Izbori u Srbiji

Počele konsultacije o formiranju Vlade
RSE
Predsednik Srbije Boris Tadić počeo je danas zvanične konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih partija o izboru mandatara i formiranju nove Vlade.
Tadić danas razgovara sa predstavnicima Srpske radikalne stranke (SRS) i Demokratske stranke (DS) - partijama koje su na izborima dobile najviše glasova.
Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić izjavio je ranije da ta stranka ide na razgovor da vidi da li joj je poveren mandat za sastavljanje Vlade i da li je Tadić, koji je i predsednik DS-a, podneo ostavku zbog "izbornog poraza". SRS je na parlamentarnim izborima 21. januara osvojila 81 polanički mandat.

Stav DS-a je da u novoj Vladi Srbije treba da učestvuju stranke demokratskog bloka (DS,DŠ,NS,G17 i LDP), a da stožer Vlade treba da bude partija koja je dobila među njima najviše glasova, odnosno Demokratska stranka.

Tadić će do 1. februara održati konsultacije i s predstavnicima koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, zatim G17 Plus, Socijalističkom partijom Srbije i strankama nacionalnih mnajina.

U pozivu predstavnicima svih lista koje su osvojile mandate na parlamentarnim izborima, Tadić je istakao da će Skupštini Srbije predložiti kandidata za predsednika Vlade posle konsultacija sa predstavnicima svih parlamentarnih partija.

(Izvor Beta)

DSS-NS: Platforma za Kosovo preduslov za formiranje Vlade
30. januar 2007.

Predsednik Srbije Boris Tadić nastavio je juče započete konsultacije o formiranju nove vlade odvojenim razgovorima sa delegacijama koalicije Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - Dr Vojislav Koštunica i G17 plus. Kako je saopštila Pres služba predsednika Srbije, delegacija DSS-NS nije iznela ime kandidata za premijera. Predstavnici DSS i Nove Srbije upoznali su predsednika Tadića sa svojom platformom, kojom se predviđa eventualno reagovanje Republike Srbije u slučaju nametnutog rešenja za budući status Kosova i Metohije. Ta platforma, kako su istakli, preduslov je za formiranje nove vlade, a predstavnici DSS-NS podeliće je sa drugim strankama sa kojima će razgovarati o formiranju skupštinske većine. Predsednik Tadić podsetio je tokom razgovora predstavnike DSS-NS na odredbe Ustava Srbije kojima se utvrđuje procedura za izbor vlade, iz kojih se vidi da predsednik Republike predlaže Skupštini kandidata za predsednika vlade, navedeno je u saopštenju.
Potpredsednik DSS-a Dragan Jočić, koji je predvodio delegaciju koalicije DSS-NS, izjavio je da je ta koalicija na konsultacijama sa predsednikom Republike istakla da pre bilo kakvih dogovora o budućoj vladi mora da se utvrdi stav svih stranaka o teritorijalnom integritetu zemlje, kao i o načelima i principima kako će se voditi politika prema Kosovu i Metohiji.

„Založili smo se da se što pre konstituiše novi parlament”, rekao je Jočić i dodao da je koalicija DSS-NS predsedniku Srbije Borisu Tadiću predala početnu platformu o formiranju nove vlade. Jočić je naglasio da će ta koalicija učiniti sve da se što pre konstituiše parlament, a da od svih političkih stranaka očekuje jedan konstruktivan stav pri utvrđivanju pomenutih načela. „Parlament je jedino telo koje može da donosi i rešava ključna pitanja za Srbiju”, rekao je Jočić i naglasio da je važno da se izabere i predsednik parlamenta.

Prema njegovim rečima, delegacija DSS-NS sa Tadićem nije razgovarala o budućem mandataru. „O mandataru i drugim kadrovskim pitanjima nije danas bilo reči”, naglasio je potpredsednik DSS-a i dodao da nastavak konsultacija o formiranju vlade zavisi od predsednika Republike.

U delegaciji te koalicije pored potpredsednika DSS-a Dragana Jočića bili su i predsednik Izvršnog odbora DSS-a Jovan Palalić i predsednik Izvršnog odbora NS Miroslav Markićević.

DINKIĆ: O MANDATARU DA SE DOGOVORE TADIĆ I KOŠTUNICA

Predstavnici G17 plus naveli su na konsultacijama sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem da im je prihvatljiv kandidat za predsednika nove vlade oko kog se usaglase Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije (DSS).

Kako se navodi u saopštenju iz Kabineta predsednika Republike, predstavnici G17 plus naveli su da se zauzimaju za brzo formiranje vlade DS-a, koalicije DSS-Nova Srbija, stranaka manjina i G17 plus. Oni su, takođe, naveli da su za brži put ka EU, jačanje ekonomije i ravnomeran regionalni razvoj, unutrašnje reforme, posebno u sektorima bezbednosti i obrazovanja, kao i za kompromisno rešenje za budući status Kosova i Metohije.

Predsednik G17 plus Mlađan Dinkić izjavio je da je ta stranka spremna da se aktivno uključi u rad nove vlade demokratskog jedinstva, ukoliko stranke demokratskog bloka naprave konsenzus o ciljevima za koje se zalaže G17 plus.

Dinkić je, posle konsultacija sa predsednikom Srbije o formiranju nove vlade, kazao da o mandataru za sastav vlade treba da se dogovore predsednik DS-a Boris Tadić i predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, napomenuvši da G17 plus nema poseban predlog i da će podržati onog mandatara o kome se dogovore DS i DSS.

G17 plus se na sastanku saglasila sa Tadićem da bi što pre trebalo formirati novu vladu i da bi ona trebalo da bude demokratska, dodao je on. Dinkić je ponovio da se ta stranka zalaže za brži put prema EU, jačanje ekonomije, smanjenje nezaposlenosti, ravnomerni ekonomski razvoj, reforme u oblasti bezbednosti i obrazovanja i kompromisno rešenje za status Kosova i Metohije.

Komentarišući stav koji je DSS-NS iznela posle konsultacija sa Tadićem, da pre formiranja vlade treba utvrditi stav svih stranaka o teritorijalnom integritetu zemlje, kao i o načelima i principima kako će se voditi politika prema Kosovu i Metohiji, Dinkić je rekao da je platforma o Kosovu usvojena u Skupštini Srbije i da se G17 plus zalaže za pronalaženje pravog kompromisa i rešenja koje je u interesu Srba na Kosovu i Srbije.

Dinkić je dodao da će G17 plus u petak na Predsedništvu stranke utvrditi imena svojih 19 poslanika.

U delegaciji G17 plus koja je razgovarala sa Tadićem, osim Dinkića, bili su i potpredsednik stranke Verica Kalanović i direktor stranke Suzana Grubješić. Konsultacije su trajale sat vremena.

Na konsultacijama o formiranju nove vlade Tadić je juče razgovarao sa predstavnicima Srpske radikalne stranke i sa predstavnicima Demokratske stranke, a za sutra su najavljene konsultacije sa SPS-om i koalicijom LDP-GSS- SDU-LSV.

SOLANA: EU OČEKUJE KONSTRUKTIVNU VLADU

Visoki evropski predstavnik Havijer Solana izjavio je da Evropska unija očekuje formiranje proevropske demokratske vlade u Beogradu koja će imati „konstruktivan prilaz prema stavu EU sa ciljem da se reši problem konačnog statusa Kosova”.

Solana je time odgovorio na pitanje kako gleda na stav premijera Vojislava Koštunice da 2. februara u Beogradu ne primi izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji srpskom vođstvu treba da podnese svoje predloge za status Kosova.

„Ja bih veoma voleo da se obe strane sastanu s Ahtisarijem i da imaju vremena da raspravljaju o njegovim predlozima, tako da se ulože svi napori kako bi mogao da se postigne sporazum”, rekao je Solana. On je potvrdio da će u sastavu „trojke EU” iduće nedelje putovati u Beograd.

Tada će, prema izvorima EU, svakako biti reči o izgledima za obnovu pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija, kao i o pitanju Kosova i saradnje Beograda s Haškim sudom. (RTS, B92)

Šta studenti očekuju od buduće vlade Srbije
Smanjiti nezaposlenost, korupciju, kriminal...

Ekonomski problemi i pitanje nezaposlenosti trebalo bi da budu prioriteti buduće vlade Srbije, rezultati su istraživanja među studentima Beogradskog univerziteta, koje je, pod pokroviteljstvom Udruženja srpskih domaćina, sprovela nevladina organizacija „Kreativna omladina Srbije“. Na uzorku od 300 ispitanika, anketu je u prvoj polovini januara sproveo istraživački tim kojim su rukovodili Ana Ranitović i Miloš Jovanović, studenti treće godine sociologije.


