Proslava Uskrsa u Srbiji

Proslava Uskrsa u Srbiji

Pravoslavni vernici slave danas Uskrs koji Srpska pravoslavna crkva (SPC) naziva praznikom nad praznicima.

U svim hramovima SPC-a služene su jutarnje liturgije na kojima je pročitana poslanica patrijarha Pavla i svih arhijereja.

Jutarnju liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu služio je episkop bihačko-petrovački Hrizostom.

U hramu Svetog Save u Beogradu ponoćnu uskršnju liturgiju služio je episkop hvostanski Atanasije.

Predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica uputili su patrijarhu Pavlu sveštenstvu i vernicima SPC uskršnje čestitke.

Predsednik Tadić prisustvovao je uskršnjoj liturgiji u manastiru Visoki Dečani na Kosovu, a premijer Koštunica u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.

Patrijarh Pavle pozvao je u uskršnjoj poslanici sve vernike da ispune kosovski, svetolazarevski zavet, jer Kosovo i Metohija "nije samo pitanje srpske teritorije", nego je pitanje duhovnog bića Srba.

"Ako držimo taj zavet, niko nam neće oteti Kosovo i Metohiju. Pozivamo sve, počevši od političara i naučnika do najskromnijih i najmlađih sinova i kćeriju naše otadžbine, da svojim radom i čestitim življenjem zaslužimo i sačuvamo pred Bogom Kosovo i Metohiju", navedeno je u poslanici.

Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja zapravo označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih. To je pobeda vere i života nad smrću.

Vernici se za Uskrs pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese" i kucaju se jajima ofarbanim u crveno, što simbolizuje prolivenu krv Isusa Hrista.






Praznik nad praznicima

Uskrs se slavi od vremena prvih apostola i njegovo načelo i suština objašnjavaju se rečima svetog apostola Pavla, zapisanih u apostolskim delima: ''Ako Hristos ne vaskrse prazna je propoved naša i prazna je vera naša''.

Praznovanjem Uskrsa hrišćani naglašavaju svoju veru u pobedu života nad smrću i veru u hrišćansko spasenje koja rušeći starozavetna pravila uči ljude praštanju i ljubavi i otvara vrata spasenja i carstva nebeskog.

U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Uskrs otvaraju Carske dveri na oltaru čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskresenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.

Prema hrišćanskim jevanđeljima, događaj se zbio na grobu Hristovom a radosnu vest je ženama mironosicama, "Mariji Magdaleni i drugoj Mariji", saopštio anđeo blagovesnik Gavrilo.

''A lice njegovo bijaše kao munja i odjelo njegovo kao sneg'', zapisao je jevanđelist Matej opisujući arhangela Gavrila koji sedi na "grobnom kamenu" i pokazuje prstom na prazan grob.

''Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao'', zapisano je u Jevanđelju po Mateju, a slično i u drugim jevanđeljima koja se završavaju porukama nove vere čiju propoved nastavljaju Hristovi apostoli.

''I bijahu jedno u crkvi hvaleći i blagosliljajući Boga'', zapisano je u poslednjem redu Jevanđelja po Luki kao preporuka o stvaranju jedinstvene vaseljenske crkve čiji je kanon uspostavljen na Prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine.

Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi. Isus je vaskrsao.





Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.

Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica "neverni Toma".

Prema odlukama Nikejskog sabora, Vaskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.

Uskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja.

Proslava počinje ponoćnim bogosluženjima u svim hrišćanskim crkvama, a potom svečanim jutarnjim liturgijama na kojima se uz molitvu i čitanje Jevanđelja objavljuje najveća radost hrišćanskog sveta.

Prva molitva služi se pred zatvorenim vratima hramova koja se otvaraju tačno u ponoć kada se prvi put posle Dana žalosti, Velikog Petka i Velike Subote, u znak radosti Vaskresenja oglašavaju prva zvona.

Vaskršnjim obredima prethodi unošenje plaštanice sa Hristovog groba, koja je na Veliki Petak izneta pred oltar i koju vernici celivaju u dane najveće hrišćanske žalosti.

Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja, se prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol - prolivene krvi Hristove.

Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena koja je u Rim došla sa porukom o Vaskrsenju.

Na pravoslavnim vaskršnjim ikonama i freskama slika se blagovesnik Gavrilo na grobnom kamenu, a najlepša predstava sačuvana je u manastiru Mileševi kraj Prijepolja, zadužbini srpskog kralja Vladislava iz 1234. godine, koja je proglašena za sliku prethodnog milenuijuma.

Uskrs hrišćani slave tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak. U SPC pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave - Hristos vaskrse i - Vaistinu vaskrse!

Za ovaj praznik sprema se kolač koji domaćin za vreme ručka lomi zajedno sa decom. Na Uskrs se narod ujutro umiva svežom vodom u koju su stavljeni crveno obojeno jaje, bosiljak i zdravac.

(agencije/MONDO)

SVETLOST VEČNOG ŽIVOTA


Danas se sve i sva ispuni svetlošću: I nebo, i zemlja, i podzemni svet.Stoga neka sva tvorevina praznuje Vaskrsenje Hristovo, jer se njime učvršćuje. Ovim rečima velikog crkvenog pesnika čestitamo vam praznik Hristovog vaskrsenja i pozdravljamo vas, draga deco duhovna, sveradosnim pozdravom: HRISTOS VASKRSE!





