Separatizam u svetu - Svi imaju ''KiM''

Sudjenje teroristima u Crnoj Gori od 14. maja

Sudjenje grupi od 18 Albanaca, optuženih za pripremu terorištičkih napada u Crnoj Gori radi izazivanja rata, počeće 14. maja u Višem sudu u Podorici, najavljeno je iz tog suda.

Grupa, u kojoj je pet američkih državljana, optužena je da je planirala da izazove oružanu pobunu i započne rat u Crnoj Gori radi stvaranja samostalne regije naseljene Albancima u okviru države, s posebnim statusom suprotnim ustavnom uredjenju Crne Gore.

Optužnica specijalnog tužioca za organizovani kriminal Stojanke Radović tereti ih da su, uz pomoć pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), prokrijumčarili oružje sa Kosova i organizovali prvi napad, u izbornoj noći 11. septembra , na jedan verski objekat u Malesiji. Uhapšeni su dan pre izbora 10. septembra.

Optuženi su Vaselj Dedvukaj, Djon Ljucaj, Djon Dedvukaj, braća Anton i Viktor Siništaj, Zef Beriša, Sokolj i Djordje Ivanović, Viktor Drešaj, Pjetar, Djon, Rok i Kolja Dedvukaj, Nikola Ljekočević, Marko Ivanović, Vaso Koljčević i Maljota Bojović.

Prema optužnici, Vaselj Dedvukaj i Doda Ljucaj, američki državljani albanskog porekla, preko Djona Dedvukaja, ali i neposredno, sredinom 2004. i 2005. godine, smišljeno su podstakli Antona Siništaja da na teritoriji Crne Gore stvori albansko udruženje koje je pripremalo terorizam i oružanu pobunu. Oni su obećali finansijsku podršku udruženja iz Detroita, a vojnu, u ljudstvu i naoružanju sa Kosova, iz redova OVK.

Jedan optuženih za planiranje terorističkih napada na Crnu Goru, američki državljanin Doda Z. Ljucaj (55) uhapšen je 9. decembra prošle godine na bečkom aerodromu, ali još nije izručen Crnoj Gori.

(Tanjug)

Makedonija strahuje od rešenja za Kosovo

Makedonski predsednik Branko Crvenkovski ne isključuje mogućnost da bi bilo koje rešenje budućeg statusa Kosova i Metohijeo moglo ohrabriti radikalne snage u njegovoj zemlji, piše u sredu bečki dnevnik "Kurir".

Crvenkovski smatra da bi podela Kosova duž etničke granice bila "nešto najgore" što se može dogoditi, piše bečki list u reportaži o aktelnoj situaciji u Makedoniji u kojoj, kako se navodi, mnogi strahuju da bi se tamnošnja rastuća albanska manjina dugoročno mogla otcepiti.

Proces pomirenja slovenskog i albanskog stanovništva u Makedoniji je veoma krhk, ocenjuje dalje list, navodeći da se u prostoriji za razgovore u najvećoj partiji makedonskih Albanaca DUI nalazi pet zastava jedna pored druge - zastave NATO, EU, SAD, Albanije i stranačka, ali da nedostaje zastava Mekedonije.

"To je puka slučajnost. Nju koristimo trenutno u jednoj drugoj prostoriji", izjavio je lider DUI Ali Ahmeti austrijskim novinarima u Tetovu.

"Kurir" prenosi da u školama Makedonci ne žele da uče albanski, da u Strugi makedonska i albanska deca ne pohadjaju školu u isto vreme. "Ovo su samo dve epizode koje pokazuju koliko je ovoj multikulturalnoj zemlji i posle 16 godina od sticanja nezavisnosti, teško da razvije zajednički identitet", naglašava "Kurir".

List ocenjuje da je medjunarodna zajednica prisilila dve strane na sklapanje mirovnog sporazuma kojim je sprečen gradjanski rat 2001.godine.

List dodaje da je broj Albanaca u administraciji, policiji i vojsci značajno porastao, da je legalizovan univerzitet u Tetovu, dozvoljeno je podizanje albanske zastave, a decentralizacija obezbedjuje opštinama sa albanskom većinom autonomiju i dozvoljava korišćenje albanskog jezika.

"Ti napreci su podstakli više život jednih pored drugih, a manje zajednički život, a škakljivi proces pomirenja, koji je preduslov za članstvo u EU i NATO, je trenutno ugrožen. DUI bojkotuje nedeljama skupštinu", prenosi "Kurir", dodajući da uskoro treba da počne i sudjenje četvorici Albanaca zbog oružane pobune 2001.

Crvenkovski ima poverenja u kurs pomirenja i lojalnost makedonskih Albanaca. "Oni mogu, kao prvi Albanci ući u EU i NATO, mnogo brže nego što je tomoguće kosovskim Albancima", poručio je on.

List prenosi i da se svi makedonski političari nadaju što bržem i jasnom rešenju o statusu susednog Kosova.

(Tanjug)

Škotski nacionalisti, kojima je glavni cilj odcjepljenje Škotske od Velike Britanije, postali su najjača stranka u škotskom parlamentu nakon objavljivanja službenih rezultata lokalnih izbora

Time je Škotska nacionalna stranka prekinula 50-godišnju vladavinu laburista u Škotskoj.

'Ovo je povijesni trenutak', rekao je čelnik škotskih nacionalista Alex Salmond. Škotska nacionalna stranka obećala je da će za tri godine u Škotskoj održati referendum o nezavisnosti.

Porazom laburista u Škotskoj Tony Blair, koji je najavio da će se sljedeći tjedan povući s mjesta predsjednika Laburističke stranke, svojem je vjerojatnom nasljedniku, sadašnjem ministru financija Gordonu Brownu, ostavio još jedan veliki problem.

Ajmooooooo škotiiiiiii.......
Možda sad englezi proglase SRAO sjevernu Škotsku

"Jedna Kina Srbiju spasava"

Crtači "Atlasa Azije" i "Atlasa sveta", koji su se pojavili na srpskom tržištu, zamalo su izazvali diplomatski incident, jer je u njima kineska provincija Tajvan predstavljena kao nezavisna država.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je u četvrtak reagovalo saopštenjem poručujući da "Srbija podržava politiku jedne Kine, koja podrazumeva Tajvan kao deo Kine".

"Ministarstvo spoljnih poslova Srbije naglašava da je zvanični stav Republike Srbije da podržava politku jedne Kine, koja podrazumeva Tajvan kao sastavni deo NR Kine, da ne priznaje državnost Tajvana, a Vladu NR Kine smatra jedinom kineskom vladom", navodi se u saopštenju i dodaje da Srbija podržava mirno prisajedinjenje Tajvana matici.

Pritom je naglašeno da Srbija i Kina tradicionalno imaju bliske i prijateljske odnose i da zajednički rade na njihovom svestranom unapredjenju, na bilateralnom i multilateralnom planu.

(MONDO)

Turska gomila trupe prema Iraku
Petak, 1. jun 2007. 12:57

Turske trupe su u četvrtak uveče, sukobu na jugoistoku zemlje, ubile dva kurdska pobunjenika, čime je ukupan broj ubijenih gerilaca u ovonedeljnim sukobima dostigao 16 lica, saopštila je kancelarija guvernera.

