Glas: JNA u trendu
Neupućeni prolaznik kroz sela podzlatarskog ili zlatiborskog kraja lako
bi ovih dana mogao da zaključi da su se meštani listom vratili sa
kakvog vojnog pohoda ili da se uveliko spremaju za neku vojnu akciju.
Sem šajkača, koje su nekad takođe bile deo vojne opreme, i koje se
toliko dugo nose da su odavno - civilne kape, ne mali broj meštana u
selima ispod Zlatara, Javora, Golije, oko Zlatibora svakodnevno su od
glave do pete obučeni u vojne uniforme.
Veoma teško je naći nekoga ko na sebi nema bar deo sivomaslinaste ili maskirne opreme.
Najpopularnije su vetrovke iz vremena druga Tita, kada je ovaj deo
opreme korišćen samo za izlaske u grad. Sa plavim ili sivim uloškom
„vetrovke“ pružaju sasvim sigurnu zaštitu od svih vremenskih uslova.
Ništa manje nisu popularne ni sivomaslinaste pantalone, koje su u
nekadašnjoj, moćnoj jugoslovenskoj vojsci, uz „vetrovke“ nošene samo u
svečanim prilikama.
"Sa "vetrovkama" i vojničkim pantalonama naše nekadašnje vojske teško
se šta po kvalitetu može meriti. A, i jeftine su, lako se mogu nabaviti
ili na pijaci ili na vojnim otpadima", kaže Miroslav Matijević iz
novovaroškog sela Vilovi.
"U selima su, naročito zimi, takođe, na visokoj ceni i
sivomaslinste, vatirane vojničke duge gaće. Rado ih nose i ženskinje i
muškarci, a nešto ređe mogu se sresti i oni koji još nose dugačke
vunene šinjele koji su iz vojne upotrebe izbačeni nekoliko godina posle
smrti druga Tita"."I vojnički šlemovi su izuzetno korisni, samo, teško se mogu nabaviti,
zakucamo ih za dugu drvenu motku i sa njima vadimo džibru iz kaca.
Takođe, od uprtača i opasača prave se dobri ulari za volove, nema im
izdera", kaže zadovoljno Miroslavljev komšija Vjekoslav.
Sem garderobe, na otpadu u Sevojnu traženi su i kamioni nekadašnje
vojske, najviše „tam 150“, odnosno delovi kamiona. Traženi su i
ašovčići, veliki ašovi, krampe i lopate, jer im, kažu upućeni,
jednostavno – "nema izdera".
"Narod kupuje i rezervne delove za kamione, kupuje sve živo, ovaj otpad
je bolje snabdeven nego neka robna kuća za rezervne delove", kaže
radnik Goran Stefanović.
Vlasnik jednog bravarskog servisa u Sevojnu već je kupio tri vojna
kamiona, popularne „stodesetke“ sredio ih, ofarbao i pripremio za
izvlačenje trupaca iz šuma po Zlataru i Zlatiboru.
Za stubove kamiona u ovom servisu koriste ništa drugo do topovske cevi kalibra 57 milimetara.
"Kupio sam 79 topovskih cevi na otpadu i super su. Ništa
kvalitetnije od njih. Hvala našoj bivšoj JNA. Baš je vodila računa o
kvalitetu naoružanja, odnosno baš je mislila na budućnost", kaže Zoran Rogić vlasnik auto servisa.
"Pa i Nemci su posle Drugog svetskog rata delove od puške "mauzerke"
koristili su za upravljačko vreteno na "folksvagenovim" vozilima. Mi
koristimo delove ruskih tenkova i ruskog oružja za mnoge stvari. Od
američkog tenka "šerman" nema šta da se iskoristi. On je katastrofa! –
kritičan je Rogić, koji je odličan majstor za prepravljanje nekadašnjih
vojnih kamiona.
Od stare vojske, koja je nekada, pričalo se, bila treća vojna sila u
Evropi, kod meštana su na ceni i čizme proizvođene nekada u komšiluku,
u pogonima Obućare „Zlatar“ u Novoj Varoši.
Na te pogone odavno je stavljen katanac, ali, čizme stare - 20 ili 30
godina, koje je nekada nosila i silna ruska vojska i dalje se smatraju
najboljim.
Šatorskih krila odavno nema na pijaci u Novoj Varoši, a odlična su za
unošenje sena sa padine u štalu. Sem toga dobra su i da se čovek
pokrije kad ga kiša stigne u šumi, kažu u novovaorškom selu Amzići.
Sitno, Mile džomba i Sava gušter
Na otpadu "Guli“ u Sevojnu kod Užica topla, naložena vetrovka, džemper
sa "V" izrezom, košulja i potkošulja, pantalone, kratke i duge gaće
mogu se kupiti za tek nešto više od - 1.000 dinara.
Mušterija ima svakodnevno, a roba na kojoj se mogu naći
prepoznatljive poruke - "sitno", "Mile džomba" ili "Sava gušter" ili
"sitno brojim ne mogu da stojim", "JNA Niš 1979.", podjednako je
primamljiva i seljacima i radnicima koji se bave fizičkim poslovima,
lovcima, ribolovcima...U ogromnoj hali otpada mušterije mogu i da isprobaju robu, pažljivo
izaberu očuvanije komade... U ponudi otpada su i odlični, oficirski,
ponekad čak i generalski svečani šinjeli, a mogu se nabaviti i odlična
sivomaslinasta ćebad, kreveti, dušeci...
"Živa je istina, od dugih vojničkih gaća nema kvalitetnije i toplije
robe. Pobacao sam sve one helanke i obične gaće koje se iscepaju za par
dana i samo nosim vojničke gaće. U njima nema zime!", potvrđuje i
radnik na otpadu Aco Selaković.
Vidoje Guskić, vlasnik otpada, kaže da je u pitanju je rashodovana
vojna garderoba koju je zajedno za rashodovanom vojnom opremom kupio od
Vojske Srbije na nedavno sprovedenom tenderu.
Ovo je posao u obostranom interesu.
"Vojska se oslabađa nepotrebnih stvari, a mi, ono što ima dalju
upotrebnu vrednost, prodajemo u maloprodaji, a ono što nema prodajemo
livnicima i željezarama. U svemu tome maksimalno poštujemo sve propise
koji se tiču kontrole otpadnog materijala", kaže Guskić.
"Sve što je ostalo od nekadašnje Vojske i danas je kvalitetno, bolje od ovih prnja koje prodaju Kinezi", kaže jedan od stalnih kupaca na otpadu.
Na otpadu u Sevojnu i dan-danas odlično se vidi koliko se u vreme
Titove, a i kasnije Slobodanove Jugoslavije vodilo računa o kvalitetu
vojne opreme. Ono što je pre dvadeset, trideset ili više godine prošlo
kroz ruke vojnih kontrolora i danas je upotrebljivo.
(MONDO)
Prijem 
