Izbori u Srbiji

IZBORI 2007.

Zaključeni birački spiskovi i zbirna lista za parlamentarne izbore u Srbiji 21. januara

Dvadeset lista u trci za 250 mandata

- Republička izborna komisija objaviće danas do ponoći ukupan broj birača na parlamentarnim izborima 21. januara. Do 18. januara u birački spisak biće moguće upisati birače samo na osnovu odluke nadležnog suda, dok će konačan broj birača biti objavljen 19. januara u ponoć. Svim biračima trebalo bi da do 15. januara budu dostavljena obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora. Na referendumu o potvrđivanju novog Ustava Srbije 28. i 29. oktobra 2006. godine pravo glasa imalo je 6.639.385 građana, a glasalo se na 8.385 mesta. Na parlamentarnim izborima 28. decembra 2003. godine pravo glasa imalo je 6.511.450 građana.

Manjinske liste

Za ulazak u parlament potrebno je da lista osvoji najmanje pet odsto glasova, dok za stranke nacionalnih manjina taj cenzus ne važi, već one treba da pređu tzv. prirodni prag. Na izborima će biti šest manjinskih stranaka: Savez vojvođanskih Mađara, Unija Roma Srbije, Koalicija Lista za Sandžak-dr Sulejman Ugljanin, Koalicija Albanaca Preševske doline, Mađarska sloga-Andraš Agošton-dr Pal Šandor i Romska partija-Šajn Srđan.

Rok za podnošenje izbornih lista istekao je 5. januara u ponoć, a do zaključenja ovog izdanja proglašeno je 20 izbornih lista. Mala je verovatnoća da će se na zbirnoj listi koja se objavljuje 10. januara pod brojem 21 naći i "Radnici i seljaci - Ustani Srbijo". Predstavnici ove liste u petak uveče predali su listu sa 6.700 potpisa, ali osim nedovoljne podrške sporno je i to što koaliciju čini jedna stranka (Radnički otpor)
Stranke i koalicije koje ne žele da se nadmeću kandidaturu mogu povući do 10 januara kada se u Službenom glasniku objavljuje zbirna lista. U parlament će biti izabrano 250 poslanika sa izbornih lista stranaka i koalicija. R. D.