Sukob, koji je izbio blizu grada Tundželi, samo je jedan od nekoliko napada koji je turska vojska pokrenula protiv separatističkih pobunjenika koji prelaze iz severnog Iraka u Tursku i napadaju odredjene ciljeve, prenela je agencija AP.

Turska vojska je uputila pojačanja na granici s Irakom, saopštivši da je u pitanju rutinsko ojačavanje granice kako bi se sprečili ulasci kurdskih pobunjenika na njenu teritoriju. To pitanje je, medjutim, deo debate da li turska vojska treba da pokrene prekograničnu operaciju u gonjenju kurdskih pobunjenika stacioniranih u Iraku.

General Jašar Bujukanit je juče izjavio novinarima da je njegova vojska spremna da napadne kurdske gerilce u prekograničnoj ofanzivi i da čeka da vlada odobri taj nepad, što bi, medjutim, ugrozilo odnose Turske i SAD.

Turska je pre deset godina izvela najveću vojnu akciju u Iraku u proterivanju pripadnika zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK), podsetila je agencija.

Amerika se protivi turskoj vojnoj intervenciji u severnom delu Iraka, u strahu da bi to moglo da destabilizuje najmirniji deo ratom zahvaćene zemlje.

U borbama za autonomiju koje je PKK počeo 1984. godine dosad je stradalo više od 30 vojnika, gerilaca i civila.

(Tanjug)

Južna Osetija i Abhazija traže nezavisnost


Predsednici Južne Osetije i Abhazije, Eduard Kakojti i Sergej Bagapš, zatražili su danas od Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija da doprinesu priznavanju nezavisnosti tih autonomija otcepljenih od Gruzije, ističući da imaju više političko-pravnih osnova na to od Kosova i Metohije. „U ime naroda Abhazije i Južne Osetije obraćamo se pozvom UN, Zajednici Nezavisnih Država, OEBS-u i Savetu Evrope, da preseče ´gordijev čvor´ dugotrajnih konflikata i doprinesu priznanju nezavisnosti naših država”, ističe se u zajedničkoj izjavi dvojice lidera nepriznatih republika koje su predstavili u Moskvi. U tekstu upućenom generalnom sekretara UN Ban Ki-munu, predsedavajućem ZND Nursultanu Nazarbajevu, predsedavajućem OEBS-a Migelu Anhelu Moratinosu i generalnom sekretaru SE Teriju Dejvisu, ističe se da narodi Abhzazije „pažljivo prate događaje oko Kosova”. U slučaju otcepljenja te pokrajine od Srbije i priznanja njene nezavisnosti, pojaviće se ubedljiv dokaz da se „rešenje međunacionalnih konflikata ne zasniva samo na principu teritorijalne celovitosti država”.
„U slučaju ´kosovskog presedana´, mi ćemo još odlučnije zahtevati poštovanje jedinstvenih standarda i pristupa istim konfliktim situacijama”, istaknuto je u izjavi Kakojtija i Bagapša.
„Abhazija i Južna Osetija nemaju manje osnova da postave pitanje svog samoopredeljenja od Kosova”, istakli su lideri nepriznatih republika Gruzije, dodajući da su njihovi narodi na referendumima (1999. i 1992. i 2006) potvrdili apsolutnom većinom da su za odvajanje od te bivše sovjetske republike.
Na zajedničkoj pres konferenciji Kakojti je pozvao Tbilisi da što pre priznaju nezavisnost dve autonomije, jer će tako brže biti i poboljšana situacija u regionu.
Paralelu „zamrznutih konflikata” na postsovjetskom prostoru ponovo je povukao ruski predsednik Vladimir Putin, upozorivši da bi primena principa samoopredeljenja u slučaju Kosova podstakla negativne procese.
„Sa čim ćemo se mi u Rusiji suočiti? Biće nam teško da objasnimo malim narodima Severnog Kavkaza, zašto je u jednom delu Evrope nekom narodu takvo pravo dato, ali njima na Kavkazu, zbog nečega, nije”, rekao je Putin u današnjem intervjuu novinarima iz zemalja Grupe osam.
„Kako da objasnimo Osetinima zašto su oni ljudi drugog reda u Evropi? Zašto je Albancima dozvoljeno da se tako ponašaju, a Osetinima, recimo, nije? Nemoguće je to objasniti”, istakao je ruski predsednik, odbacujući „jedinstvenost” slučaja Kosova.
„Izjave naših partnera o tome da kosovski slučaj ima jedinstveni karakter, nisu uverljive za nas. Nema nikakvih argumenata koji bi govorili da se kosovski slučaj nečim razlikuje od situacije u Južnoj Osetiji, Abhaziji ili u Pridnjestrovlju”, naveo je Putin.
On je objasnio da se u jednom slučaju raspala jugoslovenska, a u drugom sovjetska komunistička imperija. „U jednom slučaju je bio etnički konflikt i u svim drugim slučajevima bio je etnički konflikt. I tu i tamo je bio rat...žrtve....zločinci i žrtve tih zločina. Južna Osetija, Abhazija i Pridnjestrovlje već 15 godina se ponašaju kao nezavisne države. Tamo su izabrani parlamenti, predsednici, doneti su ustavi. Nikakve razlike nema”, istakao je ruski predsednik.
„Zato je za nas neshvatljivo zašto treba da podržavamo jedan princip na jednom mestu Evrope, a drugim principima da se rukovodimo u drugim delovima Evrope”, rekao je on, upozorivši da priznavanje prava na samoopredeljenje za Kosovu podstiče separatističke pokrete i u samoj Evropi. (Tanjug)

ETA prekida primirje i najavljuje nove napade

Baskijska separatistička grupacija ETA objavila je prekid trajnog primirja, optuživši špansku vladu za "progon, a ne spremnost na pregovore", prenosi AFP.

"Ni minimalni uslovi za pregovore sa socijalističkom vladom Španije nisu ispunjeni" navedeno je u saopštenju ETA, poslatom baskijskoj novini "Beria".

Organizacija će od srede početi "proces odbrane Euskal Erije svim raspoloživim sredstvima".

ETA je u decembru prekršila primirje napadom na parking madridskog aerodroma, u kojem je poginulo dvoje državljana Ekvadora.

Tokom četrdesetogodišnje borbe za nezavisnost Baskije, organizacija je usmrtila ukupno 819 ljudi.

Španske vlasti su saopštile da se pripremaju za reakcije na eventualni novi teroristički napad.

"Svesni smo da će ETA uskoro napasti, ali se nadamo da će to biti incident bez žrtava. Moguće je da samo žele svetu da pokažu da su u stanju za velike operacije" prenosi "El pais".

Proteklih meseci, Udruženje žrtava napada i konzervativna Narodna partija organizovali su velike demonstracije protiv pregovora sa baskijskim separatistima.

