Izbori u Srbiji

==========
Poštovani prijatelju...

Možda u žaru reči naš sagovornik nije lepo objasnio to oko RS...
ali ja ću ti sada otvoreno reći...
ne radi se tu o pretenziji na nečiju teritoriju nego o principu...
AKO MEĐUNARODNA ZAJEDNICA I UN BUDU POGAZILI POVELJU UN i daju NEZAVISNOST Kosovu i Metohiji koje nikada nije imalo atribute državnosti i koje je od pamtiveka teritorija Srbije, zbog čega onda misliš da bi bilo koji deo teritorije u bilo kojoj državi koji je većinski naseljen nekim drugim narodom imao obavezu da u toj državi ostane????
dakle ako dalmatinci zažele da imaju svoju državu raspisaće referendum i otcepiti se od Hrvatske, ako Srbi iz tzv.BiH žele svoju državu raspisaće referendum i otcepiće se od tzv. BiH kasnije pripajanje bilo kojoj državi je mnogo lakša opcija...
Misliš li da se Kosovo i Metohija ako dobiju nezavisnost neće spojiti sa Albanijom???
Zašto Baski ne bi imali svoju državu ili Korzikanci svoju???
i mali milion pitanja ove vrste bih ti mogao postaviti ... na kraju zašto bi Hrvati u tzv. BiH koja je, takođe veštačka tvorevina, kao i bivša Jugoslavija bili građani drugog reda ako mogu (kao i KiM) da dobiju samostalnost na osnovu referenduma?
==============


Prijatelju!!!!
Iznosim svoje mišljenje.
Ja sam protiv toga da se KiM odvaja od Srbije, jer kako si i sam napisao taj teritorij je vjekovima teritorij Srbije.
Ne slažem se sa tvojim upisom "tzv BiH". Za mene to nije takozvana već zvana BiH.
Što se tiče ostalih primjera koje si naveo u pravu si.
Koliko sam svatio: ako se KiM da samostalnost, onda se i RS može pripojiti Srbiji, po istom principu.Mislim da ste i ti i FRFE to mislili.
E vidiš, ja kako nisam da se KiM osamostali (slažem se, jednog dana pripojili bi se Albaniji), zbog toga sam i napisao "pretenzije prema ....."

uvek sam uvažavao tvoje mišljenje ... tako je i ovaj put...
jedino ... ja sam stavio tzv. BiH iz prostog razloga..... jugoslavija je bila tvorevina više naroda... i nije uspela ... isto tako je i tzv. BiH i neće uspeti... pre ili kasnije će puće... pitanje je vremena ili ljudi koji će to videti.

Lauda ::

uvek sam uvažavao tvoje mišljenje ... tako je i ovaj put...
jedino ... ja sam stavio tzv. BiH iz prostog razloga..... jugoslavija je bila tvorevina više naroda... i nije uspela ... isto tako je i tzv. BiH i neće uspeti... pre ili kasnije će puće... pitanje je vremena ili ljudi koji će to videti.

Zahvaljujem.

8) 8)

Tomislav Nikolić podneo ostavku!
Nedelja, 13. maj 2007.

Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić podneo je u nedelju ostavku na mesto predsednika Skupštine Srbije, prekinuvši tako dvodnevnu raspravu i prepucavanja u parlamentu i time je otvorio put za izbor novog predsednika i formiranje nove Vlade Srbije.

"Bog je stvarao svet šest dana, a ja sam ga uzdrmao za dva. Onog dana kada je Javni servis (RTS) krenuo u prljavu medijsku kampanju protiv mene, ja sam znao da ste se dogovorili (o novoj vladi). Neki su rekli da sam bio naivan i da me je Vojislav Koštunica iskoristio. Nisam. Ja sam samo pošten, a poštene uvek možete da prevarite i pošteni vas nikada neće prevariti", rekao je Nikolić za skupštinskom govornicom, saopštavajući da podnosi ostavku na mesto predsednika parlamenta na kojem je bio pet dana.

Nikolić je bio izabran za predsednika parlamenta 8. maja, glasovima SRS, koalicije DSS-NS i SPS-a.
On je ostavku podneo pošto je 128 poslanika Demokratske stranke, koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i G17plus, zatražilo njegovo razrešenje, posle sporazuma te koalicije o formiranju nove Vade Srbije.