Obren Joksimovic
Predsednik Demokratske zajednice Srbije
Tajkuni su prigrabili sve živo,
sve stranke su sa njima u sprezi,
jedino je narod u opoziciji
@ Snežana MOLDOVAN-MILOŠEVIC Foto: Dragan GAJIC
Svedok: Kako komentarišete izjavu zašticenog svedoka Dejana Milenkovica Bagzija da su Nebojša Covic i Vojislav Šešelj znali da ce premijer Zoran Đindic biti ubijen?
Obren Joksimovic: Poražen sam bedom srpske vlasti! Pristup koji je zašticeni svedok iskoristio da bi izneo takvu informaciju je neozbiljan, ispolitizovan i prljav! Ali, vlast je takvu informaciju plasirala u predvecerje izbora, na nacin neprimeren civilizovanom svetu sa krajnje jasnom namerom: da se diskredituju radikali pred izbore, da se onemoguci Nebojši Covicu da eventualno napravi koaliciju sa nekim koga oni ne vole, da se zaustavi Ceda Jovanovic... Sva saznanja od navedenog gospodina kriminalca, oni su imali mesecima unazad, ali su tempirali da ih obelodane tek sada.
S: Zar ne mislite da su Covic i Jovanovic politicki nebitne figure kada je rec o predstojecim izborima, da su politicki mrtvi s obzirom na podršku koju imaju u javnosti?
O.J: Oni možda jesu nebitne politicke figure, ali nisu sasvim politicki mrtvi, iako sami ne mogu da predu cenzus. Ceda bi teško mogao da prode cenzus cak i kad bi se udružio sa nekom ozbiljnijom politickom strankom, jer bi tada rejting te stranke opao. Ali, Covic udružen sa nekim ko je blizu cenzusa može da im pokvari racune. Vlastima, naravno to ne odgovara.
S: Na koga konkretno mislite?
O.J: Pokret snaga Srbije, iako je zabranjen u javnosti, kao i naša stranka, ima ozbiljne šanse da prode cenzus. Imam neka saznanja da je vlast došla do podatka da bi Karic i Covic mogli da se udruže, da produ i da im potpuno poremete planove! Naravno da je cilj da se tako nešto onemoguci, i pri tome se ne biraju sredstva. A što se price o radikalima tice, i tvrdnje o navodnoj zaveri da na taj nacin dodu na vlast, to cak nije prica ni za malu decu nego za Riplija! U momentu kada se to dogadalo, radikali su imali manje od sedam odsto, a socijalisti su bili u mišjoj rupi. Politickom glupošcu Demokratske stranke Srbije i još jednom od mnogobrojnih njihovih loših procena, radikali su došli do 30 odsto.
S: Kako to objašnjavate?
O.J: Jednostavno. Koštunica je tada poslušao one koji od pocetka žele da razbiju DSS, i koji su, kao što vidimo, gotovo uspeli u toj nameri. On tada nije prihvatio da se kandiduje za predsednika Srbije, nego su se kandidovali Dragoljub Micunovic i Toma Nikolic. Srbi su namerno, iz inata, glasali za Nikolica i tako su radikali došli do 30 odsto koje lepo, vešto i pametno drže. Bagzijeva prica ce doprineti da radikalima poraste rejting, smem u to da se kladim!
S: Mislite li da ce Bagzi, zahvaljujuci iskazu u Specijalnom sudu, dovesti Tomu Nikolica na vlast?
O.J: Radikale nece dovesti Bagzi vec sadašnja vlast!
S: Pa, zar niste svojevremeno izjavili da bi DSS i radikali u koaliciji mogli da vladaju 20 godina?
O.J: Jesam, ali sada je neko drugo vreme i ne verujem da bi radikali napravili koaliciju sa DSS-om, jer ta stranka vuce balast dosadašnje vlasti.
S: Zbog cega?
O.J: Sadašnja vlast je jedna od najgorih u srpskoj istoriji! Nisu stvorili ništa. Kriminal i korupcija su procvetali, živi se sve nesigurnije, ova zemlja postala je zemlja straha i svakodnevnih stradanja. Srpska privreda rasprodata je u bescenje, a korupcija je dostigla neverovatan nivo od cak pet miliona evra dnevno! Tu informaciju vec dve godine niko nije demantovao. Poseban kuriozitet predstavlja podatak da su srpsku privredu, inace rasprodatu u bescenje, u cak 60 odsto slucajeva prodali Hrvatima, a da pri tom mi u Hrvatskoj nismo kupili ništa. Nema apsolutno nikakvog reciprociteta. Iz Vojvodine stižu ozbiljne tvrdnje da se hrvatskim, madarskim i šiptarskim novcem kupuje zemlja po bagatelnim cenama i bez ikakve kontrole.
S: Ali, nema politickih ubistava kao u Miloševicevo vreme!
O.J: Otkud znamo da nema? Ako pak, pri tome mislite na ubistva politickih funkcionera, svakako je dobro da ih nema, ali je upadljiva pojava da svaki funkcioner, pa i najmanji ima i po pet telohranitelja! Dok sam bio ministar zdravlja, najcešce sam se sam vozio radeci po Srbiji. A današnji ministar zdravlja ima pet telohranitelja! Šta ce mu? Od koga ga cuvaju? Od njegovog naroda? Razumem da predsednik vlade ili šef države imaju telohranitelje, ali šta ce telohranitelji ministru pravde, prosvete, direktoru NIS-a ili šefu tamo nekog kabineta? U Miloševicevo vreme bio je rat, bile su neke druge okolnosti, stvari koje se nisu mogle kontrolisati. Ali, on nije na vlasti vec sedam godina, a mi se još valjamo u glibu, imamo neuporedivo veci broj otpuštenih, neuporedivo vecu bedu u zemlji, potpuno beznade, haos u prosveti, zdravstvu, pravosudu i kriminal na sve strane! Otkako je Miloševic otišao sa vlasti ova je zemlja zadužena sa novih 12 milijardi evra. Niko ne zna gde su te pare. A koliko vidim, malo ko i pita za to.
S: Pa, jeste li ih ikada kucnuli po ramenu?
O.J: Jesam, naravno! Poznato je da sam u više navrata upozoravao javnost kroz razne medije o devijacijama i zloupotrebi vlasti. Odgovarali su da razbijam demokratsku harmoniju u demokratskoj vladi i nanosim joj štetu. Ispadalo je da meni nije niko dobar. Pa, da budem pošten, u obe tranzicione vlade, po meni su samo dva coveka koliko toliko korektno radila svoj posao. Jedan je Rasim Ljajic, a drugi Zoran Loncar. Svi ostali su apsolutno podbacili, bilo da su nedorasli tome poslu, a to je u vecini slucajeva, bilo da su se jako iskompromitovali.
S: Pa i vi ste bili ministar!?
O.J: Jesam. Ali u politiku nisam ušao kao sirotinja, vec kao covek domacin, sa nekoliko kuca, stanova, automobila. Tad su me blatili što nešto imam.
S: Sad nemate? Bice da ste jedini politicar koji je osiromašio.
O.J: Pa tako nekako. Tajkuni su prigrabili sve živo, ne možete nigde da dobijete ozbiljan posao, da stvarate... Sve parlamentarne stranke su sa njima u sprezi, i sve parlamentarne stranke su na vlasti, jedino je narod u opoziciji. Sve stranke u parlamentu su se lepo snašle, ugnezdile i naravo da im ne odgovara da se stvari menjaju. Zato su preko noci skarabudžili Ustav i doneli ga na neprimeren nacin. Ali se ispostavilo da su se tu radikali prešli, ili su ih prešli neki kojima su poverovali.
S: Da li vam je Toma Nikolic rekao da se kaje što su podržali referendum o Ustavu?
O.J: Ne, nije. To znam od ljudi bliskih radikalima. Ne mogu da tvrdim da je to tacno, ali mislim da su se radikali pokajali što su podržali ovakav Ustav i na ovakav nacin. Jer, ispostavilo se da je na referendum izašlo svega 38 odsto birackog tela, ostalo su, naravno, bezocno pokrali, pa je sad kljucno pitanje cijih je to 38 odsto, odnosno ko koliko od toga ima. Stvari su se zakomplikovale i pobunom u zatvorima, jer je ocigledno da su zatvorenicima obecali amnestiju pod uslovom da oni i njihove porodice glasaju na referendumu i izborima za njih, ali je ispalo da ne mogu da održe obecanje. To je još jedan frapantan dokaz manipulacije vlasti. Zato im sada smetaju svi. Ovih dana se, na primer, bave time kako spreciti Demokratsku zajednicu Srbije da izade na izbore. Em smo siromašni, em pokušavaju da nam razbijaju odbore, a Zakon o delovanju politickih stranaka prakticno samo onima koji su u parlamentu omogucava da vode kampanju i izadu na izbore...
S: Pa, hocete li na izbore?
O.J: Naravno. Izaci cemo ako nas fizicki ne sprece. A probace i to.
S: Koliko cete biti razocarani ako ne predete cenzus?
O.J: Zašto ne bismo prošli? Mi smo mlada stranka, postojimo tek tri-cetiri meseca, još se kucimo, ali mislimo da imamo ozbiljne šanse na ovim izborima. Naša ciljna grupa je biracki neopredeljeno telo, ljudi koji do sada nisu imali za koga da glasaju.
S: To znaci da cete sklapati koalicije, jer su sve parlamentarne stranke jace od vas?
O.J: To cemo još videti. Sve stranke se raslojavaju, i radikali, i demokrate, i DSS. Jasno je zašto se to dešava: u svim zemljama koje su prošle tranziciju, promenjen je prvi talas politickih stranaka. U nekima je na vlasti cak treci talas, kao na primer u Rusiji, Poljskoj, Rumuniji. Kod nas još traje prvi talas, i ubeden sam da ce se sve stranke raslojiti, da ce se pretvoriti u nešto drugo. Cvrsto verujem da je Demokratska zajednica Srbije zacetnik drugog talasa politickih stranaka na ovom podneblju.
S: Sa kim biste mogli da napravite koaliciju?
O.J: Predizbornu kolaciju teško da bismo mogli da napravimo, iako smo razgovarali sa mnogo stranaka i još uvek razgovaramo. Postizbornu koaliciju možemo da pravimo samo sa nekim u koga imamo poverenja i ko nam je programski slican, i to uz uslov da možemo bitno da uticemo na politiku vodenja vlasti. Radikali imaju opterecujucu prošlost, ali su ocigledno izvukli nauk i pokušali da promene i uverenja o sebi i svoje stavove, dokazujuci da imaju potencijala da se menjaju. Od ostalih stranaka mogli bismo da se dogovaramo sa svima pod uslovom da prihvate ono što mi nudimo u programskom delu.
S: I sa DSS?
O.J: Da ne idemo toliko daleko.
S: Možda oni ne bi hteli sa vama. Zar vas tamo ne mrze, s obzirom da ih žestoko kritikujete, a bili ste u njihovim redovima?
O.J: Naravno da ima i onih koji me mrze, to su uglavnom oni zavidni i nesposobni, a dokopali su se položaja i para, pa obzirom da nikada ništa nisu imali sad bi bili u stanju i najcrnjim sredstvima da brane svoj virtuelni svet.
S: Hocete da kažete da i sadašnja vlast ima svog Bagzija?
O.J: Ne moram da kažem. Videli ste ga u Palati pravde, dobro instruiranog i spremnog da za svoju kožu uradi bilo šta.
S: Da li se plašite za svoju bezbednost?
O.J: Ne plašim se, mada je ocigledno da im smeta moj jezik i podaci koje posedujem. Desilo mi se nešto što je licilo na napad na moj telesni integritet i informaciju o tome moja stranka je poslala svim medijima u zemlji, kao i gospodi Jocicu i Bulatovicu. Tražili smo odgovor i objašnjenje incidenta. Nisu odgovorili.
S: U kakvim odnosima ste sa Bulatovicem i Jocicem?
O.J: U vreme kada je Jocicu pretilo izbacivanje iz DSS-a, ja sam ga kao i još neke, zaštitio, i bili smo u sjajnim odnosima. On je tipican primer coveka koji ne podnosi bolje i pametnije od sebe. Od kako je postao ministar, mislim da smo se samo jednom culi, kada je pokušao da mi pakuje neku kriminalnu aferu. Valjda u znak zahvalnosti što sam se zauzeo za njega kada niko drugi nije ni hteo ni smeo. Kad je rec o Bulatovicu, videli smo se samo jednom od kako je posao šef BIA. I on i Jocic su zaboravili i gde su bili i ko su bili i znam da ce im budenje iz njihovog virtuelnog sveta biti veoma bolno.

