Izbori u Srbiji

Nova izborna pravila
Ivana Mastilović Jasnić | 04. 01. 2012.

Parlamentarni i lokalni izbori koji će biti održani ove godine biće dobra prilika da se na delu vide rezultati novih zakona o finansiranju političkih aktivnosti i izboru narodnih poslanika. Zahvaljujući izmenama tih zakona biće promenjen sistem raspodele mandata, kao i suma koja će se iz budžeta odvajati za finansiranje redovnog rada političkih partija.

U traganju za idealnim sistemom: Izbori u Srbiji 2008.
Mandati će posle završetka izbora biti dodeljivani po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata. Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, kaže za “Blic” da je izmenama zakona napravljen korak napred u demokratizaciji političkog prostora.


- Zatvorene liste omogućiće građanima da se opredeljuju prema rangu na listi i onemogućiti strankama da izigraju političku volju birača. Konačno su ukinute i blanko ostavke i to je veliki korak napred koji stvara mogućnost departokratije celog sistema - navodi Ratković.




On kaže i da je usvojena kvota po kojoj će svaki treći kandidat, ne samo na listi već u parlamentu, morati da bude žena.


Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju kaže za “Blic” da će izmene izbornog zakona suštinski dovesti do krajnosti ono što je i do sada postojalo u političkom životu - negativnog sistema selekcije.


- I ubuduće će lider stranke ili najuže rukovodstvo birati redosled na listi. Tu se, međutim, postavlja pitanje zašto bi članovi stranke koja može u parlamentu da ima 50 ili 80 mesta, ako se nalaze ispod tog mesta, bili motivisani i angažovani u kampanji? Isto je i u suprotnom smeru. Zašto bi neko ko je siguran da će ući u parlament bio aktivan u predizbornoj kampanji - objašnjava Vuković.



Nema idealnog izbornog sistema


Na opasku da novi zakon doprinosi negativnoj selekciji, Ratković kaže da nema idealnog izbornog sistema.
- Kandidati se ne nalaze na listama samo da bi ušli u parlament već da bi promovisali program stranaka. U većinskom sistemu se glasa za ime, ali to hipotetički znači da bi čak 60 ili 70 odsto građana moglo da ostane bez svojih predstavnika u parlamentu. U ovim prilikama personalizovani proporcionalni sistem je najbolji - kaže Ratković.



Poslaniku kojem mandat prestane zbog preuzimanja funkcije člana vlade mandat se ponovo dodeljuje u istom sazivu parlamenta pod uslovom da mu je prestala funkcija u vladi, da postoji upražnjeno mesto koje pripada istoj izbornoj listi i da je poslanik RIK-u podneo zahtev za ponovnu dodelu mandata.


- Ovaj zakon je lošiji jer nema načina da se nagrade vredni ljudi na lokalu. Ako ste, recimo, član SRS i u Zemunu osvojite 100.000 glasova, ništa vam ne garantuje mesto u parlamentu, već će to biti odluka predsednika stranke doneta još pre izbora - kaže Vuković.


Zakon o finansiranju političkih aktivnosti takođe je bio jedan od uslova za pozitivno mišljenje Evropske komisije. Tim aktom je propisano da se političke partije koje imaju poslanike finansiraju iz 0,15 odsto rashoda republičkog, pokrajinskog i budžeta lokalnih samouprava, a sredstva se raspodeljuju srazmerno broju glasova koji partija osvoji na izborima.


- Do sada je bilo 0,15 odsto iz budžeta, ubuduće 0,15 iz rashoda budžeta što praktično znači da će više novca odlaziti na finansiranje stranaka, ali to je cena demokratije i stranke zahvaljujući tome bivaju manje koruptivne - kaže Vuković.


Zakonom je propisano i da se za finansiranje troškova izborne kampanje izdvoji 0,1 odsto rashoda budžeta.


- Novina je izborno jemstvo i to je dobra mera jer svako ko se ozbiljno bavi politikom moraće da osvoji bar jedan odsto glasova - ističe Vuković.


Obuka 200 ljudi za nadgledanje kampanje


Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti novac koji bude odlazio na predizbornu kampanju kontrolisaće Agencija za borbu protiv korupcije.
- Tokom januara i februara Agencija će organizovati obuku oko 200 ljudi koji će posmatrati kampanju. Oni će obilaziti punktove, sakupljati informacije, pratiti medije i dolaziti do procena, a zatim će tražiti od stranaka da pokažu da je svako pojavljivanje u medijima, svaki bilbord ili miting proknjižen - kaže Vuković.