AKCIJA GLASA JAVNOSTI Pomozimo najsiromašnijim porodicama u Srbiji U dvadeset kvadrata živi jedanaestoroS obzirom na činjenicu da je veliki broj onih koji nisu u mogućnosti da zadovolje elementarne životne potrebe i obezbede svojoj deci normalno odrastanje i školovanje, pokrenuli smo akciju da pokušamo da im pomognemo. Ako ste zainteresovani da se uključite javite se na imejl: solidarnost@glas-javnosti. co. yuU oronuloj kućici od 20 kvadrata, oguljenih zidova iz kojih vire cigle, s jednim stolom, dve stolice, bez vode i nameštaja, sa tri daske, poduprte panjevima, prekrivene sunđerima, koje zamenjuju krevete, žive tridesetčetvorogodišnja Vesna Milenović i njen dve godine stariji suprug Goran Golubović sa devetoro dece. Kuća, koju su dobili od Centra za socijalni rad, nalazi se u selu Šaludovcu kod Paraćina.
Vesna nikada nije radila, a Goran je radio u Štofari i Staklari, ali je od 1996. godine bez posla. Od tada je čistio ulice, radio na građevini i prihvatao bilo koji posao, ali stalni radni odnos nikako da dobije.
- Leti može da se zaradi, ali preko zime teško. Jedino mogu da cepam drva i dobijem 200 dinara po metru. Hoću da radim, a ne da živim od ove bedne crkavice. Ne libim se nijednog posla - priča Goran.
Vesna i Goran, koji su zajedno već deset godina, u početku su živeli u kući njenih roditelja u Sikirici, ali su otišli, jer joj je majka Živka neprestano govorila da brat ne može da se oženi zbog njih. Potom su bili podstanari, a onda su došli u Šaludovac. Dobili su dve kćeri: Tijanu (11) i Marijanu (10) i sedam sinova: Miloša (9), Nikolu (18 ), Kristijana (6), Aleksandra (5), Nemanju (4), Luku (3) i Mateju (2). Dogovorili su se, kažu, da imaju desetoro dece, jer ih mnogo vole, ali, pošto se osmi porođaj iskomplikovao, Vesni su lekari posle devetog deteta "podvezali" jajnike.
SAMI U NABAVKUTijana, Marija, Miloš i Nikola idu po namirnice u prodavnicu u Paraćinu.
- Nije nam teško. Donesemo po šest kilograma brašna, ulje, šećer i sve što nam treba - pričaju deca.
DECA ČISTA I RADOSNANe znamo kako, ali deca u ovakvim porodicama su obično nasmejana i zadovoljna. A ova su i veoma čista. - Volim što imam više braće. Mada, sam volela da imam još jednu sestru Milicu. Tako zovem Mateju i ponekad mu obučem haljinicu - kaže Tijana.
Mukotrpan život počeo je da ostavlja posledice na Vesnino zdravlje.
- Kosti me bole od dasaka na kojima spavamo, ruke od pranja. Ne mogu da savijem prste. Evo, sinoć su se svi kupali. Iskuvala sam lonac belog veša, a čeka me šareni. Deca se stalno prljaju. Četiri đaka ne možeš da pošalješ prljava u školu. A vodu donosimo iz bunara, udaljenog 70 metara od kuće - jada se Vesna.
Ona kaže da je u tom bunaru prošlog leta pronašla dve zmije i misli da ona uopšte nije hemijski i bakteriološki ispravna, ali nemaju kud.
- Nosila sam zmije u Centar za socijalni rad, ali niko nije reagovao. I niko nam ne pomaže. Jedino Bratislav Milojević. Prvi put baš kada je Goran imao udes. Doneo nam je TV prijemnik, koji se u međuvremenu pokvario, džak brašna i šećera, ulje, nekoliko kilograma čokolade, keksa, prašak...
- Dao mi je papir i rekao da napišem šta mi treba. Pitao me je da li nam treba krevet, frižider, zamrzivač. Kako sve to da uzmem?! Dovoljno je što nam je dao namirnice od "a" do "š". I platio dug za struju. Sada opet dugujemo 15.000 dinara - ubacuje se Goran.
Ali posao, ni novu kuću, nikako da dobiju.
- Obećali su nam stan u zgradi namenjen za domaće stanovništvo, u kojoj je 14 izbegličkih porodica. Dobila ga je žena sa petoro dece, koja prose po ulicama. Rekli su nam i da se izbeglice bune, jer je naša porodica mnogobrojna. Onda su nam nudili kuću kod Železničke stanice. Nismo je dobili jer se uselio bračni par sa dvoje dece. Prihvatili smo i izbeglički kamp u Popovcu, ali nam nisu dozvolili da se uselimo, jer u njemu mogu da žive samo izbeglice - bezvoljno priča Vesna koja je izgubila svaku nadu.
Ona i Goran bili bi zadovoljni i da im opština adaptira kuću u kojoj žive. Građevinska komisija je procenila da je za adaptaciju, dodavanje još jedne prostorije i iskopavanje bunara ispred kuće, potrebno 236.000 dinara, ali je obećanje ostalo samo na izradi predračuna.