(MONDO)

Pazite, Kosmet otvara Pandorinu kutij



ISTANBUL - Zvanična Srbija upozorila je juče, na 15. samitu Organizacije crnomorske ekonomske saradnje u Istanbulu, da bi davanje nezavisnosti našoj pokrajini, bio opasan presedan, pošto bi Kosmet otvorio "Pandorinu kutiju" etničkih problema, javljaju agencije.
- Mnogo je Kosmeta u Crnomorskom regionu, svaka od zemalja ima slične probleme, a Kosmet je prvi problem koji se nalazi pred SB UN - istakao je srpski predsednik turskom kolegi Ahmetu Nedžetu Sezeru i naglasio da Srbija nikada neće prihvatiti nezavisan Kosmet.
A šef diplomatije Vuk Jeremić istakao je da bi nametnuta nezavisnost i jednostrano priznanje Kosova, ne samo protiv volje Srbije, već i bez rezolucije SB UN, stvorili opasan presedan, koji bi mogao da dovede do menjanja granica i drugih država.
- Nametnuta nezavisnost snažno bi uzdrmala same temelje međunarodnog poretka, oličenog u suverenosti svake države. Pandorina kutija etničkih problema mogla bi da se otvori širom sveta, postojeći konflikti bi mogli da eskaliraju, zamrznuti bi ponovo počeli, a otvorili bi se i neki novi - upozorio je Jeremić.
On je ponovio i da Srbija predlaže kompromis, koji bi zadovoljio interese obe strane.
- Niko ne sme da potceni sposobnost i spremnost Srbije da postigne istorijsko i kompromisno rešenje - kazao je Jeremić.

Turska traži objašnjenje od SAD o naoružavanju Kurda


Autor: Tanjug | 14.07.2007. - 17:09


Turske vlasti zatražile su od Vašingtona da objasni tvrdnje o navodnom snabdevanju kurdskih ekstremista u Iraku američkim oružjem, rekao je šef turske diplomatije Abdulah Gul za današnje izdanje turskih dnevnih listova.
Dvojica kurdskih pobunjenika koji su se predali turskim snagama, ispričali su da su videli dva američka vojna vozila kako dovoze naoružanje u logore kurdskih ekstremista na severu Iraka. Tvrdnje dvojice zarobljenih kurdskih pobunjenika, članova Kurdistanske radničke partije (PKK), zabranjene u Turskoj, objavila je turska vojska na jednom video-snimku, prenela je američka novinska agencija „Asošijetid pres”.
Šef turske diplomatije Gul izjavio je dnevnim listovima „Milijet” i „Radikal” da je američki ambasador Ros Vilson pozvan u Ministarstvo inostranih poslova u Ankari da objasni tvrdnje kurdskih pobunjenika.
Ambasador Vilson je, prema izjavi turskog ministra spoljnih poslova, tada izjavio da je nemoguće da SAD dopremaju oružje PKK, ali i da će dodatno zatražiti objašnjenje administracije u Vašingtonu.

UN odbacile zahtev Tajvana za prijem
Utorak, 24. jul 2007. 10:40

Ujedinjene nacije su odbacile zahtev Tajvana da postane član svetske organizacije, uz obrazloženje da se pridržavaju politike "jedne Kine" i da zvanično priznaju samo vladu u Pekingu.

Ured UN za pravna pitanja odbacio je 15. molbu Tajvana za prijem u UN od 1971. godine, navedeno je na veb sajtu UN.

Kina i Tajvan su se odvojili posle gradjanskog rata 1949. godine, a Tajvan je do 1971. imao mesto u UN. Te godine je, medjutim, usvojena rezolucija kojom je Peking proglašen jedinim zvaničnim predstavnikom Kine i Tajvana, koji su priznati kao jedan entitet, a Tajvan je izgubio pravo na sedište u UN.

"Rezolucijom je definisano da UN sprovode politiku 'jedne Kine'", navedeno je na sajtu UN.

Portparol tajvanskog Ministarstva spoljnih poslova Dejvid Vang izrazio je žaljenje zbog takve odluke UN.

"Žalimo zbog toga što su UN odbacile zahtev Tajvana iz političkih razloga", rekao je on, dodajući da bi rezolucija iz 1971. godine trebalo da bude revidirana "pošto nije uspela da reši pitanje prava tajvanskog naroda na svog zastupnika."

Ostrvo je 19. jula podnelo zahtev za prijem u članstvo UN, u skladu s politikom predsednika Tajvana Čena Šui-bjana, koji se zalaže za zvanično proglašenje nezavisnosti.

Čen je u junu najavio da namerava da sazove referendum na kojem bi se stanovnici Tajvana izjasnili o nezavisnosti ostrva, čime bi, praktično, održali zahtev za ulazak u UN.

Čenov portparol Dejvid Li izjavio je danas da odluka UN neće uticati na plan o održavanju referenduma.
"Ulazak u UN je glavni cilj Tajvana. Referendum će nam omogućiti da se naš glas čuje u svetu", rekao je on.

Peking je osudio zahtev Tajpeja, a osudi su se pridružile i Sjedinjene Američke Države, koje se pridržavaju politike "jedne Kine", mada nikad nisu eksplicitno navele da priznaju Tajvan kao deo teritorije Kine.

(Tanjug)

Virus separatizma zarazio planetu


U svetu danas postoji toliko pokreta za nezavisnost i otcepljenje da deluje kao da je „virus” separatizma zahvatio planetu, pišu današnje „Večernje novosti”. Prema beogradskom dnevniku, trenutno postoji 320 aktivnih pokreta za nezavisnost različitog intenziteta, što je više od ukupnog broja zemalja u svetu. Samo u Evropi ima dvadesetak pokreta koji se bore za nezavisnost, a najpoznatiji je u Baskiji, koji nastoji da tu pokrajinu odvoji od Španije. Probleme, pored Francuske, Velike Britanije i Italije, ima čak i zemlja u kojoj je sedište Evropske unije, Belgija koja teško može da pomiri aspiracije, Flamanaca koji žele da se odvoje od Valonaca i stvore sopstvenu državu, naveo je list. Dalje na istoku Kontinenta su nove nezavisne države, bivše članice Sovjetskog Saveza - Moldavija, Gruzija, Azerbejdžan i Ukrajina - svaka sa svojim separatistima.
Devet godina posle invazije Turske na Kipar, Turska Republika Severni Kipar 1983. proglasila je nezavisnost. Međutim, Turska, sa svoje strane, vodi dugogodišnju borbu protiv separatističkih težnji kurdskog stanovništva na istoku zemlje, koje živi rasejano i po okolnim zemljama, Iranu, Iraku i Siriji, gajeći vekovnu težnju za nezavisnošću i stvaranjem kurdske države.
U najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, Narodnoj Republici Kini, postoji nekoliko pokreta za otcepljenje, u Indiji najveća oblast sa još nerešenim sukobima je Kašmir, na Šri Lanki se već skoro 30. godina vodi borba između vlade i „tamilskih tigrova” na severu zemlje, koji žele samostalnu državu Tamilski Elam.
U Africi, navode dalje „Novosti”, žive mnogobrojna plemena koja listom žele ili da se odvoje ili da se pripoje drugoj zemlji.
Na američkom kontinentu je za sada je najpoznatiji slučaj kanadske provincije Kvebek u kojoj su dva puta održani referendumi, na kojima je odbačen projekat za suverenitet.
Međutim, kanadska skupština je potvrdila 2006. da Kvebečani čine „jedinstvenu naciju u okviru Kanade.”
Pripadnici ovih pokreta pažljivo prate proces rešavanja statusa Kosova i Metohije, ma koliko zagovornici nezavisnosti južne srpske pokrajine tvrdili da je to jedinstven slučaj.
„Novosti” zaključuju kako većina separatrističkih pokreta u svetu vodi borbu duže nego kosmetski Albanci. (Tanjug)