U obraćanju parlamentu, Nikolić je ponovio da je imao razgovor i dogovor sa liderom DSS Vojislavom Koštunicom i da je bio isiljen da obeća da neće podnositi ostavku na mesto predsednika parlamenta kad žuti (DS) to zatraže".

"Koštunica mi je rekao: na mestu predsednika parlamenta treba nam patriota koji neće izdati kosovo, a Boris Tadić će izdati Kosovo. Vlada će da se raspadne, ali imaćemo skupštinu koja neće dozvoliti otimanje Kosova", rekao je Nikolić.

On je dodao da mu je do mesta predsednika skupštine bilo "kao do lanjskog snega", ali da je shvatio da je Srbiji potreban parlament i zato je pristao da preuzme tu funkciju.

"Govorio sam ljudima u Srbiji odmah posle izbora da SRS nema s kim da pravi vladu. Išao sam po Srbiji i slušao sam šta narod govori - šta se ovaj Toma pravi važan, što ne pravi sa Koštunicom vladu. Evo vam sada gradjani Sbije patriotizma i nacionalizma", rekao je Nikolić.

Lider SRS je poručio i da ne želi da na funkciji predsednika Skupštine deli Srbiju.

"Pozvali ste Brisel i Vašington da vam pomognu da me smenite kad niste mogli sami. Pokazali ste koliko me se plašite. Prethodnih dana vukli ste me kroz blato, ali se ne osećam ukaljanim. Ne smeta mi, jer je to srpsko blato, ali na meni nećete naći ni evropsko blato, ni zlato", poručio je Nikolić novoj parlamentarnoj većini.

On je rekao i da je iz razgovora sa Koštunicom shvatio da će "EU da nam uzme Kosovo, a da nas Rusija brani".

"Koliko sam ja shvatio izlaganje šefa poslaničke grupe DSS i sada je ta stranka pri stavu da Kosovo ne može da se menja za članstvo u EU. Za DS je EU iznad svega. Ako nas taj izbor čeka, ja ću povesti gradjane Srbije u borbu protiv vlade. Ako formirate vladu da biste premostili gubitak Kosova, onda se grdno varate. Mi nećemo mirno prihvatiti gubitak Kosova i Metohije, a to znači da u Srbiji nikad neće biti mira", poručio je Nikolić.

On je čestitao Mariji Šerifović na pobedi na Evroviziji, a govor je završio rečima: "I sada me je sramota što sam nekima od vas bio predsednik skupštine".

U medjuvremenu, poslanička grupa Demokratske stranke povukla je iz procedure predlog kandidata za predsednika Skupštine. DS je na tu funkciju predložila Olivera Dulića.

Time su otklonjene dileme da li će posle razrešenja Tomislava Nikolića biti otvorena rasprava o izboru novog predsednika, što znači da će parlament odmah preći na rasrpavu o predlogu Zakona o ministarstvima.

Izbor predsednika se očekuje posle izbora vlade, za čije formiranje rok istice u utorak, 15. maja u ponoć, a dotle će sednicom predsedavati najstariji potpredsednik Milutin Mrkocnjić (SPS).

(MONDO)

Tadić: Nova vlada će raditi dobro
Nedelja, 13. maj 2007.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u nedelju uveče da je u pregovorima o formiranju nove vlade nadjeno kompromisno rešenje i da će u narednih mesec dana biti postignut dogovor ko će voditi Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA).

Tadić je, u "Utisku nedelje" Televizije B92, rekao da su tokom pregovora sporna mesta bila saobraćaj, ekonomija i BIA i da su rešenja nadjena u medjusobnoj kontroli i podeli nadležnosti.

On je rekao da je rešenje za bezbednosne strukture nadjeno u Savetu za nacionalnu bezbednost, koji će da objedinjuje sva ministarstva iz sektora bezbednosti i obaveštajne službe.

U narednih mesec dana, kako je rekao, on i Vojislav Koštunica će napraviti dogovor ko će voditi BIA. Direktora te insitucije predložiće jedna strana, a zamenika druga, rekao je Tadić, navodeći da će te funkcije obavljati stručne osobe.

Na pitanje da li će možda za mesto direktora biti predložen Rade Bulatović, on je odgovorio da "smatra da se to neće desiti".

Za dogovor o novoj vladi svega nekoliko dana pre isteka zakonskog i ustavnog roka za njeno formiranje, Tadić je rekao da su odgovorni svi koji su učestovali u pregovorima.

