granice


01.07.2008

Gruzija je pozvala Abhaziju da ponovo otvori granicu s ostalim dijelom gruzijske teritorije, upozoravajući na "humanitarnu katastrofu" od koje bi na hiljade ljudi moglo postati žrtvama ove pobunjeničke pokrajine, ako se nastavi ovakvo stanje.
Glasnogovornik gruzijskog ministarstva unutarnjih poslova Šota Utiašvili aludirao je na hiljade Gruzijaca, koji žive u regiji Gali, na istoku Abhazije, kojima abhazijske vlasti brane da ulaze u ostale abhazijske regione a koji preživljavaju zahvaljujući trgovini i njihovom kretanju kroz ostatak gruzijske teritorije.

LAVROV:CCLANSTVO GRUZIJE U NATO ONEMOGUĆAVA REŠENJE



MOSKVA , 10. jula (Tanjug) - Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov i predsednik nepriznate Abhazije Sergej Bagapš odbacili su danas na sastanku u Moskvi tvrdnju američkog državnog sekretara Kondolize Rajs da će pristupanje Gruzije Akcionom planu za učlanjenje u NATO doprineti rešavanju konflikata sa otcepljenim autonomijama Abhazijom i Južnom Osetijom.

"Sa ogromnim žaljenjem čuli smo izjave Kondolize Rajs pre i tokom posete Tbilisiju da će pristupanje Gruzije Akcionom planu za učlanjenje u NATO rešiti abhaski i južnoosetijski problem - to će pre onemogućiti rešenje", rekao je šef ruske diplomatije.

Sa mišljenjem Lavrova se složio i predsednik autonomne republike otcepljene od Gruzije, ističući da se Abhazija "ne sprema da stupa ni u kakve Alijanse".

Bagapš, pritom, nije odbacio mogućnost obnavljanja vojnih konflikata u nepriznatim republikama, "jer je Gruzija krenula putem terorizma" a "teroristički akti nikada nisu dovodili do mira".

Prema rečima Lavrova, da bi se sprečilo obnavljanje gruzijsko-abhaskog kofnlkta neophodno je hitno potpisati sporazum o neprimenjivanju sile i smanjiti eskalaciju u Kodorskom klancu, čije gornje delove jedine kontroliše Gruzija u Abhaziji.

Sporazum o odustajanju od sile potrebno je potpisati i za Južnu Osetiju, istakao je Lavrov.

Ruski ministar je istakao da je nedopustivo optuživati ruske mirovnjake u Abhaziji, jer "oni dejstvuju objektivno".

Bagapš je rekao da je zaoštravanje situacije i u Abhaziji i u Južnoj osetiji izazvano zbog dolaska Rajsove, za čije izjave tokom današnje posete Tbilisiju je rekao da ne doprinose stabilizaciji, već samo pogoršavaju stanje u regionu.

Prema njegovim rečima, eksplozije proteklih 10 dana u Abhaziji - u kojima je poginulo četiri a ranjeno 12 osoba, izazvane su da bi se međunarodnoj zajednici predstavilo kako Abhazija nije u stanju da upravlja i da je potrebna dodatni kontingent mirovnjaka.

Prema rečima lidera otcepljene republike, "ako i postoji uzdržavajući faktor u zoni konflikta, onda su to ruski mirovnjaci", koji "pošteno ispunjavaju svoju misiju" i čiji bi odlazak samo pogoršao situaciju sa stabilnošću u regionu.

Bagapš je rekao da tokom susreta u Moskvi nije razmatrano pitanje otvaranja diplomatskog predstavništva Rusije na teritoriji Abhazije, kako je ranije najavljeno, već ruskog predstavništva koje će se baviti pitanjem veza sa sunarodnicima.

To će, rekao je predsednik Abhazije, najverovatnije biti udruženje.

U Abhaziji, kao i u Južnoj Osetiji, ogromna većina stanovništva uzela je ponuđeno rusko državljanstvo, budući da njihovu samoproglašenu nezavisnost do sada nije priznala nijedna zemlja.

(Kraj)

U Kašmiru poginula devetorica indijskih vojnika

Tanjug

ŠRINAGAR - Najmanje devet indijskih vojnika je ubijeno, dok je 16 povređeno u današnjoj eksploziji nagazne mine na koju je naišlo njihovo vozilo u blizini Šrinagara, glavnog grada savezne države Džamu Kašmir.

Incident sa vojnim autobusu zbiio se samo dva dana uoči nove runde mirovnih pregovora između Indije i Pakistana, kojoj se protive kašmirski separatisti, prenele su svetskje novinske agencije.

Odgovornost za napad preuzela je kašmirska pobunjenička grupa Hezbul Mudžahedin, čiji je portparol, Esan Elahi rekao agenciji Rojters da je u napadu ubijeno više od 20 vojnika.

S druge strane, prema saopštenju portparola indijskog Ministarstva odbrane A. K. Matura, uz poginulu devetoricu vojnika, više povređenih je u životnoj opasnosti.

Iako je nasilje u koje su uključene indijska vojska i separatističke grupe opalo od početka mirovnog procesa između Indije i Pakistana 2004., svakodnevni sukobi i bombaški napadi, odnose mnogo žrtava.

Indija i Pakistan, mnogoljudi susedi naoružani atomskim bombama, vodili su dva rata oko Kašmira odkako su postali nezavisne države 1947. godine.

Uz Indiju i Pakistan, takođe i Narodna Republika Kina kontroliše deo Kašmira.

Najmanje 30 ljudi, među kojima i desetoro dece, povređeno je u petak, u eksploziji granate u blizini prepune autobuske stanice na jugu Kašmira.

Kako tvrde zvaničnici, najmanje 43.000 ljudi ubijeno od 1989., kada je započela najnovija pobuna protiv vlade u Nju Delhiju.

Napad na kasarnu kod Belfasta (VIDEO)

Dva pripadnika vojske su ubijena, dok je četvoro ljudi ranjeno u
britanskoj vojnoj bazi u Severnoj Irskoj, saopštila je policija.
Britanski premijer Gordon Braun oštro je osudio ovaj akt, navodeći da
ovaj "zli i kukavički" napad neće zaustaviti mirovni proces, koji ima
podršku građana Severne Irske, preneo je Bi-Bi-Si (BBC). Napad su
osudili i pripadnici irske nacionalističke partije Šin Fejn.

Napad na bazu Masirin, na 16 kilometara od Belfasta, predstavlja prvi
napad na vojnike u ovoj britanskoj pokrajini za poslednjih 12 godina.
Nijedna organizacija nije preuzela odgovornost, mada je u petak šef
policije Severne Irske ser Hju Ord upozorio na visok rizik od nasilja
republikanskih disidenata. Disidenti se protive vladi koja je formirana
2007. i u kojoj vlast dele protestanti i katolici.

"Dve žrtve su, kako sam razumela, vojno osoblje", rekla je portparolka
policije dodajući da su dvoje ranjenjenih takođe pripadnici vojske.

Kako je za BBC izjavio Džefri Donaldson, predstavnik unionista -
pokreta koji se zalaže za održavanje bliskih veza sa Velikom Britanijom
- "naoružani ljudi su vozilom sa oznakama za isporuku pica ušli u
kasarnu, i otvorili vatru".

Partija Šin Fejn osudila je napad na vojnu bazu ističući da
Republikanci imaju dužnost da se suprotstave "pogrešnom i
kontraproduktivnom" činu.

"Oni koji su odgovorni nemaju nikakvu podršku, nikakvu strategiju da
ostvare ujedinjenu Irsku", saopštio je lider Šin Fejna Geri Adams, a
preneo Rojters.