Ispaljene dve granate na zgradu makedonske vlade


Portparol makedonske vlade Ivica Bocevski saopštio je na konferenciji za novinare u Skoplju da je „noćas zgrada makedonske vlade bila cilj terorističkog napada”. Na tu zgradu su prošle noći, 30 minuta po ponoći, ispaljena dva projektila (tromblonske mine). Jedan od njih pao je na suprotnu stranu zgrade kod japanskog konzulata a drugi na stotinak metara u blizini benzinske pumpe Makpetrola, rekao je on. U napadu nije bilo povređenih, naveo je Bocevski. Portparol MUP-a Makedonije Ivo Kotevski potvrdio je da su ispaljeni projektili ali i da policija ispituje da li je njihov cilj bila zgrada makedonske vlade. U MUP-u saopštavaju da su od noćas sve državne institucije sa pojačanim policijskim obezbeđenjem. Na zgradu makedonske vlade 2003. godine ispaljena je granata iz ručnog bacača. U tom napadu nije bilo povređenih. (Beta)

Škotska na putu ka nezavisnosti

Autor: E.B. | 15.08.2007 - 08:05

Prvi ministar Škotske Aleks Salmond izložio je predloge za nezavisnost koji je sastavila njegova Škotska nacionalna partija.

Govoreći tim povodom u Edinburgu, Salmond je rekao da želi da se razgovori o budućnosti Škotske vode u čitavoj zemlji, kao i da će tražiti pažnju svakog Škotlanđanina.
On je dodao i da je prošlo vreme, kako je rekao, „vladavine sa visokih mesta nad poslušnim stanovništvom“.
Predlozi Salmondove stranke sadrže nacrte zakona koji će, ako budu usvojeni, dovesti do referenduma o škotskoj nezavisnosti.
Najveće opozicione partije u škotskom parlamentu kritikovale su Salmondovu izjavu.
Premijer Gordon Braun, i sam Škotlanđanin, oštro se protivi nezavisnosti Škotske.
Analitičari ocenjuju da se, ukoliko i dođe do referenduma, to svakako neće dogoditi pre 2010. godine, kao i da bi na glasačkom listiću pored nezavisnosti mogle da budu ponuđene „i druge opcije“.

Biver: RS za deset godina nezavisna
Subota, 18. avgust 2007. 12:48

Britanski vojno-politički komentator Pol Biver tvrdi da Republika Srpska (RS) ima velike šanse da u narednih deset godina postane nezavisna država.

Biver u intervjuu za dnevnik "Pres RS" ocenjuje da će na ovu odluku uticati i odluka o nezavisnosti Kosova i dodao da će medjunarodnoj zajednici biti veoma teško da RS ne dozvoli nezavisnost ukoliko to isto dozvoli Kosovu.

Biver kaže da svoj novac stavlja na premijera RS Milorada Dodika koji se sa šefom diplomatije BiH Svenom Alkalajem kladio u nezavisnost RS.

"Problem RS je što veliki broj ljudi u svetu veruje da je rezultat gradjanskog rata koji je vodio Slobodan Milošević. Svet oseća da bi ta nezavisnost bila nagrada i opravdanje za Miloševićeve poteze devedesetih", tvrdi Biver.

Komentarišući pokušaje poglavara Islamske zajednice da kreiraju politiku BiH, Biver je rekao da je u mnogim zemljama slična situacija, ali da je nemoguće da BiH ikada postane radikalna islamska država.

On je istakao da je "teško moguće" da će bošnjački političari pokušati da od RS naprave islamsku državu, jer su državne vlasti pod kontrolom UN i EU.

Biver ne veruje da će u BiH ponovo doći do rata i ističe da se nada će se situacija rešavati mirnim putem.

(MONDO)

Belgija u krizi


Na drugom kraju Evrope, na skoro isti način kao i u Srbiji, vode se polemike o otcepljenju dela teritorije. Tri meseca posle održavanja parlamentarnih izbora, Belgija nema vladu i preti joj raspisivanje referenduma o otcepljenju jednog dela teritorije. Za referendum se zalažu Flamanci jer, kako tvrde, Valonci ne žele da prihvate nijedan njihov predlog za formiranje nove vlade. Skoro 100 dana Belgija je blokirana zbog jedne od najvećih političkih kriza u toj zemlji. Danima se u belgijskom parlamentu vodi debata o otcepljenju jednog dela teritorije zemlje, na čemu insistiraju nacionalističke flamanske stranke. Oni od države traže više novca iz budžeta, ali i veću autonomiju u donošenju odluka. „Ukoliko je potrebno, trebalo bi da, kao flamanska vlada i flamanski parlament, uzmemo budućnost našeg naroda i nacije u naše, flamanske ruke”, kaže Filip Devinter iz Stranke za zaštitu interesa Flamanaca.
„Nećemo više moliti i preklinjati, već ćemo napokon da se borimo za naše interese. Ako oni koji govore drugim jezikom odbiju da priznaju rezultat, moramo da odlučno izaberemo nezavisnost Flamanaca”, rekao je on.
I dok Flamanci tvrde da oni, kao bogatiji deo države, finansiraju ostatak zemlje, predstavnici stanaka koji se zalažu za jedinstvenu Belgiju smatraju da je zahtev njihovih neistomišljenika samo ostrašćeni pritisak za rasturanje zemlje.
„Većina Belgijanaca od juga do severa i ka centru, levih i desnih političkih snaga, podržava jedinstvenu Belgiju”, kaže Mikel Brejdel de Greninge iz udruženja Za jedinstvenu Belgiju.
„Jedino ekstremističke partije žive od tog iskorišćavanja konflikata u zajednici”, kaže on.
„Onda kada dobiju medijski prostor, počinje sistematsko pranje mozga. Ovde smo da pokažemo da smo ponosni što smo Belgijanci i da smo deo jedinstvene zemlje”, kaže on.
Belgija je podeljena na dva govorna područja: 6,5 miliona stanovnika govori flamanski, a četiri miliona francuski jezik.
Stranka za zaštitu flamanskih interesa odavno priželjkuje nezavisnost tog dela zemlje. Poslednjih godina, postala je druga po veličini u flamanskom delu Belgije i radikalizovala je umerene flamanske partije. (B92)

Turska priprema vojni napad na Kurde u Iraku

Turska je u utorak saopštila da je izdala uputstva za moguću vojnu operaciju koja bi podrazumevala ulazak turskih vojnika na iračku teritoriju kako bi pohvatali kurdske separatističke pobunjenike.

"Nadležne institucije su dobile neophodna uputstva i naredbe, koje se tiču svih vidova pravnih, ekonomskih i političkih priprema, kako bi se okončalo postojanje ove terorističke organizacije u susednom Iraku" saopšteno je sa sastanka posvećenog pitanjima bezbednosti, kojim je predsedavao premijer Tajip Erdogan.

U saopštenju je naglašeno da akcija "uključuje i moguću operaciju ulaska na teritoriju Iraka, ako bude neophodno".

