Prvi štampani priručnik u cilju prevencije narkomanije u Srb

Prvi štampani priručnik u cilju prevencije narkomanije u Srbiji

Proverite da li se vaše dete drogira

Iako niko ne zna pravi broj narkomana u Srbiji, odavno je jasno da je droga uzela maha u našoj zemlji i to, pre svega, među najmlađima. Prvi džoint se pali sa 12 godina, dok već u 15. godini ekstazi postaje sastavni deo zabave na svakoj žurci. Kasnije, kako postaju sve radoznaliji, u njihove živote ulaze još opasniji narkotici, kao što su kokain i heroin.

Upravo zbog toga, dr Jelena Ristić iz Leskovca odlučila je da objavi prvi štampani priručnik u Srbiji koji treba da posluži roditeljima da na vreme otkriju da li je njihovo dete krenulo na put bez povratka.

- Cilj ovog vodiča je da pokaže roditeljima kako da prate svoje dete i kako da eventualno uoče prve simptome da je počelo da se drogira. Takođe, namera mi je bila da upoznam roditelje sa stvarnim činjenicama o drogama i njihovim štetnim dejstvima - kaže dr Jelena Ristić, lekarka opšte prakse koja već dugo godina radi sa narkomanima na Odeljenju bolesti zavisnosti u leskovačkoj bolnici, odakle je i potekao „Vodič za roditelje“.

Kako ona kaže, prvi kontakt sa drogom, najčešće marihuanom, mladi imaju već u osnovnoj školi, a roditeljima nije teško da uoče promene u ponašanju deteta ukoliko obrate pažnju.

Loše ocene, izostajanje sa časova, česte promene društva, dugo telefoniranje, svadljivost sa ukućanima i izražena potreba za povećanom sumom džeparca prvi su simptomi da je dete počelo da koristi neki narkotik, a obično je to marihuana.

- U tom periodu roditelji i njihova pažnja najpotrebniji su detetu. Razgovor i približavanje mogu da daju pozitivan efekat, ali se mora raditi zajedno sa profesorima i školskim psihologom. Ukoliko nema rezultata, neophodno je obratiti se nadležnoj zdravstvenoj ustanovi. U tom, ali i ostalim procesima lečenja detetu je potrebno uliti samopouzdanje i samopoštovanje - kaže dr Ristić.

Međutim, to ne ide uvek glatko jer, kako ona objašnjava, dete pruža otpor, negira da uzima opijate i zato roditelji moraju da pokažu veliko strpljenje.

- Ali, nemojte u startu sumnjičiti dete, morate da budete sigurni da uzima drogu - upozorava dr Ristić.

Druga faza zavisnosti od opijata je duvanje lepka, uzimanje medikamenata „trodona“ i „bensedina“ u kombinaciji sa akloholom, ali i ekstazija, koji može da izazove smrtne posledice zbog dehidracije, budući da on neutrališe potrebu za uzimanjem vode.

- U principu, psihoterapija može da reši problem i odvikne mlade ljude od marihuane, mada je sve to subjektivno, jer kod nekih pacijenata preovladavaju poremećaji ličnosti, što u suštini jeste osnovna bolest - kaže sagovornik „Blica“.

Kod pacijenata koji su prešli na heroin, a to su uglavnom srednjoškolci, period odvikavanja se obavlja isključivo u specijalizovanim ustanovama, ali je i tu neophodna pomoć roditelja.

- Imamo uspešne apstinente. Jedan mladić već 11 meseci ne koristi drogu. Otvorio je radionicu i uspešno radi. Sličan je primer sa mladim bračnim parom iz obližnje varoši. Oboje su nekoliko godina bili „na igli“. Apstiniraju više od 10 meseci i žele da se uključe u borbu protiv narkomanije. Međutim, imamo i obrnute slučajeve. Pomažući svom sinu da se odvikne od droge, jedna majka je probala heroin i navukla se. Lečili smo ih odvojeno, ali su se ovih dana ponovo obratili za pomoć - navodi primere dr Jelena Ristić.

Na Odeljenju bolesti zavisnosti lekari se sreću i sa neargumentovanim tvrdnjama roditelja da im se dete drogira. Ristićeva u knjizi jednostavno napisanoj smatra da roditelj treba najpre da postave sebi nekoliko pitanja kako bi spoznali sebe i svoje dete.

Poznajete li njegove školske i ostale prijatelje, mesta na koja ide u slobodno vreme? Znate li kako provodi vreme van škole, pratite li redovno detetov napredak u školi, ocene i druge aktivnosti vezane za školu? Poznajte li muziku, filmove i literaturu koju vaše dete voli? Da li vam se vaše dete poverava i usvaja li vaš stav po pitanjima svojih dilema, da li vam je poznat njegov stav o konzumiranju duvana, alkohola i droge i da li bi vam ono priznalo da je probalo sve to? Jeste li sigurni da bi vaše dete potražilo od vas savet i pomoć ako ima problema? Znate li kako vaše dete troši džeparac?

Ovo su samo neka od pitanja koja svaki roditelj treba sebi da postavi, smatra dr Ristić i, ako je oko 80 odsto odgovora potvrdno, može reći da poznaje svoje dete i može sa sigurnošću da prati njegov razvoj.

Milica Ivanović

Izvor: Blic

Najviše se koriste jeftine droge
U MUP-u tvrde da su najveći problem, kada je u pitanju narkomanija kod dece, upravo neupućeni roditelji.

- U redu je štampati brošure i upoznavati roditelje. Pitanje je koliko su roditelji spremni da se suoče sa problemom. Većina njih nije spremna i problem prebacuje na školu, policiju, društvo svog deteta - kaže sagovornik „Blica“ iz MUP Srbije. Kako on kaže, već osmaci zloupotrebljavaju marihuanu, ekstazi i amfetamine (spid). One „teže“ droge, kao što je heroin, dolaze posle nekoliko godina.

- Marihuana je najzastupljenija. Uzgaja se i ovde. A nije ni skupa. Zbog svega toga lako je dostupna deci. A na žurkama ima i ekstazija i spida, koji takođe nisu skupi - kaže naš sagovornik.

Izvor: Blic

Udišu sve: lepak, sprejove, plin....
U inhalirajuća sredstva dr Jelena Ristić ubraja industrijske proizvode, kao što su lepkovi, boje i organski rastvarači i razređivači - aceton, benzin, hloroform, različiti aerosoli (sprejovi, lakovi za kosu ili raspršivači za prostorije). Konzumiraju se takođe plinovi za kućnu upotrebu. Njima su najsklonija deca i vrlo mladi ljudi jer su im nadohvat ruke, a posledice nisu bezazlene.

Između ostalog, Ristićeva navodi da prilikom naglog udisaja tih supstanci može da nastupi smrt. A nasilno ponašanje, agresija, poremećaj stanja i gubitka svesti i pamćenja, glavobolja, krvarenje iz nosa, oštećenje mozga su jedne od mnoštva posledica konzumiranja tih inhalirajućih sredstava.

Deset odsto građana probalo drogu
Anketa „Stratedžik marketinga“, urađena u junu 2006. godine po upitniku Evropskog centra za praćenje zloupotrebe narkotika, ukazuje da je situacija više nego zabrinjavajuća. Naime, 10,9 odsto građana Srbije izjavilo da je probalo neku od droga, a 3,7 odsto izjavilo je da je koristilo drogu u poslednjih godinu dana. Čak 99 odsto njih izjasnilo se da je koristilo marihuanu. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 10.690 ispitanika starih od 15 do 59 godina iz cele Srbije, plus 2.024 ispitanika od 20 do 40 godina sa teritorije Beograda, Novog Sada i Niša.

A. Ž. A.

Izvor: Blic

SIMPTOMI KOJI TREBA DA OZNAČE UZBUNU
EKSTAZI
Amfetamini, a posebno ekstazi su jako popularani. Ekstazi stvara jak osećaj zadovoljstva, empatije i bliskosti sa drugima. To su šarane tabletice na kojima je obično urezan neki znak. Doza počinje da deluje 20 do 40 minuta. Osoba pod dejstvom ekstazija oseća povišeno raspoloženje, ima osećaj snage, bezbrižna je i spokojna, a prema drugima oseća posebnu naklonost i prijateljstvo. Međutim, nakon duže upotrebe dolazi do oštećenja mozga, mentalnih oboljenja i psiholoških problema, kao što su konfuzija, depresija, problemi sa spavanjem, izrazita potreba za drogom, paranoja pa i psihotične epizode koje se mogu javiti i nekoliko nedelja nakon uzimanja droge. Pored navedenih simptoma, Ristićeva kaže da postoje i drugi znakovi po kojima roditelji mogu da utvrde da njihovo dete upotrebljava baš tu vrstu droga.

- To su, na primer, ubrzano disanje i rad srca, povišen krvni pritisak, zatim pojačano znojenje, dehridacija, visoka telesna temperatura, mučnina, nedostatak koordinacije, gubitak apetita, zapaljenje jetre i bubrega, problemi sa spavanjem, grčevi lica...

