PREDSJEDNIČKI IZBORI U SRBIJI

Iduće nedelje dogovor o izborima

28. oktobar 2007. | 16:34 -> 16:56 | Izvor: B92

Beograd -- U toku sledeća nedelje trebalo bi da se rasplete gordijev čvor u vezi sa raspisivanjem i održavanjem predsedničkih izbora.







Kada će građani da biraju predsednika? (FoNet)

Prema nezvaničnim saznanjima B92 u toku naredne nedelje trebalo bi da bude održan trojni sastanak lidera DS-a, DSS-a i G17 plus kako bi se postigao neki dogovor o održavanju predsedničkih izbora. U kabinetu predsednika skupštine Olivera Dulića kažu da, ukoliko ne bude dogovora lidera stranaka vladajuće koalicije, najrealnija je opcija da izbori budu raspisani za 9. decembar.

Podsetimo, DS je prema saznanjima B92 na sastanku u četvrtak potvrdio stav da bi izbori trebalo da budu održani 9. decembra. Iako je ovo, prema nezvaničnim informacijama, trebalo da bude tema još jednog sastanka vrha DS-a u toku ovog vikenda niko iz te stranke nije bio raspoložen da o tome govori.

Sa druge strane, iako se očekivalo da će Glavni odbor DSS-a biti posvećen izborima, više izvora B92 potvdilo je da na sednici, koja je bila zatvorena za javnost, o tome nije bilo reči. U DSS-u kažu da je njihov stav o izborima dobro poznat.

U Srpskoj radikalnoj stranci veruju da će izbori ipak biti raspisani za 9. decembar, Radikali međutim navode da će odluku o tome da li će na njima učestvovati doneti stranački organi u toku naredne nedelje.

Podsetimo, da bi izbori bili održani 9. decembra morali bi da budu raspisani pre 9 novembra. Međutim, ni jedan od zakona koji je neohodni usvojiti pre održavanja izbora još uvek nije ušao u skupštinsku proceduru.

Ustavni zakon inače propisuje da bi izbori trebalo da budu raspisani do kraja ove godine, što znači da je druga mogućnost da budu održani početkom naredne godine.

Treća mogućnost, koja je, kako ocenjuju u kabinetu predsednika skupštine, najmanje realna je da se promenom ustavnog zakona promene i rokovi za održavanje izbora.
B92-vesti

Postignut dogovor o izborima!

Koalicioni partneri u Vladi Srbije postigli su tokom noći dogovor oko termina raspisivanja izbora.
Prema tom dogovoru izbori će biti raspisani posle donošenja svih neophodnih zakona, posle 10. decembra, ukoliko u tom periodu teritorijalna celovitost zemlje ne bude ugrožena, prenela je Radio-televizija Srbije.

Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i G17 plus su, na predlog predsednika Srbije Borisa Tadića, utvrdile zajedničku obavezu da se u najkraćem mogućem roku usvoje zakoni predvidjeni za raspisivanje izbora i konstituisanje svih državnih institucija,saopšteno je iz kancelarije predsednika Srbije

Kako se navodi u saopštenju, utvrdjena je zajednička obaveza da stranke vladajuće koalicije do 8. novembra završe usaglašavanje potrebnih zakona za raspisivanje predsedničkih izbora, kako bi Vlada Srbije mogla da utvrdi predloge ovih zakona i uputi ih Skupštini Srbije na usvajanje. Dodaje se da je utvrdjena i zajednička obaveza vladajuće koalicije da najkasnije do 10. decembra u Skupštini Srbije budu usvojeni ovi zakoni.

"Postoji puna saglasnost da posle 10. decembra i završetka sadašnje runde pregovora o budućem uredjenju pokrajine Kosovo i Metohija, ukoliko ne bude neposredno ugrožena teritorijalna celovitost zemlje, budu raspisani predsednički izbori", dodaje se u saopštenju.

Utvrdjena je i zajednička obaveza tri stranke da se u najkraćem roku donesu i svi neophodni zakoni za raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora, saglasno Ustavnom zakonu.

Dnevnik "Blic" prethodno je objavio da je vladajuća koalicija blizu dogovora o raspisivanju predsedničkih izbora jer je predsednik Srbije Boris Tadić spreman da razmotri ponudu Vojislava Koštunice da prvi krug predsedničkih izbora bude održan 20. januara, a drugi 3. februara.

U Predsedništvu Srbije smatraju da je "pozitivan pomak to što se DSS zalaže da se izbori raspišu i održe u skladu sa odredbama Ustavnog zakona".

"Predsednik Srbije Boris Tadić smatra da se Ustav i Ustavni zakon moraju poštovati, a oni nalažu da se izbori raspišu do 31. decembra", podsećaju u kabinetu.

Do sada su kandidaturu za predsednika Srbije, pored Tadića, najavili i lideri Nove Srbije, Jedinstvene Srbije i Liberalno demokratske partije - Velimir Ilić, Dragan Marković Palma i Čedomir Jovanović. I predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak nije odbacio mogućnost da se i sam pojavi u trci za predsednika Srbije.

(MONDO/agencije/Foto "Blic")

Blic: Predsednički izbori 13. januara 2008.
Nedelja, 4. novembar 2007. 09:09

Izbori za predsednika Srbije biće održani 13. januara sledeće godine, a eventualni drugi krug 27. januara, piše beogradski dnevnik "Blic".

Pozivajući se na izvore u vrhu vladajuće koalicije, list navodi da je to rezultat dogovora lidera Demokratske stranke (DS) Borisa Tadića, Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislava Koštunice i G17 plus Mladjana Dinkića.

Lideri DS-a, DSS-a i G17 plus dogovorili su se u petak uveče da se izbori za predsednika raspišu posle 10. decembra, pod uslovom da zbog pitanja Kosova ne bude neposredno ugrožena teritorijalna celovitost zemlje.

Oni su se dogovorili da najkasnije do 8. novembra bude završeno usaglašavanje potrebnih zakona za raspisivanje predsedničkih izbora a da oni budu usvojeni do 10. decembra u Skupštini Srbije.

Utvrdjena je i zajednička obaveza tri stranke da se u najkraćem roku donesu i svi neophodni zakoni za raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora, saglasno Ustavnom zakonu.

(Beta)

PODRŽAVA LI DSS VELJU ILIĆA?


Posle najavljene kandidature lidera NS za predsednika Srbije postavlja se pitanje da li stranka Vojislava Koštunice stoji iza toga





BEOGRAD - Lider Nove Srbije Velimir Ilić najavio je prethodnog vikenda kandidaturu na izborima za predsednika Srbije rečima da "narod mora da ima svog kandidata". U izjavi za Kurir on pojašnjava razloge zbog kojih namerava da izađe na crtu Borisu Tadiću, Tomislavu Nikoliću i Čedomiru Jovanoviću.
- Stalno sam u predsedničkoj kampanji. Kada sam bio gradonačelnik Čačka, razbijao sam političke protivnike sa 70:0. Još 2000. godine moju kandidaturu podržavali su svi iz DOS. Sada sam ministar i logično je da moja sledeća funkcija bude predsednik Srbije - kategoričan je Ilić.
Međutim, potpredsednica NS Dubravka Filipovski kaže da će se o Ilićevoj kandidaturi razgovarati tek nakon raspisivanja izbora.
- U ovom trenutku pregovori o KiM su državni i nacionalni interes broj jedan. Tek posle 10. decembra i izveštaja posredničke trojke Kontakt grupe razmotrićemo političku stabilnost Srbije i u zavisnosti od toga razgovarati o izborima koji predstoje. Imamo potpuno spremnu strategiju za sve nivoe izbora - kaže Filipovski, uz napomenu da će građani Srbije moći da biraju između više kandidata, među kojima će, po svemu sudeći, biti i Ilić.
- Konačnu odluku o tome da li će Velimir Ilić biti kandidat naše stranke doneće Glavni odbor NS. Mi smo u koaliciji sa DSS na republičkom nivou i svakako da bi nam dobro došla podrška partnera, ali još nismo razgovarali sa njima o tome. Zasad se oslanjamo na sopstvene snage, koje čine 100.000 članova i 182 opštinska odbora - navodi Filipovski.
S druge strane, postavlja se pitanje da li je Ilić u predizbornu trku krenuo posle dogovora sa koalicionim partnerom DSS ili na svoju ruku testira raspoloženje javnog mnjenja. Poslanik DSS Dragan Šormaz nije želeo da komentariše nagoveštaj kandidature Velimira Ilića na predsedničkim izborima.
- Stav DSS je da o predsedničkim izborima nećemo razgovarati dok se ne raspišu. Kada se to dogodi, na Glavnom odboru ćemo odlučiti da li ćemo imati kandidata iz stranke ili ćemo dati podršku nekome. To što je Vojislav Koštunica premijer, ne znači da i mi nećemo imati svog kandidata. Ali, kao što sam već rekao, o tom, potom - zagonetan je Šormaz.
Ni Nebojša Bakarec nije želeo da komentariše da li će biti podrške Velimiru Iliću.
- U DSS se zna - pričamo o izborima tek kad budu raspisani. Ne licitiramo koga ćemo da podržimo. Kada skačemo, prvo kažemo hop, to je jedino ozbiljno ponašanje. Oni koji se drugačije ponašaju, neozbiljni su, i to iz nekog svog interesa - zaključuje Bakarec.
Kurir

Tadić: Pobeda na izborima i pravac EU

Predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić izjavio je da će se na narednim izborima kandidovati za predsednika Republike, i da će, kada bude izabran, biti garant politike mira i približavanja Srbije Evropskoj uniji.

Na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke, Tadić je istakao da će članstvo u EU ostati njegov proritetni cilj, budući da bez demokratskog i ekonomskog razvoja Srbija ne može ostvariti nijedan od svojih interesa.

On je ocenio da "realno vreme za ostvarenje tog cilja počinje sa 2012. godinom".

