Separatizam u svetu - Svi imaju ''KiM''

„Gruzinsko Kosovo“ u vanrednom stanju


Gruzinska televizija Rustavi-2 objavila izjavu predsednika Abhazije Sergeja Bagapša o uvođenju vanrednog stanja u strahu od novog rata sa Tbilisijem. Abhazija traži još 700-800 ruskih mirovnjaka i namerava da formira osam vojnih baza uz administrativnu granicu sa ostatkom Gruzije




Predsednik Abhazije Sergej Bagapš proglasio je vanredno stanje na teritoriji ove nepriznate gruzijske republike, prenela je u četvrtak uveče privatna gruzijska televizija Rustavi-2 iz Tbilisija bliska bivšem ministru odbrane. Pre ove objave, Bagapš je održao sastanak sa svojim ministarstvima kojima je saopštio svoju nameru da dovede dodatne ruske mirovne trupe u region. Vlasti u Abhaziji, tvrdi gruzijska televizija, nameravaju da otvore osam vojnih baza u blizini administrativne linije koja deli ovu republiku od ostatka Gruzije kao i u blizini crnomorske obale.
Sergej Bagapš je za državnu televiziju Abhazije izjavio da je „jednostavno neophodno da se doda 700 do 800 mirovnjaka kako bi očuvali i ispunili misiju koju su preuzeli“ misleći pri tom na ruske mirovne trupe koje se u Abhaziji nalaze još od 1994. god. „Mogu odmah da vam kažem da će, u bliskoj budućnosti, provokacije uperene protiv mirovnih trupa započeti u Gruziji gde će se trupe sada rotirati, od 5. do 20. decembra,“ rekao je Bagapš.
Gruzijska televizija Rustavi-2, čije većinske deonice poseduje adžarski biznismen Kibar Kalvaši, inače blizak bivšem ministru odbrane Okruašviliju, tvrdi da se iz Rusije dostavljaju i PVO sistemi kao i „teška“ vojna oprema. Region Gornje Abhazije, koju kontrolišu vlasti u Tbilisiju, takođe će biti pod „specijalnom kontrolom“, kaže Rustavi-2. Oklopna vozila su već ušla u grad Gali, gde je većinsko gruzijsko stanovništvo, kaže dalje ova televizija, naglašavajući da su Rusi tamo već postavili vojne šatore, a lokalnom stanovništvu nije dozvoljeno da ide iz sela u selo.
POSMATRAČKA MISIJA
U glavnom gradu Abhazije Suhumiju, još od 1993. god. postoji posmatračka misija Ujedinjenih nacija, Unomig, kojom trenutno rukovodi Pakistanac Nijaz Muhamed Han Hatak i koja broji 133 posmatrača. Takođe postoji i civilni sektor kojim šefuje specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, Francuz Žan Arno, a zamenik mu je Bugarin Ivo Petrov. Policijske patrole UN su iz Češke Republike, Nemačke, Gane, Filipina, Poljske, Ruske Federacije, Švedske, Švajcarske i Ukrajine.



Sa druge strane, ruska televizija Zvezda - poznata po vojnim temama i bliska Ministarstvu odbrane - je, takođe, u četvrtak uveče izvestila o rotiranju ruskih trupa i dolasku novog kontingenta ruskih mirovnjaka u gruzijsko-abhazijsku „konfliktnu zonu“, u okviru Kolektivnih mirovnih snaga Zajednice nezavisnih zemalja (ZND). Ove trupe, koje takođe nose plave šlemove, uskoro će zauzeti svoje pozicije u Galjskom rejonu. Ešalon koji je u četvrtak stigao u Galjski rejon iz glavnog grada ruske federalne Republike Adigeje, Majkopa, se sastoji od vojnika iz 231. motorizovane streljačke brigade iz Severnokavkaskog vojnog rejona Ruske Federacije. Oni će zameniti 527. bataljon brigade koji se u gruzijsko-abhazijskoj zoni nalazio već godinu dana, izvršavajući mandat Kolektivnih mirovnih snaga. Ovim mirovnim trupama koje broje oko 600 ljudi komanduje Sergej Čaban, koji je za rusku televiziju izjavio da je tokom poslednje godine dana stopa kriminala i incidenata „znatno smanjen“ i da je jedinica za uklanjanje eksplozivnih naprava bila zauzeta „gotovo svakodnevno“. Intervjuisan je i jedan ugovorac ruske vojske muslimanske veroispovesti, Jusup Musajev, koji je prvi put bio u Abhaziji.
Ruska agencija Interfaks je izvestila da će ruske trupe ostati u vojnoj bazi Gudauta. Naime, šef odseka za pitanja bezbednosti i razoružanja pri ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, Anatolij Antonov, je izjavio da je Moskva spremna na dogovor o predaji vojne baze Gudauta u Abhaziji gruzijskim vlastima, ali samo ukoliko se ispune ruski uslovi. „Dokumenti iz 1999. na koje se poziva gruzijska strana u ovom slučaju kažu da se predaja vojne baze Gudauta može obaviti ukoliko se instalacije napravljene za potrebe mirovnih snaga tamo zadrže,“ izjavio je Antonov, dodajući da će ruska strana „samo u tom slučaju prihvatiti ovaj dokument“. Ovo u praksi znači da ruske trupe ostaju u ovoj bazi u Abhaziji.
Komentarišući situaciju vezanu za tzv. „bočna ograničenja“ ugovora o smanjenju naoružanja, što je nešto na čemu insistiraju SAD, ovaj ruski diplomata je rekao da se „ovde radi o situaciji u kojoj bi Rusija bila jedina zemlja na svetu koja svoje trupe ne može pomerati po svojoj teritoriji“. „Mi nikada nećemo pristati na ugovore koji su štetni po interese Rusije,“ izjavio je on. „Možete li zamisliti da predsednik Džordž Buš zavisi od nekih drugih zemalja u donošenju svojih odluka da li će ili neće poslati američke trupe sa jednog kraja SAD u drugi?“ upitao je Antonov.

Lauda ::

Belgija u krizi


Na drugom kraju Evrope, na skoro isti način kao i u Srbiji, vode se polemike o otcepljenju dela teritorije. Tri meseca posle održavanja parlamentarnih izbora, Belgija nema vladu i preti joj raspisivanje referenduma o otcepljenju jednog dela teritorije. Za referendum se zalažu Flamanci jer, kako tvrde, Valonci ne žele da prihvate nijedan njihov predlog za formiranje nove vlade. Skoro 100 dana Belgija je blokirana zbog jedne od najvećih političkih kriza u toj zemlji. Danima se u belgijskom parlamentu vodi debata o otcepljenju jednog dela teritorije zemlje, na čemu insistiraju nacionalističke flamanske stranke. Oni od države traže više novca iz budžeta, ali i veću autonomiju u donošenju odluka. „Ukoliko je potrebno, trebalo bi da, kao flamanska vlada i flamanski parlament, uzmemo budućnost našeg naroda i nacije u naše, flamanske ruke”, kaže Filip Devinter iz Stranke za zaštitu interesa Flamanaca.
„Nećemo više moliti i preklinjati, već ćemo napokon da se borimo za naše interese. Ako oni koji govore drugim jezikom odbiju da priznaju rezultat, moramo da odlučno izaberemo nezavisnost Flamanaca”, rekao je on.
I dok Flamanci tvrde da oni, kao bogatiji deo države, finansiraju ostatak zemlje, predstavnici stanaka koji se zalažu za jedinstvenu Belgiju smatraju da je zahtev njihovih neistomišljenika samo ostrašćeni pritisak za rasturanje zemlje.
„Većina Belgijanaca od juga do severa i ka centru, levih i desnih političkih snaga, podržava jedinstvenu Belgiju”, kaže Mikel Brejdel de Greninge iz udruženja Za jedinstvenu Belgiju.
„Jedino ekstremističke partije žive od tog iskorišćavanja konflikata u zajednici”, kaže on.
„Onda kada dobiju medijski prostor, počinje sistematsko pranje mozga. Ovde smo da pokažemo da smo ponosni što smo Belgijanci i da smo deo jedinstvene zemlje”, kaže on.
Belgija je podeljena na dva govorna područja: 6,5 miliona stanovnika govori flamanski, a četiri miliona francuski jezik.
Stranka za zaštitu flamanskih interesa odavno priželjkuje nezavisnost tog dela zemlje. Poslednjih godina, postala je druga po veličini u flamanskom delu Belgije i radikalizovala je umerene flamanske partije. (B92)

Valonija: A šta će biti sa nama?

