Aleksejev: „Zabrinjavajuće poruke iz Brisela”
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev odbacio je tvrdnje iz Brisela i Vašingtona da će Rusija biti odgovorna za „haos na Kosovu”. U intervjuu za B92, ambasador Aleksejev rekao je da u Moskvi primećuju da se povećava broj izjava, poput jučerašnje Olija Rena, u kojima se Rusija poziva na odgovornost zbog protivljenja nezavisnosti Kosova. „Mi primećujemo da se povećava broj takvih izjava. Ton je, nažalost, sve viši i počinje da liči na vikanje. To nas zabrinjava, moram da vam kažem otvoreno. Umesto da se traži i nađe rešenje, traže se krivci. Mi mislimo da je to pogrešan put. Rusija se smatra odgovornom za situaciju koja se stvara u regionu, i baš zbog toga mi zauzimamo jedan odgovoran stav i spremni smo da radimo strpljivo i konstruktivno kako bi se postiglo prihvatljivo rešenje za Kosovo. Što se tiče pokušaja da se na nas prebaci odgovornost za mogući negativni razvoj situacije, mi to smatramo neprihvatljivim i mislimo da takve izjave mogu samo da iskomplikuju situaciju”, rekao je Aleksejev.
Ambasador Aleksejev kaže da se Rusija zalaže za pronalaženje rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.
„Ima dosta pokušaja da se spekuliše da li će Rusija upotrebiti veto. Ubeđen sam da veto ne može da bude cilj spoljne politike, ni Rusije ni bilo koje druge zemlje. Mi zato predlažemo da se izbegne situacija u kojoj bi neko mogao da koristi svoje pravo veta. Zato i predlažemo da se nastave pregovori! Ali, u slučaju da dođe do pokušaja da se nametne rešenje, i to rešenje koje neće biti prihvatljivo Beogradu ili Prištini, mi nećemo dozvoliti da takvo rešenje prođe kroz Savet bezbednosti. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov potvrdio je to juče, u obraćanju ruskoj Dumi. Mislim da ne treba imati iluzije s tim u vezi.”
Komentarišući spekulacije da bi Kosovo moglo da se izbori za nezavisnost i van Saveta bezbednosti, pojedinačnim ugovorima sa državama koje bi priznale otcepljenje od Srbije, ambasador Rusije kaže da bi takvo rešenje proizvelo haos, a prilike u regionu vratilo na nivo tzv. „zamrznutog konflikta”.
„To je veoma opasan scenario! Oni koji su pristalice takvog scenarija moraju da na sebe preuzmu odgovornost za sve posledice takvog koraka. I to ne samo za posledice na Balkanu nego i u mnogim drugim regionima Evrope, i ne samo u Evropi. Haos koji je neizbežan u tom slučaju može da ima nepredvidive posledice! Uključujući i povratak u fazu tzv. ´zamrznutog konflikta´. Zbog toga treba biti jako oprezan,” kaže Aleksejev.
AP: NADZIRANA DRŽAVNOST ZA KOSOVO
Agencija AP objavila je sažetak Ahtisarijevog plana za Kosovo koji će se, kako se očekuje, početkom aprila naći pred UN.
Plan za Kosovo specijalnog predstavnika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija garantovaće Kosovu „međunarodno nadziranu državnost”, osnivanje snaga bezbednosti sa najviše 2.500 pripadnika i utvrdiće rokove za brzo održavanje izbora.
U „Celovitom predlogu za rešenje statusa Kosova” piše da će „Kosovo biti multinacionalno društvo, upravljaće sobom na demokratski način, uz puno poštovanje vladavine zakona, uz najviši nivo međunarodno priznatih prava čoveka i osnovnih sloboda, i zalagaće se za miran i napredan život svih svojih stanovnika”.
Agencija navodi da plan predviđa obezbeđenje zaštite prava manjina, „inkluzivnog pravosudnog sistema”, zaštite i promovisanja verskog i kulturnog nasleđa i osiguranje „nesputanog i neometanog postojanja i delovanja Srpske pravoslavne crkve”.
Plan predviđa da Skupština Kosova, u dogovoru sa međunarodnim civilnim predstavnikom, koji će predstavljati i EU, treba da, u prelaznom periodu od 120 dana po potpisivanju sporazuma o rešenju statusa, donese ustav, kojim će se garantovati ti i drugi ključni principi.
STEJT DEPARTMENT: NEZAVISNO KOSOVO NE BI BILO PRESEDAN
SAD smatraju da, ako bi se Kosovo, u skladu sa planom Ujedinjenih nacija, odvojilo od Srbije, to ne bi predstavljalo presedan koji bi važio i za druge regione, posebno ne za „zamrznute konflikte” na tlu bivšeg Sovjetskog Saveza, ističe se u tekstu objavljenom na sajtu Stejt departmenta.
U članku se ističe da je stav diplomatije SAD da Kosovo predstavlja jedinstvenu situaciju, u koju su uključeni Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i NATO u dosad nezabeležnom obimu.
Između 1993. i 1999. godine, Savet bezbednosti je usvojio sedam rezolucija o Kosovu, od kojih četiri tokom 1998, kada su srpske snage na oružani ustanak odgovorile raseljavanjem albanske zajednice, stvaranjem stotina hiljada izbeglica i ubijanjem najmanje 2.000 Albanaca, navodi se u tekstu.
Vojna kampanja NATO protiv tadašnje SRJ, koja je trajala 78 dana, dobila je konsenzualni pristanak svih tadašnjih 19 zemalja-članica, piše autor članka, kao i da na Kosovu i danas mir održava 17.000 pripadnika NATO, uglavnom štiteći srpsku manjinu.