"Čak i u nacionalnom smislu taj cilj je fundamentalno važan - mi tek u EU možeme zajednički živeti pod jednim krovom. Ponovo nam se pruža šansa da taj legitimni nacionalni cilj ostvarimo pod krovom EU", naglasio je Tadić.

Srbija, kazao je predsednik, narednih godina mora da preuzme na sebe ulogu motora demokratskog i ekonomskog razvoja u regionu.

"Bez snažne ekonomije ne možemo ostvariti nijedan legitimni državni i nacionalni cilj. Ona politika koja ne vodi računa o ekonomiji ne vodi računa ni o državi, ni o gradjanima", istakao je on.

Tadić je naglasio da će DS "voditi takvu politiku u Vladi Srbije, jer je takva politika jedina moguća, jer je to jedina politika koja gradjane ove zemlje vodi ka boljem životu".

Svet prepoznaje takvo opredeljenje DS, što, kako je naveo, dokazuje i porast stranih investicija nakon ulaska te stranke u Vladu Srbije.

"U ovom istorijskom trenutku još jednom odlučujemo idemo li ka Evropi ili idemo od Evrope u ekonomsko zaostajanje", rekao je Tadić.

U narednom periodu će, kako je dodao, prioritet države biti pronalaženje tržišnih načina da se pomogne najsiromašnijim gradjanima Srbije.

"Moja briga više nisu ljudi koji pripadaju srednjoj klasi, ni oni koji pripadaju visokoj klasi, moja briga i vlade ove zemlje jesu najsiromašniji. Pažnju moramo da njima posvetimo, i da pronadjemo ekonomske i tržišne načine da podignemo njihov standard", istakao je Tadić, i dodao da i predstavnici "krupnog kapitala" moraju da doprinesu toj viziji.

Tadić je naglasio da se protivi svakom monopolu na tržištu Srbije, ali da ocenu o tome da li neka kompanija posluje kao monopolista moraju da donesu nadležni državni organi.

Diskusije na tu temu, kako je naveo, ne smeju da budu politikantske i rukovodjene predizbornim interesima pojedinih stranaka.

Tadić je rekao i da Beograd nikada neće podržati ukidanje Republike Srpske, sem ukoliko takvu odluku donesu sami gradjani tog entiteta Bosne i Hercegovine.

(Tanjug)

Izvor: PRESS

RADIKALI JAČI OD DS-a, TOMA "PRETI" BORISU
Kandidat SRS-a Tomislav Nikolić ima velike šanse da u prvom krugu pobedi kandidata DS-a, u drugom krugu, međutim, sigurna pobeda Tadića

Srpska radikalna stranka i dalje ima ubedljivo najveću podršku u Srbiji, za nju bi trenutno glasalo čak 35,3 odsto birača, Demokratska stranka u ovom trenutku može da računa na 30,9 odsto glasova, a DSS na tek 11,5 odsto, pokazuje najnovije interno istraživanje koje je početkom novembra uradila ugledna američka agencija.
Prema rezultatima ovog istraživanja, u koje je urednik Pressa juče imao uvid, pored ove tri stranke, izborni cenzus od pet odsto prelaze još samo G17 Plus sa 6,5 odsto glasova i SPS sa 5,2 odsto. „Čedisti" i Nova Srbija Velimira Ilića ostaju ispod crte sa 4,0, odnosno 3,8 odsto. Svi ostali su, pokazalo je ovo istraživanje, na nivou „statističke greške" i nemaju nikakve šanse na izborima.
Nešto drugačija situacija bila bi na predsedničkim izborima, gde bi u drugom krugu lider DS-a i sadašnji predsednik Srbije Boris Tadić gotovo sigurno pobedio zamenika predsednika SRS-a Tomislava Nikolića rezultatom 53:47. Šanse Nikolića u drugom krugu u komentaru ovog istraživanja ocenjuju se kao „više nego male". Dalje se navodi da bi u drugom krugu došlo do „mobilizacije demokratskog bloka, evropskih, antiradikalskih snaga".
U prvom krugu, međutim, Nikolić bi, kako se navodi, imao šanse da osvoji najveći broj glasova „ukoliko DSS podrži kandidata NS-a Velimira Ilića". U tom slučaju, Nikolić bi u prvom krugu dobio 30,1 odsto glasova, Tadić 29,5, Velimir Ilić 7,6, a Čedomir Jovanović svega 4,5 odsto. Sasvim je zanimljivo da bi procenat neopredeljenih u prvog krugu glasanja bio znatno veći nego na parlamentarnim izborima (28,3 odsto).
Ovo istraživanje urađeno je od 1. do 10. novembra na 1.086 ispitanika iz cele Srbije, bez Kosova i Metohije.
(D. L.)

Sve više kandidata za neraspisane izbore

Iako predsednički izbori još nisu raspisani u Srbiji, a niko u vladajućoj koaliciji ne može sa preciznošću da kaže ni kada će se to dogoditi, sve je više kandidata za stolicu Borisa Tadića (DS) koju bi on da zadrži.

Posle Čedomira Jovanovića iz Liberalno demokratske partije (LDP) i Velimira Ilića iz Nove Srbije (NS) koji su istakli svoje kandidature, poslanici Srpske radikalne stranke najavljuju da će to uskoro učiniti i Tomislav Nikolić, dok iz Socijalističke partije Srbije stižu nezvanične informacije da će njihov kandidat biti Milutin Mrkonjić.

Ovu informaciju sam Mrkonjić nije ni potvrdio, ni demantovao rečima da će o tome odlučiti stranački organi, dok je predsednik SPS Ivica Dačić izjavio da se on sigurno neće kandidovati, ali da će stranka svakako imati svog kandidata.

Veći problem za sada predstavlja to što izbori još nisu raspisani, a ne zna se ni kada će biti. Raspisivanje izbora najpre je kočila sama Skupština i odugovlačila sa usvajanjem neophodnih zakona. Ipak, iako su poslanici na maratonskoj sednici konačno skinuli taj teret sa grbače usvojivši svih šest neophodnih zakona (o predsedniku Republike, o izborima za predsednika Republike, o Vojsci, o odbrani, o spoljnim poslovima i o službama bezbednosti) i dalje se ne zna tačan datum kada će Srbija izaći na birališta.

U javnosti se nezvanično spominjalo da se vladajuća koalicija dogovorila da se predsednički izbori raspišu u drugoj polovini decembra, kako bi se prvi krug održao 20. januara iduće godine.

Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić upozorio je da bi za takav plan bilo neophodno da se izbori raspišu najkasnije do 21. decembra. On je objasnio da od raspisivanja izbora do dana održavanja mora da prodje najmanje 30 dana, a najviše 60, što znači da izbori, ako se raspišu 21. decembra, mogu da budu održani u periodu od 20. januara do 19. februara.

I iako se DS zalaže da se to pitanje reši što pre, sve su češći glasovi iz "narodnjačke koalicije" da se odluka donese posle sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zakazane za 19. decembar.
Vučetić upozorava da će se situacija onda iskomplikovati:

"Ukoliko političke stranke ocene da se, nakon sednice SB UN, situacija vezana za Kosovo veoma negativno razvija, i da zbog toga treba odložiti predsedničke izbore, parlament će morati da promeni Ustavni zakon", rekao je Vučetić.

Šef poslaničke grupe DS Nada Kolundžija, na pitanje da li će se o datumu izbora odlučivati tek posle 19. decembra kaže da je DS čula za takav stav Demokratske stranke Srbije, ali iz medija.

"Za nas je principijelno neprihvatljivo da se u okviru koalicije medjusobno obaveštavamo preko medija i da neko smatra da sada postoji neki nov datum zbog kojeg treba da se zaustave svi procesi u državi", rekla je Kolundžija.

Ona je navela da je za DS neprihvatljivo i to da se demokratski procesi zaustavljaju zbog toga što su "neki datumi navodno datumi pitanja biti ili ne biti" i da zbog toga sve drugo treba da stane.

"Što se tiče izbora mi ćemo zaista procenjivati trenutak i u kojoj meri je za državu zaista neprihvatljivo održavanje izbora u nekom periodu i na osnovu toga ćemo donositi odluke", precizirala je Kolundžija.

U NS, iako su već istakli svog kandidata, smatraju da bi najbolje bilo da se izbori održe u martu. Osim rešenja statusa Kosova, ovaj "tajming" je najbolji i zbog zimskog perioda i verskih praznika, objašnjava potpredsednica NS Dubravka Filipovski i dodaje da bi najbolje bilo da gradjani praznike provedu kako to običaji nalažu.

Ipak, da je izborna kampanja već počela ukazuju reči jednog od članova "narodnjačke kolaicije", predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme. On je izjavio da predsedničke izbore u Srbiji ne treba raspisivati pre sednice SB UN i naveo da je "očigledno" da se u vezi sa raspisivanjem izbora pravi dogovor izmedju onih koji žele da uzmu 15 odsto teritorije Srbije i nekih ljudi iz Srbije.

"Pojedini ljudi kada se kandiduju za predsednika Srbije hoće da kažu još nismo izgubili Kosovo, glasajte za nas ponovo", rekao je Marković.

Osim odredjivanja datuma i raspisivanja izbora ostaje da se reši još jedna enigma - kog kandidata će DSS podržati na ovim izborima.

U NS kažu da bi im bilo drago da DSS podrži Velimira Ilića, a dok se to ne desi - "NS se za sada oslanja samo na svoje snage", tvrdi Filipovski.

"Naravno da bi nam bilo drago da naš koalicioni partner na republičkom nivou podrži Ilića, medjutim njihova unutrašnja stvar je koga će podržati", istakla je ona.

Dragan Marković Palma, koji je ranije tvrdio da odbori njegove stranke traže da se i on kandiduje, pomalo uvredjeno je izjavio da ga niko nije zvao iz Nove Srbije da pita da li će podržati Velimira Ilića.