UMESTO "KRUŠIKU",
NOVAC DAJU "GORENJU"
S: Pre dva meseca slovenacko "Gorenje" otvorilo je fabriku u Valjevu. Na svecanom otvaranju, Dinkic je obecao da ce Vlada Srbije uplatiti "Gorenju" 4.000 evra po zaposlenom Valjevcu. Gde je tu državna racunica?
O.J: To je frapantan primer, ali tako rade sve. Dace novac bilo kome ako mogu da od toga odvale proviziju! Što u kragujevackoj "Zastavi" nisu dali radnicima po 4.000 evra, nego ih bezocno izbacuju na ulicu?
S: Sigurni ste u to?
O.J: To je ocigledno! Što tim novcem nisu revitalizovali "Krušik". Nalazi se tacno preko puta "Gorenja" – u istoj ulici. Zašto ništa nisu izdvojili za rešavanje katastrofalne ekološke situacije u Pancevu?

6.652.105 građana s pravom glasa
Na parlamentarnim izborima u Srbiji 21. januara pravo glasa ima 6.652.105 birača. To je oko 14.000 građana s pravom glasa više nego na referendumu krajem oktobra 2006, objavila je Republička izborna komisija. Komisija je objavila da će pravo glasa u inostranstvu moći da ostvari 31.370 birača na 58 biračkih mesta. U objektima za izvršenje zavodskih sankcija biračko pravo moći će da ostvari 7.082 birača. Do 18. januara u birački spisak biće moguće upisati birače samo na osnovu odluke nadležnog suda, dok će konačan broj birača biti objavljen najkasnije 19. januara u ponoć. Svim biračima bi do 15. januara trebalo da budu dostavljena obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora. Rok za podnošenje izbornih lista istekao je 5. januara u ponoć, a RIK je proglasio 20 izbornih lista. (B92, Beta)

Đelić kandidat DS-a za premijera
10. januar 2007.

Boris Tadić saopštio je na mitingu u Novom Sadu da je kandidat te stranke za predsednika buduće vlade Božidar Đelić. Lider Demokratske stranke rekao je da je Đelić, koji je bio ministar finansija u vladi ubijenog Zorana Đinđića, vodio ekonomske reforme u Poljskoj i Rusiji i da ga veoma poštuju i u Evropskoj uniji. Đelić je na konvenciji obećao da će nova vlada, ako joj on bude predsednik, uvesti zakone kojima će se garantovati autonomija Vojvodine. Tadić je, pred oko 5.000 pristalica, rekao da je DS imala najmanje pet kandidata za predsednika vlade i da je Đelić „prvi među jednakima”. Lider DS-a dodao je da će u timu koji će predvoditi Đelić biti i nekadašnji ministri u vladi Zorana Đinđića - Slobodan Milosavljević, Aleksandar Vlahović, Dragoslav Šumarac, Gordana Matković, kao i Dragan Šutanovac, Dragan Đilas i Ružica Đinđić. „Zadatak tog tima je da nastavi tamo gde je stala vlada Zorana Đinđića”, poručio je Tadić.

DINKIĆ: NE SA ĐELIĆEM

Lider G17 Mlađan Dinkić kaže da bi želeo da novu vladu formira demokratski blok, ali da neće biti u kabinetu Božidara Đelića.

Dinkić nije želeo da se izjašnjava da li bi ponovo radio u vladi Vojislava Koštunice, ali je rekao da sigurno ne bi bio član kabineta Božidara Đelića. „Ja poštujem njegov intelekt i njegovo znanje, ali spletke koje on čini među ljudima nešto su što je mene od početka teralo od toga da budem s takvim čovekom. To je problem koji nema veze sa stručnošću, već sa međuljudskim odnosima”, rekao je Dinkić. (B92, Beta)

bio danas Tdić kod nas,došlo 200 ljudi na miting i to 150 aktivista a ostalo slučajni prolaznici...strašno i žalosno

Istraživanje američke agencije

Izvesno formiranje demokratske vlade

Formiranje vlade stranaka demokratskog bloka sve je izvesnije jer bi Demokratska stranka, koalicija DSS-NS, G17 plus i koalicija koju predvodi LDP na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji trebalo da osvoje oko 55 odsto glasova biračkog tela, pokazuje najnovije istraživanje američke agencije „Grinberg risrč“.