Studentima je na pitanje koji su najvažniji problemi koje nova vlada Srbije treba da reši bilo ponuđeno 17 mogućih odgovora, kao i mogućnost da daju sopstveni predlog. Ispitanici su rangirali osam najbitnijih problema po važnosti, a iza ekonomskih pitanja i nezaposlenosti, na listi se nalaze borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i rešavanje statusa Kosova. Problem integracije u Evropsku uniju i saradnja s Haškim tribunalom nalaze se tek na šestom, odnosno sedmom mestu, iza problema nataliteta i bele kuge.

Čak 90 odsto ispitanih studenata je ekonomske probleme i nezaposlenost svrstalo među osam najvažnijih, a 84 odsto njih je to pitanje smestilo na prvo mesto liste.

Kad je reč o problemima koje smatraju bitnim, a koji se nisu našli među ponuđenim odgovorima, najveći broj ispitanika naveo je olakšanje viznog režima, ulaganje u saobraćaj i infrastrukturu i lustraciju. Studenti su veoma nezadovoljni zbog toga što im nije omogućeno glasanje u gradovima u kojima studiraju, već samo u opštinama gde su prijavljeni, i time objašnjavaju veliki broj apstinenata.

M. Šterić

Problemi koje bi trebalo da reši vlada
1. ekonomski problemi i pitanje nezaposlenosti

2. borba protiv korupcije i kriminala

3. status Kosova

4. pitanje obrazovanja, nauke i odliva mozgova

5. problem nataliteta i bele kuge

6. ntegracija u EU

7. rešavanje problema s Haškim tribunalom

8. razvoj poljoprivrede

Radikali imaju najviše zastupnika. Nitko iz demokratske alternative s njima ne želi koalirati. Demokrati bez DSS-a imaju premalo ruku. Koštunica koči jer želi biti premijer. Novi izbori?

BEOGRAD - Prošlotjedni prvi krug pregovora srbijanskog predsjednika Borisa Tadića s predstavnicima parlamentarnih stranaka pokazao je da će novu vladu biti vrlo teško sastaviti, kao i pojačala nagađanja analitičara i javnosti da bi Srbija, umjesto vlade, za koji mjesec mogla dobiti - nove izbore.

Unatoč tome što Srpska radikalna stranka ima najviše zastupnika u budućoj Skupštini Srbije (81 od ukupno 250), njezin mizeran koalicijski potencijal ostavlja ju potpuno po strani u kombinacijama za buduću vladu, pogotovo stoga što stranke tzv. demokratskog bloka - osim eventualno Demokratske stranke Srbije premijera Vojislava Koštunice, koji se ni do danas nije izjasnio o eventualnoj postizbornoj koaliciji s radikalima - rezolutno odbijaju bilo kakvu suradnju s radikalima.

Tadićeva Demokratska stranka i G17 Plus Mlađana Dinkića s ukupno 80 skupštinskih mandata, čak i uz pomoć osam predstavnika manjina koji su već najavili podršku demokratskoj vladi, pa i koalicije okupljene oko Liberalno demokratske partijeČedomira Jovanovića koji ima 15 mandata, nemaju dovoljno ruku (126) za sastavljanje nove vlade bez podrške Koštunice i njegovog koalicijskog partnera Velimira Ilića, lidera Nove Srbije, s kojim je na izborima osvojio 46 zastupnika.

U slučaju sudjelovanja Koštuničinog DSS-a u vladi demokratskog bloka, koalicija LDP-a Čedomira Jovanovića, Građanskog saveza Srbije Nataše Mićić, Socijaldemokratske unije Žarka Koraća i Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka najavila je ostanak u oporbi jer Koštunicu već godinama optužuju kao izravnog nastavljača politike Slobodana Miloševića, s obzirom da se njegova manjinska vlada održavala na vlasti zahvaljujući podršci Socijalističke partije Srbije.

DSS je odmah nakon izbora, unatoč tome što je lošije prošao na izborima od DS-a, najavio da nipošto neće odustati od traženja da Koštunica mora ostati premijer u novoj vladi.

DS sa svoje strane ne odstupa od stajališta da kao najjača stranka tzv. demokratskog bloka imaju pravo na mandatara. Za taj je položaj stranka kandidirala Božidara Đelića, ministra financija u vladi ubijenog premijera Zorana Đinđića.

Osim inzistiranja na premijerskoj funkciji, Koštuničin DSS je na prvi krug pregovora s DS-om došao s još jednim zahtjevom - stavom da u slučaju nepovoljnog rješenja statusa Kosova ("nametnutog rješenja") nova vlada Srbije mora preispitati odnose sa svim onim zemljama koje će priznati neovisno Kosovo, odnosno s njima prekinuti diplomatske odnose.

Mnoge analitičare u Srbiji to je navelo na razmišljanje da se Koštunica ili okreće radikalima, ili se sprema za nove izbore na kojima bi, takvim tvrdim stavom o Kosovu, eventualno "zagrabio" u milijunsko radikalno biračko tijelo.

U međuvremenu su zbog odluke Vrhovnog suda Srbije koji je naložio da se na šest biračkih mjesta 8. veljače moraju ponoviti izbori, iako je riječ o tek 4124 birača, promijenjeni i rokovi u kojima se mora konstituirati novi parlament i oformiti vlada.

Tako će ustavni jednomjesečni rok za formiranje parlamenta, odnosno tromjesečni za sastavljanje vlade, početi teći od 12. veljače.

Brojni stručnjaci, međutim, upozoravaju da bi krajnji rok za međustranačke dogovore oko nove vlade trebao biti 31. ožujak jer je dotad na snazi odluka o privremenom financiranju državnog proračuna.

Ako se nova vlada ne formira do isteka ustavnog roka, parlament će biti raspušten i raspisani novi izbori, koji se moraju održati u narednih 60 dana i koji, prema tvrdnjama analitičara, ne bi donijeli situaciju bitno drugačiju od ove s izbora održanih 21. siječnja.

Stranke spremne za konstituisanje parlamenta Srbije

Konstitutivna sednica parlamenta Srbije mogla bi da se održi već početkom naredne sedmice, procenjuje se u većini stranaka, koje su Tanjugu potvrdile da će liste poslanika predati čim RIK saopšti konačne rezultate izbora. U Republičkoj izbornoj komisiji rečeno je da će konačni rezultati posle izbora, koji se sutra ponavljaju na šest mesta, biti objavljeni u „minimalnim zakonskim rokovima”. Rezultate RIK može da saopšti već 9. februara uveče, ako u roku od 24 sata od zatvaranja birališta ne bude bilo prigovora. DSS očekuje da uskoro budu održane formalne konsultacije o sazivanju Narodne skupštine, rekao je portparol te stranke Andreja Mladenović i naglasio da formiranje parlamenta ne bi trebalo da bude problem, jer su se sve stranke složile da je to potrebno. On je podsetio da su se na kosultacijama kod Tadića svi složili da se što pre konstituiše parlament i da prva tema novog saziva bude odgovor na „Ahtisarijev papir” i utvrđivanje stavova o daljim koracima po pitanju Kosova i Metohije.
Srpska radikalna stranka smatra da konsitutivna sednica parlamenta može biti održana do početka pregovora o Kosovu i Metohiji u Beču najavljenih za 13. februar, rekao je zamenik predsednika radikala Tomislav Nikolić.

Utvrđena je i lista poslanika G17 plus i biće predata RIK-u čim budu proglašeni rezultati izbora, ali nikakvih konsultacija o konstitutivnoj sednici još nije bilo.

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić je, takođe, rekao da nije bilo ni formalnih ni neformalnih konsultacija o novom sazivu parlamenta. On je kazao da socijalisti očekuju da ih RIK obavesti o broju mandata koje su osvojili, a zatim će predati poslaničku listu.

Jedan od lidera koalicije LDP-GSS-SDU-SVM Žarko Korać je rekao da će poslanička lista te koalicije biti utvrđena u naredna dva dana i podsetio da je kod Tadića dogovoreno da sve stranke pripreme liste i predaju ih odmah pošto RIK proglasi konačne rezultate izbora.