HEROIN
One koji ušmrkavaju heroin nije teško prepoznati. Njihove zenice su veoma sužene, atrofirana im je nosna duplja, češu se jer ih telo stalno svrbi. Jako su smireni i opušteni, odnosno umrtvljeni i odsutni. Gube apetit i kilažu. Zbog sve veće potrebe za drogom u telu, ubrzo krenu sa introvenskim ušpricavanjem.

- Posle nekoliko meseci prinuđeni su da se za pomoć obrate nama. Dolaze sa oštećenom jetrom i sa mnoštvom drugih zdravstvenih problema, najčešće sa hepatitisom C - priča Ristićeva

MARIHUANA
Konzumiranje ove supstance može se primetiti i po tome što su detetove zenice proširene. Bude se teško i mamurni su kao posle konzumiranja alkohola, s tim što se ne oseća zadah od pića. Imaju izraženu potrebu sa slatkišima i povećan apetit.Kod marihuane se ne javlja toliko fizička, koliko psihička zavisnost.

- Kad vam se dete uveče vrati kući, poljubite mu ruku. Ako na prstima osetite miris origana, budite sigurni da je bilo u kontaktu sa marihuanom - kaže dr Ristić.

KOKAIN
Kokain je jedna od najstarijih droga.

- Osobe koje koriste kokain osećaju euforiju, energičnost, pričljivi su i promenjena im je percepcija, nemirni su, razdražljivi i zabrinuti. Njihovo ponašanje je bizarno, nestaloženo i nasilno. Kod njih je smanjena potreba za hranom i spavanjem, imaju vrtoglavice, grčeve mišića ili paranoju. Krvni sudovi su suženi, ubrzano im radi srce, osećaju bol u grudima i stalno im preti opasnost od prestanka disanja, srčanih i moždanih udara i koma - navodi Ristićeva.

Izvor: Blic

Udvostručen broj heroinskih ovisnika u Osijeku

Drago HEDL

Broj heroinskih ovisnika koji se u prošloj godini udvostručio, te prava poplava narkotika na osječkim ulicama, ali i činjenica da su se u samo prva dva mjeseca ove godine Centru za prevenciju ovisnosti Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo prijavila 22 nova ovisnika, od kojih je polovina na teškim drogama, upalila su sva alarmna zvona. Što je uzrok tome i kako se protiv droge bore u Osijeku?
Drogu je moguće naći na svakom koraku, jeftina je i dostupna i to je jedan od glavnih razloga dramatičnog povećanja broja ovisnika u Osijeku, kaže Tomislav Mišetić, voditelj Udruge za borbu protiv ovisnosti „Ne-ovisnost“:
„Mislim da je glavni razlog tog porasta, porast ponude droge. Samim tim, po zakonu tržišta, kada je ponuda droge velika, njena cijena pada. Droga je u današnje vrijeme dostupna na svakom koraku. Skoro da ispred školskih dvorišta stoje dileri i nude drogu mladim ljudima.“

Uz veliku ponudu, raširenosti droge među mladima pridonosi i olaki odnos prema prvoj konzumaciji, kaže doktorica Marija Kribl, voditeljica Centra za prevenciju ovisnosti Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo:

„Liberalni odnos mladih prema bilo kojim psiho-aktivnim tvarima povećava potrebu za drogama. Najvažniji su roditelji koji ne interveniraju na vrijeme, koji ne prepoznaju simptome toga i ne prepoznaju da se nešto sa njihovim djetetom događa.“

No, problem je i u obiteljima koje ne prepoznaju da su njihova djeca postali konzumenti narkotika, a kada to zapaze, dijete je već duboko zaglibilo u tu pošast, upozorava doktorica Marija Kribl:

„Mladi koji konzumiraju drogu dolaze u Centar nakon izrečene mjere obaveznog liječenja od Prekršajnog suda ili Državnog odvjetništva u dobi od 16 do 20 godine. Kada ih pitate za prvu konzumaciju, statistički, prosjek je tri godine ranije. Ako uzmete onoga od 16 godina, znači da je to dijete počelo konzumirati drogu sa 13 ili 14 godina. Tri godine su protekle a da roditelji nisu intervenirali.“

Kad je riječ o zloupotrebi droge, oči se običnu upiru na policiju, od koje se zahtijeva efikasnija borba protiv dilera. No, kaže, Tomislav Mišetić, voditelj Udruge za borbu protiv ovisnosti „Ne-ovisnost“, u Osijeku policija, kad je borba protiv narko-dilera u pitanju, dobro radi svoj posao:

„Problem je veliki, mada u Osijeku ponuda i nije tako velika jer u Osijeku policija izvanredno radi svoj posao. Mi u svakodnevnom kontaktu sa ovisnicima doznajemo za nove dilere, ali i ti dileri vrlo brzo završe iza rešetaka. Zaista, sve pohvale osječkoj policiji. Problem je u tome što svaki ovisnik nakon izvjesnog vremena postaje diler kako bi zadovoljio svoje potrebe, nabavlja drogu u Vinkovcima i potom je preprodaje.“

Brojka od 300 heroinskih ovisnika u osječko-baranjskoj županiji odnosi se samo na one koji su evidentirani, ali mnogo je više ovisnika koji još nisu ušli u statistike, upozorava doktorica Marija Kribl:

„Osječko-baranjska županija jeste na začelju Hrvatske, u smislu broja ovisnika, što je dobro. Mislim da je stvarna brojka oko tisuću heroinskih ovisnika na području naše županije.“

Doktorica Kribl, voditeljica Centra za prevenciju ovisnosti, smatra kako bi u borbi protiv droge trebalo puno više pažnje posvetiti edukaciji roditelja, kako bi na samom početku prepoznali ako se njihova djeca suoče s tom pošasti. Ona drži da valja preventivno raditi i s mladima, kako bi ih se upoznalo s vrijednostima zdravog načina života.

Ispovest Naomi Kembel

Pet godina u paklu droge

Tridesetšestogodišnja manekenka Naomi Kembel priznala je u intervjuu za britanski magazin GQ da se dvanaest godina bori sa zavisnošću od kokaina. Takođe, ona kaže da ne treba proganjati narkomane, već dilere droge.

- U 24. godini prvi put su mi ponudili kokain na jednom koncertu. Pod uticajem droge mislila sam da sam nepobediva, da mogu da osvojim svet. To je bila potpuna zabluda jer kada se probudite sledećeg jutra osećate se odvratno. Međutim, što više uzimate drogu, sve više vam treba i tako postajete zavisnik. Posle pet godina drogiranja, otišla sam na rehabilitaciju i od tada sam čista. Svakog dana, bez obzira na to u kojoj se zemlji nalazim, idem na sastanke „Anonimnih narkomana“, jer stare navike se lako vraćaju - izjavila je Naomi.

Takođe, manekenka tvrdi da poludi svaki put kada joj kažu da je korišćenje narkotika kažnjivo zakonom.

- Pa, hapsite dilere droge, a ne narkomane! Ljudi se drogiraju vekovima... danas svi to rade - oštroumno je zaključila Naomi.

Inače, Kembelova je rekla da je zabrinuta za svoju prijateljicu Kejt Mos koja je 2005. godine snimljena dok je šmrkala kokain.

- Kejt povređuje samu sebe i kada je to javno objavljeno, ona nema ni vremena ni prostora da pomogne sebi zato što svi gledaju u nju. To je veoma teška situacija - ispričala je Naomi.

POLEMIKA Zašto sve više mladih ima problema sa drogom?

Nikolina V, majka bivšeg zavisnika, o problemima sa drogom

Ili raspad ili lečenje

Prema nekim procenama, u Beogradu ima oko 50.000 registrovanih narkomana, a u celoj Srbiji ima oko 100.000 zavisnika. Stručnjaci smatraju da je od toga broja oko 60 odsto mladih među kojima je veliki broj srednjoškolaca, ali čak i osnovaca. Glas javnosti će, u nameri da otvorimo širu polemiku o ovom problemu, u više nastavaka objaviti ispovesti maloletnika koji su koristili drogu. Pozivamo sve zainteresovane da učestvuju u ovoj diskusiji putem imejla: komentar@glas-javnosti.co.yu
Posledice narkomanije su teške, ali kao majka bivšeg zavisnika smatram da su porodične posledice najteže. Osim što remete ličnost i odnose između roditelja, ostavljaju i dubok trag na razvoj dece, tako da se prenosi neka, takoreći "psihička infekcija" i na naredne generacije.

Svaka porodica u kojoj jedan od članova ima problema sa drogom sigurno da ima i probleme u komunikaciji, emocionalnim odnosima, poremećenim porodičnim ulogama, finansijskim problemima... Sasvim sam sigurna u to, jer, pored toga što je moj sin imao problema sa drogom, imale su i moje dve rođene sestre sa svojom decom. A porodice su nam bile kao preslikane.

Nestabilnost nam je bila glavna odlika. Odnosi su oscilirali od ljubavi, preko mržnje do potpune nezainteresovanosti. To je uglavnom zavisilo od toga da li moj sin uzima drogu ili apstinira. Kada se drogirao, stalno se umiljavao i bio voljan za razgovor. Čim bi prestao, bivao je jako nervozan i sposoban da učini svašta. Moj muž se potpuno povukao kada je nastao ovaj problem, tako da sam ja u porodici prolazila kroz više uloga istovremeno. Da ne kažem da sam svojoj deci bila i otac i majka i prijatelj. Kada se moj sin počeo drogirati, svi u porodici smo napravili veliku grešku.

