Balkanski horor scenario

Balkanski horor scenario

Rojtersov urednik Pol Tejlor u analizi aktuelnih balkanskih prilika i
kako se u njima (ne) snalaze evropski zvaničnici predviđa "balkanski
horor scenarij" u tri tačke: Makedonija odbija da promeni ime i Grčka
blokira njen ulazak u NATO; Kosovo je de fakto podeljeno između
Albanaca i Srba i postaje još jedan zamrznuti konflikt; Srbija okreće
leđa Evropskoj uniji i bira nacionalističku vladu.

"Ovaj najgori scenario može da bude realnost već na leto", složio se sa
Tejlorovim procenama Gerald Knaus, predsednik Evropske inicijative za
stabilnost, čiji istraživački institut od 1999. godine objavljuje
analize pitanja koja se tiču stabilnosti i napretka u Evropi, prenela
je beogradska "Politika".

Da bi izbegli ovakav razvoj događaja, zvaničnici EU i UN koriste sve
što im je na raspolaganju, od diplomatije i novca za regionalne
projekte saradnje do plana o ukidanju viza.

Komesar za proširenje EU Oli Ren rekao je da se nada da će ove godine
svaka država zapadnog Balkana napredovati na putu ka evropskim
integracijama. Slovenija, kao jedina bivša republika SFRJ koja je
postala deo EU, pozvala je ministre spoljnih poslova svih država
zapadnog Balkana da krajem meseca na neformalnom sastanku sa dvadeset
sedmoricom razgovaraju o bližim vezama.

Brisel, naime, smatra da rasplet može biti mnogo pozitivniji. Prema
takvom, optimističnom planu, Hrvatska bi trebalo da ubrza uklanjanje
odluke o Zaštitnom ekološkom ribolovnom pojasu (ZERP), koji predstavlja
ključnu prepreku ka njenom članstvu u EU jer se njegovom postojanju
protive Slovenija i Italija.

Makedonija, koja kao i Hrvatska ima status kandidata za članstvo u EU,
čeka datum početka pregovora o pridruživanju dok, prema diplomatskim
izvorima, evropski zvaničnici pomažu medijatoru UN da reši pitanje
imena ove bivše jugoslovenske republike. U evropskoj administraciji
smatraju da je dogovor Skoplja i Atine moguće postići do Samita NATO,
koji će se održati od 2. do 4. aprila.




Bosna i
Hercegovina bi mogla sledećeg meseca da potpiše Sporazum o
stabilizaciji i pridruživanju ukoliko parlament usvoji zakon o reformi
policije, što bi mogla i Srbija, ako proevropske snage pobede na
parlamentarnim izborima u maju.

Budući da je Crna Gora već potpisala ovaj sporazum, prema pisanju
Rojtersa, pojedini zvaničnici EU kažu da bi BiH, Albanija i Crna Gora
mogle da predaju svoje zahteve za članstvo narednih meseci, verovatno u
simboličnom zajedničkom postupku.

Međutim, scenarija koji kipti od optimizma nema u razmišljanjima
posmatrača balkanskih prilika. Oni pre dele zabrinutost da se zvanični
Brisel prepustio razmišljanju o onome što bi želeo, a ne onome što je
moguće. Za razliku od političara, analitičari pažnju usmeravaju na
rizik širenja kosovskog konflikta.

"Moramo da se suočimo sa mogućnošću da moć privlačnosti EU ne može da
utiče na sve. Možda postoje političke elite kojima se ne žuri da
ubrzaju proces evropskih integracija", kaže Žak Rupnik, ekspert za
Balkan, iz Instituta političkih nauka u Francuskoj.








Dok su zvaničnici
EU i UN zadovoljni što je proglašenje nezavisnosti Kosova proteklo uz
malo nasilja, kao i zbog toga što se nisu ostvarile pretnje o
ekonomskim sankcijama i prekidu snabdevanja energijom, s druge strane
poprilično ih zabrinjavaju signali o takozvanoj "mekoj podeli" Kosova.

Zbog toga su prošlog ponedeljka ministri spoljnih poslova EU pozvali
UNMIK da bude prisutan i u oblastima na Kosovu u kojima većinski žive
Srbi.

Evropski zvaničnici, pod uslovom da budu neimenovani, priznali su
Rojtersu da postoji rizik od odvajanja na srpski deo "UNMIK-ove
zemlje", i nezavisno albansko Kosovo nadgledano od EU, bez izgleda za
predaju nadležnosti sa Unmika na EU, zbog toga što će Rusija to
blokirati u UN.

Iako je više od polovine država članica EU priznalo Kosovo, šire
međunarodno prihvatanje je još sporo, tako da neki evropski zvaničnici
strahuju da bi zemlje Latinske Amerike mogle da slede Španiju koja
odbija priznanje bez rezolucije Saveta bezbednosti UN.

EU najveću brigu, na koju inače najmanje mogu da utiču, predstavlja
mogućnost da bi ogorčeni Srbi mogli da glasaju u maju za ekstremne
nacionaliste.

Prema oceni Rojtersa, snažna evropska podrška proevropskom predsedniku
Srbije Borisu Tadiću pomogla mu je da ostvari tesnu pobedu nad
"radikalnim nacionalističkim rivalom" na predsedničkim izborima, ali su
se zbog Kosova od tada odnosi pogoršali.

Visokim zvaničnicima EU i ministrima spoljnih poslova rečeno je da
zasad neće biti dobrodošli u Beogradu, rekao je ovih dana Bernar
Kušner, francuski šef diplomatije. To Briselu nije ostavilo mnogo
poluga kojim mogu da utiču na izbore u Srbiji, posebno zbog toga što su
Holanđani i Belgijanci nastavili da blokiraju potpisivanje Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju dok Srbija ne ostvari napredak u hvatanju
optuženih za ratne zločine.

Sve češće pojedini visoki zvaničnici EU nezvanično upozoravaju svoje
kolege da bi se još jedan pokušaj tananog uplitanja u srpsku politiku
mogao vratiti Briselu kao bumerang, podseća "Politika".

(MONDO)