Predsednik dosadašnjeg saziva Skupštine Srbije Predrag Marković treba da sazove konstitutivnu sednicu dan pošto RIK Skupštini Srbije podnese izveštaj o sprovedenim izborima. Taj izveštaj RIK treba da dostavi parlamentu odmah posle dodeljivanja mandata novim poslanicima. (RTS)

Posle ponovljenih izbora nema promene u raspodeli mandata

U Srbiji su na šest biračkih mesta ponovljeni parlamentarni izbori. Ako ne bude prigovora, konačne rezultate RIK će saopštiti 24 časa po zatvaranju birališta. Stranke bi u subotu trebalo da predaju poslaničke liste da bi Republička izborna komisija odredila mandate i o tome obavestila predsednika parlamenta. U tom slučaju, konstitutivna sednica mogla bi da bude zakazana već u nedelju. Prema podacima Republičkog Zavoda za statistiku, od 4.130 upisanih birača na šest biračkih mesta glasalo je 1.136 građana, saopšteno je u Republičkoj izbornoj komisiji. Izbori su ponovljeni na po jednom biračkom mestu u opštinama Knjaževac, Vršac, Šabac i Senta i na dva izborna mesta u opštini Lipljan na Kosovu i Metohiji. Rezultati ponovljenih izbora ne mogu da utiču na prethodnu raspodelu mandata. Rebublička izborna komisija konačne rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji objaviće 9. februara posle 20 časova, ukoliko do tada ne bude bilo prigovora na sprovođenje ponovljenih izbora. (RTS)

Proglašeni konačni rezultati izbora

Republička izborna komisija proglasila je sinoć konačne rezultate parlamentarnih izbora sa svih biračkih mesta. Tim proglašenjem počeli su da teku rokovi za konstituisanje novog saziva parlamenta i izbor vlade. Prema konačnim rezultatima, Srpska radikalna stranka imaće 81 poslanika, Demokratska stranka 64, koalicija Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija 47, G17 plus 19, Socijalistička partija Srbije 16, koalicija okupljena oko Liberalno-demokratske partije 15. Savez vojvođanskih Mađara imaće tri, koalicija Lista za Sandžak dva, a po jedan mandat Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline i Romska partija.
Broj poslaničkih mandata koje su osvojile izborne liste nije promenjen posle jučerašnjeg ponavljanja izbora na šest biračkih mesta.

Skoro sve parlamentarne stranke utvrdile su svoje poslaničke liste i trebalo bi narednih dana da ih predaju Republičkoj izbornoj komisiji. Demokratska stranka saopštila je da je utvrdila svoju listu poslanika i da će od 64 osvojena mandata, tri pripasti Sandžačkoj demokratskoj partiji Rasima Ljajića.

Direktor Transparensi Srbije Vladimir Goati ističe da održavanje konstitutivne sednice Skupštine ne zavisi od toga da li su predate poslaničke liste. On kaže da novi ustav predviđa da je poslanik slobodan da svoj mandat neopozivo stavi na raspolaganje stranci.

„Time smo ukinuli autonomiju parlamenta i nema potrebe da u parlament dođe 250 ljudi. Ako je to već dato partijama, taj posao završava 6-7 članova upravnog odbora stranaka. U Evropi nema slučaja poput našeg, tako da je Srbija u tom pogledu devijantan slučaj. To više nije vlada, već strahovlada šefova partija”, kaže Goati.

Najavljeno je da će na konstitutivnoj sednici biti samo verifikovani mandati poslanika, a neće biti izabrani skupštinski organi. Odmah posle toga počeće rasprava o novoj rezoluciji o Kosovu.

Predsedavajuća na toj sednici mogla bi da bude bivša direktorka Beogradske banke Borka Vučić, pošto konstitutivnu sednicu vodi najstariji poslanik. U SPS-u su rekli za B92 da će Glavni odbor u nedelju odlučiti da li će ona biti na poslaničkoj listi.

BEZ PROMENE RASPODELE MANDATA

Na ponovljenim izborima, održanim juče na šest biračkih mesta, glasalo je 1.135 birača, 27,51% upisanih u spisak. Direktor Zavoda za statistiku Dragan Vukmirović rekao je da je bilo 15 nevažećih listića, dok je jedan listić uzet, ali nije ubačen u kutiju. On je rekao da konačni rezultati izbora i raspodela mandata neće biti izmenjeni.

Iz Republičke izborne komisije saopšteno je da je glasanje proteklo bez incidenata i u skladu sa zakonom.

Najviše glasova dobila je Demokratska stranka - 20,07%, a slede Srpska radikalna stranka 16,81%, koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije 16,11%, koalicija oko Liberalno-demokratske partije 8,98%, a nešto više od pet odsto dobili su Unija Roma Srbije i Pokret snaga Srbije.

Zbog nepravilnosti na izborima 21. januara, izbori su ponovljeni na po jednom biračkom mestu u Knjaževcu, Senti, Šapcu, Vršcu i na dva mesta u Lipljanu. (B92, Beta)

Konstitutivna sednica parlamenta u sredu

Predstavnici parlamentarnih stranaka dogovorili su se na konsultacijama u Skupštini Srbije da u sredu, 14. februara, u Domu Narodne skupštine bude održana konstitutivna sednica novog saziva parlamenta. Na konsultacijama je dogovoreno da se poslaničke liste predaju Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije do ponedeljka u ponoć, a da se u utorak, 12. februara, održe nove konsultacije predstavnika izbornih lista oko utvrđivanja dnevnog reda konstitutivne sednice.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Vučić rekao je novinarima u Skupštini da bi na prvoj sednici Skupštine trebalo da se verifikuju poslanički mandati i da se raspravlja o opštim pravnim aktima o Kosovu i Metohiji.

Zamenik predsednika Demokratske stranke (DS) Dušan Petrović izjavio je da „nema suštinskog napretka” oko formiranja nove vlade i da na sastanku predstavnika parlamentarnih stranaka nije bilo reči o budućoj vladi te da pregovori o konsitituisanju institucija „idu svojim tokom”.

Funkcioner DSS Miloš Aligrudić izjavio je novinarima da će ta stranka što pre predati listu poslanika, a najkasnije u ponedeljak do ponoći.

Na konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije biće verifikovani mandati narodnih poslanika, izabran predsednik parlamenta i radna tela, usvojen Zakon o ministarstvima i izabrana nova vlada. (Beta)

Posle stava o Kosovu počinju pravi pregovori

DS i DSS sve bliže sporazumu o vladi

Lideri stranaka demokratskog bloka usaglasili su se oko toga da pri formiranju nove vlade mora biti postignut kompromis kako bi se izbegli novi izbori što bi samo dodatno otežalo poziciju Srbije na unutrašnjem i na međunarodnom planu, saznaje „Blic“.

Lideri DSS i G17 plus Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić razgovarali su preksinoć o narednim koracima koji vode ka formiranju nove vlade i zaključili da je neophodno prvo postići dogovor oko platforme za nastavak pregovora o statusu Kosova, pre nego što počnu razgovori o mestu premijera i raspodeli resora, tvrde izvori „Blica“.

- Ukoliko se usvoji platforma, to će biti znak da je Kosovo preskočeno kao prepreka u daljim razgovorima o vladi. Onda se ide na kadrovska pitanja i Dinkić je ponovo poručio da će ispoštovati svaki dogovor Tadića i Koštunice - navodi naš sagovornik i dodaje da je Dinkić naveo da je G17 plus, pored Ministarstva finansija, zainteresovan i za resore zdravstva i poljoprivrede, ali i da je u opticaju i potpredsedničko mesto za ravnomerni razvoj lokalne samouprave.

Dinkić je Koštunici rekao i da i dalje stoji na stanovištu da G17 samostalno nastupa u pregovorima, iako lider DSS očekuje njegovu podršku u borbi za premijersko mesto. Naš sagovornik navodi da je posle razgovora sa Koštunicom Dinkić obavio i telefonski razgovor sa Borisom Tadićem u kojem ga je obavestio o razgovoru sa liderom DSS. Kako saznajemo, narednih dana trebalo bi da uslede konkretnije neformalne konsultacije Dinkića sa liderom demokrata.

Inače, ozbiljnih pregovora o novoj vladi još nije bilo, ali postoje kontakti između stranačkih predstavnika na nižim nivoima.

- Ali, ti kontakti ne daju nikakav rezultat jer i DS i DSS ne odstupaju od svog zahteva za premijerskim mestom - kaže naš sagovornik.

On napominje da je sada svim strankama u prvom planu pravljenje platforme za Kosovo i Metohiju, ali i dodaje da se sa ozbiljnim pregovorima o vladi neće čekati završetak pregovora o Kosovu.