Ukupan broj glasova koje bi osvojili DS, DSS-NS i G17 plus je oko 50 odsto. Kada je u septembru prvi put rađeno istraživanje, ove tri stranke zajedno su imale 43 odsto glasova. Od septembra je ukupan broj glasova radikala i socijalista sa 42 opao na 35 odsto podrške.

Istraživanje koje je rađeno na uzorku od 1.005 ispitanika, u periodu od 27. decembra do 5. januara, pokazuje da Srpska radikalna stranka i dalje ima najveću podršku birača - 30 odsto. Slede DS (23 odsto), koalicija DSS-NS (15 odsto) i G17 plus (12 odsto).

Cenzus bi, prema istraživanju, trebalo da preskoče i koalicija LDP-GSS-SDU-LSV, kao i SPS. Ispod crte ostali bi Srpski pokret obnove, Karićev PSS i ostali učesnici na izborima.

Istraživanje pokazuje da je najjače uporište radikala južna i istočna Srbija dok najslabije stoje u centralnoj i zapadnoj Srbiji. DS najviše glasova može da očekuje u Beogradu, dok najslabiju podršku ima u Vojvodini. Koalicija DSS-NS, prema očekivanjima, najviše glasova dobiće u centralnoj i zapadnoj Srbiji, a najmanje, kao i demokrate, u Vojvodini.

Zanimljivost istraživanja jeste i da najujednačenije biračko telo ima G17 plus, koji približno jednak broj glasova mogu da očekuju u svim delovima Srbije.

E. B.

Izvor: Blic

Beograd - U okviru kampanje za poboljšanje izlaznosti na izbore mladih koji prvu put glasaju tri navladine organizacije iz Beograda objavile su publikaciju Tajna glasačke kutije u kojoj je na atraktivan načina objašnjeno zbog čega je važno izaći na izbore. Publikacija, koju su u deset hiljada primeraka objavili Centar za razvoj Srbije, Centar modernih veština i Beogradski fond za političku izuzetnost, poštom će biti dostavljena na adrese mladih koji su sada stekli pravo glasa u 12 gradova u Srbiji. R. D.

Nisu svi isti, izađi na izbore!

Inicijativa mladih poziva mlade na izadju na izbore

Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava pokrenula je projekat “Moja inicijativa”, u okviru kojeg pokušavaju animirati mlade za izlazak na predstojeće parlamentarne izbore.

Koordinatorka novosadske kancelarije Inicijative mladih za ljudska prava Ivana Radakov za DW objašnjava zašto jedna od parola u kampanji za izlazak na izbore glasi “Nisu svi isti”:

“Hteli smo da mladim ljudima pokažemo da smo mi organizacija koja prati rad političara i da smo na osnovu naših istraživanja zaključili da nisu svi isti i da mladi zaista treba dobro da razmisle, pre svega mladi koji su građanski orijentisani. Oni treba da razmišljaju o tome za koga će glasati i ko će biti političari koji će zaista ispunjavati vrednosti za koje se oni zalažu. Mi trenutno nemamo valjan sistem vrednosti, odnosno imamo potpuno poremećen sistem vrednosti. Mi nećemo da se ratni zločinci slave, nećemo da ljude koji su drugačiji od nas tuku na ulici. Smatramo da je vreme da glasamo za vrednosti iza kojih stojimo. To su stvari koje nama omogućavaju da kao mladi ljudi živimo ka svi drugi mladi ljudi u Evropi. Ako želimo u Evropu, moramo se ravnati prema sistemu vrednosti koji tamo važi.”

Ivana Radakov ocenjuje da apstinencija kod mladih ljudi jeste visoka naprosto zbog toga što vlasti u Srbiji ne čine ništa da im pruže priliku čak ni da slobodno putuju:

“Veliki broj mladih ljudi nikada nije izašao iz zemlje. Nemaju priliku da se upoznaju ni sa životom drugih mladih ljudi u okruženju. Dovoljno je da odu do Hrvatske pa da vide sve ostalo što je drugačije nego kod nas. Recimo, mladi u Hrvatskoj nemaju potrebe da čekaju mesecima u redovima za vize, jer su na beloj šengen listi, imaju mogućnost da putuju. Imaju potpuno drugačiji obrazovni sistem, a naš obrazovni sistem još uvek nije usklađen. Dakle, tu je čitav niz stvari koje su veoma bitne za mlade ljude, a koje se toliko sporo i toliko traljavo rešavaju pa su doprinele da apstinencija mladih od izbora poraste.”

Zbog toga je, dodaje Ivana Radakov, vreme da mladi ljudi počnu da govore u svoje ime:

“Veoma je bitno da se naglasi da je mladima dosta priča. Recimo, izađe stariji čovek, od svojih 50-60 godina i ispriča priču koji su problemi mladih ljudi. Vreme je da mladi ljudi počnu da se bave svojim problemima, da oni sami uzmu stvar u svoje ruke i da pokreću svoju inicijartivu.”

Inicijativa mladih za ljudska prava u brojnim gradovima Srbije organizuje ulične akcije deljenja propagandnog materijala ali i razgovora sa mladim ljudima na temu izlaska na izbore. U tu svrhu oni su izradili i neke upečatljive slogane namenjene mladima, kao što su: “Boli te uvo? Boleće te glava!”, ili “Nemoj posle da bude: ‘Nisam znao’”.