Tadić je rekao da će DS držati 13 jako važnih pozicija, a kandidate za njih stranka će objaviti sutra nakon sednice predsedništva stranke.

On je naveo da je saobraćaj važna oblast koju će držati Velimir Ilić, a da će DS u toj oblasti "ohrabrivati" Ilića u obavljanju važnih poslova tako što će imati ministra bez portfelja za Nacionalni investicioni plan.

Tadić je rekao da bi Ilića trebalo da "ohrabruje" Dragan Djilas i da će ih on, ako treba, naterati da saradjuju.

On smatra da Dinkić nije mogao da dobije ministarstvo finansija s obzirom da je G17 plus osvojila najmanje glasova.

On je rekao da nije znao da će Demokratska stranka Srbije (DSS) u ponedeljak napraviti dogovor sa radikalima i glasati za izbor zamenika predsednika SRS Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, ali da nijednog trenutka od izbora nije izgubio iz vida tu mogućnost.

Tadić je objasnio da je nastavio pregovore sa DSS jer je to u interesu države i gradjana koji su glasali za jednu politiku jer da vlada nije formirana Srbija bi ušla u političku agoniju.

Tadić je rekao da nije pristao na nastavak pregovora zbog pritisaka evropskih zvaničnika, već zbog interesa države i naveo da se sve vreme pregovaralo o vladi i da je sastanka bilo i kada se o njima nije pisalo.

Predsednik Srbije je rekao da se nada da će vlada koju treba da formiraju stranke demokratskog bloka biti uspešna i da treba da se zakopaju ratne sekire, gradi poverenje i napravi politički dogovor kako bi se sprovodila politiku za koju su gradjani glasali.

(Beta)

Do ponoći izbor nove vlade


Skupština Srbije nastaviće sednicu na kojoj bi do ponoći, kada ističe ustavni rok, trebalo da bude izabrana nova vlada. Prethodno, poslanici treba da obave raspravu vezanu za pojedinosti o Predlogu zakona o ministarstvima kojim se uređuje struktura buduće vlade. Na to rešenje poslaničke grupe, mahom SRS i SPS, uputile su oko 90 amandmana. Ovim rešenjem biće preciziran rad i sastav buduće vlade, koja će i formalno od državne zajednice preuzeti nadležnosti odbrane i inostranih poslova. Od ukupno 22 ministarstva, među novoformiranima biće: ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, ministarstvo za infrastrukturu, za telekomunikacije i informatičko društvo i ministarstvo zaštite životne sredine. U budućoj vladi nova su i ministarstva omladine i sporta, kao i ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Ovim zakonom, koji je preduslov za izbor vlade, predlaže se i preuređenje dosadašnjih ministarstava povezivanjem određenih upravnih oblasti, kao u slučaju ministarstva ekonomije. Posle usvajanja zakona, kako se očekuje u poslepodnevnim satima, program i sastav vlade treba da izloži kandidat za premijera Vojislav Koštunica. Poslanici o tome mogu da otvore pretres, a za mandatara, njegov program i sastav kabineta glasaće u celini.
Vlada, za koju je potrebno da glasa najmanje 126 poslanika, pred parlamentom potom polaže zakletvu, čime počinje da teče njen četvorogodišnji mandat.
Izborom vlade biće iscrpljen dnevni red prve sednice parlamenta posle izbora održanih 21. januara. Ta sednica počela je 14. februara verifikacijom mandata poslanika, a nastavljena 7. maja.
Da bi parlament do kraja bio konstituisan, poslanici treba da izaberu i predsednika parlamenta posle ostavke Tomislava Nikolića na tu dužnost.
Poslanička grupa DS predložila je da za prvog čoveka Skupštine bude izabran Oliver Dulić, što će se verovatno naći na dnevnom redu parlamenta posle izbora vlade.
OPOZICIJA NEĆE ODUGOVLAČITI SA RASPRAVOM
Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije saopštile su da neće odugovlačati raspravu o amandmanima na predlog zakona o ministarstvima i da će omogućiti da nova vlada bude formirana danas do ponoći.
Zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić rekao je novinarima da je dogovoreno da se rasprava o amandmanima na predlog zakona o ministarstvima završi do 16 sati.
„A onda čekamo mandatara, njegov ekspoze, i onda će početi rovovska bitka da dokažemo da izbor nove vlade neće biti dobar za Srbiju”, rekao je Nikolić i dodao će poslanicima koji žele da glasaju za novu vladu to biti omogućeno.
Poslanik SPS-a Dušan Bajatović rekao je da postoji dobra volja svih poslaničkih grupa da se omogući formiranje nove vlade u vremenu koje predviđa Ustav.
Bajatović je rekao da je dobro formirati novu vladu zbog Kosova, ali i naveo da je demokratski blok trebalo da podeli odgovornost i da ostavi Tomislava Nikolića na mestu predsednika parlamenta.
DEMOKRATSKA STRANKA UTVRDILA PREDLOG KANDIDATA ZA MINISTRE
Predsedništvo Demokratske stranke je, na sednici završenoj rano jutros, utvrdilo predlog kandidata za ministarske funkcije u novoj vladi.
Toj stranci, prema sporazumu sa DSS-NS i G17 plus, koje će formirati novu vladu, pripada 12 resora i mesto potpredsednika vlade za evropske integracije.
Kako se navodi u saopštenju sa sednice Predsedništva DS, za potpredsednika Vlade Srbije zaduženog za evropske integracije predložen je Božidar Đelić.
Kandidati za ministre u Vladi Srbije su: finansije - Mirko Cvetković, odbrana - Dragan Šutanovac, inostrani poslovi - Vuk Jeremić, pravda - Dušan Petrović, poljoprivreda - Slobodan Milosavljević, telekomunikacije i informatičko društvo - Aleksandra Smiljanić, rad i socijalna politika - Rasim Ljajić, državna uprava i lokalna samouprava - Milan Marković, ekologija - Saša Dragin, kultura - Vojislav Brajović, dijaspora - Milica Čubrilo i ministar bez portfelja - koordinator NIP-a - Dragan Đilas. (RTS)