- Direktan dijalog između DS i DSS počeće verovatno već sledeće nedelje. Sve stranke koje bi trebalo da učestvuju u budućoj vladi shvatile su da treba izbeći nove izbore i da moraju da se dogovore - kaže sagovornik „Blica“.

Na pitanje kako je uopšte moguće postići dogovor kada ni DS ni DSS neće da odustanu od premijerskog mesta, naš sagovornik kaže da će se kompromis tražiti u formuli da ona stranka koja odustane od premijerskog mesta dobije 50 odsto mesta u novoj vladi i mesto predsednika Skupštine.

- Ukoliko DS odustane od premijerskog mesta, tražiće polovinu ministarstava u novoj vladi. Ideja je da se Koštunica, ukoliko dobije mesto predsednika vlade, potpuno okruži ljudima iz DS i da demokrate preuzmu ključne poluge u vladi. Podrazumeva se da bi u tom slučaju i mesto predsednika Skupštine pripalo demokratama. Kada bude poznato ko je dobio mesto predsednika Skupštine, znaće se i koja stranka će dati premijera - kaže naš sagovornik i ističe da će, pošto taj dogovor još nije postignut, sednicama Skupštine do daljnjeg predsedavati najstariji poslanik.


N. M. J. - Lj. B.

Izvor: Blic

Đelić mandatar?

Lideri DS-a, DSS-a i G17 plus narednog vikenda treba da razgovaraju o vladi, a mandatar će biti Božidar Đelić, piše Blic. Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić treba da se sastanu za vikend, piše list i dodaje da se čeka da Skupština Srbije usvoji platformu za nastavak pregovora o statusu Kosova kako bi se timovi Tadića i Koštunice posvetili formiranju vlade. Tadić bi već 19. februara mogao da ponudi mandat kandidatu DS-a Božidaru Đeliću, koji će imati dve nedelje da sastavi vladu, piše beogradski list, pozivajući se na izvore bliske pregovaračima. Kada je reč o kadrovskim rešenjima u novom kabinetu, sagovornik Blica navodi da lideri sve tri stranke o tim pitanjima raspravljaju u četiri oka. Poslednji takav sastanak održan je između Tadića i Dinkića. Na njemu je lider G17 plus objasnio Tadiću da ne stoji iza Koštunice, piše list.
„Koštunica je spreman da pregovara oko mesta ministra policije, a Dinkić bi prepustio mesto ministra finansija ako je moguće da dobije potpredsedničko mesto za ekonomske odnose sa inostranstvom ili ravnomerni regionalni razvoj”, kaže sagovornik lista.

Vlada Srbije trenutno broji 19 ministarstava, ali sve govori da će zbog koalicionih apetita morati da se poveća broj resora. „Najverovatnije će se ići na povećanje broja potpredsedničkih mesta”, navodi izvor lista.

„Jedno bi bilo za bezbednost, drugo za investicije ili ekonomske odnose sa inostranstvom, a izvesna su i mesta potpredsednika za regionalni razvoj i ljudska prava i manjine. Ne treba zaboraviti i da će od Ministarstva za kapitalne investicije nastati tri posebna resora”, navodi sagovornik lista. (FoNet)

Danas počinju pregovori DS i DSS

Pregovori između predstavnika Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije o formiranju nove vlade trebalo bi da počnu danas. Obe stranke u pregovore ulaze sa zahtevom da dobiju mesto premijera, ali u DS su pripremljeni i na varijantu da Vojislav Koštunica ostane nepopustljiv u zahtevu za premijerskom funkcijom, saznaje „Blic“ iz više izvora.

Jedan od naših sagovornika ističe da će eventualna odluka demokrata o prepuštanju premijerskog mesta zavisiti od toga šta će Koštunica ponuditi zauzvrat.

- Mesto predsednika Vlade nije toliko bitno, ako imate druge instrumente moći. Ustupanje premijerskog mesta Koštunici značilo bi da DSS mora da se odrekne ministra policije, kao i svih drugih resora koji predstavljaju poluge vlasti - ističe naš sagovornik.

Podršku za takav zahtev, kaže naš sagovornik, demokrate će imati i od strane međunarodne zajednice koja insistira da se na mestu ministra policije i šefova bezbednosnih službi nađu ljudi koji nisu iz Koštuničine stranke, jer međunarodna zajednica nema poverenja u Koštuničine kadrove.

- Promena ljudi na čelu ovih resora značila bi i prvi znak da je nova vlada spremna na saradnju po pitanju nalaženja haških optuženika, što bi ubrzalo i nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU - tvrdi izvor „Blica“.

Osim Ministarstva policije i službi bezbednosti, demokrate će tražiti i mesto predsednika Skupštine i ministra finansija, što znači da Mlađan Dinkić ne može da računa na ovaj resor.

Inače, ove pregovore vodiće najbliži Koštuničini i Tadićevi saradnici, dok direktan susret predsednika i premijera na kome bi razgovarali o novoj vladi za sada nije planiran.

Takođe, od ishoda ovih razgovora zavisiće i to kome će predsednik Tadić poveriti mandat za sastav nove vlade.

- Tadić će mandat poveriti onome ko može da obezbedi skupštinsku većinu. A ko će to biti, znaće se kada pregovori budu završeni. Tadić nema nameru da mandat poveri Božidaru Đeliću ukoliko se ispostavi da on ne može obezbediti podršku za formiranje vlade u parlamentu - kaže sagovornik „Blica“ i ocenjuje da će ishod pregovora biti krajnje neizvestan.

Predsednik Tadić, kaže izvor „Blica“, za sada nije planirao novi krug zvaničnih konsultacija sa predstavnicima stranaka.

Da DSS ne odustaje od mesta premijera, potvrdio je i šef poslaničke grupe ove stranke Miloš Aligrudić, koji je za naš list rekao da nema razloga da DSS odustane od svog zahteva.

- Okosnica razgovora o novoj vladi biće dogovor o Kosmetu i platforma koju je ponudio DSS kako bi se stvorila celovita slika neophodna za funkcionisanje buduće vlade - kaže Aligrudić.

Upitan kako će se njegova stranka postaviti ukoliko DS ne bude hteo da im ustupi mesto premijera, Aligrudić kaže da DSS ima plan B i plan C, ali da se sada koncentrisao na plan A, a to su pregovori o novoj vladi na čijem bi čelu bio Koštunica.

Na pitanje da li rezervni planovi podrazumevaju i mogućnost novih izbora, Aligrudić kaže da je sve moguće, pa i novi izbori.

Kaj je? Nekak međed dolazi u vodstvo, a Lauda?
Spremte se spremte četnici....

SRBIJA U PARALELNOJ STVARNOSTI

Bojan Munjin


"Ne možemo se vratiti normalnom životu musavi od baruta, flekavi od krvi, iscijepani i u ritama koje smo nekome drugome oteli", poručili su građanima/kama Srbije Čedomir Jovanović i njegova stranka "gnjevnih, mladih i obrazovanih" na proteklim izborima. U zemlji u kojoj politika i kriminal još uvijek hodaju ruku pod ruku, gdje "demokratske" stranke koketiraju s nacionalizmom, a Radikalna stranka vuče zemlju u crni mrak, Jovanovićev LDP jedini se stvarno zalaže za evropske kriterije života.



Jedini istinski pomak u ne baš veselom političkom životu Srbije u ovom trenutku jest pojava Liberalno demokratske partije (i koalicije malih stranaka) u državnom parlamentu, a jedini pravi pobjednik nakon siječanjskih izbora među retrogradnim partitokratskim dinosaurusima jest mladi lider LDP-a Čedomir Jovanović. U zemlji u kojoj politika i kriminal još uvijek hodaju ruku pod ruku, gdje "demokratske" stranke koketiraju s nacionalizmom i ne žele izručiti Ratka Mladića Haagu, a Radikalna stranka Vojislava Šešelja vuče zemlju u crni mrak, Čedomir Jovanović (35) i njegova stranka "mladih, gnjevnih i obrazovanih" jedina je koja bez kompromisa, od Kosova do kažnjavanja zločinaca i od ljudskih prava do pravne države, gura prst u oko krucijalnim problemima, i jedina je koja se stvarno zalaže za evropske kriterije života.