Poslanici svih političkih partija Valonije, južnog dela Belgije u kojem se govori francuski, izrazili su u sredu uveče ozbiljnu zabrinutost zbog moguće nezavisnosti Kosova i Metohije, ocenjujući da bi to moglo da ima "domino efekat" na samu Belgiju, čiji severni deo, Flandrija, u kojoj se govori holandski jezik, teži otcepljenju.

"Moramo da zaustavimo bujanje novih, veštačkih država u Evropi", izjavio je u parlamentu poslanik vodeće valonske partije Reformski pokret, Fransoa-Gzavije de Donea.

Poslanik Ekološke partije Žozi Dubije izjavila da se boji da se pali "paklena mašina" separatizma, dok je socijalista Patrik Morio upozorio na "separatizam u srcu Evrope".

Flamanski poslanici se tom prilikom nisu izjašnjavali o mogućoj nezavisnosti Kosmeta, prenosi briselski dnevnik "Metro".

Ovo je prvi put da se valonski parlamentarci jasno izjašnjavaju o kosovskom pitanju.

Belgija se nalazi u jednoj od najdubljih političkih kriza u svojoj istoriji jer političke partije Valonije i Flandrije - zbog nepremostivih razlika u viziji budućeg uredjenja zemlje - već šest meseci ne uspevaju da formiraju vladu.

(Tanjug)

Lauda ::

Turska vojska ušla u severni Irak

Turska vojska saopštila je da je ušla u severni deo Iraka da bi se obračunala sa grupom od 50 do 60 kurdskih pobunjenika, članova Radničke partije Kurdistana. "U okviru obaveštajnih osmatranja, primećena je grupa pripadnika terorističke PKK unutar Iraka", navela je armija na svom vebsajtu, preneo je Rojters.

Vojska je navela da je protiv te grupe izvedena odlučna akcija i da su pobunjenici pretrpeli teške gubitke, dodajući da će pojačati "intervenciju" u regionu ako to bude potrebno.

Vlada u Ankari dala je dozvolu turskim oružanim snagama da izvedu prekograničnu operaciju protiv kurdskih pobunjenika stacioniranih u severnom Iraku, saopštio je juče turski premijer Redžep Tajip Erdogan. "Usvojili smo odluku na sastanku kabineta 28. novembra i, uz odobrenje predsednika, Turske oružane snage (od tog dana) imaju ovlašćenje za operaciju preko granice", rekao je Erdogan državnoj televiziji.

Ankara je, uprkos tome što su se SAD i Irak usprotivili velikoj vojnoj operaciji preko granice, uporno upozoravala da će pokrenuti akciju protiv članova PKK, koji iz baza u severnom Iraku napadaju Tursku, podsetio je Rojters.

Turska je rasporedila oko 100.000 vojnika u blizini granice sa Irakom, uz podršku tenkova, artiljerije i borbenih aviona, radi mogućeg napada na severni Irak gde se kriju članovi zabranjene grupe PKK.

(Tanjug)

Turska ponovo ušla na teritoriju severnog Iraka

Oko 300 turskih vojnika prešlo je iračku granicu u noći izmedju ponedeljka i utorka i u toku jutra prodrlo dva do tri kilometra u dubinu Kurdima nastanjene teritorije severnog Iraka, rekao je visoki irački vojni izvor agenciji Rojters.

Izvor je naveo da turski vojnici nose lako naoružanje i da su ušli u planinsku oblast Gali Raš, blizu granice. Do sada nije bilo izveštaja o sukobima, dodao je izvor.

Turska smatra da ima pravo da upotrebi vojnu silu protiv kurdskih separatističkih pobunjenika koji su bazirani u severnom Iraku.

Proteklog vikenda turski ratni avioni bombardovali su kurdske ciljeve na severu Iraka. Irak je saopštio da je u napadima poginula jedna žena, dok su dve osobe ranjenje.

Upad se podudara sa posetom Američkog državnog sekretara Kondolize Rajs Kirkuku, gradu na jugu Iraka, koga Kurdi nazivaju svojim Jerusalimom.

SAD imaju 155.000 vojnika u Iraku i saopštile su da je Turska unapred obavestila Vašington o vojnim operacijama koje planira da sprovede.

Ankara je duž granice sa severnim delom Iraka rasporedila gotovo 100.000 vojnika, koji imaju podršku tenkova, artiljerije i borbenih aviona.

(Beta)

Španski sud osudio 46 zagovornika nezavisnosti Baskije


Autor: Tanjug


Španski nacionalni sud osudio je danas na zatvorske kazne 46 osoba koje su zagovarale nezavisnost Baskije i podržavale oružanu Baskijsku separatističko-terorističku organizaciju ETA.

Izricanje kazne prekinulo je dvadesetak optuženih koji su ispruženih pesnica u sudnici pevali pesmu u kojoj se pominje baskijska nezavisnost. Sudija Anhela Muriljo zatražila je od policije da izbaci izgrednike iz sudnice pre nego što je nastavila s čitanjem presude.

Optuženi su privedeni tokom niza hapšenja izvršenih krajem prošlog meseca, a sudilo im se za "saradnju s terorističkom grupom", dok su šestorica oslobođena, javila je AP. Muriljo je rekla da je suđenje pokazalo da su omladinska socijalna grupa EKIN i njena prethodnica KAS, sastavni deo terorističke grupe ETA, koja je od šezdesetih godina do danas u kampanji za nezavisnu Baskiju širom Španije ubila više od 820 ljudi.
Poznati španski sudija Baltasar Garson je tokom osmogodišnje istrage utvrdio da ETA ne čine samo naoružani komandosi, već takođe organizacije koje ih podržavaju politički, finansijski i medijski.
ETA je proglasila jednostrani prekid vatre u martu 2006. godine ali to nije dovelo do razgovora s vladom pošto su, u atentatu automobila bombe u garaži madridskog međunarodnog aerodroma Barahas u decembru te godine život izgubile dve osobe.
Pripadnici ETA su potom 1. decembra ove godine na jugu Francuske ubili dvojicu španskih policajaca.

Lauda ::

Lauda ::

Belgija u krizi


Na drugom kraju Evrope, na skoro isti način kao i u Srbiji, vode se polemike o otcepljenju dela teritorije. Tri meseca posle održavanja parlamentarnih izbora, Belgija nema vladu i preti joj raspisivanje referenduma o otcepljenju jednog dela teritorije. Za referendum se zalažu Flamanci jer, kako tvrde, Valonci ne žele da prihvate nijedan njihov predlog za formiranje nove vlade. Skoro 100 dana Belgija je blokirana zbog jedne od najvećih političkih kriza u toj zemlji. Danima se u belgijskom parlamentu vodi debata o otcepljenju jednog dela teritorije zemlje, na čemu insistiraju nacionalističke flamanske stranke. Oni od države traže više novca iz budžeta, ali i veću autonomiju u donošenju odluka. „Ukoliko je potrebno, trebalo bi da, kao flamanska vlada i flamanski parlament, uzmemo budućnost našeg naroda i nacije u naše, flamanske ruke”, kaže Filip Devinter iz Stranke za zaštitu interesa Flamanaca.
„Nećemo više moliti i preklinjati, već ćemo napokon da se borimo za naše interese. Ako oni koji govore drugim jezikom odbiju da priznaju rezultat, moramo da odlučno izaberemo nezavisnost Flamanaca”, rekao je on.
I dok Flamanci tvrde da oni, kao bogatiji deo države, finansiraju ostatak zemlje, predstavnici stanaka koji se zalažu za jedinstvenu Belgiju smatraju da je zahtev njihovih neistomišljenika samo ostrašćeni pritisak za rasturanje zemlje.
„Većina Belgijanaca od juga do severa i ka centru, levih i desnih političkih snaga, podržava jedinstvenu Belgiju”, kaže Mikel Brejdel de Greninge iz udruženja Za jedinstvenu Belgiju.
„Jedino ekstremističke partije žive od tog iskorišćavanja konflikata u zajednici”, kaže on.
„Onda kada dobiju medijski prostor, počinje sistematsko pranje mozga. Ovde smo da pokažemo da smo ponosni što smo Belgijanci i da smo deo jedinstvene zemlje”, kaže on.
Belgija je podeljena na dva govorna područja: 6,5 miliona stanovnika govori flamanski, a četiri miliona francuski jezik.
Stranka za zaštitu flamanskih interesa odavno priželjkuje nezavisnost tog dela zemlje. Poslednjih godina, postala je druga po veličini u flamanskom delu Belgije i radikalizovala je umerene flamanske partije. (B92)

Valonija: A šta će biti sa nama?