Vlada u petnaest do dvanaest
Sreda, 16. maj 2007.

Skupština Srbije izabrala je pola sata pre isteka zakonskog roka novu Vladu Srbije koju čine Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i G17 plus.

Za izbor vlade su glasala 133 poslanika, protiv je bilo 106, uzdržana su bila tri poslanika, a nije glasalo dvoje od ukupno 244.

Članovi nove Vlade Srbije položili su u Skupštini Srbije zakletvu, čime je zvanično počeo da teče mandat vlade.

Tekst zakletve ponovili su za predsedavajućim, potpredsednikom skupštine Milutinom Mrkonjićem i potom potpisali tekst:

"Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati ustav i zakon i dužnost člana vlade vršiti savesno, odgovorno i predano".

Vlada je izabrana sa 133 glasa "za", pola sata pre isteka tromesečnog roka za formiranje vlade, a položila je zakletvu petnaestak minuta pre ponoći.

Vladajuća koalicija DS-DSS-NS-G17 plus ukupno ima 130 poslanika, medju kojima je i pet članova vlade - Dragan Šutanovac, Božidar Djelić, Milan Marković, Mladjan Dinkić i Dušan Petrović.

Oni su odmah po izboru podneli ostavke na mesta poslanika zbog ustavne nespojivosti funkcija članova vlade i mesta poslanika.

Ostavke će morati da podnesu i poslanici koji budu imenovani za državne sekretare.

Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je premijeru Vojislavu Koštunici i svim članovima Vlade Srbije na izboru.

"Srbija očekuje od nove demokratske vlade da odmah prione na posao ostvarivanja prioriteta: odbrane državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, završetku saradnje sa Haškim tribunalom, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i ostvarivanja uslova za bolji život svih gradjana na putu ka Evropskoj uniji", istakao je Tadić.

Vladu čine premijer Vojislav Koštunica, potpredsednik zadužen za evropske integracije Božidar Djelić, 22 ministra i jedan ministar bez portfelja.

Ministar unutrašnjih poslova je Dragan Jočić (DSS), finansija Mirko Cvetković (DS), odbrane Dragan Šutanovac (DS), inostranih poslova Vuk Jeremić (DS), pravde Dušan Petrović (DS), poljoprivrede Slobodan Milosavljević (DS), telekomunikacija i informatičkog društva Aleksandra Smiljanić (DS).

Ministar za rad i socijalnu politiku je Rasim Ljajić (DS/SDP), ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković (DS), vera Radomir Naumov (DSS), ekologije Saša Dragin (DS), kulture Vojislav Brajović (DS), dijaspore Milica Čubrilo (DS), energetike Aleksandar Popović (DSS), trgovine Predrag Bubalo (DSS).

