Turska: Odobrena vojna operaciju u Iraku
Turski parlament odobrio je velikom većinom glasova zahtev vlade da se turskim vojnicima dozvoli ulazak u severni Irak, radi obračuna sa kurdskim pobunjencima koji tamo imaju bazu.
Turski premijer Tajip Redžep Erdogan izjavio je prethodno da dozvola parlamenta za vojnu akciju ne znači da će ta intervencija biti odmah sprovedena u delo.
Odluka parlamenta, medjutim, pruža pravnu osnovu za drugu po veličini armiju NATO da predje planinsku granicu dve države, kada bude smatrala da je to potrebno, naveo je Rojters.
Vlada Turske uputila je pre dva dana zahtev parlamentu za odobravanje vojne akcije, posle serije napada pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK) čija su meta bili turski vojnici.
Uoči odluke turskog parlamenta, irački predsednik Džalal Talabani, posle sastanka sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem u Parizu, pozvao je Tursku da ne započinje napad protiv kurskih pobunjenika u Iraku i poručio da je vlada u Bagdadu spremna da saradjuje sa Anakarom i Vašingtonom na rešenju tog problema.
Irački premijer Nuri al-Maliki je u telefonskom razgovoru sa Erdoganom ponovio spremnost svoje vlade u sprečavanju kurdskih pobunjenika da koriste severni deo Iraka kao bazu za napade na teritoriju Turske.
Sirijski predsednik Bašr Asad izjavio je medjutim da Turska ima legitimno pravo da započne prekogranične vojne operacije protiv kurskih pobunjenika u Iraku.
Ankara okrivljuje PKK za smrt 30.000 ljudi, od kada je 1984. taj pokret počeo borbu za kurdsku državu na jugoistoku Turske.
Buš upozorio Tursku
Američki predsednik Džordž Buš zatražio je od Turske da ne pokreće vojnu akciju na severu Iraka, svega nekoliko sati nakon što je parlament u Ankari ogromnom većinom glasova otvorio vrata za početak ovakve operacije.
Predsednik Buš je, govoreći na konferenciji za novinare u Beloj kući, takodje pozvao Predstavnički dom Kongresa da odustane od izglasavanja rezolucije o turskom genocidu nad Jermenima 1915. godine, navodeći da bi takav potez mogao naneti ozbiljnu štetu američkim interesima.
"Jedna od stvari kojima Kongres ne treba da se bavi je razjašnjavanje istorije Otomanske imperije", rekao je Buš, pokušavajući, još jednom, da ubedi kongresmene da odustanu od osude ubistva oko 1,5 miliona Jermena tokom Prvog svetskog rata.
Najava donošenja, doduše neobavezujuće, rezolucije o stradanju Jermena izazvalo je ozbiljnu krizu u američko-turskim odnosima, pri čemu je Ankara, privremeno, povukla ambasadora iz Vašingtona I zapretila "drugim merama".
Amerikanci strahuju da bi izazivanju Turske navelo vladu u Ankari da uskrati gostoprimstvo američkim snagama u toj državi, posebno vazduhoplovnoj bazi Indžirlik, ključnoj tački za snabdevanje oko 168.000 vojnika SAD rasporedjenih u Iraku.
"Prilično smo jasno rekli Turskoj da slanje trupa u Irak nije u njihovom najboljem interesu", rekao je američki predsednik.
Tokom poslednje dve sedmice, u sukobima turskih snaga bezbednosti I kurdskih pobunjenika poginulo je 38 osoba, a Turci su, u medjuvremenu, u najmanje dva navrata bombardovali položaje koje drže gerilci iz Radničke partije Kurdistana.
(Tanjug)
Prijem 