Počeli smo toliko da se prilagođavamo toj nepovoljnoj situaciji, uspostavljajući tako jednu bolesnu ravnotežu, i sve veću disfunkcionalnost. Ta neka neverovatna težnja da, uz sve veće probleme u funkcionisanju, stalno dovodimo situaciju u stanje neke prividne ravnoteže predstavljala je suštinu shvatanja narkomanije u porodici. Ovo je jako bitno da se zna jer, iako svaka porodica ima neku specifičnost, ipak svi tokom bolesti i lečenja imaju sličan razvojni put. To znači da se članovi porodice na sličan način ponašaju, reaguju, primenjuju slične taktike i manipulacije.

Ono što je bilo osnovno i prvo kod nas na početku našeg problema sa sinom bilo je zajedničko negiranje u porodici da problem postoji. Sin je svesno negirao, mi nesvesno. Kako smo počeli da primenjujemo taj sistem, tako je komunikacija postala sve oskudnija. Jednostavno, sednemo da razgovaramo, započnemo neku temu i posle nekoliko minuta mi smo već krenuli da pričamo o nekoj trećoj stvari.

POTPUNA DISKRECIJA

Savetovalište centra za prevenciju narkomanije radi pod pokroviteljstvom gradske opštine Zvezdara i nalazi se u Ustaničkoj 189. Za dolazak nisu potrebna nikakva dokumenta ni zdravstvena knjižica, a diskrecija je potpuna. Svi zainteresovani za savet ili pomoć mogu se obratiti lično svakog ponedeljka, srede i petka, od 17 do 20 časova, ili na broj telefona 011/3475 - 657.

A naš sin je to sve vešto koristio. Čak je često radio na tome da se međusobno posvađamo kako bi imao razlog da nas ubeđuje da smo nesposobni i da ga stalno napadamo i kinjimo. Uvek je sebe predstavljao kao žrtveno jagnje. Posle više od dve godine, bukvalno sam kapitulirala pred ovom iscrpljujućom borbom. Bile su moguće samo dve solucije, ili da se celokupna porodica raspadne, ili da počnomo sa lečenjem.

Naravno, kad kažem pristupimo lečenju mislim na sve članove porodice, jer smo očigledno velikim delom i mi bili krivi što je naš sin imao problema sa drogom. Pokušavali smo, svako na svoj način, da mu pomognemo, ali očigledno su to sve bila pogrešna rešenja. Kada smo pristupili lečenju, shvatila sam koliko smo loša porodica.

Svi u životu imaju krizne momente, a porodica, što je funkcionalnija, lakše i bez većih posledica rešava problem. Da je moja porodica bila disfunkcionalna svedoči činjenica da su i manje krize i problemi dovodili do kompletne blokade našeg funkcionisanja. I desilo se da smo, braneći se od raspada, proizveli bolest kod jednog člana porodice. Naravno, obično je to najslabiji i najosetljiviji član.

Paradoksalna je činjenica da je bolest bila faktor koji nas je zadržao na okupu, u nekakvoj bolesnoj ravnoteži. Sada možete da zamislite šta smo sve morali da promenimo u našim međusobnim odnosima da bismo se vratili na normalan put. Ja sam, kao prvo, tražila svoje greške, koje sam pravila godinama.

Svi smo morali celokupno da naučimo nove oblike ponašanja i komunikacije. Uopšte nije bilo lako. Problem je bio u tome što smo kolektivno imali strah od novog u životu. Ali, u svakom slučaju - vredelo je. Svako od nas ponaosob radio je na sebi, ispitivao svoj raniji udeo u razvoju bolesti. Jako je važno pomenuti da smo prestali da kritikujemo jedni druge. Što bi rekli, stavili smo sve loše stvari u kofer, bacili daleko i okrenuli se sutrašnjim danima.

Ne mogu da kažem da nam danas sve ide lako ali, borimo se, i istrajni smo. Svaki put kada pobedimo neki problem, mi se radujemo kao mala deca. Uživamo u sitnicama, uživamo jedni u drugima. Možda će ovo zvučati kao ispričana priča ali, porodica je jedna i jedina.

Moramo negovati međusobne odnose. Slušam druge roditelje kako govore da je država kriva za propast mladih. I jednim delom se slažem sa tom konstatacijom, ali porodica je stub države. Ako mi, kao roditelji, budemo jaki i naučimo našu decu da se bore za bolje sutra, neće moći nijedna država to da uništi. Zašto da patimo danas, pa sutra da se kajemo što nismo barem probali da učinimo život boljim.

Ivan Lukić

Izvor: Glas Javnosti

„Srbija centar šverca droge”
6. mart 2007.

Srbija je centralna tranzitna tačka na balkanskom putu krijumčarenja narkotika, navodi Stejt department. „Zbog poroznih granica i široko rasprostranjene korupcije, borba protiv šverca droge biće dug proces”, ocenjuje se u izveštaju američkog Stejt departmenta o kontroli narkotika. Navodi se da organizovane kriminalne grupe koriste Srbiju za prebacivanje heroina, kokaina, marihuane i sintetičkih droga, a mali deo te droge, uglavnom heroina, ostaje u Srbiji „za domaću upotrebu”. U redovnom, godišnjem izveštaju, objavljenom na sajtu Stejt departmenta, navodi se da je, prema podacima MUP-a Srbije, Sandžak najproblematičnije područje, zbog geografskog položaja, odnosno blizine granica sa Crnom Gorom i Kosovom. U izveštaju objavljenom 1. marta naglašava se i da sposobnost organizovanih kriminalnih grupa da iskoriste porozne granice i slabu infrastrukturu preti političkoj stabilnosti i ekonomskom razvoju zemlje.
Korupcija je u Srbiji raširena i prisutna u čitavoj pravnoj infrastrukturi u zemlji. Srpska vlada pokušava da se obračuna sa tom pojavom, ali ju je zbog široke prihvaćenosti u društvu, često teško identifikovati, dodaje se.

Srbija, kako se konstatuje, razvija i sprovodi nove zakone i inicijative, među kojima je i Nacionalna strategija za borbu protiv droge, ali zbog slabe pravne infrastrukture i široko rasprostranjene korupcije, borba protiv narkotika biće dug proces.

Stejt department u izveštaju, takođe, navodi da nema izveštaja o umešanosti predstavnika vlasti u proizvodnju, distribuciju ili šverc narkotika, niti da država svojom politikom to podstiče.

Dodaje se, da će SAD nastaviti da sarađuju sa Srbijom kako bi se unapredilo pravosuđe i sprovođenje zakona za borbu protiv droge i organizovanog kriminala.

SAD se nadaju da će tokom naredne godine biti ostvaren dalji napredak u razvoju pravosudnog sistema i naporima za borbu protiv organizovanog kriminala i narkotika.

To podrazumeva veće zaplene droge, pokušaje procesuiranja korupcije na višim nivoima i napore da se smanji potražnja za drogom na domaćem tržištu, zaključuje se u delu izveštaja o kontroli narkotika koji se odnosi na Srbiju.

ZAPLENJENO PET KILOGRAMA HEROINA U KRAGUJEVCU

Policija je u Kragujevcu zaplenila pet kilograma i 195 grama heroina.

To je najveća tamošnja zaplena te vrste droge. Droga je nađena u oduzetom automobilu čiji je vlasnik Nurko N. iz mesta Delimeđe u opštini Tutin. Vozilo je zbog falsifikovanih isprava oduzeto 27. februara i parkirano u krugu „Tenkodroma”, a policija je otkrila drogu tek 3. marta, kada je drugo lice, B. T, pokušalo da se približi autu.

B. T. je ušao kroz otvor koji je načinio na žičanoj ogradi „Tenkodroma”, ali su ga primetili policajci i uhvatili dok je pokušavao da pobegne sa rancem u koji je nameravao da upakuje heroin.

Policija je zatekla B.T. pored oduzetog vozila što je izazvalo sumnju, te je automobil pregledan i rastavljen. Droga je bila sakrivena iza branika, upakovana u deset paketa.

Policija traga za Nurkom N, a B.T. je u pritvoru.

MAKEDONIJA: ZAPLENJENO 10 KILOGRAMA HEROINA

Makedonska policija pronašla je 10 kilograma heroina u vozilu bez registarskih tablica.

Heroin je pronađen u skopskom naselju Karpoš. Automobil sa drogom, koja na tržištu narkotika vredi oko pola miliona evra, tri dana je stajao na parkiralištu pod prismotrom policije, koja je čekala da otkrije ko će preuzeti drogu.

Portparol MUP-a Ivo Kotevski izjavio je da policija ima indicije o tome ko stoji iza ovog šverca. Dodao je da droga, koju je policija zaplenila, najverovatnije potiče iz Turske i da je bila namenjena zapadnom tržištu.

