A sportska mafija?
Zašto se u srpskom sportu ne poštuju mišljenja Borislava Stankovića ili Radomira Antića? Zašto se funkcioneri u klubovima menjaju ređe nego predsednici u Belorusiji? Da bi neko sačuvao fotelju? Ma, ne! Ona je samo paravan. Iza nje je zaklonjen sef. Pun novca i prljavih računa.
Mafijaši u sportu prihvatili su svetske trendove, pa su pištolje zamenili tajnim računima, umesto u crnim sada rade u belim rukavicama, a ispod skupog odela pokušali su nevešto da prikriju kriminalne aktivnosti. Prava zarada više ne leži u pukom opstanku u elitnom sportskom društvu jer, zaboga, sponzori ne vole da se reklamiraju kada je nešto druga liga već u transferima, menadžerskim poslovima, dvojnim ugovorima, provizijama, kladionicama... Od članova kriminalnih grupa u srpskom sportu mogao bi da se napravi jedan solidan fudbalski, još lakše košarkaški tim. Još samo da im izdaju licence pa da se siti naigraju pred očima policije, od koje smo čuli da su svi mafijaši u sportu markirani?! Super! Kakva vest!
Problem je samo to što su oni mudriji od carinske i drumske mafije, a izgleda i od policije, pa im nije otkriven nijedan tajni račun, nijedna prevara, nijedna iznuda ili ucena. Dakle, dok policija ozbiljno ne zasuče rukave i ne isuče pendrek, sportska mafija će i dalje biti rado viđen gost u svečanim ložama.
Žikica Babović
sportski novinar
Izvor: Blic
Prijem 