"Mi smo napravili koaliciju za republičke, a ne za predsedničke izbore i ukoliko imate stranku na političkoj sceni onda ona treba da učestvuje na izborima sa svojim kandidatom", zaključio je Marković.

O kandidaturi Velimira Ilića u DS nisu raspravljali, a ne izjašnjavaju se ni da li očekuju podršku premijerove stranke.

(MONDO)

Izbori 20. januara, kriza vladajuće koalicije

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić raspisao je u sredu uveče izbore za predsednika Srbije za 20.januar 2008. godine. Odmah po raspisivanju izbora, nastao je spor u vladajućoj koaliciji.

Demokratska stranka Srbije (DSS) saopštila je da je Demokratska stranka donela jednostranu odluku o raspisivanju izbora čime je prekršen koalicioni sporazum da se sve važne odluke donesu konsenzusom unutar vladajuće koalicije. DSS će DS-u odgovoriti posle 19. decembra i sednice Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji.

I lider Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da je izuzetno razočaran što je Demokratska stranka "iznenada i bez ikakvih konsultacija raspisala predsedničke izbore" i najavljuje da će ta stranka razmotriti da li će uopšte učestvovati na izborima.

Potpredsednik Vlade Srbije i funkcioner DS Božidar Djelić, medjutim, kaže je da su predsednički izbori raspisani sada jer na to obavezuje Ustav Srbije. "Siguran sam da će se DSS odrediti prema onome što je u interesu Srbije i naših gradjana", kazao je on.

Ni za šeficu poslaničke grupe G17 plus Suzanu Grubješić raspisivanje predsedničkih izbora nije "neočekivana vest". Funkcionerka G17plus je ponovila da će ta stranka podržati predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadića na predstojećim izborima, kome je još pre nekoliko meseci najavila podršku.

Odluka o raspisivanju predsedničkih izbora u skladu je sa zajedničkom obavezom koju su doneli lideri tri vladajuće stranke u Srbiji 3. novembra, rečeno je Beti u kabinetu predsednika Srbije. U kabinetu su ponovili stavove izrečene u saopštenju od 3. novembra kada je postignut dogovor DS-a, DSS-a i G17 Plus.

"Postoji puna saglasnost da posle 10. decembra i završetka sadašnje runde pregovora o budućem uredjenju pokrajine Kosovo i Metohija, ukoliko ne bude neposredno ugrožena teritorijalna celovitost zemlje, budu raspisani predsednički izbori", navodi se u saopštenju koje je 3. novembra izdato nakon dogovora lidera tri vladajuće stranke.

Sa druge strane, iz Vlade Srbije tvrde da je odluka predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića o raspisivanju izbora za predsednika Republike je protivustavna. U stručnim službama Vlade , Tanjugu je rečeno da Ustavni zakon, naime, nalaže da se izbori za predsednika Srbije mogu raspisati tek po stupuanju na snagu i poslednjeg od ukupno šest zakona koji su neophodni za raspisivanje tih izbora.

Prema zakonskoj proceduri, oni stupaju na snagu osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku". Pošto su četiri zakona - o osnovama uredjenja službi bezbednosti, o spoljnim poslovima, o odbrani i o Vojsci Srbije, usvojena u Skupštini Srbije 11. decembra, sve i da su odmah objavljeni oni ne mogu stupiti na snagu pre 19. decembra a to znači da ni izbori prema Ustavnom zakonu ne mogli da budu raspisani pre 19. decembra, objasnili su u stručnim službama.

Do sada su svoje kandidature na predsedničkim izborima, pored Tadića, najavili Čedomir Jovanović iz Liberalno demokratske partije (LDP), Dragan Marković iz Jedinstvene Srbije i Velimir Ilić (što je od danas sporno).

Najave za izbornu trku ranije danas su istakla još dva kandidata - Ištvan Paštor koji će biti zajednički kandidat stranaka vojvodjanskih Madjara i Milutin Mrkonjić iz Socijalističke partije Srbije.

I Mrkonjićeva kandidatura je pod znakom pitanja i zavisi od odluke da li će ta stranka da donese odluku o učešću na izborima.

SPS će, kako je saopšteno, sačekati sednicu Saveta bezbednosti UN jer smatra da bi bilo politički neodgovorno da učestvuje u izbornoj kampanji u "uslovima kada se ugrožava celovitost zemlje i kada se odlučujuće brani Kosovo i Metohija".

Velimir Ilić nije krio razočarenje kad je saznao da su izbori raspisani. "Nova Srbija je htela da ima svog kandidata, medjutim sada ne smemo, kako da se kandidujemo, u kojoj državi, u Srbiji sa ili bez Kosova?", naveo je Ilić. On je rekao da će organi stranke odlučiti da li će Nova Srbija uopšte učestvovati na izborima, zbog toga što ih je raspisala samo jedna stranka bez dogovora i rešenih najvažnijih pitanja.

I poslanici Srpske radikalne stranke najavljivali su prethodno da će se kao kandidat uskoro pojaviti Tomislav Nikolić.

Sudeći po njegovoj najnovijoj izjavi, to ne bi trebalo da bude sporno. Nikolić kaže da je ta stranka potpuno spremna za predsedničke izbore a da će na sednici Centralne otadžbinske uprave odlučiti o učešću i kandidatu. Nikolić je agenciji Beta rekao da će ta sednica biti hitno sazvana i dodao da ne vidi objektivan razlog za bojkot predsedničkih izbora.

On je kazao da SRS ne učestvuje u pregovorima o Kosovu pa je to ne može sprečiti da aktivno učestvuje u predizbornoj kampanji, ali da insistira da Skupština Srbije raspravlja o KiM odmah posle sednice Saveta bezbednosti UN.

Primedbe na način raspisivanja izbora iznela je Liberalno-demokartska partija. Njen poslanik Slobodan Maraš izjavio je da će ta partija zatražiti utvrdjivanje odgovornosti predsednika Supštine Olivera Dulića zbog načina na koji je raspisao predsedničke izbore. Maraš je u Skupštini Srbije rekao da je način na koji je Dulić obavestio gradjane o izborima još jedan od njegovih brojnih propusta i pokazatelj lošeg rada.

Ta stranka ocenjuje da su predsednički izbori "uslov smene Vlade Vojislava Koštunice i vraćanja Srbije na put na kome je bila pre 12. marta i ubistva premijera Zorana Djindjića".

"Sama institucija predsednika Srbije, u postojećem odnosu političkih snaga, sve više se, pred medjunarodnom zajednicom i demokratski orijentisanim biračima, pretvara u alibi za antievropsku politiku Vlade", ocenili su u LDP.

Predsednik skupštine Dulić je, po objavljivanju odluke o raspisivanju izbora, u izjavi za javnost izrazio očekivanje da će izbori biti prilika kada će se potvrditi zrelost našeg društva i da će kampanja koja predstoji biti fer i poštena.

"Svaki novi izbori prilika su da se ojačaju demokratske vrednosti i učvrsti stabilnost države. To je naročito važno danas imajući u vidu izazove pred kojim se Srbija nalazi a koji se tiču očuvanja teritorijalne celovitosti naše zemlje", rekao je Dulić.

On je pozvao sve gradjane Srbije da izadju na glasanje i da ne dozvole "da se o našoj zajedničkoj sudbini odlučuje bez njih" i istakao da je izlazak na izbore gradjansko pravo, ali i odgovornost prema državi Srbiji "u kojoj živimo i koju svi jednako volimo".

Dulić je podsetio da odredbe iz Ustavnog zakona nalažu da izbori budu raspisani pre 31. decembra ove godine odnosno nakon donošenja zakona kojima se uredjuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti.

Izborne radnje za predsedničke izbore počeće u četvrtak, rečeno je na sednici Republičke izborne komisije (RIK).


Prvi predsednički izbori po novom Ustavu Srbije

Izbori koji su danas raspisani za 20. januar, prvi su predsednički izbori koji se održavaju po novom Ustavu Srbije.

Prema Ustavnom zakonu za raspisivanje izbora bilo je potrebno doneti set zakona - Zakon o predsedniku Republike i Zakon o izborima za predsednika Republike usvojeni su 3. decembra a nedelju dana nakon toga Zakon o vojsci, Zakon o odbrani, Zakon o osnovama službi bezbednosti i Zakon o spoljnim poslovima.

Zakon o izborima za predsednika Republike predvidja da izbore raspisuje predsednik parlamenta, koji istovremeno utvrdjuje dan glasanja i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovodjenje izbornih radnji.

Zakonom je predvidjeno da se predsednik Republike bira na pet godina, na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem. Pravo da bira i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Srbije, koji ima prebivalište u Srbiji.

Kandidata za predsednika Republike može da predlaže politička stranka koja je registrovana u Srbiji, koalicija političkih stranaka i grupa gradjana koju osniva najmanje 10 birača.

Kandidata mora da podrži najmanje 10.000 birača potpisima overenim kod suda, a predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije 20 dana pre dana izbora. RIK je dužna da utvrdi listu kandidata najkasnije 15 dana pre dana izbora, a redni broj kandidata na listi utvrdjuje se žrebom.

RIK, kako je navedeno, objavljuje konačne rezultate izbora u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, a za predsednika je izabran kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali.

Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, odnosno više njih, ako dele prvo ili drugo mesto.

Zakon o predsedniku Republike uredjuje položaj predsednika, svojstva mandata, uslove za obavljanje funkcije i nadležnosti i u njemu su precizirani uslovi za rad predsednika, kao i potrebna sredstva, na predlog predsednika.

Mandat predsednika traje pet godina i teče danom polaganja zakletve u parlamentu, a niko ne može više od dva puta da bude biran na tu funkciju, bez obzira na to koliko su trajali prvi i drugi mandat.

Razrešenje predsednika Republike u parlamentu može da predloži najmanje jedna trećina poslanika, ako smatra da je povredio Ustav, a postupak za razrešenje se pokreće većinom glasova svih narodnih poslanika.

