Cenzura na Kolumbija univerzitetu
Da li je Sloboda govora na Hariman institutu Kolumbija univerzitetu u Njujorku, postala sporna samo zato što je „Amerikanac srpskih korijena“ bio umešan u dolazak predsednika RS”
Jeste li čuli za Gordona Bardoša? Do pre nekoliko nedelja bio je pomoćnik direktora prestižnog Hariman instituta na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, hramu intelektualne misli i akademskih sloboda u Sjedinjenim Američkim Državama. Važi za izvrsnog poznavaoca prilika na Balkanu i autora brojnih studija i članaka u najuticajnijim publikacijama zapadne hemisfere. Zapamtite mu ime, jer se njegovim tihim odlaskom sa čuvenog njujorškog univerziteta menja nešto mnogo važnije od putanje njegove akademske karijere.Gordon Bardoš otišao je s Harimana zbog pritisaka na Upravu Kolumbije posle predavanja koje je na tribini ovog instituta održao Milorad Dodik. Ako je suditi po propagandnoj kampanji koja je povodom Dodikove posete Kolumbiji pokrenuta protiv predsednika RS i Gordona Bardoša ("Amerikanca srpskih korijena", kako Bardoša pobliže identifikuju u bosanskim medijima), pritisci nisu stizali samo iz bošnjačkih emigrantskih krugova već i od nekoliko političara iz Kongresa SAD. Kampanja je vođena pod izgovorom da "poricatelju genocida" u Srebrenici nije mesto na tribini Hariman instituta, a nastavljena je tvrdnjom da su Bošnjaci diskriminisani na spisku posetilaca predavanja, za koje je vladalo veliko interesovanje u Njujorku i za koje je zbog ograničenog broja mesta bilo neophodno prijavljivanje unapred. Ako je pak suditi prema izveštajima u lokalnom studentskom listu, u salu je uspelo da uđe dosta onih koji su Dodiku bili izrazito nenaklonjeni, mada je i ispred zgrade ostao da demonstrira jedan broj njihovih ljutitih sunarodnika.
Činjenice ovog slučaja nije lako utvrditi, pre svega zato što to Kolumbija nije javno i transparentno učinila. Institut je prihvatio ostavku Gordona Bardoša bez rasvetljavanja samog događaja i bez utvrđivanja prirode i težine "tehničkih propusta" koje je direktor Timoti Fraj posle skupa javno pominjao. Zato je, možda i nefer, ostao utisak da je na Harimanu zavladalo sovjetsko viđenje akademske slobode: sve je dozvoljeno, dok neko iz vlasti ne postavi pitanje.
Braneći se od optužbi jednog broja kolega da je pod pritiskom pribegao sovjetskom tipu cenzure, nesrećni direktor Fraj se pozvao na sopstvene uvodne napomene predavanju Milorada Dodika. Rekao je da "gospodin Dodik izaziva kontroverzu svojim komentarima da masovno ubistvo u Srebrenici nije genocid", ali i da "niko u ovoj sobi ne negira ono što se desilo u mestima poput Srebrenice, niti užasne brojke o kojim je reč". Dodao je da je upotreba izraza genocid i dalje predmet vruće debate među akademskim stručnjacima, te da poziv nekome da govori na Univerzitetu Kolumbija nije odobravanje njegovih stavova, već pre prilika da se ti stavovi osporavaju u otvorenoj i slobodnoj akademskoj debati.
Treba reći da u SAD ne postoje, kao u Nemačkoj ili Francuskoj, zakoni koji bi kažnjavali delikt mišljenja, odnosno osporavanje genocida, uključujući tu i holokaust. Osim toga, u međunarodnim akademskim krugovima osporavanje haške presude o genocidu u Srebrenici nije nikakav izuzetak. Sve je širi krug međunarodnih pravnih i političkih eksperata na Zapadu koji se slažu u tome da se istorijska istina ne može propisivati zakonom, da se istorijske činjenice mogu utvrđivati samo u atmosferi slobodne rasprave, bez straha od krivičnog ili političkog progona. Sve se više protive "demagoškoj, ekstravagantnoj upotrebi izraza genocid", kako to kaže profesor Vilijam Šabas, koji je 2009 godine izabran za predsednika Međunarodnog udruženja istraživača genocida.