Poslanici svih političkih partija Valonije, južnog dela Belgije u kojem se govori francuski, izrazili su u sredu uveče ozbiljnu zabrinutost zbog moguće nezavisnosti Kosova i Metohije, ocenjujući da bi to moglo da ima "domino efekat" na samu Belgiju, čiji severni deo, Flandrija, u kojoj se govori holandski jezik, teži otcepljenju.

"Moramo da zaustavimo bujanje novih, veštačkih država u Evropi", izjavio je u parlamentu poslanik vodeće valonske partije Reformski pokret, Fransoa-Gzavije de Donea.

Poslanik Ekološke partije Žozi Dubije izjavila da se boji da se pali "paklena mašina" separatizma, dok je socijalista Patrik Morio upozorio na "separatizam u srcu Evrope".

Flamanski poslanici se tom prilikom nisu izjašnjavali o mogućoj nezavisnosti Kosmeta, prenosi briselski dnevnik "Metro".

Ovo je prvi put da se valonski parlamentarci jasno izjašnjavaju o kosovskom pitanju.

Belgija se nalazi u jednoj od najdubljih političkih kriza u svojoj istoriji jer političke partije Valonije i Flandrije - zbog nepremostivih razlika u viziji budućeg uredjenja zemlje - već šest meseci ne uspevaju da formiraju vladu.

(Tanjug)

Belgija dobila vladu posle rekordnih 196 dana

Parlament Belgije izglasao je u nedelju novu prelaznu vladu, čime je okončana šestomesečna kriza koja je vodila nagadjanjima o podeli te zemlje na valonski i flamanski deo.

Vladu Gija Ferhofštada, bivšeg premijera koji će tri naredna meseca voditi prelaznu vladu, podržalo je 97 poslanika, dok je 46 njih bilo protiv, a jedan poslanik je bio uzdržan.

Posle izbora u junu, Belgija je zbog političke krize bila bez vlade rekordnih 196 dana.

"Moj cilj sada je da povećam poverenje i omogućim dijalog zajednica", rekao je Ferhofštad u obraćanju parlamentu.

Ferhofštad je bio premijer Belgije od 1999. godine.

Ferhofštad treba da preda vlast 23. marta Ivu Letermeu, flamanskom konzervativcu koji ga je pobedio na izborima, ali nije uspeo da formira koaliciju s frankofonim strankama koje su se oštro protivile njegovim planovima za jačanje lokalne samouprave.

"Živimo u fantastičnoj zemlji vrednih radnika i razumnih ljudi", rekao je premijer prelazne vlade.

Nova vlada treba da sprovede hitne mere za borbu protiv rasta cena goriva i hrane i da pripremi institucionalne reforme u cilju smanjivanja napetosti izmedju Valonaca i Flamanaca.

Ferhofštadova vlada imaće 14 ministara iz redova pet stranaka - tri valonske (liberali, socijalisti i centristi) i dve flamanske (liberali i demohrišćani).

Ukoliko koalicioni partneri postignu trajni sporazum, Leterm bi se mogao naći na čelu nove vlade. (agencije)

PROGLASENA JE NEZAVISNOST LAKOTE DRZAVE KOJA SE SASTOJI OD 4 DRZAVE U USA . http://afp.google.com/article/ALeqM5iVC1KMTOgwiSoMQyT2LwZc9HyAgA



http://www.argusleader.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20071220/NEWS/712200347/1001



Activist and actor Russell Means speaks at a news conference Wednesday in Washington on the Lakota Sioux Indian withdrawal from all treaties with the U.S. government.


Aktivista i clumac Russell Means govorio je na konferenciju za stampu u Vasingtonu da lakota Sioux Indian napustaju sve dogovore potpisane sto su imali sa US drzavom.


To je indijanska zemlja koja se sastoji od 4 drzave u US . ali Indijanci u svuda . Pogl;avica je na putu sirom juzne amerike koji je vec obisao vise drzava a uskoro ide i za evropu.

Lauda ::

PROGLASENA JE NEZAVISNOST LAKOTE DRZAVE KOJA SE SASTOJI OD 4 DRZAVE U USA . http://afp.google.com/article/ALeqM5iVC1KMTOgwiSoMQyT2LwZc9HyAgA



http://www.argusleader.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20071220/NEWS/712200347/1001



Activist and actor Russell Means speaks at a news conference Wednesday in Washington on the Lakota Sioux Indian withdrawal from all treaties with the U.S. government.


Aktivista i clumac Russell Means govorio je na konferenciju za stampu u Vasingtonu da lakota Sioux Indian napustaju sve dogovore potpisane sto su imali sa US drzavom.


To je indijanska zemlja koja se sastoji od 4 drzave u US . ali Indijanci u svuda . Pogl;avica je na putu sirom juzne amerike koji je vec obisao vise drzava a uskoro ide i za evropu.

http://www.lakotafreedom.com/contact.html


Lakota Freedom Delegation Contact Information

For General Information, contact us at info [at] lakotafreedom.com

For Media Interviews and Scheduling, contact press [at] lakotafreedom.com OR lakotafree@gmail.com or by phone to (828) 230-1404.

Mailing Address:
Lakota
444 Crazy Horse Drive, P.O. Box 99
Porcupine, SD 57772

Lauda ::

Lauda ::

PROGLASENA JE NEZAVISNOST LAKOTE DRZAVE KOJA SE SASTOJI OD 4 DRZAVE U USA . http://afp.google.com/article/ALeqM5iVC1KMTOgwiSoMQyT2LwZc9HyAgA



http://www.argusleader.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20071220/NEWS/712200347/1001



Activist and actor Russell Means speaks at a news conference Wednesday in Washington on the Lakota Sioux Indian withdrawal from all treaties with the U.S. government.


Aktivista i clumac Russell Means govorio je na konferenciju za stampu u Vasingtonu da lakota Sioux Indian napustaju sve dogovore potpisane sto su imali sa US drzavom.


To je indijanska zemlja koja se sastoji od 4 drzave u US . ali Indijanci u svuda . Pogl;avica je na putu sirom juzne amerike koji je vec obisao vise drzava a uskoro ide i za evropu.

http://www.lakotafreedom.com/contact.html


Lakota Freedom Delegation Contact Information

For General Information, contact us at info [at] lakotafreedom.com

For Media Interviews and Scheduling, contact press [at] lakotafreedom.com OR lakotafree@gmail.com or by phone to (828) 230-1404.

Mailing Address:
Lakota
444 Crazy Horse Drive, P.O. Box 99
Porcupine, SD 57772

Reports circulating in the Kremlin today state that an enraged President Putin has ordered Russian Foreign Ministry Officials to begin the processes needed for Russia to recognize the Lakota Sioux Indian Tribe as an independent Nation, and who have now broken away from the United States by renouncing their treaties with their occupiers

ETA aktivirala bombu za vreme govora kralja

Ministarstvo unutrašnjih poslova Baskije potvrdilo je u utorak da je oružana Baskijska separtističko-teroristička organizacija ETA aktivirala bombu u sedištu Socijalističke radničke partije (PSOE) u Bilbau, u Baskiji, javila je DPA.

Eksplozija bombe je odjeknula prethodne noći u vreme emitovanja božićnjeg govora španskog kralja Huana Karlosa, koji je pozvao Špance da se ujedine u borbi protiv terorizma.

Niko u toj eksploziji nije povredjen, ali je pričinjena velika materijalna šteta.

Pre eksplozije, kako ETA uvek radi, telefonom je aninimno upozoreno da je bomba postavljena, ali ne i u kom će se od dva sedišta socijalista aktivirati eksplozivna naprava, pa je policija u Bilbau zbog predostrožnosti evakuisala obe zgrade.

(Tanjug)

Šri Lanka: U eksploziji bombe 23 poginulih

Najmanje 23 osobe su poginule, uključujući i veliki broj djaka, a
desetine je povredjeno kada je bomba pogodila autobus u centralnoj Šri
Lanki, saopštili su lokalni zvaničnici, prenose agencije.

Do napada je došlo u gradu Butala, u centralnoj oblasti Moneragala, oko
240 kilometara jugoistočno od glavnog grada Šri Lanke Kolomba u
trenutku kada je vlada zvanično obustavila već labavi prekid vatre sa
pobunjenicima Tamilskih tigrova.