Vozilo koje nije imalo registarske tablice potiče iz Švajcarske, podaci su policije. (Beta)

U 12 od 25 beogradskih škola nađeni tragovi droga
Heroin i kokain u srednjim školama



U nasumičnom testiranju srednjih škola u potrazi za narkoticima, njih 12 je palo na testu. Istraživanje, sprovedeno u četiri gimnazije i 21 stručnoj srednjoj školi u Beogradu, pokazalo je da su učenici iz 48 odsto škola bili u kontaktu sa svim drogama koje se mogu naći na tržištu: marihuanom, heroinom, kokainom, amfetaminima, ekstazijem...

Podaci, iako alarmantni, bili bi još gori da direktori pojedinih škola nisu naredili da se sve prostorije temeljno očiste pre dolaska stručnjaka Zavoda za bolesti zavisnosti.

U istraživanju su gimnazije prošle najbolje jer u njima nije otkriveno prisustvo psihoaktivnih supstanci, dok je situacija bila najgora u školama koje se nalaze u strogom centru grada.

U okviru projekta „Beograd - škola bez droge“ stručnjaci iz Zavoda za bolesti zavisnosti obišli su četiri prigradske i 21 gradsku srednju školu i uzeli briseve sa školskih klupa, stolica, kvaka, slavina i iz svlačionica. Na osnovu toga, u 12 škola pronađeni su narkotici. Najugroženiji su učenici stručnih škola jer je kod 57 odsto ispitanih uočeno prisustvo neke od psihoaktivnih supstanci. Međutim, pitanje je da li i ti podaci stvaraju pravu sliku o upotrebi droga jer su analize u školama rađene u samo dve ili tri učionice.

- Zato ne možemo da tvrdimo da droge nema u onim školama u kojima nismo pronašli tragove. To samo znači da je u tim školama manje učenika koristi. Ciljna grupa našeg istraživanja bili su učenici drugog razreda srednje škole, pa smo njih i anketirali. Anketa koju smo napravili govori da i u školama u kojima nismo pronašli drogu đaci imaju dodira sa narkoticima - rekla je juče Jasna Daragan-Saveljić, direktor Zavoda za bolesti zavisnosti prilikom predstavljanja rezultata istraživanja.

Prema njenim rečima, pokazalo se da su učenici najčešće dolazili u kontakt sa marihuanom, koja je detektovana u 60 odsto slučajeva, a zatim sa amfitaminima (spid) u 28 odsto slučajeva. Na trećem mestu su opijati, među kojima je najzastupljeniji heroin sa 13,3 odsto i ekstazi u 6,6 odsto slučajeva.

Istraživanje je trajalo od 20. novembra do 20. decembra 2006. godine. Pored ankete i uzimanja uzoraka, psiholozi i defektolozi držali su predavanja. Međutim, učenici su za ovaj vid edukacije pokazali slabo interesovanje.

- Dosadno nam je više da slušamo koliko je droga štetna. Ne vidim šta bi na predavanju mogli novo da mi kažu, zato i ne idem ako nije obavezno. Mislim da su predavanja potrebnija profesorima, roditeljima i osnovcima nego nama. Ipak, zanimljivo mi je ovo što rade. Podseća me na onu seriju o forenzičarima - rekla je za „Blic“ na početku istraživanja Nevena, učenica jedne od škola u kojoj su rađene analize.

Međutim, nisu samo đaci bili zatvoreni za saradnju. Naime, pojedini direktori su čak naredili i detaljno čišćenje učionica pre dolaska stručnjaka sa Zavoda za bolesti zavisnosti.

- Rezultati su alarmantni, ali bojim se da bi bili još gori da su svi direktori bili otvoreni za saradnju. Plašili su se da će njihova škola posle biti etiketirana. Zbog poražavajućih rezultata istraživanje će do kraja školske godine biti sprovedeno u svim srednjim školama, a obuhvatićemo i sedmi i osmi razred osnovnih škola. Posle toga znaćemo šta nam je činiti - kazao je Vladan Šubarević, član Gradskog veća Beograda.

- Ovo sam gledao samo u američkim serijama. Nisam ni znao da tako nešto može da se sprovede i kod nas. Učenici se neće iznenaditi rezultatima, ali svi ostali verovatno hoće. Ne koristim drogu, ali ako bih hteo, znam gde bih mogao da je nađem i koliko košta. Uglavnom se na žurkama duva, a nekad i pre časova fizičkog - kaže Petar, učenik trećeg razreda srednje stručne škole.

Iako je istraživanje sprovedeno samo u beogradskim školama, zvona za uzbunu bi trebalo da se oglase u čitavoj Srbiji jer situacija u školama u unutrašnjosti verovatno nije mnogo drugačija. Prema nezvaničnim procenama, kroz našu zemlju godišnje prođe preko dve tone droge.

Nedavno su Crvenka i Sivac, dva komšijska mesta u opštini Kula, izašla na glas kao narkodilerski centri i u odnosu na desetak hiljada stanovnika nezvanično su rekorderi po broju narkomana u Srbiji. Tamo je cena džointa 100 dinara, dok se crta heroina i kokaina može nabaviti za 200 do 300 dinara.

J. Ilić

Izvor: Blic

Šta rade u slobodno vreme
11-14 odsto mladih se bavi sportom u slobodno vreme
11 odsto u slobodno vreme čita knjigu
77 odsto mladih slobodno vreme provodi izlazeći sa drugovima, igrajući igrice, gledajući TV ili lenčareći

Najmlađi narkoman star devet godina
Na početku istraživanja u Skupštini grada Beograda su izneti alarmantni podaci o porastu broja narkomana među mladima. Tada je saopšteno da je najmlađi registrovani zavisnik u našoj zemlji devetogodišnjak, koji se lečio u Zavodu za bolesti zavisnosti od heroina.

Prvi džoint sa 14 godina
Rezultati anketa sprovedenih okviru projekta „Beograd - škola bez droge“ pokazali su da mladi u dodir sa marihuanom dolaze već sa 14 godina.

45 odsto mladih je kao najveći problem navelo narkomaniju i alkoholizam
71 odsto mladih se oseća usamljeno
60 odsto njih je alkohol probalo od 8. do 18. godine života
20 odsto mladih je bar jednom bilo pijano
78 odsto poznaje nekog ko konzumira drogu

Šta najviše koriste
Marihuana - 60 odsto
Amfetamini (spid) - 28 odsto
Heroin - 13,3 odsto
Ekstazi - 6,6 odsto