Ministar prosvete je Zoran Lončar (DSS), ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić (DSS), za infrastrukturu Velimir Ilić (NS), ministar ekonomije i regionalnog razvoja je Mladjan Dinkić (G17 plus), zdravstva Tomica Milosavljević (G17 plus), sporta Snežana Marković-Samardžić (G17 plus) i nauke Ana Pešikan (G17 plus).

Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju Nacionalnog investicionog plana je Dragan Djilas (DS).

Svi Koštuničini ministri

Nova Vlada Srbije u svom sastavu ima četiri žene i 21 muškarca, a prosek starosti je 45,5 godina. Prošli kabinet, na čijem je čelu takodje bio Vojislav Koštunica, a koju su činili članovi DSS-a, SPO-NS-a i G17 plus imao je 19 članova, od toga dve žene, a prosečna starost članova bila je 50,6 godina.

Najstariji u novoj vladi je premijer Vojislav Koštunica (63), dok je najmladji ministar spoljnih podslova Vuk Jeremić (32) iz Demokratske stranke. Pri izboru prošle vlade najstariji ministar je imao 69 godina (Vojislav Vukčević), a najmladji 35 (Aleksandar Popović).

Većina članova nove vlade, njih 14 od 25, rodjeni su u Beogradu. Ostali su mestom rodjenja rasporedjeni od Sombora, Čoke i Feketića, do Vladičinog Hana, Kruševca i Novog Pazara. Ministarka za dijasporu rodjena je u Tunisu.

Vojislav Koštunica (DSS) rodjen je 1944. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na Pravnom fakultetu (1966), na kome je magistrirao 1970. i doktorirao 1974. godine. Za asistenta tog fakulteta izabran je 1970. godine, da bi cetiri godine kasnije, u vreme politickih progona na Univerzitetu, morao da napusti fakultet. Godine 1989. odbija ponudu da se kao profesor vrati na Pravni fakultet. Od 1974. godine radio je u Institutu društvenih nauka, a od 1981. godine u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, kao viši naucni saradnik i jedno vreme direktor. Objavio je radove iz oblasti ustavnog prava, politicke teorije i filozofije. Osamdesetih godina angažuje se na zaštiti ljudskih prava, naročito u Odboru za odbranu slobode misli i izražavanja. Oženjen je. Koštunica je jedan od osnivača Demokratske stranke 1989. godine i osnivač Demokratske stranke Srbije, čiji je predsednik od 1992. godine. Bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije od 1990. do 1997. godine, delujući u opoziciji. Kao kandidat Demokratske opozicije Srbije pobedio je Slobodana Miloševića na predsednickim izborima 24.septembra 2000. godine i funkciju predsednika SR Jugoslavije obavljao do februara 2003. godine. Od marta 2004. godine bio je predsednik Vlade Srbije.

Potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Djelić (DS), rodjen je 1965. u Beogradu. Diplomirao je na poslovnim studijama u Francuskoj i na Institutu političkih nauka u Parizu, a magistrirao je u SAD, u oblasti poslovne uprave i u oblasti državne uprave. Od 1993. do 2000. godine bio je partner u konsultantskoj firmi "McKinsey & Co" u Parizu, gde je specijalizirao kao savetnik za oblasti finansijskih institucija i medija. Od 2001. do 2004. bio je ministar finansija Srbije, najpre u kabinetu Zorana Djindjića, a zatim Zorana Živkovića.Tokom mandata, radio je i kao guverner za Srbiju pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj, a bio je i viceguverner Svetske banke. Radio je i kao savetnik Vlade Rusije za privatizaciju i reforme bankarskog sektora, savetnik rumunskog premijera za makroekonomske reforme i savetnik Vlade Poljske za privatizacijeui makroekonomske reforme. U oktobru 2004. godine, Svetski ekonomski forum iz Davosa imenovao je Djelića za jednog od "mladih svetskih lidera" za narednih pet godina, kao priznanje za njegova dostignuća pre 40. godine. Trenutno je direktor francuske banke "Credit Agricole SA" za Istočnu Evropu. Član je Glavnog odbora DS, Političkog saveta te stranke i koordinator Centra resornih odbora DS za ekonomiju i finansije. Na parlamentarnim izborima 21. januara 2007. izabran je za poslanika. Govori engleski, francuski, nemački, ruski i poljski jezik. Ima dve ćerke, Milenu i Almu.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić (DS) rodjen je 1975. godine, a diplomirao je teoretsku fiziku na Univezitetu Kembridž u Velikoj Britaniji. Završio je magistarske studije iz oblasti državne administracije na Harvardu, posle čega je radio kao specijalni savetnik ministra za evroatlantska pitanja pri ministarstvu odbrane SCG. Jeremić je bio i savetnik ministra za telekomunikacije SRJ. Predsednik je spoljnopolitičkog odbora DS i savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac (DS) rodjen je 1968. godine u Beogradu, gde je diplomirao na Mašinskom fakultetu. Završio je specijalne kurseve iz oblasti bezbednosti u SAD, gde je dobio diplome za oblasti sprovodjenja zakona, sigurnosnih pitanja i nadzora, kao i diplomu američko-nemačkog "Maršal centra" za bezbednosne studije u Garmiš-Partenkirhenu. Šutanovac je bio je stažista Evropskog parlamenta u Strazburu i Briselu, specijalni savetnik Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova i pomoćnika saveznog ministra unutrašnjih poslova. Od 2002. do 2003. godine bio je predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije, a od 2004. zamenik predsednika tog odbora. Šutanovac je potpredsednik DS od 2006. godine.

Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić (DSS) rodjen je 1960. godine u Beogradu. Na istoj funkciji bio je u prethodnom mandatu Vlade Srbije, koja je izabrana u martu 2004. godine. Jočić je diplomirani pravnik i radio je u advokaturi, jedan je od osnivača i dugogodišnji potpredsednik DSS. U dva mandata, od 1992. do 1997. godine bio je poslanik u Skupštini Srbije i gradski odbornik, a od 2000. godine odbornik u Skupštini Beograda i poslanik u parlamentu Srbije i Crne Gore.

Ministar finansija Mirko Cvetković (DS) rodjen je 1950. godine u Zaječaru, a diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radni staž je započeo u Rudarskom institutu, a posle 10 godina prelazi u Ekonomski institut, da bi karijeru konsultanta nastavio u CES MECON-u. Od 1998-2001. godine radi kao savetnik za ekonomska pitanja u Rudarskom institutu, a od januara 2001. godine radio je na mestu zamenika ministra u Ministartvu za privredu i privatizaciju. U periodu 2003-2004. godine obavljao je funkciju direktora Agencije za privatizaciju, a od 2005. godine je specijalni savetnik u CEO Intercon Consalting/CES Mecon. Tokom osamdesetih godina radio je kao eksterni konsultant za Svetsku banku na većem broju projekata u Pakistanu, Indiji i Turskoj. Govori engleski jezik. Oženjen je, otac dvoje dece.

Ministar pravde Dušan Petrović (DS) rodjen je 1966. godine u Šapcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, posle čega se bavio advokaturom. Petrović je bio je predsednik Skupštine opštine Šabac i poslanik u Veću gradjana Skupštine SRJ. U dva navrata je biran za potpredsednika DS. Član je Predsedništva DS od 2000. godine, a od 2006. godine je zamenik predsednika te stranke.

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić (DSS) rodjen je u Beogradu 1953. godine, gde je diplomirao na Fakultetu političkih nauka. Na istom fakultetu je doktorirao 1986. godine, a za redovnog profesora tog fakulteta izabran je 2002. godine. Koorinator je Državnog pregovaračkog tima za razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije i savetnik premijera Srbije. Bio je savetnik predsednika SRJ Vojislava Koštunice za politička pitanja od 2001. do 2003. godine.

Ministar bez portfelja za Nacionalni investicioni plan Dragan Djilas (DS) rodjen je 1967. godine u Beogradu, gde je diplomirao na Mašinskom fakultetu, smer vazduhoplovstvo. Učestvovao je u opozicionom radu još kao student-prorektor, predvodeći studentske demonstracije 1991. i 1992. godine, a aktivno je učestvovao i u demonstracijama protiv 1996. i 2000. godine. Bio je član Izvršnog i Glavnog odbora DS, a od 1. oktobra 2004. godine obavlja funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike. Predsednik je Gradskog odbora DS Beograd i suvlasnik je Kompanije "Direct media", koja se bavi medijskim poslovanjem.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladjan Dinkić (G17plus) rodjen je 1964. u Beogradu, završio je Ekonomski fakultet u Beogradu 1988, a magistrirao 1993. godine. Dinkić je u vladi Vojislava Koštunice od marta 2004. do oktobra 2006. godine bio ministar finansija. Od septembra 2006. je predsednik stranke G17 plus, a funkciju potpredsednika obavljao je od 2002. do 2006. godine. U vreme vlade DOS-a od jula 2000. do jula 2003. godine bio je guverner Narodne banke Jugoslavije.

Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Popović (DSS) rodjen je 1971. u Beogradu. Popović je od marta 2004. godine bio ministar nauke i zaštite životne sredine. Najmladji ministar u prethodnoj vladi, srednju školu završio je u Moskvi, a studije hemije u Beogradu. Magistrirao 1996. godine na državnom univerzitetu u Floridi , SAD, a doktorirao 2002. godine na Hemijskom fakultetu u Beogradu, gde radi kao docent na Katedri primenjene hemije, na predmetu Hemija životne sredine. Potpredsednik je DSS, a bio je višestruki je jugoslovenski atletski reprezentativac, šampion i rekorder, ucesnik znacajnih takmicenja.

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić (NS) rodjen je 1951. godine u Čačku. Od marta 2004. godine obavljao je funkciju ministra za kapitalne investicije. Ilić je diplomirao na Tehnološkom fakultetu na Odseku gradevinski materijali. Radio je u više gradevinskih preduzeća, a od 1986. godine bavi se privatnim preduzetništvom. Na funkciji gradonacelnika Čačka bio je od 1997. godine. Od 1990. godine bio je član SPO, a 1998. osnovao Novu Srbiju, čiji je predsednik, a bio je savezni poslanik.

Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević (DS) rodjen je 1965. godine u Beogradu, a magistrirao je i doktorirao na Ekonomskom fakultetu. U Institutu za tržišna istraživanja u Beogradu od 1991. godine radi i rukovodi brojnim projektima istraživanja tržišta, restruktuiranja preduzeća, kreiranja poslovnog imidža i strategije preduzeća, procene vrednosti i revizije poslovanja. Od 1996.godine obavljao je poslove direktora Centra za konjukturna istraživanja i makroekonomske analize. Na poziv predsednika DS Zorana Djindjića, čiji je bio ekonomski savetnik, u januaru 2001. godine izabran je za ministra za trgovinu, turizam i usluge. Od 2004. godine obavlja funkciju predsednika Privredne komore Srbije.

Ministarka za omladinu i sport Snezana Samardžić -Marković (G17) rodjena je 1966. u Beogradu. Bila je pomoćnik ministra odbrane. Radila je i u Ministarstvu spoljnih poslova, kao zamenik direktora Direkcije za susedne zemlje i zamenik šefa misije ambasade SCG u Oslu, kao i savetnik Direkcije za Evropu. Završila gimnaziju u Zemunu, a zatim Filološki fakultet i diplomirani je profesor jugoslovneske i svetske književnosti. Trenutno je na magistarskim studijima na Fakultetu dramskih umetnosti.

Ministar kulture Vojislav Brajović (DS) rodjen je 1949. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Valjevu, 1967. godine, a 1969. diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Stalni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1969. godine, gde trenutno igra šest glavnih uloga, istovremeno je, kao gost, nastupao i na scenama drugih pozorišta u Srbiji i Crnoj Gori, a igrao je u više od 30 filmova. Za TV snimio nekoliko stotina sati TV serija i drama. Dobitnik je gotovo svih relevantnih pozorišnih nagrada za glumu.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević (G17) rodjen je 1955. godine u Kruševcu. Bio je na istoj funkciji i u prethodne dve vlade Srbije. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1979. godine gde je i magistrirao iz oblasti endokrinologije 1982.godine. Specijalista je interne medicine, a 1988. godine je i doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Radio je na Klinici za gastroenerologiju i hepatologiju Instituta za bolesti digestivnog sistema Kliničkog centra Srbije, a bio je pomoćnik direktora Kliničkog centra u Beogradu. Profesor je Interne medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Milosavljević je potpredsednik stranke G17plus.