Ministarstvo odbrane saopštilo je da je veliki broj djaka bio na autobusu u trenutku eksplozije.

Vojska je optužila pobunjenike Tamilskih tigrova za napad. Oni se nisu oglasili a po pravilu negiraju umešanost u slične napade.

"Dvadeset troje ljudi je ubijeno a 67 ranjeno (u napadu na autobus).
Svi su civili", rekao je portoparol vojske brigadir Udaja Nanajakara.

Ovo je poslednji u nizu napada na putevima za koje se smatra da su
odgovorni pobunjenici koji se bore za nezavisnu državu na severu i
istoku Šri Lanke.

Vojska je saopštila da je izvršen i drugi napad na vojno oklopno vozilo
oko 20 kilometara južno od mesta prve eksplozije i da su povredjena tri
vojnika, prenosi agencija Rojters.

Prekid vatre koji je uveden 2002. ali koji je od pre dve godine na
terenu počeo da se krši, zvanično se prekida danas što izaziva strah da
će borbe da se pojačaju.

Vlada predsednika Mahinda Radzapakse saopštila je pre dve nedelje da
obustavlja prekid vatre od danas uz argument da pobunjenici to samo
koriste da se ponovo naoružaju i pregrupišu i da nisu iskreni u
pregovorima za mir.

Zapadni posmatrači su saopštili da su obe strane stalno kršile prekid
vatre. Oko 70.000 ljudi ubijeno je od kada je rat izbio 1983. godine i
broj žrtava se stalno povećava.

(Beta)

Italijansko selo želi u Austriju

Kosovo bi moglo da postane presedan za mnoga područja u svetu, slažu se
analitičari, ali malo ko je mogao očekivati da bi se težnjama Baska,
ili stanovnika Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja mogla
pridružiti i idilična italijanska sela.

Jedno malo selo skriveno u Alpima na severu Italije, planira veliku
revoluciju protiv moćnog Rima i traži da se pripoji Austriji.

Za razliku od pomenutih slučajeva, gde je secesionizam inspirisan
nacionalnim projektom ili barem nacionalnom pripradnošću, mesto San
Pjetro di Kadore želi da se pripoji zemlji sa kojom nema zajedničku ni
granicu, ni istoriju, pa ni jezik.

Njegovi stanovnici su nezadovoljni zbog toga što im Rim poklanja
premalo pažnje i novca, a nadaju se da bi ih Austrija bolje tretirala.

"Kao gradonačelnik, zakleo sam se na odanost italijanskom ustavu i ne
mogu javno da podržavam bilo kakav secesionistički pokret, ali sam
svojim sugradjanima rekao da ih neću sprečavati ukoliko žele da
pokušaju da se pridruže Austriji" rekao je gradonačelnik San Pjetra
Silvano Pontil Skala.

Inače, secesionističke težnje nisu ništa novo u ovom regionu.

Nekoliko drugih mesta već je izrazilo želju da se pridruži bogatijim
regijama kao što su Friuli Venecija Djulija, ili Južni Tirol.

Južni Tirol, koji je bio deo austrougarskog carstva do kraja Prvog
svestskog rata uživa popularnost kod nezadovoljnih italijanskih opština
zbog toga što se izborio za autonomiju koja se ogleda pre svega na
poreskom planu.

Tokom proteklih osam meseci osam italijanskih opština se referendumima izjasnilo za ovaj potez.

Najskoriji i najpoznatiji primer je skijaški centar Kortina D'Ampeco,
koja je ubedjena da sa svojim prihodima bila rado primljena u Južni
Tirol.

Ipak, kada je reč o San Pjetru i težnjama za pripajanje Austriji, prepreka ima mnogo i to ne samo u domenu medjunarodnog prava.

I gradonačelnik San Pjetra uvidja da je inicijativa njegovih meštana teško ostvariva.

"Ona je u stvari usmerena na to da se Rimu stavi do znanja da treba da
ukine privilegije date autonomnim oblastima... Nažalost, Rim ne sluša
našu poruku", rekao je on.

Prvi problem je geografija.

San Pjetro di Kadore od Austrije deli 60 kilometara neprohodnog
planinskog terena, a istorijske veze su u najmanju ruku "nategnute" i
sastoje se u kratkotrajnom intervalu tokom 19. veka kada je Veneto bio
deo Habzburške monarhije.

Povrh svega, stanovnici San Pjetra i ne govore nemački, "ali to je najmanji problem" smatra gradonačelnik.

"Naše primedbe su legitimne, država je napustila planinske gradove", rekao je on.

Po njemu, meštanima je toliko dosta svega da žele da napuste ne samo
svoju regiju Veneto već i samu Italiju čije su ih vlasti u Rimu potpuno
zanemarile.

San Pjetro di Kadore je živopisno mestašce smešteno u području Beluna u
regiji Veneto, ali jedino što turista tamo može da poseti je lokalna
taverna. Sve ostalo je u raspadanju, a meštani se žale da nemaju ni
posla, ni perspektive.

Oni za to krive Rim. Porezi koje plaćaju koriste se za pomoć siromašnom jugu Italije.

"Ovde u Venetu, na svakih 10 evra koje od nas uzmu, vrati nam se samo dva, a i to ako imamo sreće", rekao je Skala.

"Treba samo da se odvezete 45 minuta dalje do najbližeg grada u Južnom
Tirolu i možete golim okom da vidite bogatstvo koje se tamo ulaže u
razvoj. Bogatstvo koje mi nemamo" rekao je on.

Bilo kako bilo, slučaj San Pjetra je pobudio veliko interesovanje austrijskih medija i zadao glavobolje pravnim ekspertima.

Bernard-Kristijan Fank sa katedre za pravo Univerziteta u Beču smatra da je ovaj "hipotetički slučaj" teoretski izvodljiv.

"To bi teoretski bilo moguće kada bi se sa Italijom sklopio sporazum u
skaldu sa medjunarodnim pravom, a zatim se unele odgovarajuće
modifikacije u austrijski ustavni zakon", rekao je on.

Medjutim, ostaje pitanje da li je takav potez u skladu sa Austrijskim
državnim ugovorom iz 1955. godine koji nalaže da austrijska teritorija
ostane u okviru granica od pre 1938. godine.

(Tanjug)

Španska policija pronašla eklsploziv ETA

Španska policija pronašla je 30 kilograma eksploziva za koji smatra da
je najverovatnije namenjen za napad baskijske
separatističko-terorističke organizacije ETA, nekoliko sedmica uoči
opštih izbora zakazanih u Španiji.

Eksploziv je bio sakriven u pivskom buretu u skladištu u mestu Gečo, u
blizini Bilbaoa, saopstila je policija, prenela je agencija Rojters.

"Prvi dokazi ukazuju da je krajnja namera bila da se eksploziv
iskoristi za napravu kojom bi bio izveden napad ETA", navedeno je u
saopštenju.

Opšti izbori su zakazani za 9. mart, pa španska policija posebno pažljivo motri na aktivnosti ETA.

Vladini pregovori sa ETA doveli su do primirja 2006., ali je taj
dogovor propao u decembru iste godine zbog napada na parkingu
madridskog aerodroma kada je poginulo dvoje ljudi.

ETA je ubila oko 800 ljudi tokom svoje četiri decenije duge borbe za baskijsku državu, nezavisnu od ostalog dela Španije.

(Tanjug)

Šri Lanka: Devet mrtvih u bombaškim napadima

Najmanje devetoro ljudi je u nedelju poginulo, a više od 100 je
ranjeno, u napadu žene bombaša samoubice, na glavnoj železničkoj
stanici u Kolombu, glavnom gradu Šri Lanke, saopštila je vojska.

Žena bombaš samoubica izašla je iz voza na stanici "Fort" i aktivirala
eksploziv, izjavio je general major Udaja Nanjakara. Veruje se da je
ona ušla u voz na jednoj od manjih stanica gde nije toliko jako
obezbeđenje, prenele su svetske novinske agencije.

Napad se dogodio svega nekoliko sati posle eksplozije granate u
zoološkom vrtu u četvrti Dahivala, u kojoj je povređeno osam ljudi.

Veruje sa da iza oba napada stoje Oslobodilački tigrovi Tamilskog Elama
(LTTE), pobunjenička grupa koja se bori za uspostavljanje nezavisne
države na severu i istoku Šri Lanke, gde Tamili čine većinsko
stanovništvo.