Izvor: Blic

Deca se odaju drogi zbog problema u porodici i školi

Heroin sam uzeo sa devet godina

Autor: Nataša Korlat | 09.03.2007 - 14:34

Sa osam godina prvi put je probao marihuanu, a sa devet heroin. U petnaestoj je svakodnevno uzimao ekstazi. Umesto hrane dnevno je gutao i po šest tableta. Upadao je u kuće i krao televizore i kompjutere. U šesnaestoj je prvi put smešten u Psihijatrijsku bolnicu „Laza Lazarević“, a kada je postao punoletan završio je u zatvoru zbog oružanog napada. Pre nekoliko meseci počeo je da se bode u venu. Ovo je, ukratko prepričan, život dvadesetdvogodišnjeg M.P. iz Šapca, koji je odlučio da izađe iz pakla droge.
Kao dete razvedenih roditelja, M.P. pokušao je da pronađe izlaz iz haosa u kojem se našao. Tada nije bio svestan šta se zapravo dešava sa njegovom porodicom i nikome nije pričao o svojim problemima. Ventil je u prvo vreme nalazio u marihuani.
- Svakodnevno sam duvao sa komšijom, koji mi jednom ponudio da probam kokain. Napravio je dve crte za mene i njega. Nije mi bilo dobro i povraćao sam. Kasnije sam saznao da mi je dao heroin. Posle sam počeo da prodajem ekstazi, ali sam ga više konzumirao, nego prodavao. Upadali smo u kuće, krali tehniku i prodavali je - priča M.P, koji je u to vreme imao 11 godina.
U kući je tek pravio haos. Lupao je i razbijao. Roditelji su na sve načine pokušavali da ga urazume, ali ništa nije pomoglo.
- Nisu tražili ničiju pomoć. Valjda ih je bilo sramota. Ja sam postajao sve agresivniji. Kupio sam i pištolj - kaže M.P, koji je završio samo osnovnu školu. Uspeo je da upiše srednju elektrotehničku, ali je već u prvoj godini bio izbačen jer je ciglom nekoliko puta udario u glavu jednog učenika. Potom je upisao hemijsku školu, ali je ubrzo i nju napustio.
- Probudio sam se jednog jutra u prostoriji sa rešetkama na prozoru i dvokrilnim vratima. Nisam znao gde se nalazim i šta se desilo. Kasnije sam saznao da se nalazim na psihijatrijskom odeljenju. Otac mi je nešto sipao u mleko, što me je uspavalo. Nisam se dugo zadržao. Iščupao sam dvokrilna vrata i pobegao. Ipak, otac je poveo drugara od 120 kilograma, koji me je silom uvukao u kola i odveli su me u „Lazu“ u Beograd - priča mladić iz Šapca. Tada je imao samo 16 godina.
Kada je došao sebi M.P. je izašao i počeo da živi sa majkom. Neko vreme se nije drogirao.
- Iako sam mrzeo heroin, nagovorili su me prijatelji da ga ponovo uzmem. Jednom sam napao jednog dečka nožem jer smo se pre toga nešto zakačili. Napao sam i policajca. Uskoro sam završio u pritvoru. Odležao sam dva i po meseca i moram još pet. Izašao sam i redovno koristio heroin. Počeo sam da se bodem - priča sagovornik „Blica“, koga je tada ostavila devojka, a njegovi roditelji, koji su bili u svađi skoro 11 godina, ponovo su se pomirili. Shvatio je da ovako više ne može i odlučio je da potraži pomoć.
- Pre nedelju dana otišao sam u jednu bolnicu. Želim da prestanem da se drogiram. Želim da završim srednju školu. Vratiću se u Šabac i početi da radim. Nadam se da ću biti dovoljno jak da sve to izdržim - završava svoju ispovest M.P.
Njegova priča, međutim, nije jedinstvena.
Kroz Zavod za bolesti zavisnosti u Paunovoj ulici, u kome se isključivo leče deca od 12 do 18 godina, dnevno prođu 23 pacijenta. Deca počinju da koriste narkotike najčešće zbog problema u porodici ili školi. U početku koriste alkohol ili cigarete, ali veoma brzo, misleći da tako rešavaju problem koji imaju, prelaze na marihuanu, ekstazi ili spid.
Put do izlečenja je dug i traje najmanje godinu i po dana, a odvija se u više faza.
Iako roditelji primećuju promenu kod deteta, najčešće je prvo pripisuju njegovim godinama i vremenu u kome živi. Međutim, vrlo brzo korisnik narkotika napravi neko krivično delo, pa ga sudija šalje u Zavod za bolesti zavisnosti. Često decu dovedu i roditelji kada njihovo ponašanje postane nepodnošljivo.
- U prvoj intenzivnoj fazi lečenja pokušavamo da definišemo problem. Ovde roditelji vrlo često odbijaju da preuzmu odgovornost i tvrde da je samo njihovo dete pogrešilo. Međutim, kroz terapiju se vremenom dolazi do suštine problema: ko je gde pogrešio i kako to promeniti. Cela porodica mora da planira kako će provesti dan i tog plana mora da se drži i kod kuće - objašnjava doktor socijalne psihoterapije Vojislav Majkić.
U ovoj fazi pacijenti polažu ispit o psihoaktivnim supstancama, a zatim prave rezime onoga što se dešavalo pre dolaska na lečenje, kako se sada osećaju i šta će u budućnosti da rade. U tom delu svaki član porodice mora na sebe da preuzme jedan deo odgovornosti. U drugoj fazi deca zavisnici se uključuju u prirodnu sredinu, ali su dužna da dolaze u Zavod još godinu ili godinu i po dana.
- Najbitnija je saradnja škole i socijalnih ustanova jer se u školama detektuje problem. Tamo se uočavaju prvi simptomi, a to su izostanci i slabe ocene. Međutim, škole danas nemaju vaspitnu funkciju i nastavnici samo održe predavanja i ništa ih više ne interesuje. Takođe, kada dete već ode na lečenje, škole znaju i da se protive jer je pacijent primoran da odsustvuje sa nastave - kaže dr Majkić.
Kada pacijenti završe terapiju, dobijaju saradnika koji mora biti testiran. Detetu nisu dozvoljeni izlasci u kafiće i klubove, kao i odlasci na bilo koja mesta na kojima postoji mogućnost da dođe u kontakt sa drogom.
Zloupotreba psihoaktivnih supstanci zavisi i od dostupnosti, a u Srbiji, posebno u Beogradu, one su veoma rasprostranjene i jeftine. Dr Majkić kaže da najbolja prevencija zahteva ozbiljnu saradnju države, sudstva, škole i socijalnih ustanova.
- Nisu problem zakoni, već njihova primena. I danas se na kioscima prodaje alkohol i cigarete maloletnim licima, ali i izlasci omladine. U Americi oko 23 časa deca mogu da budu na ulici samo u pratnji punoletne osobe - priča Majkić.

Izvor: Blic

U Srbiji ima sve više mladih narkomana, upozoravaju zvaničnici

Svi zabrinuti zbog droge, malo ko nešto preduzima

Pretpostavlja se da u zemlji ima između 30.000 i 100.000 registrovanih narkomana, a od njih je čak 70 odsto zavisno od opijata


BEOGRAD - Kada se spomene problem narkomanije svi su zabrinuti, ali malo ko radi nešto da bi taj problem rešio, rekla je Nevena Karanović, pomoćnik ministra rada, na tribini održanoj povodom 26. juna, Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja narkotika.
- U Srbiji ne postoji tačan registar narkomana. Postoje pretpostavke da u zemlji ima između 30.000 i 100.000 registrovanih narkomana i da je od njih čak 70 odsto zavisno od opijata - kaže ona.
Prema njenim rečima, poslednjih godina je poboljšana prevencija HIV-a koja je do sada povezivana sa narkomanijom, ali se broj zavisnika inficiranih hepatitisom Ce povećao.
- Ono što zabrinjava jeste da se sve mlađi pacijenti prijavljuju kao zavisnici od narkotika. Tokom 2004. godine formirana je Komisija za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i ona je radila na pisanju predloga strategije za borbu protiv narkomanije u Srbiji za period od 2008. do 2012. godine. Taj predlog je završen i spreman za usvajanje, a planiran je akcioni plan za 2008. godinu - kaže Karanovićeva.
Ona dodaje da i strategija i akcioni plan nisu dovoljni da se problem narkomanije reši, već da je potrebno da se mnogi uključe u rešavanje ovog problema.
- Neophodno je bolje informisati građane o problemu zavisnosti od narkotika, kao i razviti etički i profesionalni odgovor na ovaj problem - naglasila je Karanovićeva.
Jasmina Zabii, član nevladine organizacije "Kula", kaže da je Nacionalna mreža nevladinih organizacija nastala tačno pre godinu dana kako bi se bavila rešavanjem problema narkomanije u zemlji.
- Potrebno je što hitnije usvojiti nacionalnu strategiju za borbu protiv narkomanije zato što je situacija u zemlji alarmantna. Promenjena je granica i sve mlađe osobe počinju da koriste drogu. Takođe, više se ne zloupotrebljavaju samo opijati već i mnoge sintetičke droge, a njihovu upotrebu je lakše sakriti od okoline. Zbog toga ovaj problem postaje sve gori i teži. Zato je neophodno napraviti razne programe resocijalizacija narkomana, kao i programe kojima bismo edukovali mlade i sprečili njihov prvi kontakt sa narkoticima - kaže ona.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja narkotika, danas od 11 do 14 sati biće postavljen štand u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, gde će se deliti propagandni materijal prvenstveno namenjen roditeljima. U istom terminu biće organizovano i besplatno savetovalište za roditelje u Studentskom kulturnom centru, gde će biti deljeni testovi za detekciju na prisustvo droge u prostoru i priručnik za roditelje. Tokom sledeće nedelje u Zavodu za bolesti zavisnosti svi zainteresovani će moći da obave besplatno testiranje na drogu.

Kokain u trudnoći trajno smanjuje verbalne sposobnosti dece


Deca čije su majke tokom trudnoće konzumirale kokain pokazuju ispodprosečne verbalne sposobnosti u ranom razvoju, a ni kasnije na tom planu ne dostižu svoje vršnjake, pokazuje studija obavljena na Univerzitetu u Klivlendu. Studijom je od rođenja do šeste godine praćeno 400 dece i ustanovljeno je da ona, čije su majke u trudnoći uzimale kokain, pokazuju trajno slabije verbalne spodsobnolsti, čak i pošto se uzmu u obzir faktori kao što su fond rečnika majke i porodični prihod, izveštava Rojters. Klivlendski istraživači doveli su prenatalnu izloženost kokainu u vezu s jednim brojem zaostataka u razvoju i problemima ponašanja u detinjstvu, između ostalog i sa problemom nedovoljnog razumevanja i efektivnog korišenja sopstvenog jezika.
Od dece koju su pratili tokom šest godina, njih 209 je imalo majke koje su tokom trudnoće koristile kokain, a majke 189 mališana to nisu činile. Deca su sa jednom, dve, četiri i šest godina bila podvrgunta standardnim testovima sposobnosti razumevanja i upotrebe jezika.
Testiranja rečnika i opšte inteligencije prošle su i njihove majke, a bile su intervjuisane i u pogledu roditeljskih sposobnosti. Ukoliko je dete bilo u hraniteljskoj porodici ili usvojeno, testirana su i lica koja su brinula o njemu.
Ustanovljeno je da sama činjenica prenatalne izloženosti kokainu umanjuje rezultate deteta na testovima verbalnih sposobnosti i da okolina u kojoj ono živi i drugi faktori to ne mogu da promene.
Američki istraživači su uzgred ustanovili da deca majki koje su pušile tokom trudnoće takođe imaju ispodprosečne rezultate na testovima verbalnih sposobnosti, čak i gore od potomaka onih koje su u trudnoći konzumirale najviše kokaina. (RTS)

Kod Merdara otkriveno 5,3 kilograma heroina


U automobilu državljanki Hrvatske albanskog porekla policija i carinici pronašli su na punktu Merdare, na administrativnoj granici Kosova, 5,3 kilograma heroina. Vrednost te količine heroina je na crnom tržištu oko 200.000 evra, saopštila je Uprava carina. Automobil je administrativnu liniju prešao iz pravca Kosova, a droga je pronađena ispod zadnjeg sedišta automobila, u deset paketa od po pola kilograma. Policija je privela putnice I.Z. i I.A. i zaplenila automobil. Pretpostavlja se da je droga bila namenjena zapadnom tržištu, gde cena kilograma heroina dostiže 40.000 evra, piše u saopštenju. (RTS)

Uhapšen zbog iznude
GORNJI MILANOVAC
- Zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo iznude, određen pritvor studentu Nikoli P. (30) iz Gornjeg Milanovca. Prema izjavi Milisava Cvetkovića, istražnog sudije Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, Nikola je tokom proteklog vikenda došao u porodičnu kuću brata i sestre Novaka i Jelene V. tražeći od Jelene isplatu duga u iznosu od 150 evra zbog navodnog duga njenog brata Novaka za drogu nekim ljudima, kako je tada rekao, sa Voždovca.