Trećina mladih birača još neopredeljena
Ljudmila CVETKOVIĆ
U nedelju građani Srbije izlaze na parlamentarne izbore. Poslednja istraživanja, uoči tih izbora pokazuju da je jedna trećina mladih birača neopredeljena, odnosno da nije odlučila iskoristiti svoje biračko pravo. Istraživanja dalje pokazuju da su uzroci apstinencije nezadovoljstvo tokom i brzinom političkih i ekonomskih promena nakon rušenja Miloševićevog režima 2000. godine.
Mladi koji ne žele da iskoriste svoje biračko pravo na parlamentarnim izborima više nemaju osećaj da svi zajedno učestvuju u istorijskom projektu izgradnje tzv. nove Srbije, objašnjava Zagorka Golubović iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju:
„Kad smo pitali kakva je razlika između 90-tih godina i onih godina od 2000. do 2006., jedan kaže: Ako smo 90-tih bili u zatvoru, ovo je uslovno sloboda.“

I iscrpljeni su problemima preživljavanja sa kojima su nastavili da se suočavaju, što su dva ključna razloga apstinencije mladih, kaže Golubovićeva navodeći karakteristične stavove mladih:

„Izjava jednog mladog ispitanika, 31-godišnjaka koji ima srednju školu, ali je noćni čuvar. On se pita: Ovo se zove tranzicija, tranzicija ka čemu? I zaključuje da je očigledno da tranzicija može ići i unazad.“

Mladi ljudi se ne razlikuju mnogo od opšte populacije po apstinenciji, ali su nešto neodlučniji, pokazuje istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju, kaže Miloš Mojsilović:

„Ako smo u poslednjem istraživanju imali 31 posto onih koji su neodlučni, među mladima je to 34 posto. Oni su malo više, čini se, zbunjeni celom situacijom, dosta su im veća očekivanja i aspiracije, kao inače kod mladih ljudi, i onda stižu im protivurečne poruke, manje im je jasno možda šta se sve dešava. Ono što nalazimo među mladima, to je generalno nešto veća nezainteresovanost za politiku.“

A mladi koji se ne odluče da iskoriste svoje biračko pravo sumnjaju u mogućnost demokratskih promena u Srbiji sa ovakvim političarima, objašnjava Zagorka Golubović rezultate istraživanja apstinencije na izborima koje je Institut za filozofiju i društvenu teoriju sproveo u osam gradova Srbije:

„Naglašavaju čak eksplicitno da do perioda Zorana Đinđića, koji je imao viziju i radio ka toj novoj Srbiji, su stvari ili usporene ili čak krenule unazad. Kod mladih ispitanika nije reč o generalnom nepoverenju u demokratiju, već razočarenje u političare koji su došli na vlast posle ubistva Zorana Đinđića.“

Sve stranke pokušavaju u izbornoj kampanji da se približe mladima. Na pitanje kako pridobiti mlade koji su još uvek neopredeljeni, portparolka Demokratske stranke Jelena Marković kaže konkretnim programima, a ne demagogijom. Demokratska stranka je predstavila plan kojim se omogućava obrazovanje svima, pa i najsiromašnijima, kao i oslobađanje od poreza za kupovinu prvog stana, kaže Markovićeva:

„Smatrali smo da mladima treba ponuditi nešto vrlo jasno i konkretno čime bismo motivisali njihovo opredelivanje za jednu političku opciju. Sa druge strane, naravno da je potreban jedan stranački aktivizam i stalna komunikacija sa mladima kako biste ih uverili da će taj program koji obećavate i biti sproveden u delo. Zbog toga je Demokratska stranka organizovala akciju A gde si ti - jedan karavan mladih koji putuje po Srbiji.“

Iako se smatra da su mladi uglavnom demokratski orijentisani i da bi njihova apstinencija mogla da olakša dolazak na vlast radikalima, Miloš Mojsilović iz CESIDA kaže da je ta sutuacija promenjena i da će sada procenat neodlučnih koji izađu na izbore svim strankama ravnomerno doneti glasove:

„Imali smo stanje i situacija da su radikali dosta disciplinovaniji birači, međtuim u poslednje vreme i kod njihovih birača postoji jedan blagi pad te sigurnosti. Gotovo istovetan broj mladih ljudi se opredeljuje kako za stranke do demokratskog bloka, tako i za stranke koje nisu u tom bloku. Mi imamo istovetan broj onih koji kažu da će glasati za Demokratsku stranku, ali i za Srpsku radikalnu stranku.“

A neka od razmišljanja mladih zabeležio je i naš reporter u Beogradu:

„Ja ću da izađem.“

„Sasvim sigurno, ali još uvek ne znam za koga da glasam.“

„Ja sam uvek bio za to da se izađe zato što, bez obzira za koga se glasa, znači neki legitimitet treba da postoji.“

„Verovatno ću izaći.“

„Još se premišljam.“

„Onda će još uvek da kroje kapu penzioneri.“

„Treba izaći na izbore. A posledica je da sve će ostati po starom, sve će ostati isto.“

„To bi bilo lepo da hoće Srpska radikalna stranka da dobije mnogo više glasova.“

Kako građani vide srpsku političku scenu i čime se rukovode pred izbore

Samo četiri stranke imaju prepoznatljiv imidž

Na birače u Srbiji najviše utiče uverenje da je partija kojoj će pokloniti glas uverljiva u obećanjima da će poboljšati razvoj zemlje i dobro je voditi, da je proevropski orijentisana, ali i da njeni lideri zvuče i deluju pristojno, pokazuje istraživanje agencije „Synovate“, obavljeno tokom decembra.

Prema istraživanju koje je urađeno na 600 ispitanika sa teritorije cele Srbije, kako u gradskim, tako i u seoskim sredinama, samo četiri partije - Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, G17 plus i Srpska radikalna stranka imaju dovoljno izgrađen imidž. Sve ostale partije - lutaju.

Najveće sličnosti, po karakteristikama po kojima ih glasači prepoznaju, imaju Demokratska stranka i G17 plus. Kada su u pitanju najubedljivije prednosti koje partije imaju kod glasača, Demokratska stranka to postiže svojom proevropskom orijentisanošću, a G 17 plus stručnošću u oblasti ekonomije. Najveća prednost DSS je poštovanje tradicije, a radikala to što su „grubi, ali pošteni“, pokazuje istraživanje.

Radikali nisu dovoljno ubedljivi kada govore o bržem razvoju zemlje i proevropskoj orijentisanosti, a takođe nemaju mnogo poena ni u oceni pristojnosti nastupa. Demokratskoj stranci adut kod glasača, pokazuje istraživanje, nije poštovanje tradicije, kao ni političarima iz G17 plus, dok je DSS neubedljiv kada je u pitanju vođenje ekonomije.

Šta motiviše ljude da izađu na izbore? Istraživanje je pokazalo da je odluka glasača najviše vezana za budući status Kosova i Metohije. Slede ostali društveni i ekonomski problemi kao što su povećanje broja i kvaliteta obdaništa, gradnja i modernizacija škola, zaštita okoline, povećanje broja radnih mesta, smanjenje siromaštva, povećanje bezbednosti na javnim mestima itd. Ukupno gledano, sa izuzetkom Kosova, svi ciljevi koji bi naveli građane da izađu na izbore vrte se oko - boljeg života. To su dobro prepoznale stranke čije su se kampanje vrtele upravo oko ideje „boljeg života“ u Srbiji.