Kurdski separatisti su u poslednja dva dana ubili 15 turskih vojnika u odvojenim napadima, a ogorčenost turskih vlasti izaziva to što pobunjenici posle napada utočište nalaze u susednom Iraku.

Vojska je saopštila da je u nedelju zasula granatama oblast uz granicu sa Irakom, kako bi sprečila pobunjenike da pobegnu preko granice.

Turska vrši pritisak na Irak i Ujedinjene Nacije da u severnom Iraku preduzmu energične mere protiv pripadnika Radničke partije Kurdistana, koji se bore za stvaranje nezavisne kurdske države, ali razmatra i prekograničnu vojnu akciju u cilju iskorenjivanja pobunjeničkih snaga.

(Beta)

Hitan sastanak vojnog vrha u Turskoj

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan najavio je hitan sastanak sa vojnim vrhom i vladinim zvaničnicima za 20.00 (19.00 po centralnoevropskom vremenu) nakon što su kurdski pobunjenici ubili najmanje 13 turskih vojnika.

"Nakon tih razgovora donećemo odluku koje korake da preduzmemo", rekao je Erdgoan u kratkoj izjavi za tursku televiziju i zatražio od javnosti da ostane mirna.

Njegova vlada je pod velikim prtiskom javsnosti da pošalje trupe u severni Irak kako bi se sukobili s kurdskim pobunjenicima koji imaju tamo baze, a u Turskoj sprovode terorističke napade.

Turski parlament je ovlastio vojsku za prekogranične akcije u severnom Iraku, ali se tome, uz ocenu da će se destabilizovati region, protive SAD, saveznik Turske, i vlada u Bagdadu.

U sukobima s kurdskim pobunjenicima u subotu uveče poginulo je 13 vojnika i, ocenjuje se, to bi moglo da ubrza početak akcije u severnom Iraku.

Kurdski zvaničnik u Iraku rekao je da je turska vojska grantirala iračke oblasti uz granicu s Turskom.

Ankara tvrdi da je u akcijama kurdskih pobunjenika pod vodjstvom Kurdske radničke partije (PKK) poginulo više od 30.000 ljudi otkada je ta organzacije pokrenula kampanju za autonomiju Kurda na jugoistoku Turske 1984. godine.

(Beta)

Vodja Tamilskih tigrova ubijen u Šri Lanki

Politički lider Tamilskih tigrova Tamilselvan poginuo je u petak ujutro u vazdušnom napadu vladinih snaga Šri Lanke, saopštili su pobunjenici.

"S dubokim žaljenjem obaveštavamo tamilski narod u zemlji i širom sveta da su jutros, oko šest sati po lokalnom vremenu, vazdušne snage vojske Šri Lanke ubile vodju naše organizacije S.P. Tamilselvana", piše na veb sajtu pobunjenika.

Saradnik pobunjenika Bavan, koji radi u mirovnom sekreterijatu Tamilselvana u severnom pobunjeničkom uporištu Kilinoči potvrdio je u telefonskom razgovoru Rojtersu ovu vest, koju su analitičari okarakterisali kao dogadjaj koji je "potopio" sve nade da se obnovljeni gradjanski rat može privesti kraju.

"Ovakva smrt Tamislevana će verovatno izazvati zastoj u mirovnim pregovorima u budućnosti, čiji ishod je i ovako bio neizvestan", rekao je DŽehan Perera, pripadnik nemilitantne grupe Narodni mirovni savet.

Tamilselvan je bio jedan od glavnih pregovarača na poslednjoj rundi mirovnih pregovora s vladom Šri Lanke u oktobru prošle godine. On je, takodje, bio na čelu medjunarodne terorističke grupe separatista, koji su bili predvodjeni misterioznim pobunjenikom Velupilajom Prabakaranom.

Pokret Oslobodilački tigrovi Tamilskog Elama od 1983. se bori za stvaranje nezavisne države tamilske manjine na severoistoku zemlje. Oko 5.000 ljudi je poginulo u sukobima vladinih snaga i tamilskih pobunjenika od prošle godine, a od 1983. blizu 70.000 ljudi.

(MONDO/agencije)

Lauda ::

Belgija u krizi


Na drugom kraju Evrope, na skoro isti način kao i u Srbiji, vode se polemike o otcepljenju dela teritorije. Tri meseca posle održavanja parlamentarnih izbora, Belgija nema vladu i preti joj raspisivanje referenduma o otcepljenju jednog dela teritorije. Za referendum se zalažu Flamanci jer, kako tvrde, Valonci ne žele da prihvate nijedan njihov predlog za formiranje nove vlade. Skoro 100 dana Belgija je blokirana zbog jedne od najvećih političkih kriza u toj zemlji. Danima se u belgijskom parlamentu vodi debata o otcepljenju jednog dela teritorije zemlje, na čemu insistiraju nacionalističke flamanske stranke. Oni od države traže više novca iz budžeta, ali i veću autonomiju u donošenju odluka. „Ukoliko je potrebno, trebalo bi da, kao flamanska vlada i flamanski parlament, uzmemo budućnost našeg naroda i nacije u naše, flamanske ruke”, kaže Filip Devinter iz Stranke za zaštitu interesa Flamanaca.
„Nećemo više moliti i preklinjati, već ćemo napokon da se borimo za naše interese. Ako oni koji govore drugim jezikom odbiju da priznaju rezultat, moramo da odlučno izaberemo nezavisnost Flamanaca”, rekao je on.
I dok Flamanci tvrde da oni, kao bogatiji deo države, finansiraju ostatak zemlje, predstavnici stanaka koji se zalažu za jedinstvenu Belgiju smatraju da je zahtev njihovih neistomišljenika samo ostrašćeni pritisak za rasturanje zemlje.
„Većina Belgijanaca od juga do severa i ka centru, levih i desnih političkih snaga, podržava jedinstvenu Belgiju”, kaže Mikel Brejdel de Greninge iz udruženja Za jedinstvenu Belgiju.
„Jedino ekstremističke partije žive od tog iskorišćavanja konflikata u zajednici”, kaže on.
„Onda kada dobiju medijski prostor, počinje sistematsko pranje mozga. Ovde smo da pokažemo da smo ponosni što smo Belgijanci i da smo deo jedinstvene zemlje”, kaže on.
Belgija je podeljena na dva govorna područja: 6,5 miliona stanovnika govori flamanski, a četiri miliona francuski jezik.
Stranka za zaštitu flamanskih interesa odavno priželjkuje nezavisnost tog dela zemlje. Poslednjih godina, postala je druga po veličini u flamanskom delu Belgije i radikalizovala je umerene flamanske partije. (B92)

Belgija rekordnih 150 dana bez vlade!
Sreda, 7. novembar 2007.

Belgija je zapala u jednu od najdubljih političkih kriza u poslednjih 50 godina pošto su u sredu, rekordnog 150. dana otkako je zemlja bez vlade, ponovo propali pregovori flamanskih i valonskih stranaka i to na pitanju jezika.

Flamanski predstavnici u parlamentarnom Odboru za unutrašnje poslove izglasali su, uprkos protivljenju svojih frankofonih kolega, odluku o podeli dvojezične briselske izborne jedinice, koja obuhvata grad Brisel i 35 okolnih opština.