U tekstu se podseća na izjavu od 12. marta pomoćnika američkog državnog sekretara Danijela Frida, u razgovoru sa novinarima u Stejt departmentu. „Kosovo nije presedan ni za jednu drugu situaciju”, izjavio je tada Frid.
Stejt department podseća i na upozorenje premijera Srbije Vojislava Koštunica od 11. marta da bi nezavisnost Kosova predstavljala „opasan presedan” za Ujedinjene nacije.
„Postoje mnogi delovi sveta gde postoje problemi između većinskih i manjinskih zajednica. Postoje mnogi delovi sveta sa separatističkim zajednicama”, rekao je Frid, ali je takođe napomenuo da „nigde u svetu ne postoji situacija koja podseća na Kosovo”.
„Ne postoji mesto na svetu kojim već sedam, sada skoro osam godina, upravljaju UN. Ne postoji slučaj u kome je NATO bio prinuđen da interveniše da bi zaustavio proces masovnog etničkog čišćenja”, napisao je američki zvaničnik.
DUST-BLAZI DANAS U BEOGRADU
Šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi sastaće se danas po podne u Beogradu sa najvišim srpskim zvaničnicima, a glavna tema razgovora biće proces rešavanja budućeg statusa Kosova. Dust-Blazi će u Beogradu razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Vojislavom Koštunicom i ministrom inostranih poslova Vukom Draškovićem.
Prema najavama iz Pariza, francuski ministar želi da objasni svojim sagovornicima zbog čega Francuska podržava poteze izaslanika Ujedinjenih nacija za status Kosova Martija Ahtisarija i da istakne zalaganje za pronalaženje uravnoteženog rešenja za Kosovo, uz osiguranje zaštite za manjine, posebno za srpsku manjinu.
Dust-Blazi će sa srpskim zvaničnicima razgovarati i o međudržavnim odnosima, i o perspektivi približavanja Srbije Evropskoj uniji.
Šef francuske diplomatije posetiće i Prištinu.
Inače, danas je najavljeno da će predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovati u subotu, 24. marta, u Berlinu proslavi jubileja Evropske unije - 50-godišnjici potpisivanja Rimskog sporazuma.
Kako je saopšteno iz kabineta predsednika, Tadić će učestvovati i na Konferenciji Partije evropskih socijalista i imaće niz bilateralnih susreta.
On će i tom prilikom razgovarati o evropskim i evroatlantskim integracijama Srbije i izneti stav da je za budući status Kosova i Metohije u daljim pregovorima potrebno pronaći kompromisno rešenje i da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Pokrajine, navodi se u saopštenju.
SRPSKI KOKUS TRAŽI OD BUŠA DA SPREČI NAMETNUTO REŠENJE ZA KOSMET
Srpski kokus u Kongesu Sjedinjenih Država zatražio je od američkog predsednika Džordža Buša da se usprotivi bilo kakvom nametnutom rešenju za status Kosova i Metohije, ukazujući da bi to moglo imati katastrofalne posledice ne samo po Srbiju već i Balkan i čitavu Evropu.
„Tražimo od vas da se usprotivite svakom nametnutom rešenju, koje ne bi imalo podršku i Vlade Srbije i privremenih vlasti Kosova”, navedeno je u pismu srpskog kokusa američkom predsedniku.
„Strahujemo da bi, ukoliko rešenje bude nametnuto, prozapadne i proreformske snage, koje su do sada značajno napredovale, izgubile kontrolu nad Srbijom, što bi bilo katastrofalno za razvoj i bezbednost na Balkanu i čitavom evropskom kontinentu”, dodaje se u pismu koje su potpisali članovi Kongresa Melisa Bin i Den Barton.
Oni su ukazali da „godinu dana intenzivnih diplomatskih napora nije dovoljno da bi se dobio uvid neophodan za procenu mogućeg uticaja koji bi predložena nezavisnost imala na bezbednost i diplomatske odnose na Balkanu”.
KONTAKT GRUPA O KOSMETU 28. MARTA U LONDONU
Kontakt grupa će razmotriti završni Ahtisarijev predlog o budućem statusu Kosova i Metohije na sastanku u Londonu u sredu 28. marta.
„Sastanak će biti održan na nivou direktora za Balkan u ministarstvima spoljnih poslova članica Kontakt grupe i podrazumevaće široku raspravu o pregovaračkom procesu i predlogu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN”, rečeno je Tanjugu u Forin ofisu.
Članice Kontakt grupe za Kosovo su: SAD, Britanija, Rusija, Francuska, Italija i Nemačka. Sastanak Kontakt grupe biće održan iza zatvorenih vrata. Britanija, koja je domaćin skupa u Londonu, u aprilu preuzima predsedavanje Savetom bezbednosti UN.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun izjavio je da je Marti Ahtisari doradio svoj predlog i da će on „vrlo brzo” biti predstavljen u Savetu bezbednosti.
„Za međunarodnu zajednicu važno je da ne prekida rad na tom pitanju i ne usporava tempo”, rekao je Ki-Mun ruskoj agenciji Interfaks. On je dodao da „kretanje ka blagovremenom određenju statusa Kosova treba da bude prioritet za međunarodnu zajednicu”.
Prema ranijim informacijama, Marti Ahtisari će konačnu verziju predloga o budućem statusu Kosova predstaviti članicama Saveta bezbednosti 26. marta u Njujorku.
Takođe je najavljivano da bi Savet bezbednosti o ovom dokumentu trebalo da raspravlja 3. aprila. (B92, Beta, RTS)
Prijem 