Upućeni odavno znaju da je i sam profesor Šabas, pravni autoritet i predavač na najprestižnijim svetskim univerzitetima, od strane bošnjačkog lobija etiketiran i napadan kao "poricatelj genocida". Uistinu, Šabas smatra da su jedini "pravi" genocidi u novijoj istoriji bili genocidi nad Jermenima, Jevrejima i Romima, kao i genocid u Ruandi, te da je zločin u Srebrenici bio "samo" zločin protiv čovečnosti. Ovaj oštri kritičar haškog "zajedničkog zločinačkog poduhvata", kao i Ujedinjenih nacija, jer su prihvatile označavanje etničkog čišćenja kao genocida, nipošto nije usamljen glas u naučnim krugovima na Zapadu. Liberalni politički mislilac iz Bostona Alan Volf upravo je objavio knjigu u kojoj se zalaže da se prestane sa "histerijom" i "dramatizacijom" genocida. Etničko čišćenje, veli on, nije genocid, i ne da se opravdati, ali se da objasniti legitimnim težnjama ka samoopredeljenju; nikom ne pomažemo kada u sukobu, kakav je izbio u bivšoj Jugoslaviji, jednu stranu proglašavamo žrtvom, a drugu čudovištem.
Kako je onda sa Univerziteta Kolumbija pod pritiskom oteran Gordon Bardoš, čovek koji je pomogao da se o ovim veoma spornim i kontroverznim temama otvoreno razgovara sa ljudima koji o njima imaju nešto da kažu iz prve ruke? Sloboda govora upravo i postoji kako bi se zaštitile one ideje, i ono mišljenje, koje se ne dopada većini ili onima koji su na vlasti. To je sve očigledno, i na Univerzitetu Kolumbija nebrojeno puta rečeno. Da li je, u ovom konkretnom slučaju, to Hariman institutu manje kristalno jasno samo zato što je "Amerikanac srpskih korijena" bio umešan u dolazak predsednika Republike Srpske?
Piše: Ljiljana SmajlovićBardoš održao predavanje na
Pravnom fakultetu u Banjaluci
Doktor Gordon Bardoš pomoćnik je direktora Instituta Hariman pri Fakultetu za međunarodne i javne poslove na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Osim toga, Bardoš je i izvršni direktor Udruženja za studije nacionalnosti, najveće svjetske akademske organizacije koja se bavi proučavanjem nacionalizma, etničkih sukoba i njihovog rješavanja u bivšim komunističkim zemljama.Od 1999. godine je konsultant za Balkan pri "Fridom hausu", jednoj od najpoznatijih američkih nevladinih organizacija za oblast demokratije i ljudskih prava i sloboda, gdje se prvenstveno bavi pitanjima demokratije u multinacionalnim sredinama, komparativnim istraživanjem procesa izgradnje država i nacija i ulogom islamskih fundamentalnih grupa na prostoru jugoistočne Evrope. Kao stručnjak za Balkan Bardoš je napisao i objavio brojne radove o različitim aspektima krize i posljeratnog razvoja na prostoru bivše Jugoslavije.
S obzirom na sve ove funkcije, kao vrsnog stručnjaka i poznavaoca problematike na Balkanu, Pravni fakultet u Banja Luci je profesora Bardoša pozvao da na pravnom fakultetu održi jedno predavanje za profesore, asistente i studente banjalučkog fakulteta. Dr. Bardoš se tom pozivu rado odazvao i na Pravnom fakultetu 18 maja 2011 godine održao veoma uspelo i interesantno predavanje na temu "Spoljna politika SAD na Balkanu".
Srna
Prijem 