Tražeći novac Nikola P. je ozbiljno zapretio Jeleni V. i njenoj porodici, zbog čega je Jelena slučaj prijavila policiji. U dogovoru sa policijom, Jelena V. je pripremila novac u iznosu od 12.000 dinara, koji je policija prethodno obeležila. Posle isplate po osnovu iznude, policija je na licu mesta uhapsila Nikolu P. kod koga je, prilikom pretresa njegove torbe, pored obeleženog novca, pronašla 0,4 g heroina i 15 tableta trodona. Takođe, prilikom pretresa kuće Nikole P. pronađeno je još 75 komada tableta trodon.

O ovakvim događajima u Gornjem Milanovcu se često govori, ali uglavnom sve je ostajalo na pričama dok Jelena V. nije odlučila da postupi drugačije u nadi da će se konačno stati na put ovakvim pojavama.

- Pretnje su bile veoma ozbiljne i sasvim je normalno da sam se uplašila za bezbednost svoje porodice. Ne znam kako bih reagovala da sam u tom trenutku imala pri sebi nekakvo oružje, a za ubuduće ne garantujem bezbednost bilo kome ko mi sa ovakvim pretnjama dođe na kućni prag, kategorična je Jelena V. koja je imala dovoljno hrabrosti da slučaj prijavi policiji.

Zbog sumnje da je počinio ozbiljno krivično delo, ali i zbog objašnjenja na koji je način došao do tako velikog broja tableta trodona kada se zna da se ovaj lek dobija isključivo na osnovu recepta neuropsihijatra, Nikoli P. je određen pritvor u trajanju do 30 dana.

Ekstazi potisnuo marihuanu

Na slučajnom uzorku od 1459 mladih od 15 do 19 godina kod 4,88 odsto ispitanika otkriveno prisustvo narkotika u urinu. – Lake droge izazivaju euforiju, ali i smrt







Jedan od zaplenjenih "prinosa" marihuane
(Foto M. Ignjatović)


Istraživanje prisustva droge u urinu, koje je obavljeno u nekoliko okruga, a kojim je bilo obuhvaćeno 1459 mladih od 15 do 19 godina, pokazalo je da je 4,88 odsto ispitanika bilo pozitivno na neku od četiri opijatske supstance, koje su bile ispitivane. Kako je za „Politiku” izjavio docent dr Ivan Dimitrijević, iz Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, inače, koordinator vladine Komisije za prevenciju bolesti zavisnosti, najveće iznenađenje za istraživače jeste što je kod mladih zabeležena mnogo veća upotreba ekstazija nego marihuane.
– Na prvom mestu u uzorku urina bio je ekstazi, na drugom mestu benzodijazepamske supstance, a tek na trećem marihuana. Istraživanje smo sproveli u pirotskom, zaječarskom, mačvanskom, šabačkom i zlatiborskom okrugu, a među decom, čiji su nalazi bili pozitivni, bilo je i vrlo dobrih i odličnih đaka koji žive sa roditeljima – kaže dr Dimitrijević.
Dimitrijević objašnjava da je izbijanje ekstazija na prvo mesto po upotrebi i potiskivanje marihuane pokazalo da su sintetičke droge kod nas trend.
– To su nove supstance, veštački sintetisane i od jednog litra analoga metanila koji košta 2000 dolara dobija se 50 miliona doznih jedinica za uličnu upotrebu u vrednosti od dva miliona dolara. Znači, mladi i ne znaju o kako velikom profitu je reč. S druge strane, reč je o supstancama koje se lako nalaze na ulici, a proizvode ih „kuhinjski hemičari” u priručnim laboratorijama ili u kuhinjama – dodaje naš sagovornik i primećuje da se na taj način jedan trend, koji je bio moderan pre dvadeset godina u Holandiji, stiže kod nas sa svim posledicama.
Roditelji nisu zabrinuti, jer deca ne piju pivo „na ćošku” već na radnom stolu drže konzerve raznih energetskog napitka. Ne oseća se miris marihuane. Vene im nisu izbodene. Odlaze redovno u školu, jedino vikendom ostaju na žurkama do ranih jutarnjih sati, a potom spavaju... Tako roditelji ili ne sumnjaju ili ne žele sebi da priznaju da dobra deca, čak odlični đaci, više ne mogu da zamisle svoje najlepše godine bez tableta „ekstazija”, sintetičke droge, koja je u Srbiji sve dostupnija. „Ekstazi”, međutim, nije bombona. On ubija kao i svaka droga. I naši lekari su se suočili sa smrtnim slučajevima kao posledicom upotrebe ove droge, za koju se pogrešno smatra da je bezazlena. Žrtva je imala 21 godinu, a do lekara je stigla dezorijentisana, sa halucinacijama, pulsom od 150 otkucaja u minuti. Telesna temperatura se popela na 42 stepena Celzijusa. Otkazivalo je disanje, bubrezi nisu izdržali. Sve preduzete mere reanimacije bile su bez efekta. Mladić je umro samo četiri sata nakon prijema u zdravstvenu ustanovu, a toksikološkim analizama posle smrti dokazano je prisustvo MDMA supstance u krvi i organima. Reč je o derivatu amfetamina, 3,4 metilen-dioksimetamfetamina, sastojku tableta „ekstazija”. Ova droga deluje na serotonin u mozgu, koji je zadužen za osećaj sreće, euforije i zaljubljenosti, pa mladi kažu da uzimanjem „eksera” bivaju bliži jedni drugima „ulaze u misli onog drugog”...
Niko više i ne broji koliko je života do sada odnela ova droga širom Evrope. Smrt je moguća i nastaje zavisno od količine i učestalosti uzimanja ovog stimulansa, a nastupa zbog gubitka soli, odnosno povećanja količine vode u slobodnom međućelijskom prostoru. Telo se znoji, organizam pregrejava.Dr Dimitrijević navodi podatak da je između sedam i 16 odsto mladih čulo za sintetičke droge. Posle ovog obavljenog ispitivanja i na osnovu ovih podataka, Dimitrijević navodi da je važno da se urade programi prevencije i specifični programi edukacije.
Olivera Popović
Izvor: Politika

I vaše dete može postati narkoman

Stručnjaci tvrde da mladi o drogi saznaju vrlo brzo, profesori i škole kasno, a roditelji prekasno. – Najveći broj zavisnika, čak 83 procenta, potiče iz porodica sa poremećenim odnosima