Liberalno demokratska stranka osnovana je kao prkosni odgovor na neuvjerljivu retoriku beskrvnih političara još od Miloševićevih vremena i na "dogovornu demokraciju" velikih stranaka, u kojoj se ništa ne mijenja i u kojoj većina ljudi živi loše. Čedomir Jovanović politikom se počeo baviti iz revolta ili "iz stomaka", kako sam kaže, jer je u 90-ima svakog dana na ekranima i ulicama viđao ratne političare, tajkune najgore kategorije, nacionalne ideologe i ratne kriminalce koji su bezobzirno trošili budućnost mlade generacije, oduzimajući joj pritom šansu da uopće postave pitanje što su gospodari ljudskih sudbina radili do jučer i tko je za to odgovoran. Ovaj mladi čovjek, koji je diplomirao dramaturgiju na beogradskoj kazališnoj akademiji, kao buntovni vođa studentskih demonstracija protiv Miloševića 1996. profilirao je svoje političko uvjerenje kao neprestanu borbu potiv političkog primitivizma, moralne prevrtljivosti i socijalne bijede koja njegovu zemlju trese još od onih dana kada je zapjenjena svjetina bacala cvijeće na tenkove koji su kretali na Vukovar.


Zemlja kao talac poremećenog sistema vrijednosti

"Ne možemo se vratiti normalnom životu musavi od baruta, flekavi od krvi, iscijepani i u ritama koje smo nekome drugome oteli", smatra Jovanović koji vjeruje da uvjeti za modernu Srbiju neće postojati dok ne postoje slobodni pojedinci. “Mi sada živimo svoj život bez prava da na njega konkretno utječemo – od najtrivijalnijih pitanja: tko će vam učiti djecu u školi, tko će vas liječiti, tko će se brinuti o sigurnosti u vašoj ulici”, smatra Jovanović. Bit problema današnje Srbije, vjeruje Čedomir Jovanović, čini deformirani karakter društva koje je ostalo talac poremećenog sistema vrijednosti: Srbija se demografski ubraja među najstarija europska društva, ima najveći postotak mladih koji žele otići iz zemlje, jedna je među najsiromašnijima u Europi, tehnološki je zaostala... Problem je svaka vrsta siromaštva, od materijalnog i kulturnog do političkog te odsutnost jasnih ideja i nedostatak političke volje da bi se te ideje ostvarile.



Radi ostvarenja ideja moderne države Čedomir Jovanović se priključio Zoranu Đunđiću, no Đinđić je za takve ideale platio glavom i nakon njegove smrti proces modernizacije je zaustavljen. Zato je motto Liberalno demokratske stranke koja postoji manje od godinu dana “Srbiji se žuri” jer u konzervativnom i hermetički zatvorenom društvu – kako smatraju aktivisti ove stranke - važno je inzistirati na dinamici i pokretu te tako rušiti stereotipe koji su od Srbije napravili društvo na rubu modernog svijeta. Tako je glavna pokretačka snaga LDP-a nezadovoljstvo vlastitom zemljom: Srbija danas živi u paralelnoj stvarnosti, u njoj se i dalje uvažavaju vrijednosti iz 19. stoljeća, vrijednosti lažno ili pogrešno protumačene povijesti, neskladne s današnjim civilizacijskom kontekstom.


Da vlast ljudima stvara šanse a ne probleme

Borbu protiv kulture lažne svijesti i bezvoljnosti najbolje objašnjava politički konzultant LDP-a Ivan Andrić: “U Srbiji je neprestano prisutna ideja čekanja malih ljudi da država nešto za njih učini, a režim Slobodana Miloševića uspio je do kraja umrtviti stav da ljudi sami nešto urade sa svojim životom. Ako danas pogledate kampanje velikih stranka, vidjet ćete da svi obećavaju da će država da sagradi puteve, bolnice, ovo i ono, međutim obični ljudi ne vjeruju puno obećanjima. Velik broj građana nema nikakvu želju da sudjeluje u javnom životu, za političare misli da su svi isti i zato naša kampanja zapravo teži vraćanju života u Srbiju. Ako gledate naše predizborne skupove, onda vidite da oni u sebi imaju nešto karnevalsko, životno i slavljeničko jer se time želimo boriti protiv isključenosti građana iz javnog života i suprotstaviti se sveopćoj apatiji.”



Doista, ako se pogledaju predizborni mitinzi LDP-a koji su više ličili na rock happeninge nego na političke skupove i predizborne parole (“da se isplati rad a ne muljanje”, “da vlast ljudima stvara šanse a ne probleme”, “da u vlast vjeruju građani a ne kriminalci”, “da igramo glavnu ulogu u svom životu” odnosno da “od nas zavisi”), onda je vidljivo da je ova stranka zapravo politički izraz civilnog društva, građanskog sustava vrijednosti i modernog duha mladih koji su godinama tinjali ispod naslaga političke nekrofilije i kriminogenog shvaćanja javnih poslova. I dok je za Šešeljevu Srpsku radikalnu stranku i “gerijatrijske” Miloševićeve socijaliste glasalo 1,5 milijuna ljudi, jednako toliko za pomalo beskrvne demokrate Borisa Tadića i nacional-demokrate Vojislava Koštunice, jezičac na vagi u budućem odmjeravanju snaga u srpskom parlamentu upravo bi mogao biti mladi i eksplozivni Jovanović koji je sakupio 220 000 glasova najobrazovanijeg dijela Srbije i koji u svojoj radnoj sobi na zidu ima dvije fotografije – ubijenog premijera Zorana Đinđića i Rolling Stonesa. Sastavljanje nove vlade i odabir premijera nakon izbora ići će teško, za ministarska mjesta nadmeću se uglavnom političari koji su više okrenuti nacionalističkoj prošlosti a ne evropskoj budućnosti, a skora nezavisnost Kosova diže političku temperaturu do opasnih razmjera. Jedini koji govore da Srbija mora platiti punu cijenu svojih zabluda i nesreće koje je proizvela njezina politička elita da bi uopće krenula naprijed je LDP i Čedomir Jovanović. U prilično sumračnoj političkoj atmosferi punoj retrogradnih ideja i kriminala i u socijalnom miljeu s milijun nezaposlenih, pojava grupacije “mladih, gnjevnih i obrazovanih” je jedino dobro što se ovoj iznurenoj zemlji u ovom trenutku dogodilo.



ZaMirZINE

Koštunica ne pristaje na dogovor sa DS dok se ne završe pregovori u Beču

O novoj vladi tek sredinom marta

Premijer Srbije i lider DSS Vojislav Koštunica neće pristati na pregovore o novoj vladi, dok se ne završe pregovori o Kosovu i Metohiji 10. marta u Beču. Koštunica je, kako saznajemo, uveren da će se naš pregovarački tim iz Beča vratiti sa dobrim rezultatima, što će, kako je procenjeno u DSS, ojačati pregovaračke pozicije ove stranke u dijalogu o novoj vladi, naročito kada je reč o zahtevu da dobije mesto premijera.

- Koštunica i Tadić su razgovarali telefonom pre nekoliko dana i Tadić je predložio da pregovori počnu što pre, ali je lider DSS rekao da od toga nema ništa dok se ne završe bečki pregovori o Kosmetu - kaže sagovornik „Blica“ blizak Vladi Srbije. S obzirom na to da se pregovori u Beču završavaju 10. marta proces formiranja nove vlade mogao bi početi najranije sredinom sledećeg meseca.

Već na konsultacije kod predsednika Tadića delegacija DSS došla je sa platformom o stavu nove vlade prema rešenju statusa Kosova, a poslednjih dana i sam Koštunica je nekoliko puta naglasio da je pregovore o vladi blokirao specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari „dolaskom usred izbornog procesa“.

Po svemu sudeći, Koštunica u pregovore o novoj vladi može da uđe opušteno, bar kada je reč o premijerskoj poziciji jer su, kako nezvanično saznajemo, u DS odlučili da mu to mesto ustupe.

- Postoje samo dve mogućnosti - da Koštunica bude premijer ili da se raspišu novi izbori jer je potpuno izvesno da DSS ne bi ušao u vladu čiji bi predsednik bio Božidar Đelić. Međutim, jasno je da većina građana Srbije ne želi nove izbore, već vladu, pa bi rizik da se ponovo ide na birališta bio veliki. Takođe, odbačena je i mogućnost formiranja manjinske vlade DS koju bi podržavala Koštuničina stranka, jer bi ta vlada bila nestabilna i kratkog veka - kaže „Blicov“ sagovornik.

Prema saznanjima „Blica“, jedan broj funkcionera DS misli da je nedopustivo odreći se premijerske pozicije, da je dosta popuštanja Koštunici i da bi to moglo ovu stranku da košta na nekim narednim izborima. Međutim, sam vrh stranke je za kompromis: da Koštunica bude premijer, ali da se zauzvrat zauzmu najvažniji resori u vladi, što bi, na neki način, umirilo i staranačke nezadovoljnike.