Predsednika Republike u slučaju sprečenosti zamenjuje predsednik Narodne skupštine, ali najduže tri meseca.

(agencije/MONDO)

13.12.2007.
Izvor: BETA


Izborna kampanja od danas do 17. januara u ponoć



Izborna kampanja za predsedničke izbore u Srbiji počela je danas i trajaće do 17. januara 2008. godine u ponoć, odnosno 36 dana.
Odluka o raspisivanju izbora objavljena je u "Službenom glasniku" sa datumom 12. decembar, što znači da političke stranke, koalicije stranaka i grupe građana već mogu da predlažu kandidate za predsednika Srbije.
Za podnošenje predloga kandidature potrebno je da ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10.000 birača, a svaki birač može da podrži samo jednog kandidata.
Predlog kandidata treba da bude dostavljen Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre dana izbora. Već podneti predlog može da bude povučen do dana utvrđivanja lideta kandidata za izbor predsednika, a do tada je moguće i da sam kandidat odustane.
RIK je dužan da utvrdi listu kandidata za izbor predsednika najkasnije 15 dana pre dana izbora, a redni broj kandidata utvrđuje se žrebom, u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.
Predsedničku kandidaturu do sada su najavili predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor.
Mogućnost kanidovanja u medijima su ranije najavljivali i predsednik Nove Srbije Velimir Ilić i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma.

I Bogoljub Karić na izborima!

Izvršni odbor Pokreta snaga Srbije (PSS) u četvrtak je za predsedničkog kanditata te stranke imenovao Bogoljuba Karića, a konačnu odluku o njegovoj kandidaturi na predstojećim izborima trebalo bi da potvrdi i Glavni odbor (PSS) tokom vikenda.

Prema rečima predsednika Izvršnog odbora Pokreta snaga Srbije Dragana Miloševića kandidatura Bogoljuba Karića zavisi pre svega od toga da li će on dobiti uverenje o prebivalištu u Srbiji.

"Nema razloga da ne dobije to uverenje, jer protiv njega nije podignuta nikakva optužnica, u toku su samo istražni postupci", naveo je Milošević.

On je dodao da se nada da će "vlast u Srbiji izdati to uverenje i time dokazati da se zalaže za vladavinu prava i poštuje demokratske principe".

(Beta)

DSS: Duliću, povuci odluku o izborima!

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Aligrudić pozvao je predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića da povuče odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, jer nije u skladu sa Ustavnim zakonom.

Tokom rasprave o predlogu budžeta za 2008. godinu u Skupštini Srbije, Aligrudić je rekao da na snagu nisu stupili svi zakoni neophodni za raspisivanje izbore i da ti zakoni na snagu stupaju osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".

Za govornicom je pročitao član 3 Ustavnog zakona u kojem se navodi da izbori moraju biti raspisani najkasnije do 31. decembra, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona kojima se uredjuju položaj i nadležnosti predsednika Republike.

Aligrudić je rekao da će DSS odgovoriti Demokratskoj stranci na raspisivanje izbora tek posle 19. decembra, odnosno posle sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj će se raspravljati o Kosovu.

On je istakao da je za DSS Kosovo i Metohija "sveta stvar".

Članica vladajuće koalicije G17 Plus podržava raspisivanje predsedničkih izbora, a potpredsednik te stranke Tomica Milosavljević ne veruje da će zbog toga doći do raspada vladajuće koalicije.

"Izbore raspisuje predsednik Skupštine, pošto konstatuje da li su stečeni svi uslovi predvidjeni Ustavom, a ja sam siguran da predsednik Skupštine to ima u vidu kada ih raspisuje", rekao je Milosavljević.

On je podsetio da je G 17 plus još pre nekoliko meseci saopštila da podržava predsedničkog kandidata Borisa Tadića, jer je to dobar način podele odgovornosti unutar vladajuće koalicije.

Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Stevan Lilić ocenio je da su predsednički izbori raspisani legalno i da se sa pravne tačke gledišta mora imati u vidu kontekst u kome se zakon primenjuje, a ne samo tekst zakona.

"Svaki oblik proceduralne ili pravne opstrukcije predsedničkih izbora od strane nekih političkih aktera, bio bi veoma štetan za Srbiju i njene gradjane", rekao je Lilić Radiju Beta-RFI.

On je ocenio da je u interesu Srbije da se predsednički izbori održe što pre i podsetio da je to bio i zajednički zaključak prilikom donošenja Ustavnog zakona.


Kabinet predsednika: Sve po zakonu; Vučetić: Nije baš

Raspisivanje predsedničkih izbora za 20. januar u potpunosti je u uskladu sa Ustavnim zakonom, tvrde u Kabinetu predsednika Republike, odbacujući primedbu stručnih službi Vlade Srbije da se izbori mogu raspisati tek po stupanju na snagu seta zakona vezanih za te izbore.

"Shodno članu 3. stav 2. Ustavnog zakona, izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine najkasnije do 31. decembra 2007. godine. To što su izbori raspisani 12. decembra potpuno je u skladu sa ovom odredbom Ustavnog zakona", rečeno je Tanjugu u Kabinetu predsednika Republike.

Prema tom izvoru, potpuno je irelevantna činjenica da li su zakoni koji regulišu položaj predsednika Republike stupili na snagu, jer to nije uslov za raspisivanje izbora.

U Kabinetu predsednika Republike takodje je navedeno da je jasno da će svi zakoni koji definišu položaj predsednika Republike i koji su pobrojani u Ustavnom zakonu - Zakon o predsedniku Republike, Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o odbrani, Zakon o Vojsci Srbije, Zakon o spoljnim poslovima i Zakon o osnovama uredjenja službi bezbednosti - stupiti na snagu znatno pre nego što novi predsednik bude izabran.

Dva od tih zakona - o predsedniku Republike i o njegovom izboru, objavljeni su u Službenom glasniku 4. decembra i u sredu su stupili na snagu. Preostala četiri mogla bi da stupe na snagu 19. decembra, ukoliko su odmah po usvajanju, 11. decembra, objavljeni u Službenom glasniku.

Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić ocenio je, medjutim, da bi se odluka o raspisivanju predsedničkih izbora za 20. januar 2008. godine mogla smatrati neustavnom pošto nije poštovan jedan od uslova koji su propisani Ustavnim zakonom.

"Odluka predsednika parlamenta je u skladu sa Ustavnim zakonom u pogledu krajnjeg roka, a to je 31. decembar", precizirao je Vučetić u izjavi agenciji Beta.

Zakon, medjutim, naglasio je on, u članu tri predvidja još jedan uaslov, a to je stupanje na snagu i poslednjeg od šest zakona kojima se regulišu izbori i ovlašćenja predsednika Republike.

Zakoni o predsedniku i izborima za predsednika usvojeni su 4. decembra, a stupili na snagu 12. decembra.

Zakoni o spoljnim poslovima, službama bezbednosti, odbrani i vosjci usvojeni su 11. decembra i objavljeni u Službenom glasniku sa tim datumom. Oni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, izuzev Zakona o vojci koji stupa na snagu 1. januara 2008. godine.

"Moglo bi se, dakle, postaviti pitanje saglasnosti odluke predsednika skupštine sa Ustavnim zakonom", kazao je Vučetić.

Odgovarajući na pitanje da li se odredba o stupanju na snagu 1. januara može smatrati problematičnom, jer je Ustavni zakon propisao da je rok za raspisivanje izbora 31. decembra, Vučetić je kazao da da bi se to, eventulano, moglo ispraviti promenama Ustavnog zakona i pomeranjem rokova za izbore.

"To je, medjutim, samo jedna pravna mogućnost", rekao je on izražavajući sumnju da to toga može doći.

Ustavni zakon, podsetio je on, ne može se promeniti bez dve trećine poslaničkih glasova.

"Ne dovodeći u sumnju najbolje namere predsednika parlamenta njegova odluka može dovesti do velikih, pre svega političkih problema", rekao je Vučetić ocenjujući da su "pravni problemi samo izraz krize u vladajućoj koaliciji".

Prema njegovim rečima suština problema je u političkoj sferi, u sferi nepoverenja medju koalicionim partnerima, različitom gledanju na razvoj političke situacije i interese Srbije.

"Mislim da u toku izborne kampanje može doći do velike krize koja može dovesti u opasnost opstanak vladajuće koalicije i učiniti neivesnim predsedničke izbore ukoliko bi DŠ i Nova Srbija uskratili podršku (Borisu) Tadiću ili pozvali na bojkot", rekao je Vučetić.

Prema njegovim rečima to bi moglo dovesti do pobede radikalnog kandidata i promene politčkog kursa u Srbiji.

Odgovarajući na pitanje postoji li mogućnost povlačenja odluke o raspisivanju izbora, on je kazao mu nije poznat takav slučaj i dodao da se ona može, eventualno, osporavati pred Ustavnim i Vrhovnim sudom.

Inače, rasprava o budžetu u Skupštini Srbije popuno je u drugom planu, a poslanici se bave odlukom o raspisivanju predsedničkih izbora.

(agencije/MONDO)

Izbori: Prvi skupovi, potpisi i bojkot DSS-a

Demokratska stranka Srbije najverovatnije će bojkotovati prvi krug predsedničkih izbora zakazanih za 20. januar naredne godine, piše "Blic". Sa druge strane, većina stranaka koje su najavile da će imati kandidata na izborima počela je sa prikupljanjem potpisa.

Pozivajući se na izvore iz vrha vladajuće koalicije, "Blic" je objavio da je najveći problem DSS kako da se odredi prema kandidaturi lidera Nove Srbije Velimira Ilića, pogotovo zato što se ozbiljno razmišlja o tome da u drugom krugu podrži Borisa Tadića za predsednika Srbije.

Pretnja smenom predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića bila je prva reakcija DSS-a na raspisivanje predsedničkih izbora suprotno njihovom zahtevu da datum izbora bude poznat posle 19. decembra, ali je oštar odgovor vrha DS-a da će u slučaju smene Dulića smatrati da se raspala vladajuća koalicija, učinio da su trenutno splasle strasti.