Bombaški napadi u Kolombu usledili su samo dan pošto je u eksploziji
bombe u putničkom autobusu u Dambuli, 148 kilometara severno od
prestonice, život izgubilo najmanje 20 ljudi, a za koji se takođe
veruje da su odgovorni Tamilski tigrovi.

Nivo bezbednosti u Kolombu je podignut pošto Šri Lanka 4. februara
obeležava šezdesetogodišnjicu sticanja nezavisnosti vojnom paradom,
kojoj će prisustvovati predsednik Mahinda Radžapaksa.

U nasilju u Šri Lanki, koje traje više od dve decenije, ubijeno je oko
70.000 ljudi, a analitičari procenjuju da su izgledi za skoro okončanje
sukoba na ostrvu državi u Indijskom okeanu veoma mali.

(Tanjug)

Референдум за самосталну општину Тузи 6. априла!?



Одборници подгоричке Скупштине општине Тузи, са већинским албанским
становништвом, на сједници која ће бити орджана 18. фебруара разматраће
могућностима расписивања и организовања локалног референдума за
самосталност ове општине.



Предсједник Скупштине општине Тузи Никола Цамај рекао је да би
референдум за самосталну општину Тузи требало да буде одржан 6. априла,
када су заказани и предсједнички избори, јављају црногорски електронски
медији.



Ово је договорено на састанку представника владајуће коалиције коју
чине Демократски савез Албанаца у Црној Гори и Грађанска иницијатива,
те Социјалистичке народне партије.



Главни администратор општине Подгорица, у чијем је саставу и
градска општина Тузи, Срђа Раичевић оцијенио је да Градска општина Тузи
нема право да расписије рефрендум о својој самосталности.



"За тако нешто је потребна подршка цијелог главног града", објаснио
је Раичевић и додао да главни град није добио допис из градске општине
Тузи да планирају да распишу рефрендум о својој самосталности за што,
како је нагласио, немају утемељење ни у закону.



Званична власт у Подгорици и представници Албанаца у Градској
скупштини у више наврата су договарали и потписивали споразуме о
самосталности општине Тузи уз услов да Албанци у Црној Гори подрже
власт у Подгорици.



Последње такво условљавање било је 21. маја 2006. године. Тада су Албанци подржали црногорску независност, а заузврат им је обећана самостална општина Тузи у независној Црној Гори.

Ivanov: Rusija neće priznati Abhaziju i Južnu Osetiju










Minhen
– Ako Zapad prizna nezavisnost Kosova, Moskva neće reagovati podrškom
Abhaziji i Južnoj Osetiji koje nastoje da se otcepe od Gruzije, izjavio
je juče prvi zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov. „Rusija neće
priznati Abhaziju i Južnu Osetiju dan nakon što se proglasi nezavisnost
Kosova”, rekao je Ivanov u Minhenu na konferenciji za novinare.
Ivanov učestvuje na 44. međunarodnoj Konferenciji o bezbednosnoj politici koja je juče završena u Minhenu.
Rusija podržave dve gruzijske provincije što je dovelo do zatezanja
u odnosima s Gruzijom, ali je Moskva do sada odbijala pozive lidera
separatista da prizna nezavisnost te dve gruzijske regije.
Analitičari sugerišu da bi Moskva, uznemirena nastojanjem Gruzije da
uđe u NATO i EU, mogla priznati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije
kada zapadne države priznaju nezavisnost Kosova.
Potpredsednik ruske vlade Sergej Ivanov upozorio je juče da bi
davanje nezavisnosti Kosmetu „stvorilo užasan problem”, otvorilo
Pandorinu kutiju i predstavljalo presedan i kršenje međunarodnog prava.
„Ukoliko EU prizna Kosovo, treba da prizna i Severni Kipar. To će
stvoriti ozbiljan problem”, rekao je vicepremijer Ivanov a prenela je
ruska državna novinska agencija Itar-Tas.
Prema Ivanovu, Rusija se ne protivi proglašenju nezavisnosti Kosova „zato što tvrdoglavo podržava Srbe”.
„Ne, mi nismo više prosrpski od samih Srba. Srbi treba da se
dogovore sa Albancima”, rekao je Ivanov, dodajući da Rusija želi da
„ostane na polju međunarodnog prava i da se ne stvara presedan”.
Beta – Tanjug

KOSMETSKA NEZAVISNOST UGLED MAĐARIMA U RUMUNIJI


BUKUREŠT
– Svečanom proglašenju nezavisnosti Kosmeta u Prištini će prisustvovati
i predstavnici mađarske manjine u Rumuniji, koji smatraju da će sudbina
Kosmeta ubrzati osvajanje autonomije županija u kojima su Mađari većina.
Kako prenosi rumunski list „Gandul”, u Prištinu su otputovali
poslanik Demokratskog saveza Mađara (UDMR) u rumunskom parlamentu Antal
Arpad i poslanik tog saveza u Evropskom parlamentu Šogor Čaba.
Arpad je izjavio da predstavnici mađarske zajednice iz Rumunije
treba da „koriste presedan”, odnosno činjenicu će zemlje Evropske unije
i SAD priznati nezavisnost pokrajine Kosovo i da izraze želju za
autonomijom i zatraže podršku EU i Vašingtona.
Druga organizacija Mađara, Nacionalni savet Sekuja (Mađara), smatra
da bi priznavanje nezavisnosti Kosmeta „trebalo da bude presedan koji
ubrzava problem rešenja autonomije Pokrajine Sekuja”, prenela je danas
rumunska novinska agencija Mediafax.


Beta

TAJVAN ĆE ČESTITATI KOSMETU, ALI NEĆE IĆI NJEGOVIM STOPAMA


TAJPEJ
– Tajvan danas s pažnjom prati jednostrano proglašenje nezavisnosti
Kosmeta i čestitaće otcepljenoj Prištini na tom potezu, no analitičari
ne očekuju da će prosperitetno azijsko ostrvo u svojim odnosima sa
narodnom Republikom Kinom, krenuti stopama južne srpske pokrajine.
Ministarstvo spoljnih poslova Tajvana pripremilo je saopštenje u
kojem će čestitati Kosmetu na nezavisnosti i ponoviti da vlada u
Tajpeju podržava jedan od principa Ujedinjenih Nacija, da suverene
države imaju pravo na samoopredeljenje, preneo je DPA.
Tajvan odavno bezuspešno traži da mu bude vraćena stolica koju je do
1971. imao u UN, gde je od 1945. bio stalni član Saveta bezbednosti sa
pravom veta.
Ostrvo, koje insistira na zvaničnom nazivu Republika Kina, priznale
su svega 23 države, dok je za sve ostale ono i dalje deo NR Kine.
Za tajvanske separatiste, secesija Kosmeta jeste dokaz da bi i oni na kraju mogli da pobede u svojoj borbi za samoopredeljenje.


Tanjug

Hrvati za nezavisnu Herceg-Bosnu

Cetvrtak, 21. februar 2008. 12:10


Hrvatsko udruženje "Kroacija libertas" zatražilo je da bivša
paradržavna tvorevina Hrvatska Republika Herceg-Bosna, nastala tokom
rata u BiH od 1992. do 1994. godine, a ugašena vašingtonskim
sporazumom, proglasi sada nezavisnost.

"Sada je istorijski trenutak da napaćeni hrvatski narod u BiH dobije
nezavisnost koju kroz vekove zaslužuje", navodi se u saopštenju i
zahteva da hrvatski lideri povuku potpis sa Dejtonskog sporazuma jer je
njime, kako se navodi, stvorena veštačka tvorevina Bosna i Hercegovina.

Ovo udruženje ističe da je "Hrvatska Republika Herceg-Bosna unesena u
federaciju dva naroda" a da se muslimansko-hrvatska Federacija BiH
pokazala, kako se kaže, štetnom po hrvatski narod.

"Najavljujemo da ćemo prema svim hrvatskim i međunarodnim političkim
institucijama uputiti legitiman i legalan zahtev za proglašenje
nezavisnosti Hrvatske Republike Herceg-Bosne", navodi se u saopštenju
udruženja "Kroacija libertas".

Ovo udruženje je tokom prošle godine bilo inicijator i organizator
peticije za stvaranje trećeg, hrvatskog entiteta u BiH, koju je
potpisalo više od 100.000 Hrvata.

