U sredu potpis na "sporazum za Beograd"
Srpska radikalna stranka, koalicija narodnjaka i koalicija SPS-PUPS-JS potpisaće u sredu u podne koalicioni sporazum o formiranju vlasti u Beogradu, saopštila je Demokratska stranka Srbije.
Sporazum će u restoranu "Kalemegdanska terasa" potpisati kandidat radikala za gradonačelnika Aleksandar Vučić, šef izbornog štaba socijalista za Beograd Aleksandar Antić i predsednik gradskog odbora DSS-a Nenad Komatina.
I dok budući potpisnici sporazuma zakazuju slavlje, beogradski listovi i dalje se bave spekulacijama o formiranju nove vlade, kao i o pregovorima o formiranju vlasti na nivou Beograda.
Funkcionerka Demokratske stranke (DS) Nada Kolundžija je u izjavi za list "Danas" rekla da očekuje da će pregovori koalicije "Za evropsku Srbiju" sa koalicijom oko SPS-a uskoro početi.
"Očekujem da će socijalisti kada okončaju pregovore s narodnjačkom koalicijom, pokazati spremnost da ragovaraju sa koalicijom ZES, jer su njihovi osnovni programski ciljevi ostvarivi samo ako Srbija nastavi da se ubrzano približava EU", kazala je Kolundžija.
Ona je navela da je u "interesu građana da se i na lokalnom nivou formira proevropska vlada" i da će se koalicija ZES truditi da pronađe legitimne demokratske načine da i Beograd dobije proevropsku vladu.
"Danas" prenosi i izjavu neimenovanog funkcionera SPS-a koji navodi da dogovor SPS, radikala i narodnjačke koalicije nije "zakucan" i da njegova realizacija zavisi od stava Vojislava Koštunice prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
U intervjuu za "Blic", potpredsednik DS-a Bojan Pajtić je kazao da će SPS ući u pokrajinsku vladu samo ako to bude preduslov za formiranje republičke vlade.
Zamenik predsednika SPS-a Žarko Obradović rekao je za "Večernje novosti" da ta stranka ne pregovara sa koalicijom ZES i da su fokusirani na nastavak ragovora sa radikalima i narodnjačkom koalicijom.
Beogradski odbor SPS-a usvojio je u ponedeljak predlog sporazuma o koaliciji sa radikalima i koalicijom DSS-NS o formiranju gradske vlasti u Beogradu, a kako saznaju "Novosti" protiv tog predloga glasao je samo jedan član Gradskog odbora te stranke.
Zanimljivo je da još definitivno nije potvrđeno da će Aleksandar Vučić biti gradonačelnik Beograda. Gostujući u ponedeljak uveče na TV Foks (Fox) ni Vučić niti funkcioner SPS Branko Ružić nisu saopštili ko će biti gradonačelnik.
Ružić je za televiziju Foks rekao da nije važno da li se radi o Vučiću ili nekom drugom, već o tome da gradonačelnik mora da sprovodi program. "Ko će biti gradonačelnik Beograda, znaćemo onog momenta kada odbornici u Skupštini grada to potvrde svojim glasanjem", rekao je Ružić i dodao da je Gradski odbor SPS-a utvrdio i odbornike u Skupštini grada i predlog za predsednika Skupštine grada. "To je personalni predlog koji će takođe biti na predsedništvu stranke", rekao je Ružić.
Vučić, koji je kandidat SRS za gradonačelnika Beograda, rekao je da personalna rešenja nisu apsolutno najvažnija i da će biti gradonačelnik ako odbornici to budu želeli.
"Siguran sam da ćemo u sredu potpisati sporazum. Trudili smo se da nam interesi Beograđana budu na prvom mestu. Uvereni smo da ćemo pokazati da umemo da radimo i da Beograd možemo da pokrenemo napred", rekao je Vučić.
Funkcioner G17 plus Vlajko Senić rekao je istoj televiziji da ne zvuči logično da je dogovor SRS, narodnjaka i koalicije oko SPS-a za Beograd napravljen, a da se ne zna ko je kandidat za gradonačlenika.
Senić je rekao da ne postoji politička volja da se pravi jedna vrsta koalicija na nivou Beograda, a druga na nivou Republike.
Prema njegovim rečima, pojedinim političkim liderima SPS-a se preti različitim privatnim i drugim ucenama i izloženi su političkim pritiscima. "To neka kažu oni kojima se preti. Pitajte Ružića", rekao je Senić.
Senić je rekao da se vlada pokušava napraviti na pretnjama što nije legitimna politička borba i dodao da ne može volja građana Srbije da bude promenjena tako što neko ima instrumente sile.
Upitan da li je izložen pretnjama, Ružić je rekao da je oko formiranja vlade veoma uzavrela atmosfera i dodao: "Pretilo se, ne pretilo to ne može da utiče na našu odluku".
Vlajko Senić je kazao da postoje pregovori predstavnika liste "Za evropsku Srbiju" sa SPS-om, da se ragovara i o konkretnim ministarstvima, kao i da se zna šta SPS traži, ne navevši šta.
Senić je rekao da se na gradskom nivou ne pregovarasa SPS-om, jer su socijalisti napravili dogovor sa SRS i DSS i dodao da je republička vlada i dalje prioritet.