Posle Velikog petka, najveće tragedije čovečanstva, ali i slave Božje, kada je čovek bio nemilosrdni sudija ljubavi Božjoj, kada je osudio na smrt Bogočoveka Hrista, kada su laž, prevara i obmana hteli da likuju nad Raspetim Hristom, kada su se nebo, i zemlja, i podzemni svet postideli nedela roda ljudskoga i tama sve obuzela - evo nam dana prolaska i prelaska Bogočoveka Hrista iz smrti u život, iz tame groba u svetlost dana. Evo dana nad danima, vremena nad vremenima, kada Vaskrsli Gospod pokida okove greha, smrti i đavola, kojima čovečanstvo, a sa njim i celokupna priroda, behu okovani! Evo dana naše slobode i radosti! Vaskrsenjem Hristovim sve i sva ispuni se novom svetlošću večnog života. Zato, radujmo se i veselimo se Pashi Gospodnjoj, prazniku slobode i života! Sužnji tame najviše se raduju slobodi svetlosti. Vaskrsenjem Hristovim pobeđena je vekovna nepravda koju su greh i smrt nanosili čoveku.
Naša vera je vera krsnovaskrsnog iskustva. Mi znamo i zato verujemo. Znanje stečeno iskustvom jeste najveća potvrda vere. Svet bez Hrista jeste svet mraka. Svet sa Vaskrslim Hristom - svet je večne svetlosti, svetlosti koja osvetljava svaki deo naše duše, našeg bića. Zato i jesmo deca svetlosti. Od njega, svetlosti života, i mi primismo svetlost da svetlimo svetu. Zato nam Gospod i poručuje: „Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega, koji je na nebesima.“
Samo Vaskrsli Hristos jeste krajeugaoni kamen naše vere i našeg života. Istovremeno, on je krajeugaoni kamen i bogočovečanska Glava naše svete Crkve. Drugog kamena niko drugi ne postavi, niti može postaviti.
Naša sveta Crkva sa svojim sveštenstvom i vernim narodom čvrsto stoji u Hristovaskrsnoj veri svetih proroka, apostola, mučenika i svetitelja. Istovremeno, mi smo Crkva kojoj Bog daje snagu da bude i Crkva dijaloga sa svim ljudima i narodima, sve prizivajući na prosvećenje svetlošću Vaskrsloga Hrista. Ne zatvaramo se u sebe, niti Hrista zatvaramo u uske granice svoga razuma. Naprotiv, svedočimo Svetlost svetu i drugima, svedočimo Istinu poput svetih apostola, svetitelja, mučenika i prepodobnih. To je ono po čemu nas svet prepoznaje da smo Hristovi, jer, kako kaže sveti apostol Pavle: „Svima sam bio sve samo da bih nekoga pridobio za Jevanđelje Hristovo...“
Blagodat Vaskrsenja Hristova je neiscrpni izvor spasenja čoveka i sveta u svakom vremenu i prostoru. To je apsolutna i potpuna promena čoveka i sveta koju Bogočovek Hristos svojim dolaskom i Vaskrsenjem donese. Dakle, istu i jednaku snagu i moć ima Vaskrsenje Hristovo i za njegove savremenike i za nas koji ga posle dvadeset vekova slavimo. Vaskrsenjem su spaseni i prošlost, i sadašnjost, i budućnost.
ISPUNIMO KOSOVSKI ZAVET
U ove dane pashalne radosti, u vreme božanske milosti prema svima i svakome, ne možemo, a da se ne setimo ljudske nepravde i nasilja moćnika ovoga sveta nad našim Kosovom i Metohijom, nad Srbijom i celokupnim srpskim narodom. Kosovo i Metohija su sastavni deo života svakog pravoslavnog Srbina, kao što je i svaki Srbin neraskidivo povezan sa Kosovom i Metohijom. Znajući to, kreatori ove istorijske nepravde upravo su hteli da nam nanesu najdublju moguću ranu, neizrecivi bol i patnju - bol i patnju koja nas upućuje na jedinstvenu, spasonosnu golgotsku patnju Gospoda našega.
Pozivamo sve pravoslavne Srbe da kosovski zavet u potpunosti ispunimo, a to je svetolazarevski zavet. Ako držimo taj zavet, niko nam neće oteti Kosovo i Metohiju, ni ovoga ni onoga veka, kao što niko nije mogao jevrejskom narodu oteti njegov sveti Jerusalim.
Neka svakom roditelju Kosovo i Metohija bude jedna od prvih reči koje će šapnuti svom novorođenom detetu! Neka svaki ratar prvu brazdu zaore i posveti Kosovu i Metohiji! Neka svaki radnik prvi sat svog radnog vremena posveti i pokloni Kosovu i Metohiji! Neka svaki političar svoju prvu političku misao i napor na međunarodnom planu posveti odbrani Kosova i Metohije! Neka svaki duhovni pastir svoju prvu molitvu Bogu uznese za Kosovo i Metohiju!
To je poziv na borbu neprestanu, koja će biti Bogu mila, a naša molitva od njega uslišena jer pitanje Kosova i Metohije ne predajemo u ruke varljivih ljudi i njihovih interesa, već ga predajemo Bogu i sudu Njegovom. Kao što je nekada psalmopojac pevao otetom i razrušenom Jerusalimu, i mi pevajmo u duhu kosovskog zaveta: Ako zaboravim tebe, Kosovo, ako zaboravim tebe, Metohijo, neka me zaboravi desnica Gospodnja! Neka se prilepi jezik moj uz nepca moja ako se tebe ne setim, ako ne istaknem Kosovo i Metohiju za početak veselja moga.
HRISTOS VASKRSE! VAISTINU VASKRSE!