(Tanjug)

TURSKA POKRENULA KOPNENU OFANZIVU NA SEVERU IRAKA


ANKARA
– Turska vojska je danas saopštila da je, uz podršku avijacije,
pokrenula kopnenu ofanzivu u severnom Iraku protiv gerilaca
Kurdistanske radničke partije (PKK).
„Turske oružane snage, koje pridaju veliki značaj iračkom
teritorijalnom integritetu i suverenitetu, vratiće se kući u najkraćem
mogućem roku pošto ostvare svoj cilj”, navedeno je u saopštenju
generalštaba turske vojske.
Mediji u Turskoj su javili da je na iračku teritoriju sinoć ušlo 10.000 turskih vojnika.
Neimenovani visoki zvaničnik turske vojske potvrdio je Rojtersu da
je Ankara poslala dve brigade od „nekoliko hiljada” vojnika, a da još
nekoliko hiljada vojnika u planinskoj pograničnoj oblasti čeka naredbu
da se uključe u ofanzivu ukoliko bude potrebno. Britanska agencija
podseća da brigada turske vojske broji do 5.000 vojnika.
Irački ministar spoljnih poslova Hošijar Zebari izjavio je da iračka
vlada nema saznanja o bilo kakvoj kopnenoj ofanzivi turske vojske na
severu zemlje.
„Do ovog momenta nismo dobili ništa od pripadnika pograničnih snaga
o tome da su turske snage prešle međunarodno (priznatu) granicu”, rekao
je Zebari u izjavi Rojtersu.
Potvrda o najnovijoj turskoj ofanzivi stigla je od američke komande
u Bagdadu koja je saopštila da je obaveštena da je akcija turske vojske
„vremenski ograničena” i usmerena isključivo na gerilce PKK-a.

„Turska nam je pružila uveravanja da će učiniti sve kako bi bila
izbegnuta kolateralna šteta, stradanja nevinih civila i uništavanje
kurdske infrastrukture”, rekao je portparol američke komande u Bagdadu,
admiral Gregori Smit.


Tanjug

Treba tražiti hitnu sednicu SB UN i osuditi turske napade na Kurdistan

Lauda ::

TURSKA POKRENULA KOPNENU OFANZIVU NA SEVERU IRAKA


ANKARA
– Turska vojska je danas saopštila da je, uz podršku avijacije,
pokrenula kopnenu ofanzivu u severnom Iraku protiv gerilaca
Kurdistanske radničke partije (PKK).
„Turske oružane snage, koje pridaju veliki značaj iračkom
teritorijalnom integritetu i suverenitetu, vratiće se kući u najkraćem
mogućem roku pošto ostvare svoj cilj”, navedeno je u saopštenju
generalštaba turske vojske.
Mediji u Turskoj su javili da je na iračku teritoriju sinoć ušlo 10.000 turskih vojnika.
Neimenovani visoki zvaničnik turske vojske potvrdio je Rojtersu da
je Ankara poslala dve brigade od „nekoliko hiljada” vojnika, a da još
nekoliko hiljada vojnika u planinskoj pograničnoj oblasti čeka naredbu
da se uključe u ofanzivu ukoliko bude potrebno. Britanska agencija
podseća da brigada turske vojske broji do 5.000 vojnika.
Irački ministar spoljnih poslova Hošijar Zebari izjavio je da iračka
vlada nema saznanja o bilo kakvoj kopnenoj ofanzivi turske vojske na
severu zemlje.
„Do ovog momenta nismo dobili ništa od pripadnika pograničnih snaga
o tome da su turske snage prešle međunarodno (priznatu) granicu”, rekao
je Zebari u izjavi Rojtersu.
Potvrda o najnovijoj turskoj ofanzivi stigla je od američke komande
u Bagdadu koja je saopštila da je obaveštena da je akcija turske vojske
„vremenski ograničena” i usmerena isključivo na gerilce PKK-a.

„Turska nam je pružila uveravanja da će učiniti sve kako bi bila
izbegnuta kolateralna šteta, stradanja nevinih civila i uništavanje
kurdske infrastrukture”, rekao je portparol američke komande u Bagdadu,
admiral Gregori Smit.


Tanjug

Treba tražiti hitnu sednicu SB UN i osuditi turske napade na Kurdistan

Ki-Mun pozvao Tursku na uzdržanost u Iraku

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je u petak uveče Ankaru na
uzdržanost i poštovanje iračkih granica, nakon što je turska vojska
pokrenula do sada najveću operaciju na kurdskoj teritoriji u severnom
Iraku.

"Iako je svestan da je Turska zabrinuta, Ki-Mun ponavlja apel na
krajnju uzdržanost i poštovanje međudržavnih granica između Iraka i
Turske", rekao je potparol generalnog sekretara UN Farhan Hak.

Generalni sekretar takođe ponavlja ranije upućen poziv da se odmah
okončaju upadi "elemenata Kurdistanske radniče partije (PKK)" koji
izvode terorističke napade iz severnog Iraka, rekao je Hak.
On je dodao da UN pozivaju obe strane da zajednički rade na
uspostavljanju mira i stabilnosti duž međudržavne granice, prenela je
agencija DPA.

Prethodno je turska vojska saopštila tokom dana da je u severnom Iraku
pokrenula kopnenu vojnu operaciju praćenu borbenim avionima, u potrazi
za kurdskim gerilcima koji tamo imaju svoju bazu. Prema rečima turskih
vojnih zvaničnika, operacija je počela u četvrtak uveče u 19 časova po
lokalnom vremenu, a trajaće "sve dok bude bilo potrebno", dodao je on.

Irački premijer Nuri al-Maliki je, nekoliko sati nakon što su kurdski
zvaničnici saopštili da je Turska granatirala severni deo Iraka,
upozorio da Ankara mora poštovati iračke granice i izbegavati vojni
sukob.

Turski predsednik Abdulah Gul je izjavio da je, nakon što je operacija
počela, pozvao iračkog predsednika Džalala Talabanija, koji je Kurd,
kako bi ga obavestio o tome.

U Ankari je tokom dana jedan visoki vojni izvor naveo da je više
hiljada turskih vojnika prešlo iračku granicu u potrazi za gerilcima,
dok je turska TV objavila da je između 3.000 i 10.000 vojnika ušlo u
Irak. Rojters prenosi reči neimenovanog vojnog zvaničnika da "turske
oružane snage pridaju veliki značaj iračkom teritorijalnom integritetu
i stabilnosti" i da će se "vratiti čim budu postigli svoje ciljeve".

Istovremeno, Bela kuća je ranije tokom dana saopštila da su SAD pozvale
Tursku da ograniči obim svojih vojnih operacija, pošto ih je Ankara
unapred upozorila o planovima napada na separatiste PKK u sevenom Iraku.

"Mi smo obavešteni i pozivamo tursku vladu da ograniči svoje operacije
na PKK, kao i dužinu trajanja tih operacija", naveo je zamenik
potparola Bele kuće Skot Stancel.

"Vojna akcija protiv kurdskih separatista nije baš najbolja vest', ocenio je zamenik američkog državnog sekretara Metju Briza.

On je dodao da je Vašington u potpunosti sarađivao sa Turskom i da je
obezbeđivao informacije o lokacijama kurdskih pobunjenika u severnom
Iraku od prošlog novembra, kako bi se omogućila precizna vazdušna
akcija u kojoj neće biti civilnih žrtava, ali da je "kopnena akcija za
njih novina".

Stručnjak za terorizam iz istrazivačkog centra TEPAV, Nihat Ali Ozkan
ocenio je da je cilj nove operacije da se vojska kurdskih pobunjenika
(PKK) stavi pod kontrolu i da nije reč o operaciji velikih razmera.

Turska, kao članica NATO smatra da po međunarodnom pravu može da
pokrene ovu akciju protiv pobunjenika koji se skrivaju u severnom
Iraku, a koji su izveli niz napada na turske vojne snage poslednjih
meseci.

Turska je proteklih godina pokrenula nekoliko većih vojnih akcija u
severnom Iraku protiv kurdskih pobunjenika koju SAD i Evropa smatraju
terorističkom organizacijom.

U akcijama vojske kurdskih pobunjenika (PKK) od 1984. godine poginulo je više od 40.000 ljudi.

(agencije/MONDO)

Ultimatum Kine tibetanskim demonstrantima

Kineske vlasti dale su ultimatum tibetanskim demonstrantima koji traže
nezavisnost da se predaju posle nereda u Lasi, tokom kojih je poginulo
najmanje deset ljudi u najtežim nemirima za poslednje dve decenije u
toj oblasti na jugu zemlje.