Karakteristike za koje ih glasači vezuju
DS i G17 plus
- „Proevropski orijentisani“

- „Strani lideri ih poštuju i uvažavaju“

- „Zvuče i izgledaju pristojno“

- „Visoko su obrazovani“

- „Najbolje će voditi ekonomiju“

DSS
- „Poštuju tradiciju“

- „Može im se verovati“

- „Posvećeni su opštem dobru“

- „Imaju jasan i realan plan“

SRS
- „Grubi su, ali pošteni“

- „Najbolje će zaštititi interese Srba na Kosovu“

- „Poštuju tradiciju“

- „Saosećaju sa siromašnima“

- „Na njih neće uticati rođaci, prijatelji, biznismeni“

U ponoć počinje predizborna tišina
U Srbiji u ponoć počinje predizborna tišina koja predviđa zabranu političke propagande do zatvaranja biračkih mesta, 21. januara u 20 sati.


Za vreme predizborne tišine zabranjeno je i objavljivanje procene rezultata izbora, slanje poruka biračima, kao i postavljanje propagandnog materijala stranaka na razdaljini manjoj od 50 metara od biračkog mesta. U vreme tišine dozvoljeno je emitovanje informacija o izlaznosti građana na izbore i snimaka glasanja političara ili javnih ličnosti na televizijskim stanicama, ali ne i njihovih izjava, sve dok se ne zatvore biračka mesta. U toku predizborne tišine mediji mogu emitovati ili objavljivati samo obaveštenja i spotove nadležnih republičkih organa i nevladinih organizacija koje upućuju građane na koji način i gde mogu da iskoriste glasačko pravo. Elektronski mediji ne mogu posredno ili neposredno da oglašavaju liste ili kandidate sa lista. Ponašanje učesnika na izborima i medija tokom predizborne tišine pratiće Republička izborna komisija i Republička radiodifuzna agencija.

Tema ide pod ključ do izbora

Lauda ::

Tema ide pod ključ do izbora

Odključano 8)

Danas parlamentarni izbori u Srbiji
21. januar 2007.

U toku su izbori za novi saziv Skupštine Srbije, na kojima građani biraju između 20 izbornih lista. Direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Zoran Lučić izjavio je da je na parlamentarne izbore u Srbiji do 9 časova izašlo 4,6% birača ili 305.000 građana sa pravom glasa. „Najveći odziv bio je u Vojvodini - 5,4%, dok je u centralnoj Srbiji odziv 4,4%, u Beogradu 4,2%, a na Kosovu 3,9%.” Prema rečima Lučića, u poređenju sa parlamentarnim izborima 2003. godine, odziv je sada veći, jer je pre tri godine odziv u istom periodu bio 3,9%. Ukupno 6.653.851 upisanih birača može da se opredeli između 3.799 kandidata stranaka, koalicija i grupa građana, koje se bore za 250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije. Što se stranaka manjina tiče, one na ovim izborima imaju prirodni prag i, prema proceni Cesida, za jedno poslaničko mesto biće im potrebno između 14.000 i 16.000 glasova. Do zatvaranja izbornih mesta večeras u 20 sati u Srbiji je na snazi izborna tišina, tj. zabranjeno je neposredno i posredno propagiranje izbornih lista, kandidata ili stranaka, kao i iznošenje procena rezultata izbora. Prve nezvanične rezultate Cesid će objaviti posle 22 sata.
Oko 160 stranih posmatrača prati rad organa za sprovođenje današnjih izbora, a od toga oko 50 su predstavnici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i OEBS-a. Izbore kontroliše i 3.792 posmatrača Cesida.

SKUPŠTINA TREBA DA SE KONSTITUIŠE DO 25. FEBRUARA

Republička izborna komisija mora da objavi konačne rezultate do 25. aprila, posle čega počinju da teku rokovi za konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije, kao i za izbor nove vlade. Prva sednica novog saziva Skupštine Srbije mora da bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih izbornih rezultata.

Ako RIK objavi konačne rezultate 25. januara, novi saziv parlamenta morao bi da bude konstituisan do 25. februara, do kada treba da budu verifikovani mandati novih poslanika.

Mandat sadašnjem skupštinskom sazivu ističe trenutkom konstituisanja novog, a konstitutivnu sednicu saziva sadašnji predsednik parlamenta Predrag Marković.

Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika. Prema novom ustavu, na odluku o potvrđivanju mandata dopuštena je žalba Ustavnom sudu, koji po njoj odlučuje u roku od 72 sata.

Najkasnije 10 dana od dana objavljivanja rezultata stranke treba da dostave podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste dodeljuje mandate. Odmah potom, RIK je dužan da izda uverenja o izboru narodnih poslanika i podnese izveštaj o sprovedenim izborima.

Narodna skupština raspušta se ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. U tom slučaju, predsednik Republike raspisuje nove izbore, koji moraju da budu održani u roku od 60 dana.

Kandidata za predsednika Vlade predlaže predsednik Republike, posle konsultacija s predstavnicima izbornih lista koje su dobile predstavnike u parlamentu. Potom kandidat za predsednika Vlade iznosi Skupštini program Vlade i predlaže njen sastav.

Skupština Srbije istovremeno glasa o programu Vlade, izboru predsednika i članova Vlade. Za izbor predsednika i članova Vlade potrebna je natpolovična većina (126) od ukupnog broja poslanika (250) u Skupštini Srbije. (B92, FoNet, Beta)

Radikalima za sada najvše glasova
RSE (agencije)
Dva sata po zatvaranju birališta u Srbiji, Republička izborna komisija objavila je prve nezvanične rezultate, sa prebrojanim glasovima 15,5 odsto biračkog tela. Za sada najviše glasova imaju Srpska radikalna stranka – 27,06 i Demokratska stranka – 22,59 odsto. Na izbore je izašlo i glasalo 60,49 odsto registrovanih birača.
Izborni prag, uz Srpsku radikalnu stranku i Demokratsku stranku, izvesno je, prešla je Demokratska stranka Srbije premijera Vojislava Koštunice, sa 16,55 odsto glasova, koalicija Liberalno demokratska partija (LDP) - Građanski savez Srbije (GSS) - Socijaldemokratska unija (SDU) - Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) - Čedomir Jovanović sa 5,47 odsto glasova birača, te Socijalistička partija Srbije sa 5,75 odsto glasova.
Raspored glasova:

1. Demokratska stranka (DS) - Boris Tadić - 22,59 odsto
2. G17 plus - Mladjan Dinkić - 7,12 odsto
3. Liberalno demokratska partija (LDP) - Građanski savez Srbije (GSS)
- Socijaldemokratska unija (SDU) - Liga socijaldemokrata Vojvodine
(LSV) - Čedomir Jovanović - 5,47 odsto
4. Srpska radikalna stranka (SRS) - dr Vojislav Šešelj - 27,6 odsto
5. Demokratska stranka Srbije (DSS) - Nova Srbija (NS) - dr Vojislav
Koštunica – 16,55 odsto
6. Pokret snaga Srbije (PSS) - Bogoljub Karić – 1,77 odsto
7. Srpski pokret obnove (SPO) - Vuk Drašković – 3,57 odsto
8. Savez vojvođanskih Mađara (SVM) - Jožef Kasa – 2,42 odsto
9. Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) - Dr Jovan Krkobabić
i Socijaldemokratska partija (SDP) - Dr Nebojša Čović 2,94 odsto
10. Koalicija Lista za Sandžak - dr Sulejman Ugljanin – 0,43 odsto
11. Socijalistička partija Srbije (SPS) – 5,75 odsto
12. Branko Pavlović - "Zato što mora bolje" – 0,35 odsto
13. Koalicija "Vojvođjanske partije" - mr Igor Kurjački – 0,26 odsto
14. Unija Roma Srbije - dr Rajko Đurić – 0,38 odsto
15. Reformistička stranka - dr Aleksandar Višnjić – 0,04 odsto
16. Demokratska zajednica Srbije - dr Obren Joksimović – 0,14 odsto
17. Koalicija Albanaca Preševske doline – 0,36 odsto
18. Socijaldemokratija - Nenad Vukasović – 0,13 odsto
19. Koalicija Mađarska sloga - Andraš Agošton - Pal Šandor – 0,65 odsto
20. Romska partija - Šajn Srđan – 0,34 odsto

* * *

Predsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadić ocenio je da je veoma važno da nakon parlamentarnih izbora u Srbiji što pre bude formirana vlada kako bi Srbija imala institucije sa punim legitimitetom za nastavak pregovora o Kosmetu. Tadić je izjavio da će on kao predsednik Srbije, pospešivati stvaranje nove vlade i izrazio nadu da će parlamentarni izbori omogućiti brži put u Srbiji ka EU:

"Veoma je važno da što pre bude formirana vlada, kako bismo iskoristili na što bolji način nemačko predsedavanje EU i imali institucije sa punim legitimitetom, koje bi mogle da nastave pregovore o Kosmetu."

Tadić je ocenio da nije moguće da njegova DS sama formira vladu, navodeći da Srbiju posle ovih izbora čeka nova politička odgovornost svih stranaka demokratskog bloka:

"Ali, videćemo kako će to ići. Određene teškoće u formiranju nove vlade pojavile su se već poslednjih dve nedelje kampanje, one su očigledne."

Na pitanje koga vidi kao najtežeg partnera u pregovorima o formiranju vlade, Tadić je rekao da je konkurencija velika i da poželjnog partnera u politici nema. On je dodao da očekuje pobedu DS i založio se za ukidanje izborne tišine, navodeći da je ona godinama zloupotrebljavana.

* * *

Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica izjavio je da glasanjem na današnjim izborima građani Srbije još jednom ispoljavaju privrženost novom Ustavu i institucijama Srbije:

"Ovi izbori su važni posle donošenja mitrovdanskog Ustava i sledi konstituisawe svih institucija. Započinje se sa Skupštinom i sa Vladom, a zatim će doći red i na druge institucije, na druge izbore i na donošenje novih, veoma važnih zakona."

* * *

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić rekao je da je danas dan velikih promjena u Srbiji, ističući da Radikali očekuju sigurnu i ubedljivu pobedu. On je dodao da posle ovih izbora Srbija treba konačno da počne da se obračunava sa kriminalom, da krene u razvoj i da se nova vlada potpuno posveti očuvanju Kosmeta u sastavu Srbije i uspostavljanju veza sa celim svijetom:

"Sarađivaćemo sa razvijenim Zapadom, ali će naša saradnja uvek računati na to kako Rusija može najbolje da nam pomogne. Srbiji je strateški partner Rusija, a tražiće i pomoć i saradnju Zapada."

Nikolić je rekao da je saradnja sa Haškim tribunalom završena, te da postoji samo još "potreba da Srbija sarađuje u odbrani onih koji se tamo nalaze". Ratko Mladić i Radovan Karadžić, rekao je, nisu na teritoriji Srbije, jer "da su u Srbiji, Tadić i Koštunica bi ih odavno izručili".

"Ne samo ja, ni jedan građanin Srbije nikada neće prihvatiti nezavisno Kosovo i Metohiju", poručio je Nikolić.

* * *

Njegovo visoko preosveštenstvo vladika raško-prizrenski Artemije izjavio je da se nada da nova vlada Srbije neće prihvatiti izdvajanje Kosmeta iz državno- ravnog statusa Srbije":

"Nova vlada ne sme prihvatiti izdvajanje Kosova i Metohije iz državno-pravnog statusa Srbije. Ni pod kakvim vidom nezavisnosti, bilo kakvo izdvajanje Kosova i Metohije iz sastava Srbije nećemo prihvatiti."

Vladika raško-prizrenski istakao je da se nada, bez obzira ko će pobediti na izborima, da će slediti dosadašnju državnu poltiku prema Kosovu.

* * *

Na izborima učestvuje 20 izbornih lista sa 3.795 kandidata za poslanike. Prvi preliminarni rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji biće poznati već večeras nekoliko sati posle zatvaranja biračkih mesta, a konačni rezultati moraće da budu objavljeni najkasnije do četvrtka, 25. januara.

Republička izborna komisija (RIK) mora da objavi konačne rezultate do 25. januara, posle čega počinju da teku rokovi za konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije, kao i za izbor nove Vlade. Prva sednica novog saziva Skupštine Srbije mora da bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih izbornih rezultata. Ako RIK objavi konačne rezultate 25. januara, novi saziv parlamenta morao bi da bude konstituisan do 25. februara, do kada treba da budu verifikovani mandati novih poslanika.

