I Savet Evrope podeljen oko KiM 
Lord Rasel Džonston jedan od retkih za nezavisnost Kosova (arhivski snimak) (Foto Fonet)
Strazbur – Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope izrazili su juče u Strazburu duboka neslaganja o posledicama proglašenja nezavisnosti Kosova.
Raspravu o Kosovu, naknadno uvrštenu u dnevni red, otvorio je Šveđanin Bjorn von Sidou iz Socijalističke grupe ističući da na Kosovu živi dva miliona Evropljana koji nisu zastupljeni u međunarodnim organizacijama, a koji bi trebalo da uživaju sva prava kao i ostali Evropljani bez obzira na etničku pripadnost.
On je podsetio da je Parlamentrna skupština u januaru povodom Kosova usvojila preporuke za ostvarivanje ljudskih prava, borbe protiv kriminala i korupcije, dobre vladavine i da SE može pružiti svoju ekspertizu u ostvarivanju tih ciljeva.
Podela po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova ne bi trebalo da bude prepreka za sprovođenje tih preporuka, rekao je Von Sidou i istakao da je misija EU na Kosovu u saglasnosti s tim preporukama.
Šef srpske delegacije Miloš Aligrudić ocenio je da je proglašenje nezavisnosti Kosova „opasan presedan” kojim je ugrožen proces demokratizacije, ali i bezbednost regiona.
Aligrudić je ponovio da Srbija nikada neće prihvatiti nezavisno Kosovo, a odluku o proglašenju nezavisnosti ocenio „nelegalnom i nemoralnom”.
Lord Rasel-Džonston, koji je bio izvestilac za Kosovo, rekao je da je pozadina sadašnje složene situacije „gruba i okrutna”, ocenjujući da je tome doprineo „divljački rat Miloševića”.
Taj član Alijanse demokrata i liberala za Evropu naveo da je u svom izveštaju iz 2006. godine predvideo plan izaslanika UN Martija Ahtisarija koji predlaže nadziranu nezavisnost i zaštitu srpske manjine i njenog kulturnog nasleđa.
Ocenjujući da je Ahtisarijev plan bio jedino održivo rešenje, Rasel-Džonston je naveo da je u svom izveštaju predvideo odluku kosovske skupštine i izrazio žaljenje što nije bilo moguće postići rešenje kroz pregovore.
Član srpske delegacije Dragoljub Mićunović ukazao je na tri posledice proglašenja nezavisnosti Kosova, ističući da se može očekivati da taj primer slede i neki drugi regioni.
Prva posledica je, istakao je Mićunović, grubo gaženje međunarodnog prava, Povelje UN, Rezolucije 1244. Povodom argumenata da je Kosovo slučaj sui generis, Mićunović je rekao da to nikada nije moglo da se kaže unapred i da treba očekivati da ostali u regionu slede kosovski primer. „Drugi problem jeste problem nas privrženih EU. Kako da se krećemo u dva smera. Evropa je u sve većim integracijama, a na drugoj strani, drobe se zemlje. Taj proces dezintegracije suprotan je duhu evropskih integracija”, rekao je Mićunović.
Treći problem jeste bezbednost, ukazao je Mićunović, podsećajući da je to „vrednost o kojoj brine Savet Evrope i međunarodna zajednica”. „U istoriji Balkana, velike sile su često crtale granice i bilo je uvek nekih nepravdi. Svaki put kad se pojavi deficit pravde iza toga će doći suficit nasilja. To je istorijska logika”, upozorio je on.
Podsećajući da je Beograd ponudio kosovskim Albancima široku autonomiju ali da je za Prištinu to bilo neprihvatljivo, Mićunović je zato upitao „zašto onda Srbi nemaju prava na samoopredeljenje ne samo na Kosovu nego i u Bosni”.
Konstantin Kosačov iz Evropske demokratske grupe ocenio je da odluka kosovske skupštine predstavlja „grubo narušavanje međunarodnog prava”.
Kosačov je rekao da kosovski separatizam može uticati i na druge slične pokrete u svetu i kritikovao Rasela-Džonstona i ostale koji su podržavali nezavisnost Kosova, jer je njihovom podrškom albanska strana dobila podsticaj da čvrsto ostane na svojim pozicijama i da je time onemogućeno postizanje rešenja kroz pregovore.
Kipranin Andros Kiprijanu iz Ujedinjene evropske levice ocenio je da je „jednostrano proglašenje nezavisnost veoma opasno” i da ugrožava mir i stabilnost u širem regionu. „Snažno verujemo da je ovo jednostrano proglašenje nezavisnosti kršenje međunarodnog prava i povelje UN koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet zemlja članica”, rekao je Kiprijanu.
On je naveo da odgovornost leži na zemljama koje su ohrabrivale proglašenje nezavisnosti obećavajući podršku i ocenio da su time „ohrabreni drugi secesionistički pokreti u svetu”.
Beta 
Prijem 