Pravi pregovori, prema pisanju lista, biće nastavljeni odmah po povratku premijera i lidera DSS Vojislava Koštunice iz Njujorka gde će prisustvovati sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Sudeći po najavama iz G17 plus, predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić ipak neće ostati sam i bez podrške svih članica vladajuće koalicije.

"G17 plus podržava kandidata DS za predsednika Srbije Borisa Tadića i poručuje mu da nije sam", izjavio je potpredsednik G17 plus Tomica Milosavljević na stranačkoj akciji na beogradskom Trgu Republike.

"Pobeda Tadića na predsedničkim izborima pobeda je svih nas koji smo za evropsku, ekonomski snažnu i politički stabilnu Srbiju", rekao je Milosavljević.

Predsednik Srbije i kandidat DS-a Boris Tadić rekao je u petak u Nišu da očekuje podršku drugih stranaka, ali da je i na prethodnim izborima "bio sam i pobedio".

Prema najavama iz DS-a, sigurno je da Tadić neće imati problema sa podrškom gradjana za svoju kandidaturu.

Portparol DS Jelena Marković kazala je da je ta stranka počela sa prikupljanjem potpisa za kandidaturu Borisa Tadića, izrazivši očekivanje da će DS prva Republičkoj izbornoj komisiji predati potreban broj potpisa.

I šef Izbornog štaba Srpske radikalne stranke Dragan Todorović rekao je da ta stranka već završva prikupljanje potpisa za kandidaturu zamenika predsednika radikala Tomislava Nikolića i najavio da će ih predati u predvidjenom roku. Todorović je kazao da su radikali do sada skupili preko 12.000 potpisa.

Predsednik Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije Branko Ružić rekao je da očekuje da će SPS skupiti potreban broj potpisa za kandidaturu Milutina Mrkonjića, do sledećeg petka.

U Novoj Srbiji i Jedinstvenoj Srbiji, koje su kao svoje kandidate najavile Velimira Ilića i Dragana Markovića Palmu, rekli su da će konačnu odluku o izlasku na izbore doneti posle sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji, a tada će početi i sa prikupljanjem potpisa.

Velimir Ilić kaže da će NS i DSS posle 19. decembra razmatrati i eventualno smenjivanje predsednika Skupštine Olivera Dulića, jer je bez dogovora s "narodnjačkim blokom" raspisao predsedničke izbore.

Predsednički kandidat vojvodjanskih Madjara Ištvan Pastor rekao je da će početi da prikuplja potpise od ponedeljka, 17. decembra.

U Pokretu "Snaga Srbije" tvrde da će konačnu odluku o kandidovanju lidera te stranke Bogoljuba Karića doneti u toku sledeće nedelje, kada će saopštiti i detalje o kampanji i prikupljanju potpisa.



LDP: Da navijamo za Zvezdu, a ne za Delta sport!

Liberalno demokratska partija počela je prikupljanje potpisa za kandidaturu lidera te stranke Čedomira Jovanovića na predstojećim predsedničkim izborima i to u centru Beograda.

Jovanović je najavio da će LDP predizbornu kampanju početi u ponedeljak, 17. decembra, iz Arandjelovca.

"Prvi grad u koji ćemo otići je Arandjelovac i tamo ćemo u ponedeljak poslati jasnu poruku da u Srbiji ne sme biti zabranjenih gradova i da se u Srbiji mora slobodno govoriti", rekao je Jovanović na štandu LDP-a ispred Filozofskog fakulteta, gde je počelo skupljanje potpisa za njegovu kandidaturu.

Jovanović je kazao da LDP na ove izbore izlazi, pre svega, da promeni Srbiju.

On je dodao da je vlast "učinila sve kako bi obesmislila ovu izbornu kampanju" i dodao da će LDP uložiti puno energije za promene u društvu.

"Želimo da promenimo odnos i pristup u reševanju problema. Potreban je ozbiljan i brz zaokret u kosovskim pregovorima, ne slažemo se sa fatalizmom koji prati državnu politiku. Ne mislimo da treba prekidati odnose sa drugim zemljama ili komplikovati i ovako iskomlikovane odnose sa medjunarodnom zajednicom", rekao je Jovanović.

On je ocenio da se "Srbija opet deli po Miloševićevim matricama i da te podele kreiraju naslednici njegovih političkih vrednosti" i naglasio da zemlja nije promenjena u prethodnih sedam godina.

Jovanović smatra da "politička konkurencija koja se nalazi naspram LDP-a, bez obzira da li se radi o Borisu Tadiću ili Tomislavu Nikoliću, ne nudi promene koje su zemlji potrebne".

"Ovo su izbori koji nas vode ka smeni Koštuničine vlade", naglasio je Jovanović i ocenio da su ovi izbori napravljeni u skladu sa dogovorima u vladajućoj i da su trenutni problemi u vladajućoj koaliciji "lični i potreba da jedna ili druga stranka zašite sebe".

Jovanović je ocenio da je "politika privatizovana i da je udaljena od javnog života".

"Ovde u Beogradu vodićemo kampanju sa jasnim porukama - da želimo da živimo u Beogradu, a ne u 'Delta sitiju', da želimo da navijamo za 'Crvenu zvezdu', a ne za 'Delta sport'", zaključio je Jovanović.




Šta sve treba kandidatu za predsednika

Stranke koje su najavile da će imati kandidate na izborima za predsednika Srbije, koji će biti održani 20. januara, tvrde da su spremne za kampanju. Medjutim, za učešće u izbornoj trci potrebno je mnogo toga.

Da bi neko uopšte mogao da Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) podnese kandidaturu za predsednika Srbije, mora prethodno da sakupi potpise podrške najmanje 10.000 birača, a za overu tih potpisa moraće da plati najmanje pola miliona dinara.

Prema Zakonu o izboru predsednika Republike, koji je Skupština Srbije usvojila 3. decembra, potpisi gradjana moraju biti overeni u sudu, a precizirano je da birač potpisom može da podrži samo jednog kanidata. Kandidata može da predloži politička stranka koja je registrovana u Srbiji, koalicija političkih stranaka i grupa gradjana.

Medjutim, država se pobrinula i da kandidate "opali" po džepu, pa je tako za overu svakog potpisa birača za podršku potrebno izdvojiti 50 dinara po potpisu, odnosno 500.000 dinara za overu validnih 10.000 potisa. Ovo je precizirano u Pravilniku o naknadi za overu potpisa birača koji podržavaju izbor narodnih poslanika. Prvi takav pravilnik donet je 2000. godine i overa po potpisu tada je iznosila 20 dinara, a posle dve godine ta cifra je izmenjena i overa potpisa je "skočila" za 30 dinara.

Da kandidati skupe potpise i overe ih nemaju baš puno vremena jer je RIK objavio da je krajnji rok 20 dana pre održavanja izbora, odnosno do 30. decembra u 24 sata, a rok za objavljivanje liste kandidata u "Službenom glasniku" je 5. januar 2008. godine.

Ipak, učešće u izbornoj trci država delimično i finansira, pa će tako za ove izbore biti izdvojeno oko 421,7 miliona dinara iz budžeta, od čega će 20 odsto biti odmah isplaćeno podjednako svim kandidatima za organizovanje kampanje, rečeno je u Ministarstvu finansija.

Taj iznos, prema predloženom budžetu za 2008. godinu iznosi 421.666.367 miliona dinara, a strankama i predlagačima kandidata za predsedenika uplaćuje se 20 odsto od tog iznosa i to svima linearno, što znači da će 84.333.273 dinara biti podeljeno na broj kandidata za izbor predsednika. Preostali iznos (80 odsto) od oko 337.333.367 dinara biće isplaćen onoj stranci ili predlagaču čiji je kandidat pobednik izbora.

Recimo da su kandidati skupili potpise i pare, potrebno je još i da njihova kandidatura sadrži: ime i prezime, prebivalište i zanimanje, jedinstveni matični broj kandidata, naziv predlagača ili naznaku da kandidata predlaže grupa gradjana.

Uz predlog se podnosi i pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu za predsednika Republike, uverenje o državljanstvu i o izbornom pravu kandidata, potrvda o prebivalištu, potpisi birača, pismeno ovlašćenje lica koje podnosi predlog kandidata, koalicioni ugovor (ako predlog kandidata podnosi koalicija političkih stranaka), sporazum o osnivanju grupe gradjana (ako predlog kandidata podnosi grupa gradjana).

Kod suda moraju biti overeni samo potpisi birača na sporazumu o osnivanju grupe gradjana i potpisi gradjana koji podržavaju predlog kandidata. Kandidatura može da bude povučena do dana utvrdjivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike, a do tada i kandidat može da odustane od kandidature.

Komisija utvrdjuje konačnu listu kandidata koja sadrži ime i prezime kandidata i naziv predlagača, a redni broj kandidata na izbornom listiću utvrdjuje se žrebom. Predsednik Srbije bira se na pet godina, na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem.

Pravo da bira i da bude biran na tu funkciju ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike, sa prebivalištem u Srbiji.

(MONDO)

I Jovanović zvanično kandidat za predsednika

Republička izborna komisija potvrdila je kandidaturu lidera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića za predsednika Republike.

Komisija je utvrdila da je Jovanovićevu kandidaturu, koju je LDP u utorak predala, pravno ispravnim potpisima podržalo 10.619 birača.

Jovanović je tako postao drugi kandidat za ucešće na predsedničkim izborima pošto je Komisija ranije potvrdila kandidaturu zamenika predsednika radikala Tomislava Nikolića.

Lider LDP-a je novinarima u parlamentu ranije u utorak rekao da u kampanju ulazi sa ambicijom da Srbiju promeni, jer stranka koju vodi želi da napravi politički zaokret u rešavanju najtežih problema u našem društvu - a tu pre svega misli na Kosovo.

