Glas javnosti: Zadivljujuća Mira
Sudeći prema anketama koje se već prave, u dogadjaje godine, koji se tiču celoga sveta, mnogi se spremaju da uvrste epohalno otkriće američkih naučnika, piše "Glas javnosti". Stručnjaci NASA, koji rukovode naučnim satelitom GALEX, prikazali su sredinom avgusta snimak i dali potrebna objašnjenja koja su zadivila svet. Zvezda, koja nosi ime "Zadivljujuća" - Mira, koja se nalazi u sazveždju Kita, u potpunosti je opravdala svoje ime, jer ne samo što ogromnom brzinom leti kroz prostranstvo već i ostavlja za sobom rep kao kometa.
Po rečima Kristofera Martina iz Kalifornijskog tehnološkog instituta, vodećeg autora članka o otkriću, objavljenom u časopisu Natjur, "rep" Zadivljujuće Mire u medjuzvezdanim razmerama ostavlja trag poput reaktivnog aviona ili buktinje iza brzohodnog čamca.
Astronomi govore da je ova zvezda izvanredan primer na kojem se može proučavati budućnost našeg Sunca. Mira je zvezda koja je nekada, pre oko milijardu godina, bila slična našem Suncu. Zbog približno istih masa (Mira je nešto masivnija) ove dve zvezde imaju i istu sudbinu, ali Mira je i nešto starija. Ova sličnost sa našim Suncem glavni je razlog ogromnog interesovanja za ovu zvezdu.
Nekada sasvim obična i mirna zvezda, Mira je ušla u jednu od poslednjih faza života, objašnjavaju stručnjaci. Ona je sada crveni džin. Posle mirnog perioda nastupila je faza burnih promena. Mira stalno menja sjaj, nekada je lako uočljiva golim okom, nekada nestane sa neba.
Ove promene izazvane su ratom izmedju fuzije koja još uvek zvezdu održava u životu i gravitacije koja polako dobija rat. Tokom ove neprestane borbe fuzije i gravitacije ogromna količina zvezdanog materijala sa površine leti u okolni medjuzvezdani prostor.
Fotografija "Zadivljujuće“ - Mire je snimljena na teleskopu GALEX. Bilo je to veliko iznenadjenje. Mira, koja privlači pažnju astronoma već oko 400 godina; zanimljiva je i za profesionalne i amaterske astronome, ali sve do 15. avgusta 2007. niko niko nije znao da ova zvezda ima rep.
Rep se tolike godine uspešno sakrivao, potpuno nevidljiv za ljudsko oko ali vrlo sjajan u ultravioletnom spektru. GALEX je posmatranja vršio upravo u toj UV oblasti elektromagnetnog zračenja i tako otkrio viševekovnu tajnu ove, nekima sigurno omiljene zvezde.
Sve zvezde putuju oko centra naše galaksije, kao i Mira, ali većom brzinom od ostalih zvezda. Ta brzina kojom se ona kreće kroz medjuzvezdani prostor iznosi oko 130 kilometara u sekundi. Crveni džin, velika količina izbačenog materijala i velika brzina doveli su do toga da Miri poraste rep.
Dužina repa iznosi 13 svetlosnih godina, i njegovo stvaranje počelo je pre 30.000 hiljada godina. Prelazila je ogromno rastojanje, a iza sebe ostavljala sagoreli zvezdani materijal. Taj materijal formirao je ovaj sjajni rep. Gas koji je izbačen sa zvezde sudara se sa česticama medjuzvezdanog prostora i pri tome emituje UV zračenje koje je GALEX zabeležio.
Mira će ovako nastaviti da putuje verovatno još stotinama hiljada godina, a onda će od zvezde nastati planetarna maglina dok će u njenom centru ostati samo užareni beli patuljak. Izbačeni materijal nastaviće da luta medjuzvezdanim prostorom i čekaće svoj trenutak kada će od oblaka početi stvaranje neke nove zvezde. Ništa se u svemiru ne baca, sve se reciklira, ističu naučnici.
Uz pomoć satelita već su ostvarena druga interesantna otkrića. Naprimer, orbitalna opservatorija GALEX je u prvih 29 meseci svoga rada proučila oko 800 galaksija različite veličine i zapazila zanimljivu zakonomernost: što je veća galaksija, u njoj je manje mladih zvezda. Sudeći po svemu, za to su "odgovorne" crne rupe, koje se nalaze u nukleusu galaksije, smatraju autori.
(MONDO)
Prijem 