- DS će tražiti sva ministarstva koja podrazumevaju poluge moći, a među njima su resori policije, finansija, energetike, pravde, privrede i privatizacije... Mesto premijera i nije toliko važno ukoliko držite poluge vlasti i resore koji podrazumevaju funkcionisanje države. Ideja je da se Koštunica okruži ljudima iz DS i da se tako njegova moć kao premijera ograniči - kaže sagovornik „Blica“. Ljiljana Begenišić

Jovanović: Ili Đelić ili izbori
Predsednik LDP Čedomir Jovanović izjavio je da predsednik Boris Tadić mora odmah da poveri mandat za formiranje nove vlade Božidaru Đeliću ili da se, ukoliko ostale parlamentarne stranke to ne prihvate, ide na nove izbore. „Đelić mora više da brine o formulisanju politike koja će predstavljati zaokret u odnosu Srbije prema svetu i svojoj budućnosti, a ne o broju poslanika jer podršku za tu politku ima mnogo više u našem društvu nego u Koštuničinom ili Dinkićevom kabinetu“, istakao je Jovanović. On je poručio DS da ona i njen kandidat za premijera imaju podršku LDP za promenu državne politike, ali je upozorio da „ukoliko se izađe sa starom politikom, za LDP je sasvim svejedno da li je premijer Koštunica ili Đelić“.

Sastanak DS-DSS u petak
28. februar 2007.

Razgovori Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije o formiranju vlade zakazani su za petak, rečeno je u DS-u. Kako je najavljeno, prvi razgovori će se voditi o osnovnim načelima i principima rada buduće vlade i neće biti reči o personalnim rešenjima. Delegaciju Demokratske stranke na pregovorima će činiti: Dušan Petrović, Božidar Đelić, Dragan Šutanovac, Dragoljub Mićunović i Rasim Ljajić. Pregovori o novoj vladi počeće u petak u prostorijama DS-a, izjavio je danas portparol DSS-a Andreja Mladenović. „Tema prve runde razgovora biće utvrđivanje principa i načela o formiranju vlade. DSS očekuje da se u sedištu DSS-a održi sledeća runda razgovora”, rekao je Mladenović. Mladenović je rekao da će delegaciju koalicije DSS-a i Nove Srbije predvoditi potpredsednik DSS-a i ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić, a u delegaciji će biti i predsednici izvršnih odbora DSS-a i NS-a Jovan Palalić i Miroslav Markićević i jedan potpredsednik DSS-a.
Član Predsedništva G17 plus Vladimir Ilić izjavio je da ta stranka još nije dobila ni poziv: „Što se tiče pregovora o formiranju nove vlade, G17 plus, pored toga što insistira na hitnom formiranju vlade, spreman je da konstruktivno učestvuje u ovim pregovorima. Ukoliko ne budemo pozvani na pregovore, spremni smo da budemo i opoziciona politička partija.”

DINKIĆ: KOŠTUNICA IMA VEĆE ŠANSE OD ĐELIĆA

Predsednik G17 plus Mlađan Dinkić izjavio je da principijelno nema problem s tim da Demokratska stranka dâ mandatara, ali da praksa pokazuje da Božidar Đelić ne može da dobije potrebnu većinu.

„Da Đelić može da dobije podršku, predsednik Boris Tadić svakako bi ga već predložio za mandatara”, rekao je Dinkić sinoć za televiziju Avala.

Upitan da li će onda Vojislav Koštunica biti mandatar, lider G17 plus odgovorio je da on u ovoj situaciji ima mnogo veće šanse. „A kada bi Tadić bio mandatar, svakako bi dobio neophodnu podršku”, rekao je Dinkić.

LDP: USKOSTRANAČKI INTERESI

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović kaže da je nedopustivo da Srbija, ni mesec dana posle izbora, nema vladu.

„Pregovori treba da počnu odmah jer kažu da imaju odlične programe. Tačno je samo to da svi oni gledaju samo uskostranačke interese, zbog čega se koči formiranje nove vlade i to je cena koju plaćaju stranke koje ulaze u koaliciju s Koštunicom”, kaže Jovanović.

„SPS MOŽE S DS-OM I DSS-OM”

„Socijalistička partija Srbije nije ideološki ostrašćena i, ako bi se dogovorili oko programa, ne bi bilo spora oko njenog učešća i u vladi sa Demokratskom strankom i Demokratskom strankom Srbije”, izjavio je potpredsednik SPS-a Dušan Bajatović.

„Iako je u ovom trenutku teško pretpostaviti takvu opciju, u politici nikad ne treba reći nikad. Ali, samo ako se prihvate naši uslovi da niko ne može da potpiše nezavisnost Kosova, kao i da se zaustavi privatizacija velikih javnih preduzeća”, rekao je Bajatović za novosadski Dnevnik.

Uslov SPS-a je, prema njegovim rečima, i da se izvrši reforma pravosudnog sistema i postigne dogovor o pravilima za lokalne i pokrajinske izbore.

HALIMI: STRANKE MANJINA VEROVATNO ZAJEDNO

Poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline u Skupštini Srbije Riza Halimi izjavio je da će stranke manjina najverovatnije zajedno učestvovati u pregovorima o formiranju nove vlade. Halimi je rekao da, međutim, pre takve odluke treba sačekati da predstavnici Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije pozovu predstavnike manjina na razgovore o novoj vladi.

Navodeći da prvo treba da razgovaraju DS i DSS, on je rekao da pretpostavlja da će na razgovore biti pozvani predstavnici poslaničkog kluba Saveza vojvođanskih Mađara i Liste sa Sandžak. Halimi i poslanik Unije Roma Srbije Rajko Đurić takođe su se pridružili toj poslaničkoj grupi, koja sada broji šest poslanika.

Jedini predstavnik stranaka manjina koji ne pripada nijednoj poslaničkoj grupi jeste poslanik Romske partije Srđan Šajn. (B92, FoNet, Beta)

Održani prvi razgovori o formiranju Vlade Srbije

Što skorije formiranje stabilne vlade Srbije uslov je za stabilnost i brzi dalji napredak, ocenjeno je na sastanku predstavnika Demokratske stranke (DS) i koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije (DSS-NS). U saopštenju nakon prvih razgovora dve stranke navodi se da osnov te buduće vlade treba da čine DS i koalicija DSS-NS. Navodi se da su se u razgovoru predstavnici stranaka usaglasili oko koraka koje treba preduzeti u pravcu konstituisanja te vlade, a da je prvi od tih koraka postizanje saglasnosti o programskim opredeljenjima i o prioritetima buduće vlade. U današnjim razgovorima u ime DS-a učestvovali su zamenik predsednika te stranke Dušan Petrović, predsednik Političkog saveta DS-a Dragoljub Mićunović, kandidat DS-a za premijera Božidar Đelić i predsednik izvršnog odbora DS-a Marko Đurišić. Delegaciju DSS-a predvodio je potpredsednik stranke Dragan Jočić, a u delegaciji su bili i potpredsednik DSS-a Vladeta Janković i predsednik Izvršnog odbora NS-a Miroslav Markićević. Sledeći sastanak zakazan je za 7. mart u prostorijama DSS-a, kada će biti nastavljenja razrada programskih načela, pitanje strukture buduće koalicije i principa sastavljanja vlade. (RTS)

DS i DSS, ipak, raspravljaju o personalnim rešenjima nove vlade

Sve, samo na izbore ne

Kako Glas saznaje, pregovaraće bar još mesec dana. Velike su šanse da Koštunica ostane premijer
BEOGRAD - Iako se i Tadićevi i Koštuničini ljudi kunu da o personalu nove vlade nije bilo ni reči, te da će ta tema biti na stolu uoči Dana žena, preliminarni dogovori uveliko teku. Sva koplja još nisu slomljena, a prema našim saznanjima, bar još mesec dana javnost će gledati protokolarne runde pregovora.

Iako DS na sva usta priča da ne odustaje od namere da Božidar Đelić bude premijer, demokrate su, prema našim saznanjima, sve bliže da prelome i to mesto daju Koštunici. Prvenstveno zbog procene da bi novi izbori bili propast. Bude li tako Đelić bi, za utehu, dobio mesto potpredsednika i Ministarstvo finansija.

OTVOREN PUT ZA SARADNJU

Portparol DSS-a Andrija Mladenović rekao je juče da je "DS otvorila put za programsku saradnju sa DSS-om" isključenjem Čedomira Jovanovića iz te stranke, čije su ideje "destruktivnim i vode razbijanju države i otimanju dela naše teritorije".