Jovanović je poručio da Srbija ne sme biti "utočište za ratne zločince, mafijaše, za ljude prošlosti koji uništavaju naše živote", te da će se na ovim izborima jasno isprofilisati dve političke vrednosti, jedna koja je oličenje prošlosti i druga koja će Srbiju povesti u budućnost.

On je naglasio da je cilj LDP raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a dobar rezultat na predsedničkim izborima, prema njegovom mišljenju, približiće tu stranku "promeni Koštuničine vlasti" koju smatra "poslednjim uporištem prošlosti".

Upitan o eventualnoj podršci Borisu Tadiću u drugom izbornom krugu, Jovanović je rekao da veruje da će on ući u drugi izborni krug i da LDP ne razmišlja o pružanju podrške bilo kome.

"Do kraja kampanje borićemo se za naš ulazak ne samo u drugi krug nego i za trijumf na izborima", naveo je lider LDP-a.

Jovanović je poručio Tadiću da "ne može da računa na glasove ljudi koji su nezadovoljni Koštuničinom politikom dok sedi sa Koštunicom u vladi".

On je dodao da je siguran da je politika LDP-a najjasniji odgovor na političke vrednosti koje simbolizuje Srbija prošlosti okupljena pre svega oko kandidata radikala Tomislava Nikolića.

Lider LDP-a je rekao da ta stranka "ne želi Srbiju da svadja ali ne misli ni da je miri tako što će izjednačavati 5. oktobar i 12. mart, žrtve i zločince, pošten i nepošten svet".

Prema njegovim rečima, LDP u kampanju ne ulazi da bi se takmičio sa pojedincima, već želi da motiviše društvo i pobedi sve one predrasude i mane koje od Srbije prave najnesrećniju evropsku zajednicu u ovom trenutku.

"Ne mislim da su predsednički kandidati, koji se nalaze naspram nas, nepobedivi. Kompromituju ih njihovi nastupi u kojima prepoznajemo ambiciju da dele vlast sa Vojislavom Koštunicom, a ne da tu politiku menjaju", ocenio je Jovanović.

On je rekao i da je uveren u uspeh na izborima, istakavši da u kampanju ne ulazi sa namerom da sa bilo kim započinje ili širi sukobe, al još manje sa namerom da nekome oprašta greške ili da sa nekim kohabitira.

(agencije/MONDO)

Potvrdjena kandidatura Tomislava Nikolića

Republička izborna komisija potvrdila je kandidaturu zamenika predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislava Nikolića za predsednika Srbije na izborima zakazanim za 20. januar 2008. godine.

Za Nikolićevu kandidaturu primljeno 13.083 pravno valjanih potpisa.

Radikali su prilikom predaje kandidature najavili da će njihova kampanja biti "fer i korektna" i da održati nekoliko velikih mitinga, od kojih će prvi biti 24. decembra u Kragujevcu, rodnom mestu Tomislava Nikolića. Završni miting biće održan u Beogradu.

SRS će kampanju voditi pod sloganom "Svim srcem za Srbiju i Tomislava Nikolića". Radikali su prvi podneli kandidaturu, a redosled kandidata na listi biće odredjivan žrebom. Za kandidaturu na predsedničkim izborima potrebno je 10.000 potpisa gradjana.

Nikolić je u utorak pozvao premijera Vojislava Koštunicu da se opredeli izmedju puta koji nudi on i puta koji nudi Boris Tadić.

"Posmatrajući političko delovanje DSS-a u poslednjih godinu i po dana ubedjen sam da jedino što njegovi birači očekuju jeste da podrži mene kao predsedničkog kandidata", ocenio je Nikolić.

Povodom spekulacija o mogućoj koaliciji SRS-a i DSS-a i ulasku radikala u vladu, Nikolić je rekao da oni to nikada neće uraditi bez prethodnih izbora i da on ne može da odlučuje ko će od koalicionih partnera ostati na vlasti.

"Ova vladajuća koalicija počela je sukobima i izgleda da završava svoj mandat sukobima. Videćemo koliko je ideološki veliki taj razlaz, da li je veliki do te mere da i njihovi ministri ne mogu zajedno, ali nemojte da očekujete bilo kakvu novu vladu sa SRS-om ukoliko pre toga ne bude parlamentarnih izbora", kazao je Nikolić.

Tomislavu Nikoliću predstojeći predsednički izbori, koji će biti održani 20. januara, biće četvrti na kojima će učestvovati u trci za prvog čoveka države.

SRS je u ponedeljak uveče podnela Republičkoj izbornoj komisiji kandidaturu Nikolića, kao prva stranka koja je potvrdila najavljeno učešće na predsedničkim izborima.

On je do sada u tri navrata bio kandidat radikala za predsednika Srbije - na izborima 2000. godine bio je treći, a kandidaturu je ponovio na izborima 2003. godine, kao i naredne 2004, kada je za predsednika Srbije izabran kandidat Demokratske stranke Boris Tadić.

Nikolić je jedan od osnivača Narodne radikalne stranke Srbije, koja se februara 1991. godine ujedinila sa Srpskim četničkim pokretom i formirala SRS, na čelu sa Vojislavom Šešeljem. Zamenik je predsednika radikala i vodi stranku u odsustvu Šešelja, koji se od 23. februara 2003. godine nalazi u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala.

On je kratko bio i predsednik Skupštine Srbije - na tu funkciju izabran je 8. maja 2007. godine, ali je 13. maja podneo ostavku. Bio je deveti po redu predsednik republičkog parlamenta od uvodjenja višestranačja u Srbiju 1990. godine.

Od demokratskih promena, oktobra 2000. godine, Nikolić je bio poslanik u svim sazivima republičkog ili parlamenata Jugoslavije i Državne zajednice SCG do njenog rasformiranja maja 2006. godine, i jedini poslanik koji je učestvovao u svim sazivima Skupštine Srbije od 1992. godine.

Za poslanika u Veću gradjana saveznog parlamenta izabran je 1992. godine, a do tada je bio tehnički direktor Komunalnog preduzeća u Kragujevcu.

Posle republičkih parlamentarnih izbora, u decembru 1992. godine, postao je šef poslaničke grupe radikala u Skupštini Srbije.

Marta 1998. godine izabran je za potpredsednika Vlade Srbije, a 14. juna 1999. podneo je ostavku na tu funkciju, posle čega je tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, na osnovu ustavnih ovlašćenja, 15. juna 1999. doneo Uredbu o sastavu vlade po kojoj svi članovi vlade ostaju na svojim funkcijama.
Nikolić je od 14. avgusta 1999. bio potpredsednik Savezne vlade.

Rodjen je 15. februara 1952. godine u Kragujevcu, gde je i završio Tehničku školu (gradjevinski smer) i studirao Pravni fakultet.

Studiranje je prekinuo 1971. godine i počeo da radi kao šef gradilišta na pruzi Beograd-Bar, a radio je i u Majdanpeku, Beogradu i drugim mestima Srbije, da bi 1978. godine postao šef Odseka za investicije i održavanje Komunalnog preduzeća "22.decembar" u Kragujevcu.
Oženjen je i ima dva sina, govori engleski.

(agencije/MONDO)

Potvrđeno sedam kandidatura za predsedničke izbore

Republička izborna komisija je do sinoć potvrdila kandidature sedam kandidata za predsedničke izbore u Srbiji koji su zakazani za 20. januar.

Potvrđene su kandidature Tomislava Nikolića (Srpska radikalna stranka), Čedomira Jovanovića (Liberalno-demokratska partija), Borisa Tadića (Demokratska stranka), Milutina Mrkonjića (Socijalistička partija Srbije), Milanke Karić (Pokret "Snaga Srbije" - Bogoljub Karić), Ištvana Pastora (Mađarska koalicija) i Jugoslava Dobričanina (Reformistička stranka iz Niša).

Rok za podnošenje kandidatura ističe u nedelju, 30. decembra, u ponoć.

Žreb za utvrđivanje redosleda na listi predsedničkih kandidata, za izbore zakazane za 20. januar, biće održan 3. januara, na sednici Republičke izborne komisije, odlučila je Komisija.

Izvlačenje će biti javno, a za sprovođenje ovog postupka biće korišćene neprovidne kugle i dva bubnja. U jednom će biti ispisana lična imena kandidata i naziv predlagača a u drugom redni brojevi.

Kugle iz bubnjeva za žrebanje izvlačiće sekretar RIK-a, odnosno njegov zamenik, a u slučaju sprečenosti osobe koje Komisija odredi.

Postupak žrebanja biće sproveden tako što će se uporedo izvlačiti imena kandidata za predsednika i redni broj koji će taj kandidat imati na listi kandidata.

Deki,
po tvom mišljenju ko ima najveće šanse???

gradski-seljak ::

Deki,
po tvom mišljenju ko ima najveće šanse???

biće gusto ali ja misli da Tadić sigurno dobija
ima će i moj glas

ajd onda i ja navijam za njega

a šta mu Nikolić nebi mogo pomrsti račune:cry:

gradski-seljak ::

ajd onda i ja navijam za njega

a šta mu Nikolić nebi mogo pomrsti račune:cry:

Nikolić će biti najjači u prvom krugu, ali će u drugom pobediti Tadić

Kampanja kandidata za predsednika, deveti dan

Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (KDILJP) formirala je izbornu posmatračku misiju koja će 20. januara nadgledati predsedničke izbore u Srbiji.

Kancelarija OEBS-a u Beogradu saopštila je da će posmatračku misiju KDLJP-a predvoditi ambasador Nikolai Vulćanov.

Kandidati za predsednika Srbije nastavljaju predizbornu kampanju za koju im je ostalo još devet dana.

Otadžbinski pokret Ravna Gora podržaće na izborima kandidata Nove Srbije Velimira Ilića.

Ilić - aktuelni ministar infrastrukture je, u medjuvremenu, otvorio rekonstruisan magistralni put Šabac - Loznica.

