Srbija na pragu ustavne krize

Danas svečano proglašenje Ustava, ali najverovatnije bez neophodnog ustavnog zakona

Srbija na pragu ustavne krize


Novi Ustav Srbije trebalo bi danas da bude proglašen na svečanoj sednici Skupštine, ali parlamentarne stranke do sinoć nisu uspele da se dogovore i oko usvajanja ustavnog zakona kojim bi novi Ustav zaživeo. Ukoliko se to dogodi, Srbija će se naći na pragu ozbiljne ustavne i političke krize. I mišljenja pravnih stručnjaka su podeljena oko toga da li se i kako, u takvoj situaciji, mogu raspisati vanredni parlamentarni izbori.

Jučerašnje konsultacije šefova poslaničkih grupa kod predsednika Skupštine Predraga Markovića nisu donele napredak. Sve stranke su bile za svečano proglašenje Ustava, ali kamen spoticanja bili su stavovi radikala i socijalista s jedne, i Demokratske stranke s druge strane oko termina izbora. Dok su radikali tražili da se precizno odredi datum prevremenih parlamentarnih izbora za kraj januara ili 4. februar, demokrate su insistirale da se ustavnim zakonom izbori preciziraju za decembar. I radikali i socijalisti su najavili da neće podržati takav predlog ustavnog zakona, za čije je usvajanje potrebna dvotrećinska većina u Skupštini.

Posle konsultacija sa Markovićem, šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić je novinarima rekao da bi premijer Koštunica i predsednik Tadić trebalo da podnesu ostavke ukoliko žele izbore u decembru. Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić izjavio je da dogovor o zakonu o sprovođenju novog Ustava nije postignut. „Ustavnim zakonom daju se okvirni rokovi za izbore, donošenje zakona i uputstva, kao prelazna rešenja do stupanja novog Ustava na snagu. Neki to zaboravljaju i u priču upliću konačne datume“, rekao je Aligrudić novinarima u Skupštini, jasno aludirajući na DS i SRS.

Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić izjavio je da je Ustav moguće danas poglasiti, bez usvajanja ustavnog zakona.

Simić je agenciji Beta rekao da novi Ustav ne može da čeka da se političke stranke dogovore o datumu izbora i naglasio da će stupiti na snagu ako bude proglašen u skupštini.

„Ako novi ustav bude proglašen u skupštini, mi više nećemo imati prethodni i nemamo nikakvu odredbu koja bi zahtevala da istovremeno sa proglašavanjem novog ustava stupi na snagu i ustavni zakon, rekao je Simić.

Mišljenja pravnika, stručnjaka za ustavno pravo su podeljena.

- Ako danas novi Ustav bude proglašen, on će biti na snazi, ali bez zakona o sprovođenju ustava on ne može biti primenjen. Bez ustavnog zakona, on bi mogao da služi samo kao ukras - kaže za „Blic“ Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije. On objašnjava da je zakon neophodan jer se njime, između ostalog, ustanovljavaju novi rokovi i novi državni organi.

- Do sada smo se u potpunosti držali procedure za promenu ustava i ovakvim potezom bismo „uprskali stvar“. Radikali i socijalisti koriste situaciju koja liči na šahovsku pat poziciju. Zato očekujem da će se neki modus, ipak, pronaći. Na primer, sednica bi danas mogla da bude samo otvorena, a zatim prekinuta, dok se ne postigne dogovor oko zakona - kaže Ivošević, precizirajući da bi sednica mogla da bude prekinuta i na nekoliko dana.

Momčilo Grubač, nekadašnji sudija Ustavnog suda SRJ, sličnog je mišljenja.

- Ukoliko danas bude proglašen Ustav, ali ne bude usvojen ustavni zakon, smatraće se da je donet novi Ustav. Dogovori o datumu izbora i usvajanja ustavnog zakona su povezani. Da bi se izbori raspisali, ustavni zakon mora biti donet. Prihvatljiv je scenario da se za nekoliko dana prekine sednica, a da se u nastavku usvoji i ustavni zakon koji bi precizirao u kojem roku bi se održali izbori - kaže Grubač.

„Blic“ je, međutim, kontaktirao i druge stručnjake za ustavno pravo koji su mišljenja da novi Ustav, čak i ako ne bude usvojen ustavni zakon, ipak važi, i po njemu se mogu raspisati izbori. Po tom tumačenju, do izbora bi se, osim dogovorom, došlo na dva načina: ako se konstatuju ostavke ministara G17 i Koštunica odmah raspiše izbore ili ako premijer obrazloži predlog da se raspusti Narodna skupština (recimo, zbog toga što ne može da usvoji ustavni zakon). U drugom slučaju, predsednik Srbije raspisuje izbore koji bi morali da budu održani u roku od 60 dana od raspisivanja.

Tumačenje ove grupe pravnih stručnjaka je da je proglašenjem Ustava, a ne usvajanjem ustavnog zakona, on stupio na snagu, doduše, kao ustav koji je bez instrumenata za sprovođenje. Formalnopravno, ustav je vezan za svečano proglašenje, a ne za ustavni zakon, tvrde sagovornici „Blica“.

Ministar finansija u ostavci Mlađan Dinkić pozvao je juče premijera Koštunicu i predsednika Tadića da pod hitno postignu dogovor oko ustavnog zakona jer u suprotnom, kako je naglasio, „Srbija ulazi u ozbiljnu političku krizu“. On je optužio SRS i SPS da namerno opstruišu donošenje ustavnog zakona. Dinkić je rekao i da G17 plus jedva čeka izbore jer je Vlada u kojoj se nalazi završila mandat. „Vlada je svoj mandat završila i radi građana Srbije izbori moraju biti održani, i to već u decembru na svim nivoima“, rekao je Dinkić. Lider G17 plus najavio je da će stranka na izbore izaći samostalno i ojačana stručnjacima iz svih oblasti, a kao prvo pojačanje najavio je poznatog režisera Gorana Paskaljevića. Istovremeno, Dinkić je objavio „rat“ SRS, koju je nazvao „najgorom strankom u istoriji Srbije“.