Srbija, Sirija, Sajbirija ...

Politika: Srbija, Sirija, Sajbirija

Nemojte se iznenaditi ako u Americi otkrijete da čak i oni obrazovani nikad nisu čuli za našu zemlju...

Iako građani Srbije mogu pomisliti da su samo ove godine uradili mnogo toga da ime naše države bude prepoznatljivo u Americi, ako ni zbog čega drugog onda makar zbog paljenja američke ambasade u Beogradu, istina je da ni to nije doprinelo da se ime Srbije ureže u sećanje većine Amerikanaca, piše list "Politika".

Boraveći poslednjih meseci na Srednjem zapadu, novinarka "Politike" Jelena Stevanović, uverila se da obični, pa čak i visokoobrazovani Amerikanci ne mogu da pogode gde se nalazi Srbija, čak ni približno.

Kada je kao stipendista američkog Stejt departmenta došla u univerzitetski grad Kent na severoistoku Ohaja, novinarka je mislila da većina studenata i profesora Kent državnog univerziteta ipak neće imati problema da locira Srbiju. Pokazalo se da je, po njenom mišljenju, ona sebi pridavala isuviše veliki značaj i da je iz američke perspektive Srbija tako mala da, očigledno, niko nema razloga da bilo šta zna o njoj.

Studenti, čak i oni sa kojima je slušala predavanja na tamošnjem Fakultetu za novinarstvo i masovne komunikacije, i koji su stalno izloženi medijskom izveštavanju, najčešće nisu imali nikakve asocijacije na reč Srbija i nisu se stideli da otvoreno kažu da nemaju pojma gde je to. Za razliku od njih, pojedinim profesorima i zaposlenima na univerzitetu bilo je neprijatno kada bi je pitali odakle je i kada im odgovor ne bi ništa značio. Na spomen Beograda, osmehnuli bi se i klimnuli glavom kao da znaju o čemu govorim, ali bi nekoliko narednih pitanja otkrilo da su u stvari samo bili ljubazni.

Novinarka "Politike" je nedavno u redakciji studentskog magazina "Bur" razgovarala sa glavnom urednicom Sarom Nusinov koja ju je pitala: "Ti si iz Srbije, to je tamo kod Rusije, zar ne?"

Sledećeg dana Stevanovićeva je zakazivala razgovor sa dekanom Fakulteta za novinarstvo Džefom Frutom i njegova sekretarica Darlin Kontruči je želela da pribeleži odakle je. Kada Stevanovićeva došla dogovorenog dana, čula je kako je najavljuju:"Naša gošća iz Sajbirije je ovde."

I inače, ljudi su se često interesovali za to da li je u Srbiji mnogo hladno. Našu novinarku je čufilo odakle tim ljudima ideja da bi u Srbiji bilo ledeno kada je u severoistočnom Ohaju sneg počeo da pada još u novembru, a temperatura se spustila ispod nule. Ali, onda joj je postalo jasno da je za mnoge Amerikance Srbija u stvari "Sajbirija".

Ima i onih koji misle da smo smešteni južnije. Tako je Sajmona Miserli, student španskog jezika izjavio:"A, Srbija. Bliski istok"."Srbija, ne Sirija"!, odgovorila mu je naša novinarka."O!", rekao je Sajmon, razočaran, jer je mislio da koliko-toliko poznaje svet.

Kako uopšte možeš i da pretpostaviš da će se neko u Americi setiti gde je Srbija, počela je sebe da prekorevam. Shvatila je da nije davala potpune informacije, pa je počela da govorim "Srbija, Balkan". Nije pomagalo. Potom je prešla na "Srbija, jugoistočna Evropa" i od tada je ,čini se, njenim poznanicima od tada mnogo lakše – barem znaju o kojem kontinentu je reč.

Prema saznanjima novinarke "Politike", još je zanimljivije pričati sa onima koji su nešto čuli o Srbiji, ali su im saznanja izmešana, često površna ili pogrešna.

Tako joj se dogodilo da sa jednim istaknutim članom akademske zajednice vodi ovakav razgovor. "Ti si iz Srbije. Znači govoriš ruski.""Nažalost, ne.""Kako ne, zar se u Srbiji ne govori ruski.""Ne, govori se srpski.""Ali je ruski zvaničan jezik.""Ne, nije.""Ali je obavezan u školi."

Naša novinarka kaže da nije sretala ljude koji su posetili Beograd, ali je od onih koji prate zbivanja u svetu čula da je Srbija u stvari Bosna, da je većinsko stanovništvo muslimansko, kao i da u Beogradu besni rat zbog kog je ona morala da pobegne u Ameriku. Pitali su je zašto se Srbija odvojila od Kosova, konstatovali da je Beograd u ruševinama, kao i da je Srbija bila deo SSSR-a, ali je sada članica Evropske unije.

Oni koji znaju nešto o Srbiji, uglavnom znaju ono najgore. Tereza Bruskin, urednica studentskog lista "Dejli Kent Stejter", pitala je da joj se razjasni situaciju sa "hapšenjem onog čoveka sa bradom" misleći na Radovana Karadžića.

Ali, za najveći broj mladih ljudi u Americi, Srbija je zemlja za koju nikad nisu čuli ili se predstava o njoj nalazi u dubokoj magli. Ponekad se čini da razlog za to nije isključivo mesto koje Srbiji pripada po veličini, ekonomskoj snazi ili broju stanovnika, već pomalo i u tome što bi većina Amerikanaca popadala na vrlo lakom testu iz geografije.

Tako je Bob Kibler, student istorije umetnosti, tražio da mu novinarka navede neku veću državu blizu Srbije kako bi shvatio odakle ona dolazi. Probala je sa Mađarskom i Rumunijom, ali to nije bio pametan izbor. Pošto je uvidela da neće pomoći ako navede ostale susedne zemlje, a želeći da bude bliže zapadu nego što jeste, rekla je da je Srbija relativno blizu Italije. Bob se osmehnuo, zadovoljan što su konačno rešili zagonetku njenog porekla. I njegovi preci su iz tih krajeva. Otkrio joj je da su mu koreni u regiji na italijansko-švedskoj granici.

(MONDO)