Normalni odnosi” s četničkom Srbijom
Obljetnica priznanja, u jedom listu Mesić i Sanader objavljuju autorske tekstove. Mesić se kritički osvrće na Tuđmanovo vrijeme, a, naravno, plješće svome, u kojem Hrvatska odbacuje “gotovo paranoidni strah od suradnje s prvim susjedima, od normalnih odnosa s njima, pa i s onima s kojima smo bili u nikad službeno objavljenom ratu”. Riječ je, dakle, i o “normalnim odnosima” sa Srbijom. U istom listu objavljen je izvještaj s proslave pravoslavne Nove godine u Beogradu, koju je pred sto tisuća ljudi vodio srbijanski premijer Koštunica, a započela je pjesmom “Sprem’te se, sprem’te četnici!” A za što se drugo četnici spremaju – ako je vjerovati Mesiću – nego za “normalne odnose” s Hrvatskom!? Hrvatska će vlast prešućivati da je njezino “dobrosusjedstvo” sa srbijanskim političarima u temeljnom neskladu s raspoloženjem hrvatskih građana prema četništvu i s tragičnim uspomenama iz prošlosti, te će ga uvijek pravdati potrebom za “normalnim odnosima”. Što se tiče obrata poslije 2000. godine, Mesić je u pravu: Tuđmanovo pobjedničko držanje prema takvoj, agresorskoj Srbiji, hrvatska je politika izokrenula u inferiorni odnos prema njezinoj nepromijenjenoj četničkoj naravi, koja se ne iskazuje tek u incidentima nego veliča u samom vrhu njezine vlasti.

komentar na izbore, napisan na Iskonu koji potpisujem u cijelosti

"Nisam srbofob ali me uvijek iznova dotakne izjava tipa "nisu svi Srbi isti". Slažem se, nisu. Demokratska Srbija je pokazala da je njih oko 30% radikalno nastrojeno i da žive za veliku Srbiju. 30% gradjana Srbije je ponovo spremno silovati, ubijati, pljačkati, fizički maltretirati sve one koji ne misle kao oni. Neka čudna vrsta srpske demokratije. Za razliku od njih (radikala) imamo 30 "demokratski" nastrojenih gradjana Srbije koji slijede politiku Vojislava Koštunice. Eh ovih 30 posto se u suštini zalaže za iste ciljeve kao i prvih 30% (onih radikalnih) samo su oni malo civilizovaniji pa bi sve ono što bi radili radikali, demokrati radili u bijelim rukavicama. Politika demokratskih stranaka u Srbiji nije ništa nego "urbano" zastupanje radikalnih pozicija i ciljeva kao što su velika Srbija. Ako mislite da su zemlje EU demokratske ljuto se varate. U Srbiji vlada prava demokratija. Tamo možete da mislite šta hoćete, možete da kritikujete koga hoćete, iznesete svoje mišljenje, napadnete drugu državu, počinite genocid jer u Srbiji na sve to polažete demokratsko pravo. Zaključak je jednostavan. "Komšije" su 30% krvnici, 30% krvnici u janjećoj koži, 30% krvnici po potrebi a onih 10% su ostali. Srećom pa je na izbore izašlo samo 60% inače bi procenti bili puno veći."

8)

Samo bi dodala, 30% od onih koji su izašli na izbore a to znači milijun i pol ljudi.
Pohvalno...

gizmo ::

Normalni odnosi” s četničkom Srbijom
Obljetnica priznanja, u jedom listu Mesić i Sanader objavljuju autorske tekstove. Mesić se kritički osvrće na Tuđmanovo vrijeme, a, naravno, plješće svome, u kojem Hrvatska odbacuje “gotovo paranoidni strah od suradnje s prvim susjedima, od normalnih odnosa s njima, pa i s onima s kojima smo bili u nikad službeno objavljenom ratu”. Riječ je, dakle, i o “normalnim odnosima” sa Srbijom. U istom listu objavljen je izvještaj s proslave pravoslavne Nove godine u Beogradu, koju je pred sto tisuća ljudi vodio srbijanski premijer Koštunica, a započela je pjesmom “Sprem’te se, sprem’te četnici!” A za što se drugo četnici spremaju – ako je vjerovati Mesiću – nego za “normalne odnose” s Hrvatskom!? Hrvatska će vlast prešućivati da je njezino “dobrosusjedstvo” sa srbijanskim političarima u temeljnom neskladu s raspoloženjem hrvatskih građana prema četništvu i s tragičnim uspomenama iz prošlosti, te će ga uvijek pravdati potrebom za “normalnim odnosima”. Što se tiče obrata poslije 2000. godine, Mesić je u pravu: Tuđmanovo pobjedničko držanje prema takvoj, agresorskoj Srbiji, hrvatska je politika izokrenula u inferiorni odnos prema njezinoj nepromijenjenoj četničkoj naravi, koja se ne iskazuje tek u incidentima nego veliča u samom vrhu njezine vlasti.

komentar na izbore, napisan na Iskonu koji potpisujem u cijelosti

Notorna laž...
gledao sam taj doček i on nije počeo tom pesmom, niti je čak u toku dočeka ta pesma bilo gde pevana.

gizmo ::

Samo bi dodala, 30% od onih koji su izašli na izbore a to znači milijun i pol ljudi.
Pohvalno...

jbt pa prvo ste kukali za 40% sad kada to ide dole vi i dalje kukate ....
dokad ćete kukati ???

Ne, zlato, ja ne kukam ja samo dijagnosticiram....

Lauda ::

Notorna laž...
gledao sam taj doček i on nije počeo tom pesmom, niti je čak u toku dočeka ta pesma bilo gde pevana.

To si ti gledao u Cecine slikone pa si se zagubio...

gizmo ::

Lauda ::

Notorna laž...
gledao sam taj doček i on nije počeo tom pesmom, niti je čak u toku dočeka ta pesma bilo gde pevana.

To si ti gledao u Cecine slikone pa si se zagubio...

Možda nije pravo mjesto ali me to stvarno zanima. U međuvremenu sam otkrila kako Ceca fakat pjeva pjesmu "lepi gorme moj" tak nekak, koju je pjevala navodno i na toj novoj godini.