Ministar vera Radomir Naumov (DSS) rodjen je 1946. godine u Čoki. U prethodnoj vladi bio je ministar energetike i rudarstva. Diplomirao je na Elektrotehnickom fakultetu u Beogradu. Radio je kao viši savetnik u Elektrotehnickom institutu Nikola Tesla, a od 1992. do 1999. godine bio i generalni direktor Instituta. Naumov je objavio je više od 60 stručnih i naucnih radova na konferencijama i u domacoj i stranoj strucnoj štampi, od kojih je za neke dobio posebna priznanja. Predavao je na Tehničkom fakultetu u Boru, bio je i predsednik Upravnog odbora EPS-a i Beogradskih elektrana. Bio je narodni poslanik u prošlom sazivu Skupštine Srbije.

Ministar dijaspore Milica Čubrilo (DS) rodjena je 1969. godine u Tunisu. Magistrirala je pravo i antropologiju u Parizu, a radila je kao pravni savetnik i antropolog za Svetsku banku i Ministarstvo za medjunarodnu saradnju Francuske. Od 2003. do 2006. godine obavljala je funkciju direktora Turističke organizacije Srbije. Trenutno je angažovana kao savetnik beogradskog Medija centra za predstavljanje Beograda i Srbije u okviru Medjunarodnog instituta za štampu.

Ministarka telekomunikacija i informatičkog društva Aleksandra Smiljanić (DS) rodjena je 1970. u Beogradu, gde je i diplomirala na Elektrotehničkom fakultetu. Magistrirala je i doktorirala elektrotehniku na Univerzitetu Prinston, SAD, 1996. i 1999. godine. Sada radi kao docent na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, i kao pridruženi profesor na Politehničkom Univerzitetu u Njujorku i "Stoni bruk univerzitetu" u Njujorku. Vodi projekat Ministarstva nauke i zaštite životne sredine "Implementacija kontrolera Internet rutera". Autor je brojnih radova.

Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo (DSS) rodjen je 1954. godine u Vladičinom Hanu. Od marta 2004. godine bio je ministar privrede u vladi Vojislava Koštunice. Doktorirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Od 2002. godine do izbora za ministra, obavljao je funkciju generalnog direktora kikindske livnice.

Ministar za socijalnu politiku Rasim Ljajić (DS) rodjen je 1964. godine u Novom Pazaru. Medicinski fakultet završio je u Sarajevu, a politikom se bavi od 1990. godine, kada je izabran za generalnog sekretara Stranke demokratske akcije Sandžaka. Ljajić je 1994. godine formirao Koaliciju Sandžak, koja je 2000. godine prerasla u Sandžačku demokratsku partiju, čiji je predsednik. Za ministra u saveznoj vladi izabran je 2000. godine, a iste godine izabran je za potpredsednika Koordinacionog tela za rešavanje krize na jugu Srbije i potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Ljajić je predsednik je Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu.

Ministarka nauke Ana Pešikan (G17) rodjena je 1959.godine u Feketiću. Diplomirala je 1981.godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Odseku za psihologiju, gde je i magistrirala 1990, a doktorilala 2000.godine. Radi kao viši naučni saradnik na Institutu za psihologiju. Objavila je brojne naučne radove iz oblasti kojom se bavi, a dobitnik je i mnogih nagrada i priznanja.

Ministar ekologije Saša Dragin rodjen je 10. juna. 1972. godine u Somboru. Diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1999. godine, a poslediplomske studije, smer genetika i oplemenjivanje domaćih životinja završio je 2003. na istom fakultetu sa prosekom 9,85. Od 2005. godine obavlja poslove zamenika sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vojvodine, jedan je od osnivača Internacionalne organizacije studenata poljoprivrede, osnivač i predsednik Komore Mladih Novi Sad, nosilac medalja sa prvenstva Balkana i Mediterana u skijanju na vodi.

Minisitar prosvete Zoran Lončar ( DSS ) rodjen je 1965. godine u Novom Sadu. Lončar je u prethodnoj Vladi Srbije bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Doktor je pravnih nauka i radi kao docent za Ustavno pravo na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Član je DSS i Glavnog odbora te stranke od 2000. godine. Bio je pravni savetnik u komisiji koja je radila na donošenju Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, pravni savetnik u komisiji za izradu novog ustava Srbije i clan RIK-a u prethodna dva saziva.

Ministar za državnu upravu Milan Marković (DS) rodjen je 1970. godine u Beogradu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu, a specijalizirao na Fakultetu za bezbednost. Od 2000. do 2004. godine bio je predsednik Skupštine opštine Palilula. Narodni poslanik je od 2001. godine, a u prethodnom skupštinskom sazivu bio je poptredsednik parlamenta.

(agencije/MONDO)