Valonski predstavnici su pre početka glasanja napustili sastanak u znak protesta.
"Postojala je odredjena ravnoteža. Flamanci su grubo narušili tu ravnotežu", izjavio je frankofoni socijalistički poslanik Ivan Majer.

Izborna jedinica Brisel-Al-Vilvord predstavlja kamen spoticanja u odnosima dveju jezičkih zajednica.
Opštine oko Brisela pripadaju Flandriji, ali u njima je većinsko valonsko stanovništvo (88 odsto), koje na izborima ima pravo da glasa za valonske stranke, što će, u slučaju podele izborne jedinice, biti onemogućeno mnogima od njih.

Odluka usvojena u Odboru nije konačna dok je ne potvrdi parlament, koji bi o njoj mogao da glasa tek za nekoliko meseci.

Kraljevina je 1988. godine bila 148 dana bez vlade, a taj rekord je sada oborila pošto je mandatar vlade, flamanski demohrišćanin Iv Leterm, ubedljivi pobednik na parlamentranim izborima održanim 10. juna, još nije uspeo da postigne dogovor s koalicionim partnerima.

Medju najspornija pitanja spadaju lingvistička prava frankofone manjine koja živi u Flandriji i flamanski zahtev za dalji prenos ovlašćenja na regione.

Ćorsokak u koji je zapala Belgija i rastuća popularnost flamanskih nacionalističkih stranaka izazvali su nagadjanja o mogućem raspadu države s više od 10 miliona stanovnika, od kojih šest miliona čine Flamanci, koij govore holandski, a 4,5 miliona Valonci, kojima je maternji jezik francuski.

Flamanske nacionalističke stranke, pristalice otcepljenja, tvrde da Flandrija finansira ostatak zemlje i traže više novca iz budžeta i veću autonomiju u donošenju odluka.

Protivnici separatizma u Briselu, uglavnom Valonci, odgovorili su na to kačenjem belgijskih zastava na svoje domove.

Ako pregovori o vladi ne budu urodili plodom, kralj Albert II mogao bi da pokuša da formira vladu nacionalnog jedinstva.

Pitanje jezika bilo je problem i u vreme prethodne političke krize 1988. godine.

(Tanjug)

Lauda ::

Ispaljene dve granate na zgradu makedonske vlade


Portparol makedonske vlade Ivica Bocevski saopštio je na konferenciji za novinare u Skoplju da je „noćas zgrada makedonske vlade bila cilj terorističkog napada”. Na tu zgradu su prošle noći, 30 minuta po ponoći, ispaljena dva projektila (tromblonske mine). Jedan od njih pao je na suprotnu stranu zgrade kod japanskog konzulata a drugi na stotinak metara u blizini benzinske pumpe Makpetrola, rekao je on. U napadu nije bilo povređenih, naveo je Bocevski. Portparol MUP-a Makedonije Ivo Kotevski potvrdio je da su ispaljeni projektili ali i da policija ispituje da li je njihov cilj bila zgrada makedonske vlade. U MUP-u saopštavaju da su od noćas sve državne institucije sa pojačanim policijskim obezbeđenjem. Na zgradu makedonske vlade 2003. godine ispaljena je granata iz ručnog bacača. U tom napadu nije bilo povređenih. (Beta)

Makedonska policija ubila šestoricu odmetnika

Makedonska policija pronašla je još dva tela pripadnika kriminalno-ekstremističke grupe, čime je broj ubijenih tokom današnje policijske akcije blizu Tetova dostigao najmanje šest, javila je u sredu uveče makedonska agencija MIA.

Portparol makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova Ivo Koteski rekao je agenciji da je privedeno još nekoliko članova grupe koja je, prema saznanjima MUP-a, brojala 15 članova, medju kojima je bilo ljudi sa Kosova, kao i onih iz Makedonije, koji su odranije poznati policiji kao počinioci teških krivičnih dela.

Makedonska ministarka policije Gordana Jankuloska prethodno je saopštila da su u akciji ubijena četvorica, a privedeno šest pripadnika naoružane ekstremističke grupe.

Medju civilima i policajcima nije bilo žrtava, rekla je Jankuloska i dodala da je akcija uspešno okončana.

Identitet uhapšenih i poginulih još se utvrdjuje, a rezultati se očekuju do kraja dana, prenela je makedonska agencija MIA. Identifikacija ubijenih biće obavljena u zgradi Sudske medicine u Skoplju.

Medju uhapšenima je i Habit Ahmeti, rečeno je agenciji Beta u makednoskom MUP-u. On je vodja ove grupe, pored Ljirima Jakupija i Ramadana Šitija, koji je, kako Beta nezvanično saznaje u makedonskim policijskim izvorima, ubijen u okršajima pobunjenika i policije.

Prema saznanjima MUP-a, ekstremistička grupa je brojala 15 članova, medju kojima je bilo ljudi sa Kosova, kao i onih iz Makedonije, koji su odranije poznati policiji kao počinioci teških krivičnih dela.

Prilikom njihovog hapšenja zaplenjena je velika količina teškog naoružanja, izmedju ostalog i jedan bestrzajni top, ručni bacači, teški mitraljezi, bombe i automatske puške. Makedonski istražni organi trenutno vrše uvidjaj na terenu.

"MUP je uspešno okončao akciju 'Planinska bura' (izvedena podno Šar planine), ciji je cilj bio pronalaženje i neutralisanje kriminalno-ekstremističke grupe stacionirane u području tetovskog sela Brodec", izjavila je ministarka.

Ona je naglasila da su policijske snage koje su učestvovale u akciji bile mešanog etničkog sastava, kao i da su sprovedeni i svi bezbednosni standardi za zaštitu civila.

Policija je u sredu ujutro blokirala sve puteve koji vode prema Šar planini, gde se odvijala akcija potrage za Ljirimom Jakupijem i pripadnicima njegove grupe.

Izvori iz bezbednosnih službi tvrde da je Jakupijeva grupa, prema prethodno dogovorenom scenariju, iz zatvora Dubrava na Kosovu bila oslobodjena uz pomoć odredjenih struktura, a sa ciljem da izazovu destabilizaciju regiona ako pregovori o Kosovu ne dovedu do nezavisnosti te srpske pokrajine.

Ljirima Jakupija, zvanog Nacista, makedonski organi traže zbog raketiranja policijske stanice u skopskom naselju Bit Pazar, ubistva taksiste u selu Volkovo, ranjavanja trojice policajaca, opsade skopskog sela Kondovo i pretnji da će bombardovati Skoplje.

Kako navode makedonski bezbednosni izvori, on je dobio zadatak da u slučaju podele Kosova, pripremi teren za destibilizaciju Makedonije.

Ministarka Jankuloska je na konferenciji za novinare demantovala izveštaje o pogodjenom i oborenom policijskom helikopteru.

Kosovska radiotelevizija javila je da se helikopter makedonskih snaga bezbednosti, pogodjen u sukobima policije i naoružanih Albanaca u okolini Tetova, u susednoj Makedoniji, srušio na Kosovu.

Kfor je saopštio da je u sukobima pogodjen i srušen helikopter makedonske policije, a portparol makedonske policije izjavio je Rojtersu da "na makedonskoj strani nije oboren helikopter".Predstavnik Kfora je na konferenciji za štampu potvrdio da je helikopter srušen, ali da za sada nema drugih informacija."To nije helikopter Kfora, već makedonskih snaga", rekao je zvaničnik Kfora.