Ružić je, međutim, naveo da nema znaničnih razgovora da listom "Za evropsku Srbiju", kao ni da SPS nije dobio zvaničan poziv za te razgovore, dodavši da to ne znači da taj poziv neće biti upućen.
On je rekao da SPS ne insistira na resorima, da je nivo republike najvažniji za Srbiju i naveo da u ovom trenutku ne postoji parlamentarna većina za formiranje vlade.
Gostovanje u emisiji televijize "Foks" obeležila je rasprava Vučića i Senića o tome ko je vodio prljavu kampanju, kao i o korupciji.
Sednica Skupštine grada pre 6. juna
Vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić rekao je danas da će konstitutivna sednica Skupštine grada biti zakazana u zakonskom roku odnosno do 6. juna.
"Ne moram da čekam kraj roka za zakazivanje te sednice. Ne znam da li su sve tehničke stvari obezbeđene i da li su stranke predale liste odbornika", kazao je Alimpić novinarima u Skupstini grada.
On je dodao da je njegova dužnost i obaveza da zakaže tu sednicu i da će to svakako poštovati.
Alimpić je podsetio da stranke imaju 10 dana zakonskog roka od objavljivanja rezultata izbora da njihovi predlagači predaju liste sa odborničkim kandidatima. Taj rok ističe 1. juna.
"Prosto moram znati na koje adrese da uputim poziv za konstitutivnu sednicu grada", izjavio je v.d. gradonačelnik.
Predsednik Gradske izborne komisije (GIK) Vladan Ivanković rekao je danas agenicji Beta da prema njegovim saznanjima još ni jedna izborna lista nije predala spisak odbornika za Skupštinu Beograda.
Na izborima za odbornike Skupštine Beograda, održanim 11. maja, najviše mandata - 45, dobila je izborna lita "Za evropski Beograd - Boris Tadić", Srpska radikalna stranka 40, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - Vojislav Koštunica 12, Liberalno Demokratska partija - Čedomir Jovanović sedam i koalicija Socijalističke partije Srbije, Partije Ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvene Srbije šest mandata.
Republički poslanici u klupama 19. juna
Prva sednica novog saziva Skupštine Srbije trebalo bi da bude održana najkasnije do 19. juna, a stranke do petka, 30. maja, treba da dostave imena budućih poslanika.
Ukoliko to ne učine do tada, imaju i dodatni rok od pet dana da se odluče kojim kandidatima sa izbornih lista će poveriti mandate.
Prvu sednicu treba da zakaže predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u ovom slučaju Oliver Dulić, a na njoj će biti potvrđeni poslanički mandati.
Ustav Srbije propisao je da je potvrđivanjem dve tećine poslaničkih mandata Skupština konstituisana i da time prestaje mandat prethodnom sazivu.
Mandat narodnog poslanika traje četiri godine, a poslanik je slobodan da stavi svoj mandat na raspolaganje stranci na čiji predlog je izabran.
Poslanik Skupštine Srbije istovremeno ne može biti i poslanik u skupštini Autonomskne pokrajine, funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa.
On uživa imunitet i na osnovu toga ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u obavljanju svoje poslaničke funkcije.
Poslanik koji se pozove na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora bez odobrenja Skupštine.
Međutim, Ustav predviđa da poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora duža od pet godina može biti pritvoren i bez odobrenja Skupštine.
Posle verifikacije mandata, poslanici treba da izaberu rukovodstvo parlamenta i formiraju odbore i poslaničke grupe.
Ustavom je predviđeno da se većinom glasova svih poslanika (126) bira predsednik i jedan ili više potpredsednika Skupštine, a do izbora predsednika sednicom predsedava najstariji poslanik i u radu mu pomažu četvoro najmlađih.
Predsednik Skupštine predstavlja parlament, saziva sednice, predsedava im i obavlja druge poslove.
Prema Poslovniku Skupštine, koji još nije usaglašen sa najvišim pravim aktom Srbije, za izbor predsednika potrebna je samo prosta većina, odnosno 64 glasa "za", ali će se u ovom slučaju, ipak, primeniti odredba iz Ustava.
Poslovnik precizira da kandidata za predsednika može da predloži najmanje 30 poslanika, a poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog treba da sadrži ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje i saglasnost kandidata.
Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.
Ukoliko se predloži više od dva kandidata, a nijedan ne dobije većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.
Ukoliko ni u drugom krugu predsednik Skupštine ne bude izabran, postupak izbora će biti ponovljen.
Posle toga usledilo bi i formiranje radnih tela, a prema postojećem poslovniku, Skupština ima 30 stalnih odbora.
Imenovanjem sekretara Skupštine bio bi u potpunosti okončan proces konstituisanja parlamenta.
Kako sada stvari stoje, Skupština će biti formirana u periodu vanrednog zasedanja, jer se redovno završava krajem maja.
Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo prvog radnog dana u oktobru i ni jedno ne može trajati duže od 90 radnih dana.
Skupština vanredno zaseda na zahtev najmanje trećine poslanika ili na zahtev vlade sa unapred određenim dnevnim redom.
(agencije/MONDO/Na slici: Ispod plakata SPS-a reklama za prašak/foto:Beta)
Prijem 