Da bi podmirili Mlađana Dinkića, koji još nije odustao od državne kase, računaju da mu daju mesto potpredsednika i još dva ministarstva od četiri koja su u igri: ekonomski odnosi s inostranstvom, zdravstvo, poljoprivreda i trgovina i turizam. Ako ne bude potpredsednik, dobio bi još jedan resor. Koštunica planira i da mu kao kompenzaciju da i fotelju čelnika Skupštine, u kojoj bi bila Suzana Grubješić. Međutim, DS i dalje traži da tamo bude Dragoljub Mićunović.

Velimir Ilić je, prema našim saznanjima, poručio: Ili sam ministar saobraćaja ili odoh iz vlade. Sadašnji Ilićev resor verovatno će podeliti, a u opticaju je da on bude zadužen za saobraćaj i veze, a da građevinu uzme Dragoslav Šumarac iz DS-a. Ako saobraćaj i građevina budu zajedno, telekomunikacije bi dobio Dragan Đilas.

Rudarstvo i energetika bi trebalo da budu razdvojeni. Koštunica bi da uzme rudnike i kopove, a da ministar bude direktor "Kolubare" Dragan Tomić. NIS i EPS bi otišli u energetiku, koju bi "uzeo" Aleksandar Vlahović. Podela direktorskih mesta u ova dva preduzeća, čija privatizacija obogatiti novu vladu, tek bi bila dogovorena.

Ovo je najverovatnija verzija buduće vlade. A spekuliše se i da bi Koštunica, zbog Dinkićevog protivljenja Đeliću, pristao da DS umesto Đelića predložio dugog mandatara ( Dragoljub Mićunović). U tom slučaju lider DSS-a bio bi potpredsednik vlade.

J.J.- B.R.

Nastavljene konsultacije o formiranju nove Vlade Srbije

Delegacije Demokratske stranke Srbije i G17 plus usaglasile su na razgovorima o formiranju nove vlade novi šesti princip rada buduće vlade. To je princip podele odgovornosti između tri stranke koje bi trebalo da čine vladu - DS, DSS i G17 plus. O vladi su pregovarale i DS i koalicija oko Liberalno demokratske partije, koje su se saglasile da nova vlada treba da bude proevropska i prodemokratska i da na njenom čelu treba da bude Božidar Đelić. Potpredsednik DSS Dragan Jočić kazao je, na zajedničkoj konferenciji za novinare posle završetka razgovora, da tri stranke moraju da se usaglase oko svih šest principa, kako bi buduća vlada mogla da bude formirana kao stabilna i funkcionalna.
Šesti princip se odnosi na to da se tri najveće stranke, koje su dobile podršku građana, izjasne da preuzimaju odgovornost za najvažnija mesta u državi, objasnili su funkcioneri DSS i G17 plus.

Jočić je objasnio da, ukoliko DS hoće da preuzme odgovornost za mesto predsednika države, DSS bi trebalo da preuzme odgovornost za mesto predsednika vlade ili obrnuto, a da predsedniku G17 plus pripadne odgovornost za određene oblasti.

Potpredsednik G17 plus Tomica Milosavljević podsetio je da Srbiju u ovoj godini, po Ustavnom zakonu, očekuju izbori za predsednika Republike i raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora da kraja godine. „U tom kontekstu, formiranje vlade treba posmatrati kao jedan od najvažnijih poslova u državi”, rekao je on.

DS I LDP ZA ĐELIĆA KAO NOVOG PREMIJERA

Demokratska stranka i koalicija okupljena oko LDP-a usaglasili su se da nova vlada treba da bude proevropska i prodemokratska i da na njenom čelu treba da bude Božidar Đelić.

Zamenik predsednika DS-a Dušan Petrović, posle razgovora dve stranke o formiranju nove vlade, rekao je da je DS za formiranje najšire demokratske vlade u koju bi ušle sve stranke demokratskog opredeljenja, uključujući i LDP i Demokratsku stranku Srbije.

„Bilo bi dobro da napravimo takvu vladu, ako ne, videćemo. U svakom slučaju, treba poštovati elementarna načela parlamentarne demokratije, tako da budući mandatar treba da bude Đelić”, rekao je Petrović.

Na uporno insistiranje novinara da kaže da li bi DS prihvatila da mesto premijera pripadne nekom drugom, Petrović je rekao da nije video ubedljiv razlog da mandatar bude neko drugi, a ne Đelić.

Najvažnije je za buduću vladu da ukine suštinske prepreke Srbije na putu ka Evropskoj uniji, da Srbija što pre dobije status kandidata za članstvo u toj organizaciji i da vodi snažnu diplomatsku borbu za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, dodao je on.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović izjavio je da je pozicija te koalicije jasna - „ili Đelić za premijera ili novi izbori” na kojima je, kako je kazao, ta koalicija spremna da nastupi u koaliciji sa DS-om i drugim strankama demokratske orjentacije.

Dve strane su postigle saglasnost i oko usvajanja deklaracije u Skupštini Srbije o osudi genocida u Srebrenici, ocenivši da ta deklaracija treba da se usvoji kao reakcija na presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Govoreći o statusu Kosova, oko kojeg se dve strane mimoilaze, Jovanović je naveo da je koalicija oko LDP-a spremna da pruži podršku predsedniku Srbije Borisu Tadiću i DS-u u „traganju za politikom koja će omogućiti Srbiji novu poziciju u međunarodnoj zajednici i sa nje skinuti balast prošlosti”.

U nastavku konsultacija Demokratske stranke sa strankama nacionalnih manjina, u sedištu DS o formiranju nove vlade razgovaraju predstavnici DS i Unije Roma Srbije. Delegaciju Unije Roma Srbije predvodi njen lider Rajko Đurić, a u njoj su i funkcioneri te stranke Miloš Šapić i Osman Balić.

Prethodno su na istu temu razgovarali predstavnici DS i Romske partije Srđana Šajna, a sledi sastanak sa koalicijom „Lista za Sandžak”. (RTS)

Dogovor dve najjače stranke

Koštunica premijer, bitka za policiju

Predsednik Srbije i lider demokrata Boris Tadić ne razmišlja o tome da zauzme mesto premijera, odgovorio je visoki funkcioner DS na pitanje "Blica" postoji li mogućnost da DS prihvati predlog DSS i G17 plus o podeli vlasti, po kome bi se Tadić i Koštunica dogovorili o tome ko će biti predsednik, a ko premijer. Prema tom predlogu, ukoliko Tadić prihvati da bude predsednik vlade, što bi Koštunica prihvatio, lider DSS bi bio kandidat za predsednika Srbije uz podršku DS i G17 plus.

Kako "Blic" saznaje, dogovor o tome da Koštunica bude premijer, a da DS za uzvrat dobije ključne resore u novoj vladi već je postignut. Jedina vruća tačka sporenja jeste mesto šefa policije, koje žele i DS i DSS.

Pojašnjavajući zašto Tadić ne želi premijersko mesto, naš sagovornik kaže da je jedan od razloga i to što se ozbiljno sumnja da bi Koštunica mogao da pobedi Tomislava Nikolića na izborima za predsednika Srbije.

- To zasnivamo na uverenju da pozivi glasačima DS da daju podršku Koštunici ne bi imali velikog efekta. U tom slučaju, ako Nikolić pobedi, a Tadić bude premijer, onda bismo opet imali kohabitaciju, samo ovog puta između demokrata i radikala. To je neprihvatljivo i za Tadića i za ceo DS - kaže on.

Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić ocenio je da je dogovor o podeli odgovornosti stranaka koje će formirati vladu deo normalne procedure "dok god jedna stranka sama ne može da postigne apsolutnu većinu na izborima". On je rekao da ne smatra da jedna stranka ne može da ima mesto i premijera i predsednika države, ali da u situaciji kada stranke žele zajedno da preuzmu odgovornost za vršenje vlasti, one moraju da tu odgovornost podele. "Ako tu odgovornost jedna stranka želi ili preuzima samo na sebe, moje mišljenje je da bi joj to trebalo i omogućiti - da ta jedna stranka formira manjinsku vladu, pa da vidimo šta će da radi", praktično je pripretio Aligrudić demokratama. Ipak, njegova izjava nije se, kako saznaje "Blic", dopala Koštunici koji ne želi dalje da zateže odnose sa demokratama, pa je Aligrudić pretrpeo kritiku zbog "izletanja".