U poslednje tri godine više od hiljadu mladića i devojaka uzrasta od 17 do 25 godina umrlo je od droge, a tamna brojka onih koji na hemijskim protezama hramlju kroz sopstvenu mladost izmiče svim statistikama. Stručnjaci tvrde da mladi o drogi saznaju vrlo brzo, profesori i škole kasno, a roditelji – prekasno i imaju običaj da kažu da narkomanija predstavlja „sertifikat” neuspešnog roditeljstva.
Studija koju je na uzorku od 600 pacijenata, koji su bili lečeni u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u periodu od 2003. do 2006. godine, uradio dr Boro Lazić, šef stručnog tima ove specijalizovane medicinske ustanove, pokazala je da najveći broj zavisnika – čak 83 procenta, potiče iz kompletnih porodica koje karakterišu veoma poremećeni odnosi. Porodičnu atmosferu najčešće kroje stalni sukobi, svađe i otvoreno neprijateljstvo, hladan, distanciran ili odsutan otac i dominantna ili prezaštićujuća majka.
„Te porodice bile su različitog socijalnog i obrazovnog statusa i imale su različit broj članova – na lečenje su dolazili jedinci, ali i lica koja imaju po nekoliko braće i sestara. Međutim, zajedničko većini roditelja bilo je to što su svojoj deci davali previše prava, slobode i poverenja, ali su nametali premalo dužnosti i obaveza. Pojedini roditelji svojoj deci nisu poklanjali dovoljno pažnje, tako da su ona odlučila da je potraže na nekom drugom mestu, dok su drugi svoje naslednike previše tetošili, tako da su oni (naslednici) zaključili da svet postoji samo zato da bi udovoljio njihovim željama, a da su obaveze namenjene drugima. I jedni i drugi su bolest svoje dece shvatili kao veleizdaju, sramotu i nezasluženu kaznu”, ističe dr Boro Lazić, koji je višegodišnje iskustvo u radu sa adolescentima lečenim u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti sažeo u knjizi „To može biti i vaše dete”, koja će medijsku promociju imati na ovogodišnjem Sajmu knjiga.
Analizirajući profil zavisnika koji su lečeni u ovoj bolnici, dr Lazić ističe da je većina tih osoba emocionalno nestabilna, da ima nisku toleranciju na frustracije i da otvoreno ispoljava agresiju. Uz bazično osećanje inferiornosti, takvu osobu često karakteriše egocentričnost, ambivalentan odnos prema primarnoj porodici – naročito prema ocu, poremećaji raspoloženja u vidu depresivnosti, pesimizma i osećanja bespomoćnosti, doživljaj inferiornosti, impulsivnost, anksioznost i emocionalna nestabilnost.
„Snižena tolerancija na frustracije je dominantna karakteristika zavisnika. Njihova sposobnost konstruktivnog razrešenja konfliktnih situacija, kao i sposobnost podnošenja osujećenja, značajno je umanjena. U fazi razvijene zavisnosti, kad je potrebna veća količina droge, često se bave kriminalnim radnjama. U najvećem broju slučajeva marihuana je bila droga koja je otvorila vrata pakla, što ne predstavlja nikakvo iznenađenje budući da istraživanja govore da je 13 odsto šesnaestogodišnjaka probalo marihuanu i da je njih šest odsto svakodnevno konzumira. Na narkosceni Srbije suvereno dominiraju i ekstazi pilule, a različite epidemiološke studije svedoče da je u porastu i broj zavisnika od kokaina”, ističe dr Lazić.
I pored brojnih psiholoških, socioloških i kulturoloških teorija, nauka o duši još nije dala definitivan odgovor na pitanje – zašto neke osobe (ne) probaju drogu i koji tip ličnosti lakše i češće postaje zavisan od droge. Većina istraživača slaže se da su radoznalost i znatiželja „okidači” za prvi eksperiment sa drogama, ali naglašavaju da psihoaktivne supstance „pomažu” da se prebrode teškoće u prihvatanju odgovornosti i veći zahtevi koje socijalna sredina postavlja pred mladu osobu.
„Iako mladi drogu najčešće probaju iz radoznalosti, koja je svojstvena tinejdž-periodu, droga predstavlja više od zabranjenog voća i više od sredstva za promenu aktuelnog psihičkog stanja, jer kod većine mladih osoba ona eliminiše socijalne strahove i postaje instrument socijalizacije. Ne treba zaboraviti da se droga najčešće proba u društvu vršnjaka i da je ona obično u službi afirmacije grupne pripadnosti i identifikacije sa članovima grupe. Većina mladih prihvata drogu kao surogat i odbranu od depresivnosti, straha, nedostatka socijalne veštine i usamljenosti. Upotreba droge nije samo čežnja za ekstazom, već je pokušaj negiranja strepnje i depresivnosti. Droga zadovoljava i specifične potrebe za novim senzacijama savremenog čoveka, koji je u konstatnoj potrazi za uzbuđenjima, novim iskustvima i izbegavanju dosade”, zaključuje dr Boro Lazić.
Katarina Đorđević
Izvor: Politika

Predložena legalizacija svih droga u britaniji
Politika LONDON - U Velikoj Britaniji bi trebalo legalizovati sve narkotike, uključujući i heroin i kokain, predložio je šef policije Severnog Velsa Ričard Branstrom.

Zakoni o zabrani droge nisu efikasni i zato bi, predložio je on policijskim vlastima u Severnom Velsu, trebalo legalizovati narkotike kako bi postojala kontrola njihove upotrebe.
Uprkos zakonskoj zabrani, podsetio je Branstrom, narkomana je u Britaniji sve više i više, a droga postaje sve jeftinija. Prodaja narkotika je postala, posle nafte, najveći posao a država nema nikakvu kontrolu.
Radikalni predlozi policijskog šefa Sevrenog Velsa su, ukazuje londonski "Indipendent" u suprotnosti sa zvaničnom politikom britanske vlade.
Premijer Gordon Braun je čak najavio daleko rigoroznije zakone za one koji trguju ili poseduju drogu.Uprkos tome mnogi hroničari podsećaju da šef policije u Severnom Velsu Branstrom nije čovek bez uticaja. On je pre nekoliko godina bio predvodnik ideje o postavljanju kamera za prekoračenje brzine i te kamere su sada glavni instrument vladine politike bezbednosti sabraćaja na putevima.

Carinici zaplenili 163 kilograma heroina

Carinici na graničnom prelazu Gradina, na srpsko-bugarskoj granici, otkrili su u kamionu turskih registarskih tablica 163,4 kilograma heroina.

Droga, upakovana u 161 paketić, otkrivena je u utorak kasno popodne u kamionu kojim je upravljao turski državljanin.

Pomoćnik upravnika carinarnice Dimitovgrad Petar Kostov rekao je da se heroin nalazio u bunkeru iza sedišta u kabini kamiona i u bočnim stranama kabine.

Kostov je naveo da je kamion putovao iz Turske za Austriju, Francusku i Holandiju i da su njime prevožene "selidbene stvari namenjene fizičkim licima u tim zemljama", a ne diplomatska pošta iz Irana kako se nezvanično tvrdilo.

Reč je o najvećoj količini heroina koja je zaplenjena na prelazu Gradina u poslednjih sedam godina.

Kako se nezvanično saznaje, na crnom tržištu zaplenjena droga vredela bi više od dva miliona evra.
Istragu vodi okružni sud u Pirotu.

Kostov je rekao da je u februaru ove godine kod putnika u autobusu bugarskih registarskih tablica pronadjeno 3,1 kilograma heroina, dok je u avgustu u automobilu privremenih nemačkih oznaka kod kanadskog državljanina otkriveno 42 kilograma heroina.

(Beta)

Politika: Brišu drogu iz sećanja

Nekad su narkomani iz naše zemlje, rešeni da se oslobode zla koje sa sobom nosi droga, najčešće odlazili na lečenje u Rusiju, zemlju koja, uvreženo je mišljenje, ima najbolje stručnjake i vodeće metode u odvikavanju od uzimanja narkotika. Metode koje brišu sećanje na drogu kod nekadašnjih narkomana, doskoro primenjivane uglavnom na prostorima Rusije, stigle su i kod nas. U Beogradu je, naime, prošlog meseca otvorena bolnica u kojoj, uz naše neuropsihijatre, rade i ruski lekari kao stručni konsultanti, prenoseći svoja iskustva.

"Narkomanija je u zabrinjavajućem porastu", jednoglasna je ocena dr Ksenije Božić, glavnog lekara u "Rus mediku", i dr Milenka Savića, direktora bolnice. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je odavno narkomaniju ozbiljnom bolešću koja sve više uzima maha. Danas, u Srbiji, pokazala su istraživanja, svaki četvrti adolescent probao je makar neku vrstu narkotika.

"Najviše je zavisnika od heroina", rekao je za "Politiku" dr Savić. "Istina, obraćaju nam se i oni koji koriste ekstazi, marihuanu, kokain... Potrebno je da oni koji uzimaju drogu na vreme shvate da je narkomanija smrtonosna bolest i ozbiljno prihvate činjenicu da im je pomoć neophodna. Važna je snaga volje, podrška porodice, ali i stručna pomoć", kaže on.

"Pacijenti kod nas na lečenje dolaze uvek u pratnji roditelja ili rodjaka. Kako bismo mogli da pružimo potpunu pažnju zavisnicima koji žele ovde da se leče bolnica je kapaciteta od dvadesetak kreveta. Pored medikamenata i aparata koji utiču na njihovo sećanje, zavisnicima pomažu i fizijatri, organizuju im se porodične terapije", objašnjava dr Savić i dodaje da roditelji narkomana često umeju da kažu: "Od ovog nema gore, izgubili smo dete, ali i naš život".

"Postao sam očajan, počeo sam da se budim i ležem s istom mišlju: kako da nabavim heroin" ispričao je mladić na lečenju u bolnici. "Celo moje društvo se drogira. I svi u poslednje vreme razmišljamo samo o tome kako da prestanemo. Znam da ova metoda uspeva, jer su dvojica mojih drugova bili na lečenju u Moskvi i već tri godine su 'čisti'".

Tretman u bolnici podrazumeva terapiju u trajanju od 21 dan, posle čega lekari narednih godinu dana prate zdravlje zavisnika. Takodje, pacijentima se ugradjuju i implanti na tri, šest meseci i godinu dana. Posle tretmana pacijenti, ispostavilo se, bukvalno zaborave osećaj koji stvara droga u njihovom organizmu. Polako se vraćaju normalnom životu, okreću se porodici, postaju zainteresovani za seks.