Kfor je sa više stotina vojnika zatvorio, sa kosovske strane, srpsko-makedonsku granicu. Vojnici Kfora poseduju teško naoružanje i spremni su da pucaju u slučaju prelivanja oružanih sukoba na kosovsku teritoriju, rekli su predstavnici Kfora.

Specijalne jedinice makedonske policije u utorak ujutru su počele akciju protiv naoružanih grupa koje predvode Ramadan Šiti i Ljirim Jakupi zvani "Nacista", koji je pre nekoliko meseci pobegao iz zatvora "Dubrava" na Kosovu.

Partije Albanaca u Makedoniji su se oglasile saopštenjima.

Opoziciona partija Albanaca, Demokratska unija za integracije, čiji je lider Ali Ahmeti saopštila je da "DUI izražava zabrinutost zbog današnje intervencije specijalnih policijskih snaga na šarplaninskim predelima oko Tetova".

Ta partija je osudila "današnje upade u domove bivših pripadnika ONA i njihovo pritvaranja u nekoliko naselja gde žive etnički Albanci."

Vladajuća Demokratska partija Albanaca, čiji je lider Menduh Tači, saopštila je da su "povod za ovu policijsku akciju, koja je bila koordinirana i sa snagama Kfora i kosovskom policijom, kriminalne grupe koje su se prebacile u Makedoniju sa Kosova sa namerom da prouzrokuju tenzije ali su stvorile tenzije u domovima Albanaca."

Partija traži od opozicije da ne koristi tu akciju u dnevno političke svrhe da ne bi narušila mir u regionu u susretu rešavanja kosovskog pitanja.

U Tetovu je mirno ali nema puno ljudi na ulicama. Policija je na ulazu i izlazu iz grada



Zabrinutost zbog sukoba

Potpredsednik kosovske Reformističke partije ORA Iljber Hisa izjavio je u Prištini da je "rat u Makedoniji završen" i pozvao sukobljene strane da shvate da "novi sukob nikome nije potreban". "Ovo nije dobra vest ni za Kosovo, posebno u procesu definisanja statusa kroz koji prolazimo", saopštila je stranka čiji je lider Veton Suroi, član prištinskog pregovaračkog tima u razgovorima o budućem statusu Kosova i Metohije.

Saopštenje ORA povodom sukoba makedonske policije i naoružanih grupa Albanaca podno Šar planine, u okolini Tetova, u susednoj Makedoniji, preneli su prištinski elektronski mediji.

SAD i UN sa "zabrinutošću" prate razvoj dogadjaja u zapadnoj Makedoniji, gde je u okršaju vladinih snaga i naoružanih albanskih grupa, ubijeno više osoba, i to u regionu koji je 2001. godine, bio žarište oružanog sukoba Albanaca i vlasti u Skoplju."Sa pažnjom i zabrinutošću pratimo razvoj dogadjaja. Koliko shvatamo, radi se o policijskoj akciji usmerenoj protiv grupe kriminalaca", rekao je agenciji Tanjug jedan zvaničnik Stejt departmenta.

Sličnu ocenu dogadjaja u Makedoniji preneli su i zvaničnici UN u Njujorku.

Zvaničnici SAD i UN smatraju da je za Makedoniju, u ovom trenutku, najvažnije da "legitimna akcija snaga bezbednosti protiv kriminalaca" ne preraste u novi talas tenzija medju makedonskim i albanskim političkim strankama, kao i da budu izbegnute civilne žrtve.

(agencije/MONDO)

OVK preuzela odgovornost, ONA se ogradjuje

Organizacija koja sebe naziva političko-vojnim organizacionim odborom oslobodilačkih vojski Kosova preuzela je odgovornost za sukobe sa pripadnicima specijalnih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Makedonije, piše dnevnik "Koha ditore".

U saopštenju za medije ove organizacije se ističe da su "prinudjeni da se organizuju u regularne vojne jedinice kako bi odbranili albanski narod i njegove teritorije". Sukob u okolini Tetova, koji se dogodio u sredu 7. novembra, ocenjen je kao "zaštita nacionalnog dostojanstva", a akcija makedonske policije ocenjuje se kao "napad makedonsko-slovenske vlasti protiv albanskog naroda".

Takodje se naglašava da nema mira na Balkanu i u predelima gde žive Albanci ako se ne primene u praksi principi Bujanske konferencije 1943. godine o samoopredelenju Kosova i prisajedinjenju Albaniji.

Zajedno sa saopštenjem medijima su dostavljene i tri fotografije na kojima se vidi pet naoružanih i maskiranih osoba, bez oznaka pripadanja nekoj vojnoj formaciji.

Udruženje boraca ONA, takozvane Oslobodilačke nacionalne armije, koja je delovala u Makedoniji za vreme sukoba na Kosovu 2001, ogradilo se od saopštenja organizacije koja je preuzela odgovornost za sukobe na Šar planini.

Bekim Oda iz tog udruženja rekao je agenciji Beta da oni nisu potpisnici tog saopštenja, niti "imaju veze" sa tim.

U akciji na Šar planini, prema najnovijem izveštaju makedonske policije, ubijeno je šest pripadnika kriminalnoekstremističke grupe, a 13 privedeno, potvrdio je agenciji Beta portparol makedonske policije Ivo Kotevski.

Medju ubijenim i privedenim nije jedan od vodja te grupe Ljirim Jakupi zvani Nacista, koji je pobegao iz zatvora Dubrava na Kosovu.

UNMIK bez komentara o rušenju helikoptera

Portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko nije želeo da komentariše informaciju o rušenju helikoptera u sukobu naoružanih grupa sa makedonskom policijom u selima Brodec, Vešala i Vejče u podnožju Šar Planine, jer to, kako je rekao, nije u nadležnosti UNMIK-a.

Ivanko je rekao da zna za rušenje helikoptera na osnovu saopštenja Kfora. "Ne mogu ništa više da kažem o tom. To nije u našoj nadležnosti, mi nemamo policiju sa makedonske strane", rekao je Ivanko u telefonskoj izjavi Tanjugu.

Kosovska Radio televizija je medjutim, javila da se helikopter makedonskih snaga bezbednosti, pogodjen u sukobima policije i naoružanih albanaca u okolini Tetova , u susednoj Makedoniji, srušio na Kosovu.

Kfor je saopštio da je u sukobima pogodjen ili srušen helikopter makedonske policije, a portparol makedonske policije izjavio je Rojtersu da "na makedonskoj strani nije oboren helikopter".

U sukobu u selima u okolini Tetova, poginulo je najmanje osam pripadnika naoružanih grupa, izjavio je portparol makedonske policije Ivo Kotevski.

Skopska agencija MIA je prenela da u akciji nema povredjenih policajaca, kao i da su policijske jedinice i dalje na terenu.

Kfor je sa više stotina vojnika zatvorio, sa kosovske strane, srpsko-makedonsku granicu.Vojnici Kfora poseduju teško naoružanje i spremni su da pucaju u slučaju prelivanja oružanih sukoba na kosovsku teritoriju, rekli su predstavnici Kfora.

