Vojna hunta u Mjanmaru krenula u oštar obračun sa budističkim demonstrantimaPolitika Najmanje pet osoba, među kojima trojica budističkih monaha, ubijeno je juče u Mjanmaru (bivša Burma), a 17 ranjeno u sukobu sa snagama bezbednosti koje je vladajuća vojna hunta poslala da se obračunaju sa učesnicima antirežimskih demonstracija u Jangonu, najvećem gradu i nekadašnjoj prestonici (pod imenom Rangun) ove azijske države. Kako izveštavaju svetske agencije, prenoseći izjavu neimenovanog mjanmarskog zvaničnika, jedan sveštenik je stradao od metka u pokušaju da razoruža vojnika, dok su ostala dvojica pretučena na smrt u blizini čuvene pagode Švedagon, glavnog mesta okupljanja monaha koji predvode najmasovniji protest u Mjanmaru u poslednjih 20 godina (demokratsku pobunu 1988. godine, predvođenu studentima, hunta je ugušila u krvi).
U pokušaju da rasteraju jangonske demonstrante, kojih je po rečima očevidaca bilo oko 10.000, vojska i policija su prvo pucali u vazduh, zatim ispalili suzavac, a onda - prvi put otkako traje ova višenedeljna pobuna - primenili i silu. Civili su formirali "živi štit" oko sveštenika, uprkos njihovom apelu da ostanu po strani, ali nisu uspeli da ih sasvim zaštite.
Oko 200 "svetih ljudi" juče je uhapšeno, ne pristajući da se povuče sa ulica u mirnom protestnom maršu protiv diktature generala, koji već 45 godina drže vlast u ovoj osiromašenoj, korumpiranoj državi (u stvari, sa najvišim nivoom korupcije među državnim činovnicima i političarima, kako pokazuje upravo objavljeni izveštaj organizacije "Transparensi internešenel", koji obuhvata 180 zemalja i teritorija). Generale je posebno iznerviralo to što pobunjeni monasi i građani, koji im se svakodnevno pridružuju u sve većem broju, u svojim protestnim šetnjama redovno prolaze pored zgrade gde je već godinama u kućnom pritvoru zatočena predvodnica ranijih antirežimskih demonstracija, dobitnica Nobelove nagrade za mir, čuvena Aung San Su Ći.
Razvoj situacije u Mjanmaru zabrinuo je svetske lidere, koji žele da izbegnu ponavljanje scenarija od pre dve decenije, kad je u obračunu sa demonstrantima vojska pobila 3.000 građana. Evropska unija pozvala je huntu da ne koristi silu protiv demonstranata, već da pokuša da problem reši pregovorima. "EU za sada ne razmišlja o proširivanju sankcija prema režimu u Mjanmaru", rekao je portparol Evropske komisije Amadeu Altafaj Tardio, doduše pre nego što su pale prve žrtve. Visoki komesar EU za bezbednosnu i spoljnu politiku Havijer Solana, koji boravi u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine UN, pozvao je vladu Mjanmara da pokaže "opipljiv napredak" u traženju političkog dijaloga sa opozicijom i oslobodi političke zatvorenike, uključujući i nobelovku Aung San Su Ći. Britanski premijer Gordon Braun zatražio je juče od Saveta bezbednosti UN da razmotri događaje u Mjanmaru i što pre uputi tamo svog predstavnika. "Nadam se da će to učiniti već danas", izjavio je Braun novinarima na skupu svoje Laburističke partije. Bernar Kušner, ministar spoljnih poslova Francuske, koja predsedava Savetom bezbednosti UN, najavio je da će konsultacije u Savetu bezbednosti za isto veče.
Oštre kritike upućene su mjanmarskim vlastima i iz SAD. Vašington je zatražio od vojne hunte da "poštuje ljudska prava i omogući mirnu demokratsku tranziciju", ali nije javno osudio primenu nasilja. Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost je, doduše, rekao da će to biti učinjeno kad žrtve budu i zvanično potvrđene. Tada će, kako se očekuje, predsednik SAD Džordž Buš da objavi dodatne sankcije protiv Mjanmara, koje bi trebalo još efikasnije da izoluju članove hunte i one koji im finansijski pomažu.
Rusko Ministarstvo inostranih poslova juče je izdalo saopštenje da su događaji u Mjanmaru "unutrašnja stvar te zemlje" i da Rusija smatra "kontraproduktivnim pokušaje da se oni iskoriste radi spoljnih pritisaka ili mešanja u poslove te suverene države". Zvanična Moskva je izrazila očekivanje da će u najskorije vreme situacija u Mjanmaru biti normalizovana.Protesti u Mjanmaru su, inače, započeli još 19. avgusta, kao pokret protiv "ekonomskog despotizma", pošto je vlada iznenada povećala cenu goriva za 500 odsto, izazvavši time drastičan porast životnih troškova. Nakon hapšenja lidera opozicije koji su poveli protest, na čelo demonstracija su pre nekoliko dana stali budistički monasi. Pored ekonomskih i socijalnih zahteva, među učesnicima su se sve češće čuli politički, od oslobađanja Su Ći i drugih političkih zatvorenika i pokretanja procesa nacionalnog pomirenja, do ukidanja vojne diktature i raspisivanja slobodnih izbora. Aung San Su Ći je u proteklih 18 godina skoro 12 provela u pritvoru, nakon što je njena Nacionalna liga za demokratiju ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima 1990, a vojni režim odbio da preda vlast.