U Kini je ranije saopšteno da je u sukobima u regionalnoj prestonici
Lasi 10 ljudi izgorelo u požarima tokom nemira i pokazani su prvi
detaljniji televizijski snimci najtežih sukoba u najvećem gradu Tibeta
u poslednje dve decenije. Prema tvrdnjama tibetanske vlade u egzilu,
poginulo je čak 100 ljudi.

Peking je preporučio turistima da napuste prestonicu Tibeta, a osim
pešadije i pripadnika organa bezbednosti u oklopnim vozilima, ulice su
u subotu prazne, javljaju agencije.

Ultimatum Kine usledio je posle žestokih nereda, u vreme kada se
najmnogoljudija zemlja u svetu priprema za predstojeću letnju
olimpijadu u avgustu.

Provincijske vlasti Tibeta dale su demonstrantima rok do ponedeljka
uveče da se predaju. "Kriminalci koji to ne učine do roka biće oštro
kažnjeni u skladu sa zakonom", navedeno je na sajtu tibetanske vlade.

Nemačka novinska agencija DPA javila je da su vlasti rasporedile vojsku
i tenkove u Lasi. Peking negira novinske izveštaje po kojima je
policija u petak otvarala vatru na demostrante.

Istovremeno, tzv. tibetanska vlada u egzilu saopštila je da je u
sukobima vlasti i demonstranata, prema nepotvrđenim informacijama,
poginulo stotinak ljudi. "Imamo nepotvrđene informacije da je ubijeno
100 ljudi, a da je u Lasi uvedeno vanredno stanje", navedeno je u
saopštenju vlade čije je sedište u gradu Daramsala u severnoj Indiji,
prenela je nemačka agencija DPA.


"Sabotažu smislila klika dalaj lame"

Protesti u Lasi počeli su u ponedeljak povodom obeležavanja 49.
godišnjice tibetanske pobune protiv vladavine Narodne Republike Kine,
koju je tada ugušila vojska. Budistički monasi započeli su protest koji
se proširio na skoro sve manastire u gradu.

Kina je optužila sledbenike tibetanskog duhovnog vođe u egzilu, dalaj
lame, da su organizovali nerede uoči Olimpijade. Kako je prenela
kineska državna novinska agencija Sinhua, jedan zvaničnik tibetanske
vlade rekao je da ima dovoljno dokaza koji ukazuju da su sabotažu u
Lasi "smislili i organizovali" pripadnici klike dalaj lame.

Kineski predstavnik Organizacionog komiteta Olimpijskih igara (OIK) Sun
Veide izjavio je, međutim, da neredi u Tibetu neće uticati na planove
da za nekoliko nedelja bude proneta olimpijska vatra kroz ovaj udaljeni
planinski region na njenom putu za Peking.

Prema zapadnim medijima, dalaj lama u poslednje vreme traži suštinsku
autonomiju unutar NR Kine, ali njega u Pekingu optužuju da zagovara
separatizam.

Dibijaš Anand, stručnjak za Tibet sa univerzieteta Vestminster u
Londonu kazao je kako "Kina s pravom polaže pravo na Tibet." Po Anandu,
čije mišljenje prenosi britanska medijska kuća Bi-Bi-Si (BBC), "Kina se
iz strateških razloga, koji se tiču granice sa Indijom, nikada neće
odreći Tibeta."

No, postoji i jedan dublji razlog - Tibet je središte kineskih
nacionalnih osećanja. "Kinezi svoju zemlju jednostavno ne mogu da
zamisle bez Tibeta", zaključio je dr Anand.

(Tanjug/MONDO)

Ven: Kosovo povećalo strah Kine

27. mart 2008. 09:48:21


Izvor: Tanjug



BEČ, 27.marta (Tanjug) - Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova pojačalo je zabrinutost kineske vlade zbog protesta na Tibetu, ocenila je kineski advokat zaposlena u američkoj advokatskoj kancelariji u Londonu Ven Liao u autorskom tekstu objavljenom danas u bečkom dnevniku "Prese". "Nedavno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova povećalo je zabrinutost kineske vlade zbog protesta na Tibetu. Iako oni koji podržavaju kosovsku nezavisnost tvrde da ona ne predstavlja međunarodni presedan, kineske vlasti strahuju da će se dogoditi suprotno", ukazuje Ven Liao. Prema njenim rečima, kineske vlasti ništa ne zabrinjava više od dovođenja u pitanje jedinstva zemlje i ništa ih ne čini nervozinijim nego strah da bi se regionalni spor mogao proširiti i voditi ka nacionalnom raspadu, ako ne bude ubrzo okončan. Ona je podsetila da je u vezi Tajvana Zapad u prošlosti stalno isticao dve jasne tačke - nema nezavisnosti tog ostrva koje Kina smatra svojom teritorijom i nema nasilja od strane Kine. "Međutim, nakon nezavisnosti Kosova koja je proglašena protiv volje Srbije i bez sankcija UN ove tačke iz kineskog ugla postale su razvodnjene", naglasila je Ven i upozorila da "svet rizikuje mnogo ako po jednom pitanju, koje je nekada bilo jasno, sada dovodi do nejasnoća". Ona je podsetila da su pre 35 godina tadašnji kineski i američki lideri Ču En Laj i Ričard Niskon potpisali "Šangajski komunike" koji je utvrdio da postoji smao jedna Kina i da je Tajvan deo nje. "Ako Kini treba biti jasno stavljeno do znanja da se njeno jedinstvo neće dovesti u pitanje, onda mora da se iskaže jasna potvrda tog dogovora, posebno od strane SAD u svetlu njene uloge važnog zastupnika nezavisnosti Kosova", podvukla je ona. "Zapad nema nikakav interes da Tibetu ili Tajvanu pomogne da dobiju nezavisnost i težnje pojedinih Tibetanaca i Tajvanaca skrivaju opasnost da zbog loše procene budu stvorena trajna neprijateljstva", istakla je Ven

POGINUO MINISTAR I JOŠ 11 LJUDI U EKSPLOZIJI BOMBE U SRI LANKI


KOLOMBO
– U današnjoj eksploziji podmetnute bombe u Šri Lanki poginuo je
ministar saobraćaja Džedžraj Fernandopul i još 11 ljudi, a 50 je
ranjeno, javile su svetske novinske agencije.
Napad provinciji Gampahi dogodio se u toku ofanzive vojske na
uporišta Tamilskih tigrova u kojoj je najmanje 100 pobunjenika ubijeno
prošle nedelje, saopštila je armija te ostrvske države u Indijskom
okeanu.
Pripadnici Oslobodilačkih tigrova Tamilskog ilama (LTTE) u prošlosti
su uzvraćali na takve akcije vojske bombaškim napadima na glavni grad
Kolombo, kao i na jug zemlje koji je relativno miran u odnosu na
severoistočni deo gde su uporišta pobunjenika, preneo je Rojters.
Ministar saobraćaja je obilazio provinciju Gampahi u kojoj su inače česte terorističke akcije LTTE.
Predsednik Mahinda Radžapaksa osudio je ubistvo okrivljujući za
njega LTTE, ali je istakao da to neće oslabiti rešenost vlade da
suzbije terorizam.
Pripadnici LTTE, koji najčešće negiraju umešanost u napade, do sada nisu komentarisali najnovije ubistvo.