Kandidat Madjarske koalicije na izborima za predsednika Srbije Ištvan Pastor najavio je moguću podršku predsedničkom kandidatu Demokratske stranke Borisu Tadiću u drugom krugu izbora.

Tadić
je u industrijskoj zoni u Zrenjaninu obišao pogon fabrike Drekslmajer
(Draexlmaier) koja će uskoro otvoriti proizvodnju sa hiljadu novih
radnih mesta.

Predsednički kandidat Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić
posetio je Kraljevo i ocenio da je "neuspela privatizacija" u Srbiji
kriva za propast pojedinih fabrika u Srbiji i za veliku nezaposlenost.

Predsednički kandidat Pokreta snaga Srbije Milanka Karić je u Užicu izjavila da je korupcija kao "rak rana srpskog društva", po kojoj je Srbija na vrhu liste evropskih zemalja.

Predsednički kandidat Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je u Tutinu da Srbija ne može da ide u Evropu postavljajući joj uslove.

Ištvan Pastor posetiće Jermenovce, Vršac i Srbobran.

Predsednički kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić govoriće na predizbornom mitingu u Zrenjaninu.

(MONDO)

5X5 pitanja i odgovora

„Blic“ predstavlja kandidate za predsednika

Autor: T. Spaić | 17.01.2008 - 08:57


Na izborima za predsednika Srbije, koji se prvi put održavaju nakon usvajanja novog Ustava Srbije, učestvuje devet kandidata.

Po odluci Republičke izborne komisije, koja je žrebanjem odredila njihov redosled, glasački listić izgledaće ovako: 1. Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka), 2. Jugoslav Dobričanin (Reformistička stranka iz Niša), 3. Boris Tadić (Demokratska stranka), 4. Velimir Ilić (Nova Srbija), 5. Ištvan Pastor (Mađarska koalicija), 6. Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka), 7. Čedomir Jovanović (Liberalno demokratska partija), 8. Milutin Mrkonjić (Socijalistička partija Srbije), 9. Milanka Karić (Pokret „Snaga Srbije“).
Prema relevantnim istraživanjima predizbornog raspoloženja glavna borba za mesto predsednika vodiće se između aktuelnog predsednika Srbije i kandidata Srpske radikalne stranke, koji po treći put pokušava da postane prvi čovek Srbije. Kandidatima Nove Srbije, Liberalno demokratske partije i Socijalističke partije Srbije istraživači javnog mnjenja predviđaju osvajanje od 150.000 do 400.000 glasova. Prvi krug izbora održava se u nedelju, 20. januara, a drugi 3. februara.
„Blic“ je postavio pet istih pitanja svakome od pet, prema istraživanjima javnog mnjenja, kandidata sa najviše izgleda.
Priredila

5X5 pitanja i odgovora 1. Da li su evroatlantske integracije bezuslovna budućnost Srbije? 2. Da li Srbija treba da odustane od ulaska u EU ako odluka o Kosovu bude nepovoljna po nas? 3. Kako da se smanji nezaposlenost i povećaju plate građana? 4. Da li organizovani kriminal preti državnim institucijama? 5. Šta ćete uraditi da smanjite uticaj biznismena na stranke?

---

Boris Tadić
Ne smemo da dozvolimo ponovnu izolaciju Srbije



1Evropske integracije su perspektiva Srbije jer one znače bolji život svih građana. Kada je o vojnim partnerstvima reč, Srbija je članica NATO programa „Partnerstvo za mir“, zajedno sa nizom zemalja među kojima je i Rusija. O svemu drugom građani će odlučivati kada za to dođe vreme i nema potrebe da bilo koja stranka uzurpira njihovo pravo.
2Ne, jer to bi bila velika greška. Kosovo se štiti diplomatijom i pravnim argumentima, ali i snaženjem Srbije kroz proces evropskih integracija, i tu nikakvog odustajanja ne sme biti. Ne smemo ni po koju cenu da dozvolimo ponovnu izolaciju Srbije jer bi to bilo i trajno osujećenje svake mogućnosti da utičemo na proces donošenja odluka pred međunarodnim institucijama.
3Ekonomija u Srbiji može da napreduje samo ako je država stabilna i ako ima svoje mesto u svetu. Nema te kompanije koja će investirati u zemlju koja je nesigurna. Moramo da nastavimo da radimo, uporno gradeći odgovarajuće političko, društveno i socijalno okruženje za velika ulaganja u Srbiju.
4Posle tragičnog ubistva premijera Đinđića organizovanom kriminalu u Srbiji zadat je ozbiljan udarac. Sve sledeće vlade nastavile su borbu protiv te ozbiljne društvene opasnosti. Iluzorno bi bilo tvrditi da će se tom zlu zauvek stati na put, ali borba nadležnih institucija mora biti neprestana, uporna i efikasna.
5Zakon mora da važi za njih kao i za bilo kog drugog građanina, a sve sumnje u kršenje zakona ili monopolističko ponašanje moraju biti do kraja ispitane. Garantujem da nijedan od tajkuna, bogataša, kako god ih zvali, na predsednika Srbije nikakav uticaj nije imao, niti je ostvario bilo kakve povlastice za vreme mog mandata. Važno je da kroz zakone i praksu, država učini da finansiranje stranaka bude potpuno transparentno.

---

Tomislav Nikolić
Kriminal najveće društveno zlo



1Ništa nije bezuslovno u pametnoj i odgovornoj spoljnoj politici koja vodi računa o strateškim i dugoročnim interesima države. Ne mislim da je NATO pravo bezbednosno okruženje za Srbiju. Ako dođe do referendumskog izjašnjavanja građana o pristupanju NATO-u, pozvaću ih da u taj vojni savez ne pristupaju.
2Možemo samo kao celovita država da postanemo partner Evropske unije. Teritorijalno okrnjena i slaba Srbija ne može da bude poželjan partner ni za koga. Očekujem da EU prestane da podržava otcepljenje integralnog dela Srbije. U suprotnom, Srbija bi pogazila sopstveni Ustav i pravni poredak, nacionalni ponos i dostojanstvo.
3Merama ekonomske politike usmerenim na podizanje domaće proizvodnje investicijama u strateške grane privrede, koje će dovesti do podizanja nivoa izvozne sposobnosti kao i svestranom privrednom i trgovinskom saradnjom sa tržištima na koja možemo da izvozimo.
4 Organizovani kriminal je najveće društveno zlo, i svoj predsednički autoritet koristiću da na svaki način i uvek ohrabrim borbu države protiv organizovanog kriminala, bez obzira o kome je reč. Nikada se neću ustručavati da kriminalce javno razotkrijem.
5Izvori finansiranja stranaka moraju biti poznati građanima Srbije. Svako u Srbiji mora da ima jednako pravo da iskaže svoj politički stav, a najbolje mesto za to jeste biračko mesto.

---

Velimir Ilić
Predsednik nezavisan od tajkuna



1Prava strategija ne poznaje pojam bezuslovnog. O eventualnom uključenju u evroatlantske integracije odlučiće odnos onih koji nam to nude prema Srbiji.
2Ako uslovi budu isti kao i za druge zemlje članice EU i ako budemo mogli da u EU uđemo dostojanstveno i sa našom celokupnom teritorijom u međunarodno priznatim granicama, EU je naš pravac za budućnost.
3Između lepih želja i konkretnih rezultata je dug put. I njega može da premosti samo onaj ko ima realno iskustvo, postignute rezultate i menadžerske sposobnosti. Verujte mi - ja znam odgovor.
4 Jačanjem državnih institucija, odbranom interesa države i poverenjem građana u državne institucije doći ćemo u poziciju da organizovani kriminal ne bude pretnja Srbiji.
5Samo ako predsednik bude nezavisan u odnosu na sve tajkune i interesne grupe moći ćemo da presečemo Gordijev čvor zamršenih dugovanja i obaveza koje pojedini političari imaju prema onima koji su ih pomagali i finansirali njihove stranke i kampanje.

---

Čedomir Jovanović
Pružiću ruku Albancima



1To je jedina budućnost u kojoj će život najzad u Srbiji biti zakon. Hoću da našoj deci uzori budu najsposobniji, da najviše zarađuju najvredniji, da razlike budu poštovane, da zločinci ne budu heroji, da ugroženi budu zaštićeni.
2Nepovoljna odluka o Kosovu po nas je doneta 1999. godine. Danas se nalazimo pred međunarodnim priznanjem te odluke. Spreman sam da pružim ruku kosovskim Albancima, kako bih ih ohrabrio da oni pruže ruku kosovskim Srbima.
3Potpisivanjem ugovora sa Evropskom unijom, borbom protiv monopola kroz jačanje konkurencije i borbom protiv sistemske korupcije. Preduslov za to je odlazak
Koštuničine vlade.
4Ne preti, u protekle četiri godine stavljen je pod kontrolu. Sprega ostataka Miloševićevih eskadrona smrti, njegovih tajkuna i korumpiranih političara iz obe Koštuničine vlade vodi Srbiju ka novoj izolaciji.
5Modernizacijom zemlje i reformama povećaćemo uticaj biznismena na ekonomiju. Sada o ekonomiji odlučuju korumpirani
političari i tajkuni - monopolisti.

---

Milutin Mrkonjić
Iskoristiti poljoprivredu, energetiku i saobraćaj



1Približavanje EU zavisi prevashodno od njihove odluke da li će poštovati teritorijalnu celovitost Srbije i od naše sposobnosti da Srbiju podignemo na evropski nivo standarda.
2Ako EU bude poštovala Rezoluciju 1244 i našu teritorijalnu celovitost, spreman sam odmah da potpišem sporazum o pridruživanju EU. U suprotnom, ne vidim razlog za pridruživanje onima koji komadaju našu zemlju.
3Treba da iskoristimo komparativne prednosti u odnosu na svet: poljoprivredu, energetiku i saobraćaj. Ako kroz razvojne projekte uposlimo Srbiju, otvorimo 500.000 radnih mesta, onda će u budžetu biti dovoljno novca i za besplatno školstvo i zdravstvo, za penzije koje će ponovo biti 90 odsto od prosečne plate.
4Kao predsednik države naložiću ministru policije da ispita i razreši sve afere, od onih u državnim institucijama do onih u sportu, privredi, zdravstvu...
5Nažalost, mnogi biznismeni su zadužili pojedine stranke koje im sada vraćaju usluge. Mi u SPS nemamo donatore koji nam daju milione evra, pa nikom ništa ne dugujem kad pobedim.