Tirana poziva Skoplje na uzdržanost

Ministarstvo spoljnih poslova Albanije izrazilo je zabrinutost zbog akcije makedonske policije, ocenjujući da je stabilnost Makedonije veoma važna za region i ujedno pozivajući Skoplje da se uzdrži od preteranih akcija.

"Mi osudjujemo svaki pokušaj ili destabilizirajući akt i ujedno pozivamo makedonske vlasti da se uzdrže od svakog uznemiravanja, pritiska i nasilja protiv gradjana od strane policije u zonama gde je operacija vodjena", navodi se u saopštenju Tirane, prenosi albanska novinska agencija ATA.

Albansko ministarstvo inostranih poslova naglašava da će pažljivo prati situaciju u Makedoniji, koju poziva na "smirivanje i uzdržanost", ali nijednom rečju ne navodi sa kim se makedonska policija sukobila u selima kod Tetova.

Situacija u šarplaninskim selima oko Tetova, poprištu sukoba specijalnih jedinica makedonske policije i naoružane ekstremističke kriminalne grupe, u četvrtak je mirna, a prisustvo policije na terenu i dalje je pojačano, javila je makedonska agencija MIA u najnovijem pregledu situacije.

(agencije/MONDO)

Lauda ::

Hitan sastanak vojnog vrha u Turskoj

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan najavio je hitan sastanak sa vojnim vrhom i vladinim zvaničnicima za 20.00 (19.00 po centralnoevropskom vremenu) nakon što su kurdski pobunjenici ubili najmanje 13 turskih vojnika.

"Nakon tih razgovora donećemo odluku koje korake da preduzmemo", rekao je Erdgoan u kratkoj izjavi za tursku televiziju i zatražio od javnosti da ostane mirna.

Njegova vlada je pod velikim prtiskom javsnosti da pošalje trupe u severni Irak kako bi se sukobili s kurdskim pobunjenicima koji imaju tamo baze, a u Turskoj sprovode terorističke napade.

Turski parlament je ovlastio vojsku za prekogranične akcije u severnom Iraku, ali se tome, uz ocenu da će se destabilizovati region, protive SAD, saveznik Turske, i vlada u Bagdadu.

U sukobima s kurdskim pobunjenicima u subotu uveče poginulo je 13 vojnika i, ocenjuje se, to bi moglo da ubrza početak akcije u severnom Iraku.

Kurdski zvaničnik u Iraku rekao je da je turska vojska grantirala iračke oblasti uz granicu s Turskom.

Ankara tvrdi da je u akcijama kurdskih pobunjenika pod vodjstvom Kurdske radničke partije (PKK) poginulo više od 30.000 ljudi otkada je ta organzacije pokrenula kampanju za autonomiju Kurda na jugoistoku Turske 1984. godine.

(Beta)

Novi napad Kurda na tursku vojsku
Utorak, 13. novembar 2007. 14:32

Najmanje četiri turska vojnika su ubijena, a devet je ranjeno u sukobu s pripadnicima Radničke partije Kurdistana na jugoistoku Turske, saopštile su lokalne vlasti

U sukobu, koji je izbio na planini Gabar, u blizini grada Sirnak, poginuo je jedan poručnik i tri redova, preneo je AP.

Oko 100.000 turskih vojnika stacionirano je već nedeljama na jugoistoku zemlje, u očekivanju operacije u susednom Iraku posle niza pobunjeničkih napada na turskoj teritoriji, u kojima je od kraja septembra ubijeno oko 50 ljudi, uglavnom vojnika, preneo je Rojters.

Radnička partija Kurdistana, koju su Turska, Evropska unija i SAD proglasile terorističkom organizacijom, kriva je za pogibiju oko 40.000 ljudi od 1984. godine, kada je počela separatističku kampanju.

(Tanjug)

Turska vojska ušla u severni Irak

Turska vojska saopštila je da je ušla u severni deo Iraka da bi se obračunala sa grupom od 50 do 60 kurdskih pobunjenika, članova Radničke partije Kurdistana. "U okviru obaveštajnih osmatranja, primećena je grupa pripadnika terorističke PKK unutar Iraka", navela je armija na svom vebsajtu, preneo je Rojters.

Vojska je navela da je protiv te grupe izvedena odlučna akcija i da su pobunjenici pretrpeli teške gubitke, dodajući da će pojačati "intervenciju" u regionu ako to bude potrebno.

Vlada u Ankari dala je dozvolu turskim oružanim snagama da izvedu prekograničnu operaciju protiv kurdskih pobunjenika stacioniranih u severnom Iraku, saopštio je juče turski premijer Redžep Tajip Erdogan. "Usvojili smo odluku na sastanku kabineta 28. novembra i, uz odobrenje predsednika, Turske oružane snage (od tog dana) imaju ovlašćenje za operaciju preko granice", rekao je Erdogan državnoj televiziji.

Ankara je, uprkos tome što su se SAD i Irak usprotivili velikoj vojnoj operaciji preko granice, uporno upozoravala da će pokrenuti akciju protiv članova PKK, koji iz baza u severnom Iraku napadaju Tursku, podsetio je Rojters.

Turska je rasporedila oko 100.000 vojnika u blizini granice sa Irakom, uz podršku tenkova, artiljerije i borbenih aviona, radi mogućeg napada na severni Irak gde se kriju članovi zabranjene grupe PKK.

(Tanjug)

Gruzija: I u rat zbog Abhazije!

Jedan gruzijski funkcioner izjavio je da je moguć vojni konflikt sa Rusijom, ukoliko ta zemlja prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije!

Komentarišući mogućnost priznanja tih otcepljenih autonomija u slučaju da Kosovo dobije nezavisnost, predsednik parlamentarnog odbora za odbranu i nacionalnu bezbednost Gruzije Givi Targamadze rekao je da to "može dovesti do oružanog konflikta izmedju Rusije i Gruzije", prenela je agencija Interfaks

"Naša pozicija o mirnom resavanju konflikata je neizmenjena, ali bezbednost i teritorijalnu celovitost zaštitićemo po svaku cenu", rekao je Targamadze.

Poslanik gruzijske skupštine je rekao da bi "priznanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije od Rusije automatski značilo objavljivanje rata Gruziji".

Ruski mediji podsećaju da je evropski komesar za spoljne poslove Benita Ferero-Valdner izrazila nadu da Rusija neće priznati Južnu Osetiju i Abhaziju. "Razmatrali smo pitanje Kosova. Kao što znate još nije nadjeno rešenje za status te pokrajine. Nadamo se da će se Rusija sa razumevanjem odnositi prema tom pitanju i da će situacija sa Južnom Osetijom i Abhazijom ostati ista, to jest da će biti očuvana teritorijalna celovitost Gruzije", rekla je ona posle susreta sa gruzijskim premijerom Ladom Gurgenidzeom, u Briselu.

Posle saopštavanja prvih preliminarnih rezultata na izborima 2. decembra, na kojima je Jedinstvena Rusija osvojila ogromnu većinu, lider te stranke i dosadašnji predsednik Dume Boris Grizlov je najavio mogućnost da novi saziv Dume u "januaru raspravlja o pitanjima priznanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije".

(Tanjug/MONDO)