Tanjug

Na Tibetu pripreman ustanak





Secesionisti imali plan da
17. marta pretvore nemire u ustanak i izazovu opštu krizu u Kini pred
Olimpijadu – tvrdi Ministarstvo javne bezbednosti u Pekingu






Tibetanske
secesionističke organizacije u emigraciji, koje su imale svoja uporišta
u podzemnoj obaveštajnoj mreži na Tibetu, trebalo je da po razrađenom
planu i uputstvima dalaj-lame, a uz političku podršku sa strane, 17.
marta pretvore nemire na krovu sveta u masovni ustanak Tibetanaca i
tako izazovu opštu krizu u Kini pred Olimpijadu, ali je pokušaj
osujećen energičnom akcijom kineske policije – saopštilo je
Ministarstvo javne bezbednosti u Pekingu.
Nemiri na Tibetu, koji su počeli 10. marta, a dosegli vrhunac četiri
dana kasnije, nisu bili „ni izolovani, ni slučajni”, nego dobro
planirani od strane „Ustaničkog pokreta tibetanskog naroda”, dosad
nepominjane separatističke organizacije emigranata sa Tibeta, koja je u
novembru prošle godine osnovana u SAD ujedinjenjem pet-šest
emigrantskih asocijacija pod nadzorom dalaj-lame – tvrdi Vu Heping,
predstavnik za štampu Ministarstva javne bezbednosti Kine. Pre toga, na
skupu ovih organizacija u Briselu, bio je sačinjen strateški plan za
sabotiranje Olimpijade u Pekingu.
On je objasnio, pozivajući se na izjave neidentifikovanih izgrednika
koje je policija uhapsila u toku gušenja protesta, da ima „dovoljno
dokaza” koji potvrđuju kako ključnu ulogu dalaj-lame „u planiranju,
organizovanju i podsticanju nemira” tako i postojanje plana za
subverzivne akcije „eskadrona smrti”, sastavljenih od terorista
samoubica, za vreme Olimpijade u Pekingu. Policija je otkrila da su
monasi u nekim lamaističkim manastirima na Tibetu imali znatne zalihe
oružja i municije i dosad je zaplenila 176 pušaka, preko 3,5 tone
eksploziva i 19.000 štapova dinamita. Glavnina oružja i municije
ilegalno je donesena iz Indije, gde živi velika zajednica izbeglica.
Takođe je saopšteno da su uhapšene ključne ličnosti koje su, po
uputstvima iz dalaj-laminog štaba, rukovodile tajnom obaveštajnom
mrežom na Tibetu. Jedan uhapšeni monah je priznao u istrazi da je za tu
mrežu vrbovao dvanaest ljudi i da je u komuniciranju preko Interneta i
u programu Glasa Amerike na tibetanskom korišćen šifrovani jezik.
Dalaj-lama je bio „ujak”, zabranjena zastava Tibeta „suknja”, a
učesnici „Marša na Tibet”, koji je za „dan ustanka”, 17. mart, trebalo
da stignu u Lasu, nazivani su „gostima”. Svetu su upućene parole:
„Tibet i Kina su dve različite zemlje” i „Kina nije dostojna da bude
domaćin Olimpijade dok ne reši problem Tibeta”.
Organizator nemira
Prvi put je otkriveno da grupacije koje se zalažu za nezavisnost
Tibeta, inače javno posvećene dalaj-laminom učenju o nenasilnoj borbi,
ne zaziru od samoubilačkih akcija kakve primenjuju islamski teroristi.
„Prema našem saznanju, sledeći plan snaga koje se zalažu za nezavisnost
Tibeta jeste da organizuju nasilne napade – ističe predstavnik
Ministarstva javne bezbednosti. – Oni tvrde da ih od toga neće
odvratiti ni krvoproliće ni žrtve.”
Dosad je bilo poznato da jedino „Tibetanski omladinski kongres”,
osnovan prošle godine među izbeglicama u Indiji, odbija nenasilne
metode borbe i da se zalaže, u velikoj meri i pod uticajem raznih
militantnih pokreta u muslimanskom svetu, čak za oružane gerilske
akcije protiv vlasti na Tibetu. U praksi, međutim, takvih akcija nije
bilo.
„Ustanički pokret tibetanskog naroda” – koji je sada identifikovan
kao inspirator i organizator nemira, po nalogu dalaj-lame, uporno
ponavljaju Kinezi, da se ne bi možda stekao utisak da Peking za to
posredno okrivljuje i neke vodeće zapadne sile, u prvom redu SAD –
sačinjavaju, uz već pomenuti „Tibetanski omladinski kongres”, još
„Studenti za slobodan Tibet”, „Nacionalna demokratska partija Tibeta”,
„Tibetanska organizacija pisaca”, „Međunarodna mreža za podršku Tibetu”
i „Udruženje žena Tibeta”.
Rukovodstvo pokreta, tesno povezano sa „vladom u egzilu” dalaj-lame,
procenilo je da mu se „ukazala poslednja šansa” da se upravo sada
oglasi sa zahtevima za samostalnost Tibeta. Svoj strateški plan je
povezalo sa Olimpijadom, jer je Kina zbog nje u žiži svetske javnosti.
Polazilo se i od toga da će „Amnesti internešenel” insistirati da Kina,
upravo zbog Olimpijade, pokaže viši stepen uvažavanja ljudskih prava,
posebno na Tibetu. Glavni je zahtev pokreta, kako stoji u deklaracijama
iz novembra prošle i januara ove godine, da se „dalaj-lami dozvoli
povratak na Tibet i da Kinezi odu s Tibeta, pošto pre toga oslobode
političke zatvorenike”.
Akcioni plan
Inače, akcioni plan separatista – prema nalazima kineske policije
nakon gušenja demonstracija – predviđao je početak nemira za 10. maj,
na godišnjicu pobune na Tibetu 1959. To je u instrukcijama organizatora
trebalo da bude „velika prekretnica u istoriji borbe Tibeta za
slobodu”. Posle nemira, iz dana u dan sve razornijih – da bi i kineska
policija morala da bude sve surovija – trebalo je da bukne ustanak.
Mnogo šta je išlo po planu, osim samog ustanka. Kineska policija i
vojska su brže, već 14. marta, ugušile nemire nego što su organizatori
to predviđali – proizilazi iz objašnjenja Ministarstva javne
bezbednosti.
„Vlada” dalaj-lame je demantovala optužbe iz Pekinga. Bela kuća je
uzela u odbranu dalaj-lamu kao „čoveka mira”, uverena da se on jedino
zalaže za uspostavljanje miroljubivog dijaloga sa Pekingom. Kineska
štampa tvrdi da je tibetanski duhovni poglavar „političar, a ne monah”
i da je „đavo sa ljudskim likom i srcem zveri”. „Amnesti internešenel”
optužuje Kinu da je Olimpijadu uzela kao povod za dodatne represije. A
Nju Delhi upozorava: dalaj-lami će se i dalje ukazivati gostoprimstvo,
„ali se neće dopustiti nikakve političke akcije koje bi mogle naneti
štetu odnosima između Indije i Kine”.
Ako su Kinezi prenaglasili opasnost od ustanka, učinili su to da slične pokušaje ometu na duži rok.




Dragoslav Rančić

ABHAZIJA PONOVO ODBACILA SAKAŠVILIJEVE PREDLOGE

MOSKVA/TBILISI – Drugi put za nepunih mesec dana gruzijski predsednik Mihail Sakašvili ponudio je Abhaziji najširu autonomiju u okviru Gruzije, što su predstavnici odcepljene teritorije danas ponovo odbacili.
Abhazija neće razmatrati predloge Tbilisija, izjavio je šef diplomatije nepriznate države Sergej Šamba, dodajući da vlast u glavnom gradu Suhumiju „nikada ne namerava da razmatra to pitanje”.
Šamba je ponovio da će pregovarački proces biti moguće obnoviti tek kada Gruzija ispuni preuzete obaveze, pre svega kada povuče vojsku iz gornjih delova Kodorskog klanca, i dodao da će to biti pregovori o uspostavljanju „dobrosusedskih međudržavnih odnosa”.
Predsednik Sakašvili je juče naložio vladi da razradi plan za realizaciju njegovih inicijativa, obnarodovanih prvi put 28. marta, kada su Abhaziji predloženi široki federalizam i garancije za bezbedan i miran razvoj u okviru jedinstvene države.
Sakašvilijevi predlozi podrazumevaju učešće predstavnika Abhazije u svim centralnim organima vlasti, davanje potpredsedničkog mesta predstavniku Abhazije, pravo veta na bilo koje odluke koje se tiču ustava Abhazije, pravnog statusa u okviru Gruzije i pitanja koja su životno važna za stanovnike Abhazije.
Takođe, Abhaziji se nudi stvaranje zone slobodne trgovine i jedinstven carinski prostor u okvirima međunarodno priznatih granica Gruzije, uz maksimalnu autonomiju te službe u Abhaziji.
Predlozi predsednika Gruzije usledili su nedugo pošto je ruska Duma predložila vladi i predsedniku da razmotre mogućnost priznanja te autonomne republike otcepljene od Gruzije.
Abhazija je posle raspada ŠSR proglasila nezavisnost i traži priznanje od završetka sukoba 30. avgusta 1993, kada su vlasti u Tbilisiju izgubile kontrolu nad tim delom zemlje.
U Abhaziji se trenutno nalaze mirovne snage Zajednice Nezavisnih Država i monitoring misija Ujedinjenih nacija.
Nezavisnost Abhazije do sada nije priznala nijedna država.

Tanjug