U ponoć počinje izborna tišina

Blic

Odziv birača na predsedničkim izborima u Srbiji iznenadio i kandidate

CeSID: Izlaznost 61 odsto, Nikolić 39,4 - Tadić 35,4

Autor: E.B, Agencije | 20.01.2008 - 22:13

Na predsedničkim izborima u Srbiji zabeležena je rekordna izlaznost i prema procenama CeSID-a na birališta je izašlo preko 4.120.000 ili 61 odsto građana. Biračka mesta su zatvorena u 20 časova. Konačne projekcije CeSID-a, saopštene u 22 časa pokazuju da je najviše glasova dobio kandidat SRS Tomislav Nikolić 39,4 odsto, odnosno 1,6 miliona glasova, Boris Tadić kandidat Demokratske stranke je dobio 35,4 odsto, odnosno 1,44 miliona glasova. Sledi Velimir Ilić, kandidat Nove Srbije, sa 7,6 odsto (310.000 glasova), kandidat SPS Milutin Mrkonjić je dobio 6 odsto (245.000), a kandidat LDP Čedomir Jovanović 5,6 odsto glasova (230.000).



više

http://www.blic.co.yu/politika.php?id=27420

Izbori: Izjave kandidata, političara, analitičara...

Boris Tadić

Tadić: Ubeđen sam u pobedu
Kandidat za predsednika DS i aktuelni predsednik Srbije se nakon zatvaranja birališta zahvalio svima koji su izašli na izbore.
"Hvala svim građanima Srbije. Ovi izbori su pokazali demokratsku zrelost našeg društva. Čestitam svim protivkandidatima na postignutim rezultatima. Očekivao sam drugi krug. Sa velikim optimizmom gledam na drugi krug i ubeđen sam u pobedu", rekao je Boris Tadić iz izbornog štaba Demokratske stranke.
"Krećemo od nule i potrebno je da svi izdađu. Nema odustajanja od evro puta započetog 2000. godine kako bi za nekoliko godina ušli u EU. To je naš program i plan u uveren sam da ćemo uspeti. Ne odustajemo od boljeg života u Evropi", dodao je Tadić.

Tomislav Nikolić

Nikolić: Srbiji je potrebna promena
Predsednički kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikololić izjavio je danas da je ubeđen da je Srbiji potrebna promena i da su građani prepoznali njega kao čoveka koji će te promene doneti.
"Izbori su pokazali da Srbija želi promene. Ovaj rezultat je osnova za pobedu u drugom krugu. Nikada nismo bili bliže promenama i nećemo odustati. Čestitam svim protivkandidatima na uglavnom fer držanju tokom kampanje. Ovećavam da ću i u drugom krugu neće biti loših reči", rekao je Nikolić novinarima.

Velimir Ilić

Filipovski: Ilić osvojio treće mesto, nismo nezadovoljni
Portparol Izbornog štaba Nove Srbije Dubravka Filipovski izjavila je da je predsednički kandidat te stranke Velimir Ilić osvojio treći po redu rezultat na današnjim izborima.
"Nismo nezadovoljni što je Velimir Ilić na trećem mestu jer pobedničko postolje ima tri mesta", rekla je Filipovska pošto je ta stranka objavila prve rezultate.
Prema njenoj oceni, velika izlaznost govori o tome da su građani u jednom delikatnom trenutku za Srbiju pokazali ozbiljnost i odgovornost i izašli na izbore.
Kandidat NS Velimir Ilić se nije pojavio u izbornom štabu nakon izbora sa obrazloženjem da je veoma umoran, pa je telefonom poručio novinarima da se raziđu.

Čedomir Jovanović

Čedomir Jovanović: Razgovaraću sa Tadićem
Lider Liberalno demoktarske partije ocenio je da velika izlaznost građana Srbije veliki uspeh onih koji veruju u izbore kao sredstvo promene
"Ideja na kojoj insitiramo je veća od LDP. Godinama se borim se protiv politike koju simbolizujeToma Nikolić i nastaviću to da radim. Onaj ko računa na našu podršku neka zna da sledimo viziju Zorana Đinđića, a ta vizija nema ništa zajedničko sa vladom Vojislava Koštinice. Ipak, želim da razgovaram sa Tadićem da bi pokušali da sprečimo da Nikolić dođe na vlast, ali nemam pravo na kompromis sa našim idejama".
Što se tiče podrške LDP predsedničkom kandidatu DS Borisu Tadiću u drugom krugu, funkcioner LDP-a Zoran Ostojić je rekao da će o tome odlučivati stranački organi.

Zoran Svilanović

Svilanović: Koštunica će odlučiti pobednika izbora
Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović izjavio je večeras da će premijer Vojislav Koštunica odlučiti ko će biti predsednik Srbije.
"Mislim da će Koštunica u drugom krugu izbora podržati kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića i ta podrška je ključna", rekao je Svilanović televiziji B92 povodom današnjeg prvog kruga predsedničkih izbora u Srbiji.
Svilanović je rekao da je Koštunica od 2000. godine nezamenljiva politička figura u Srbiji.

Mlađan Dinkić

Dinkić: Glasanje za Nikolića je velika vantura
Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da očekuje pobedu Borisa Tadića u drugom krugu:
"Delimično sam zadovoljan rezultatima. Tadić je dobio više glasova od očekivanog ali nije bio prvi. Ipak, ubeđen sam da će Tadić pobediti i da su građani za ekonomsku i jaku Srbiju, dok bi glasanje za Nikolića bila velika avantura. Ištvan Pastor je napravio odličan rezultat i očekujem da će podržati Borisa Tadića i narednom krugu kao i Čedomir Jovanović", izjavio je Dinkić koji očekuje i podršku Vojilsava Koštunice.
"Prirodna je da Koštinica podrži Borisa Tadića kao što je bilo logično što je u prvom krugu podržao koalicionog partnera". zaključio je Dinkić.

Slobodan Vučetić

Vučetić: Građani rešeni da rešavaju probleme
Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić izjavio je na konferenciji za novinare da su građani pokazali zainteresovanost za sudbinu države i pokazali rešenost da učestvuju u rešavanju problema.
Prema njegovim rečima, u svakoj stabilnoj državi velika izlaznost na izborima je demokratski garant napretka države.
Vučetić je ocenio i da funkcija predsednika, prema novom Ustavu Srbije, više nije protokolarna.

Vladimir Goati

Goati: Analitičari potcenili birače
Analitičar Vladimir Goati izjavio je da su analitičari "potcenili sposobnost birača da uvide da su ovo kritični izbori i da je Srbija na raskrsnici".
"Birači su to osetili i izašli na izbore u velikom broju", rekao je Goati.
On je dodao da će današnji izbori dati jasniji "partijski reljef Srbije nego prethodni parlamentarni izbori", održani u januaru 2007. godine.

Milutin Mrkonjić

Mrkonjić: Važno je da sam SPS vratio na političku scenu
Predsedničcki kandidat Socijalističke partije Srbije (SPS) Milutin Mrkonjić izjavio je večeras da je očekivao bolji rezultat na izborima, ali da je najvažnije da je uspeo da SPS vrati na političku scenu Srbije.
Mrkonjić je na konferenciji za novinare u Izbornom štabu SPS-a u Beogradu rekao da će njegova stranka postići bolji rezultat na predstojećim lokalnim izborima, kao i na parlamentarnim, koji će, kako je ocenio, biti raspisani brzo.
"Žao mi je što nisam imao prilike da sa mlađim predsedničkim kandidatima direktno razgovaram o tome kako oni vide bolji život u Srbiji, jer je predsednik Srbije dužan da građanima obezbedi bolji život", rekao je Mrkonjić.

Ištvan Pastor

Pastor: Podrška Tadiću ako prihvati naš program
Predsednički kandidat Mađarske koalicije Ištvan Pastor izrazio je veliko zadovoljstvo rezultatom koji je postigao i rekao da će podržati kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića u drugom krugu pod uslovom da on prihvati program Mađarske koalicije.
"Osvojili smo dve trećine glasova mađarskog biračkog tela i postigli smo veliki napredak u opštinama poput Sente, Ade i Kanjiže. Od večeras više nisam predsednički kandidat već vojvođanski političar i vojvođanski mađarski političar, predsednik jedne značajne koalicije i značajne stranke", kazao je Pastor.

Božidar Đelić

Đelić: Ubeđen sam u pobedu Tadića u drugom krugu
Funkcioner Demokratske stranke i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izrazio je ubeđenje da će većina građana u drugom krugu izabrati kandidata te stranke Borisa Tadića za predsednika države.
"Pobeda Borisa Tadića je izvesna, postoji samo jedan uslov - da oni koji žele naprednu Srbiju izađu 3. februara i prepoznaju taj dan kao referendum o budućnosti naše zemlje", rekao je Đelić.
"Da li želimo u Evropu ili u izolaciju, da li želimo u ekonomske teškoće ili ne, da li želimo da branimo Kosovo i Metohiju mirnim sredstvima i demokratskim putem ili želimo tenzije", upitao je funkcioner DS-a.
On je kazao da očekuje podršku "svih koji žele evropsku Srbiju", navodeći tu koalicione partnere DS-a iz Vlade Srbije, ali i sve one koji brane takve ideje, kao što su lider LDP-a Čedomir Jovanović i kandidat Mađarske koalicije Ištvan Pastor.