Posle svega DS, praktično, ima samo jednu mogućnost - da mesto premijera ponudi Koštunici, koji je, šaljući Tadiću "ponudu" za mesto premijera, praktično celu stvar okrenuo tako da izgleda kao da demokrate imaju mogućnost izbora i da to što će dobiti priliku da obnovi mandat nije rezultat njegove nepopustljivosti.

- Koštunica je idejom o podeli odgovornosti pokušao da maskira činjenicu da po svaku cenu želi mesto premijera. Neslavan dolazak Koštunice na mesto premijera, ipak će uticati kako na njegov lični rejting, tako i na budući rezultat njegove stranke - kaže za "Blic" Zoran Stojiljković, profesor FPN.

Ipak, računica demokrata je da bi za gubitak premijerske pozicije morali da dobiju gotovo sve najvažnije resore u vladi - finansije, odbranu, spoljne poslove, energetiku, pravdu, telekomunikacije... Dogovor o tome već je postignut. Bitka se još vodi oko ministarstva policije, jer i jedna i druga strana želi taj resor.

Još je neizvesno i ko će biti predsednik Skupštine - DS smatra da to mesto pripada njima, ali tako misle i u G17.

Stojiljković navodi da je očigledno G17 plus prelomio i u pregovorima stao na stranu Koštunice.

Lj. B. - N. M. J.

Predsednički izbori 2008.
Deo dogovora DS-DSS je i odlaganje lokalnih i predsedničkih izbora u Srbiji za januar ili februar sledeće godine. U DS procenjuju da će na odluku da se Koštunici prepusti premijersko mesto negativno reagovati deo njihovih glasača. Zbog toga je u interesu DS da se pomenuti izbori odlože, a za to vreme bi se "šteta" nadoknadila nastavkom pregovora sa EU, nastavkom saradnje s Hagom...

Manjine sa DS-om i DSS-om o vladi

Razgovori parlamentarnih stranaka o formiranju vlade nastavljeni su i danas. Sa manjinama posebno su razgovarali DS i DSS. DS i koalicija koju vodi Vojislav Koštunica i dalje na potpuno različite načine vide i tumače aktuelni „šesti princip” o formiranju vlade, koji podrazumeva podelu odgovornosti te dve političke grupacije. DS je odbacio „šesti princip”, a to su, nakon razgovora sa DSS-om, prihvatile Lista za Sandžak Sulejmana Ugljanina i Unija Roma. U iščekivanju nastavka pregovora Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije koji su zakazani za utorak, predstavnici te dve partije danas su razgovarali sa strankama nacionalnih manjina. „Šesti princip” buduće vlade bacio je u senku sve dosadašnje pregovore. Podelu odgovornosti za najvažnije funkcije u zemlji, koju traži narodnjački blok i G17 plus, danas je odbacila Demokratska stranka. Zamenik predsednika DS-a Dušan Petrović kaže da šesti princip predstavlja samo marketinški potez DSS-a i G17 plus:
„Potrebno je da napravimo jasan dogovor o tome kako će da funkcioniše vlada i kako će da bude sastavljena, a da se o svemu drugom razgovara kada za to bude došlo vreme”, kaže on. „Potpuno je jasno da će na sledećim predsedničkim izborima odluka građana Srbije biti da li će predsednik biti Boris Tadić ili Tomislav Nikolić”, navodi Petrović.

„Ako mi treba da pregovaramo sa Mlađanom Dinkićem oko toga da li će da podrži Tomislava Nikolića ili Tadića, ja mislim da se svi mi kao zemlja i kao građani nalazimo u velikom problemu”, kaže Petrović.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Jočić objasnio je da stabilnost vlade znači da svako kontroliše deo vlasti. Jočić navodi da „šesti princip” nije dogovor samo za izglasavanje nove vlade, već za period do četiri godine:

„´Šesti princip´ podrazumeva jednu vrstu ozbiljnosti, jednu vrstu sinhronizovanosti odnosa u budućoj vlasti i jednu vrstu trajnosti. Ko će biti premijer, predsednik, ministri, to je stvar koja dolazi posle, kad bude utvrđen dogovor”, rekao je Jočić.

UGLJANIN I UNIJA ROMA PRIHVATILI ŠESTI PRINCIP

Predstavnici koalicije DSS-NS složili su se sa koalicijom Lista za Sandžak o šest principa na kojima bi trebalo da bude formirana nova Vlada Srbije i konstatovali su da Demokratska stranka, DSS, G17 plus i liste manjina treba da podele odgovornost na svim nivoima vlasti.

Potpredsednik DSS-a Dragan Jočić kazao je novinarima da je na sastanku sa predstavnicima koalicije Lista za Sandžak konstatovana nužnost učešća predstavnika manjina u vlasti na svim nivoima i ocenjeno da su dosadašnji međustranački razgovori o novoj vladi bili konstruktivni.

Predsednik Liste za Sandžak Sulejman Ugljanin rekao je da očekuje da predstavnici stranaka nacionalnih manjina budu direktno uključeni i u sastav nove vlade.

Ranije danas predstavnici DSS-a i Nove Srbije razgovarali su sa Unijom Roma Srbije sa kojima su se složili o svih šest principa koji se tiču politike prema Kosovu, Evropske unije, saradnje sa Haškim tribunalom, ekonomskih pitanja, borbe protiv korupcije i kriminala, kao i podele odgovornosti među strankama. (B92, Beta)

6 principa.
Još vam treba 5 element....

Bez dogovora o formiranju vlade, pregovori se nastavljaju
stana - 13. mart 2007.


Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i Demokratska stranka nisu postigli dogovor o formiranju Vlade Srbije, ali će pregovori biti nastavljeni. Pored razlika u stavovima, predstavnici DS i Koalicije DSS-NS saglasili su se da je moguće i neophodno što pre formirati demokratsku i stabilnu vladu. „Bliže smo formiranju vlade nego novim izborima, ali je pregovarački proces takav da ne može odmah da dovede do rezultata”, rekao je novinarima posle sastanka potpredsednik DSS Dragan Jočić. Potpredsednik DS Dušan Petrović rekao je da ta stranka smatra da šesti princip koji je nedavno uveden u pregovore o vladi „ima premisu koja ga čini neupotrebljivim, jer bi to bilo temeljno narušavanje principa ustavnosti ako bi se stranke unapred dogovarale o predsedničkom kandidatu”. DS je predložila novi princip - da stranke koje treba da formiraju vladu raskinu koaliciju sa SRS i SPS na lokalnom nivou. Dušan Petrović objasnio je da „nulti princip” znači da bi tri stranke: G17 plus, Koalicija DSS-NS i DS - trebalo, ukoliko hoće da se drže demokratskih načela, da raskinu sve koalicije sa SRS i SPS na lokalnom nivou. (RTS)

gizmo ::

6 principa.
Još vam treba 5 element....

hmmmmmmmmm ne vuci me za jezik

DS i G17 plus za trojne razgovore

Demokratska stranka (DS) i G17 plus saglasili su se da bi trojni razgovori sa Koalicijom Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija (DSS-NS) omogućili brže formiranje nove vlade Srbije. Potpredsednik G17 plus Tomica Milosavljević smatra da su partnerstvo i trojni dogovori konsenzus ključne kategorije kojim se može doći do vlade, zbog čega je pozvao DS i Koaliciju DSS-NS da u petak u sedištu te stranke održe zajednički trojni sastanak. „Razgovor o svim principima treba da bude jedna od tema trojnog sastanka”, rekao je Milosavljević novinarima posle razgovora sa predstavnicima DS-a. DS je tokom razgovora odbacila šesti princip, a učesnici današnjeg sastanka su istovremeno izrazili spremnost da na pokrajinskom nivou otvore pitanje koalicije sa Pokretom „Snaga Srbije”. Milosavljević je rekao da je šesti princip bio predlog G17 plus kako bi izašli iz ćorsokaka.
Zamenik predsednika DS-a Dušan Petrović rekao je da bi tema trojnog sastanka trebalo da bude operacionalizacija pet principa o kojima je već postignut dogovor, istovremeno odbacivši šesti princip.

Petrović je najavio da DS više neće voditi debatu o tome kako će biti utvrđen kandidat za predsednika Republike i da trilateralni sastanak ima smisla ako se na njemu bude govorilo kako da se sprovede pet principa koji su nesporno utvrđeni kao načela i prioriteti buduće vlade.

On je rekao da, prema mišljenju DS-a, Vladu Srbije treba formirati u skladu sa rezultatima parlamentarnih izbora i da Božidar Đelić treba da vodi tu vladu. (Srna)

Koji jezik?