(MONDO)

Proizvodili amfetamine na imanju kod Pančeva

MUP je na imanju u okolini Pančeva otkrio laboratoriju za proizvodnju sintetičke opojne droge "amfetamin", a u policijskoj akciji privedeni su Mile K. (1961) iz Pančeva i Branislav J. (1966) iz Beograda.

Ta dvojica muškaraca osumnjičeni su za krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga i privedeni istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu.

Biro za saradnju sa medijima MUP-a saopštio je da se u momentu kada je policija ušla u objekat u Pančevu odvijao proces proizvodnje sintetičke droge.

Zahvaljujući obučenosti policajaca, prilikom ulaska u laboratoriju nije došlo do mogućeg akcedenta.



Nagli prekid ovog osetljivog proizvodnog procesa od strane nestručnih lica, kao i promena temperature u prostoriji sa sirovinama, dovodi do razorne eksplozije, kao i velikog zagadjenja okoline, objašnjava se u saopštenju.

Odmah je izvršeno veštačenje i nedvosmisleno je dokazano da je u pitanju upravo "amfetamin".

Proizvedena droga iz ove laboratorije bila je namenjena tržištu zemalja Istoka.

(agencije/MONDO)

DROGA IZA REŠETAKA

Uprava niškog zatvora i policija demantuju optužbe bivšeg zatvorenika Bojana Draganovića da se u toj ustanovi javno diluje droga



NIŠ - Povodom ozbiljnih optužbi bivšeg zatvorenika Bojana Draganovića (27) iz Negotina, koji tvrdi da su u "dilerski lanac" distribuiranja droge u KPZ Niš uključeni i pojedini zatvorski komandiri i da o tome poseduje "obimnu i preciznu dokumentaciju", u niškoj policiji su rekli da o tome imaju i podatke "koji još nisu za javnost, jer su još u operativnoj upotrebi".
U KPZ su, inače, praktično svakodnevno "dežurna" po dva radnika odseka kriminalističke policije Policijske uprave u Nišu.
- U ovoj godini nije otkriven nijedan slučaj umešanosti zatvorskih službenika u trgovinu drogom u KPZ. Znamo, inače, da tamo ima dosta narkomana, a ispitaćemo i sve navode iz izveštaja Centra za ljudska prava i onoga što je za medije već rekao bivši zatvorenik Draganović - kazao je novinarima načelnik niške kriminalističke policije Dragan Bradić.
Prema policijskim izveštajima, u toku ove godine bilo je 40 slučajeva zaplene droge, ali samo kod osuđenika. Od toga, u 31 slučaju u pitanju su bile razne vrste droge, a u devet slučajeva "supstanca za miksovanje droge". Droga je oduzimana uz krivične prijave protiv pojedinaca kod kojih je nađena.
Upravnik KPZ Niš Svetoljub Mazić tvrdi da ga dosad nijedan osuđenik nije obavestio o učešću u dilovanju droge zatvorskih službenika.
- Preduzimamo razne mere da sprečimo unošenje droge u zatvor. Uveli smo i takozvana iznenadna pretresanja naših službenika. Da je neko protestovao zbog ovih "pretresanja", bio bi nam sumnjiv, zbog čega bismo ga posebno pratili. Inače, pored dva policijska službenika, određeni broj zaposlenih u našem KPZ prati i BIA. Na drugoj strani, ima zatvorenika koji na razne načine pokušavaju da unesu drogu - u patikama, bananama, fabrički pakovanim karamelama, a od kada sam ja upravnik, najkrupnija zaplena bila je 13 grama heroina. U jednom slučaju sam i lično bio upozoren na mogućnost unošenja droge i mobilnih telefona - naveo je upravnik Mazić.
O ulozi droge u zatvorskom životu, advokat Centra za ljudska prava Aleksandar Cvejić ima drugačije mišljenje.
- Državni organi i sociolozi treba da razmisle šta se dešava kad 500 narkomana ostane bez droge, i hoće li se smiriti ako je dobiju. A, da na događaje u zatvoru može uticati i ono što se dešava spolja, potvrđuju i pobune zatvorenika u KPZ Niš 2000. i 2006. godine. Prošlogodišnja je bila izazvana nespretnim obećanjem amnestije od strane jednog političara, a ugušena je uz prilično surovu intervenciju Žandarmerije. Neko je možda poentirao na toj "efikasnosti" u "smirivanju" pobune - kaže advokat Cvejić.

UHAPŠENA GRUPA OSUMNJIČENIH ZA ŠVERC DROGE

BEOGRAD – Policijska uprava u Jagodini uhapsila je više osoba za koje su sumnja da su kao članovi organizovane kriminalne grupe skrivili vise krivičnih dela, saopšteno je danas iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Kako je nevedeno u saopštenju, grupa se tereti za zločinačko udruživanje, neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljeno držanje vatrenog oružja i eksplozivnih materija i falsifikovanje isprave.
Policija je uhasila: Aleksandra S. (1978) iz Ćuprije, Miloša S. (1980) iz Paraćina, Živorada Đ. (1976) iz Paraćina, Dobricu S. (1979) iz Paraćina, kao i Tomislava V. (1976), Bobana S. (1968), Danijela Đ. (1968) i Bobana J. (1984).
Policijci su prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje su koristili članovi ove grupe pronašli 600 grana heroina, razmerenog i upakovan u 96 PVC kesica.
Pronađena je i plastična kantica sa praškastom supstancom bele boje, mase oko 1000 grama, koja je poslata na analizu, veća količina municije za automatsku pušku, okvir i municija za pištolj CZ 99, 9mm, „luger”, jedna ručna ofanzivna bomba, okvir za pištolj M 88, 9mm, PARA i pribor za čišćenje oružja sa zaštitinikom usta cevi.
U saopštenju je navedeno kako je „utvrđeno da se ova grupa u dužem vremenskom periodu bavila preprodajom droge na području Pomoravskog okruga”.
Svi osumnjičeni su uz odgovarajuće krivične prijave privedeni nadležnom istražnom sudiji.

Beta

Sve više narkomana zbog jeftine droge


Narkomani jedan gram heroina plaćaju 2.000 dinara, rečeno na konferenciji o prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci


U osnovnim školama u Beogradu došlo je do smanjenja broja onih koji su koristili psihoaktivne supstance za oko 10 odsto, ali je broj zavisnika od ovog poroka u Srbiji tri puta veći od onog u zvaničnim evidencijama, saopšteno je na jučerašnjem skupu u „Sava centru” povodom održavanja Nacionalne konferencije o prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci: droga i alkohola.
Prof. dr Nikola Vučković, iz Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, objasnio je da je droga u našoj zemlji jeftina i pristupačna, da narkomani jedan gram heroina plaćaju po 2.000 dinara, što znači da za 300 do 500 dinara mogu da „održavaju” zavisnost.
– Broj narkomanskih zavisnika raste, jer je naša zemlja dobro tržište za narkodilere. Otvaranjem mreže savetovališta i centara za lečenje zavisnika javilo se 300 odsto više ljudi nego što se pretpostavljalo da ima narkomana. Važno je istaći da oko tri četvrtine razbojništva počine upravo zavisnici – rekao je Vučković.
Vučković kaže da bi dobar nacionalni program trebao da „drži” 60 odsto narkomana pod nadzorom, u nekim slučajevima i protiv njihove volje.
– Oko 25 odsto zavisnika bi trebalo da apstinira na vanbolničkom lečenju, 35 odsto da se uzdržava od korišćenja heroina uz supstitucionu terapiju, 15 odsto da se rehabilituje u komunama, osam odsto zavisnika da se leči i čuva u zatvorima, a dva odsto u specijalnim bolnicama – istakao je Vučković.
Prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, istakao je da je iz budžeta za ovu godinu izdvojeno 23 miliona dinara za sprovođenje Programa prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kojim će biti finansirane aktivnosti na unapređenju organizacije i stručnog rada zdravstvenih ustanova.
Spomenka Ćirić-Janković, nacionalni koordinator Evropskog školskog istraživanja o upotrebi alkohola i drugih droga među mladima, istakla je da je ispitivanje iz 2005. godine pokazalo da je čak 93 odsto mladih probalo neko alkoholno piće, a da je cigaretu probalo 58 odsto mladića i devojaka.
– Oko 16 odsto dečaka je izjavilo da je koristilo kanabis i 10 odsto devojčica, sedative 15 odsto devojčica, a sredstva protiv bolova devet odsto ispitanica. Alkohol i kanabis je koristilo devet odsto muških ispitanika, a ekstazi tri odsto – objasnila je Ćirić-Janković.
Jasmina Zabi, koordinator Nacionalne mreže nevladinih organizacija za borbu protiv droga, najavila je da će 26. maja, zajedno sa Ministarstvom zdravlja, započeti kampanju „Da li droga upravlja tvojim životom?”, koja će biti završena 26. juna kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv droga. Ovom prilikom je prikazan promotivni spot za kampanju koji podseća na video-igricu u kojoj dečko iz zabave počinje da se drogira, ali posle nekog vremena gubi život.

D. Davidov-Kesar