Invazija horor stvorenja na Crnu Goru
Nakon prošlogodišnjih neprijatnosti sa učestalim pojavljivanjem ajkula u priobalnom pojasu, idiličnu atmosferu tokom predstojeće turističke sezone u Crnoj Gori moglo bi pokvariti učestalo pojavljivanje jedne druge horor vrste mediteranske faune - zmija otrovnica.
Ovakvu opasnost najavila je prvo prava najazeda ovih gmizavaca u Bijelom Polju, gde je nekoliko ljudi preživelo ujed šarke (jedan se desio u kućnom kupatilu), posle čega su slične vesti počele da pristižu i iz Nikšića.
U sredu su, naime, od ujeda otrovnice umalo stradale Jovana Šekarić (80) i Julka Dubljević (67). Jovanu je zmija ugrizla za potkolenicu blizu sela Pilatovci, dok je Julku najverovatnije poskok ujeo za stopalo na seoskom putu Šargan.
Dubljević je za dnevnik "Vijesti" ispričala da stanovnici sela na Pivskoj planini govore o sve većem broju gmizavaca koji su se pojavili ovog proleća, ali i zveri, među kojima prednjače vukovi.
Na hiruškom odjeljenju nikšićke bolnice, inače, ovih dana leže još dve žene koje su ujele zmije otrovnice! Jednu od njih, učiteljicu Vidu, gmizavac je ugrizao ispred kućnog praga!
"Osetila sam da je nešto u klompi i da ne mogu da je nazujem. Onda me pecnulo za palac leve noge. Pogledala sam i videla glavu zmije. Palacala je jezikom”, ispričala je Vida.
Četvrta žrtva ujeda zmije ove nedelje u nikšićkoj opštini je petnaestogodišnja Tanja Likić, koja je nakon dva ujeda šarke, pre pet dana, dva sata pešačila do kuće.
Da od učestalijih poseta zmija otrovnica neće biti izuzeti ni primorci, odnosno sve brojniji turisti, nagovestio je incident koji se desio prošle nedelje u Budvi, kada je u jednu lokalnu samoposlugu, u sred dana, upuzala otrovna šarka koju je potom dva sata lovila gradska ekipa za hitne intervencije.
Priča o invaziji strašnih stvorenja na najmlađu članicu UN dobija obrise horor žanra ako se, uz pomenute slučajeve, doda i incident koji se nedavno dogodio u Tivtu kada je na jednom gradilištu mladića ujeo najotrovniji evropski škorpion, poznat pod imenom "mesobuthus gibbosus".
Komšija na kog se treba navići
Tokom ove godine u nikšićku bolnicu primljeno je sedam pacijenata zbog ujeda zmija otrovnica. Četiri pacijentkinje još leže sa velikim oteklinama i modricama na nogama.
"Pacijenti su stabilni, a serum će primati sve dok ima otoka", rekao je dr Roland Sore, hirurg.
On je upozorio građane da, ukoliko ih ujede zmija, ne trče i ne paniče kako naglim pokretima ne bi ubrzali širenje otrova kroz krvotok i da ne podvezuju noge ili ruke, zbog komplikacija usled nestručnih intervencija.
"Teorijski, otrov zmija na našim prostorima nije smrtonosan, ali za decu, stare ili oblolele može biti koban, kao i u slučaju da dođe do ujeda u predjelu vrata ili glave. Posledice su i veoma jaki bolovi, pa je lekarska pomoć neophodna. Najvažnije je što pe stići do bolnice ili ambulante i primiti serum", rekao je Sore.
On je dodao da serum isključivo treba držati u frižideru.
"Serum ne treba davati na licu mesta ukoliko se proceni da se do bolnice može stići za sat ili dva", kazao je Sore.
Čovek je povredio vekovna prirodna staništa zmija. To je, smatra herpetolog Ruža Ćirović, osnovni razlog zbog kojeg u komšiluku sve češće susrećemo gmizavce od kojih se većini ljudi ledi krv u žilama.
"Svedoci smo da se sve više gradi, čak i u gradskim parkovima. Na taj način ugrožavamo i remetimo prirodna staništa zmija", kazala je Ćirovićeva za "Vijesti“.
Ona je istakla da u vreme letnjih žega zmije traže hladovinu i vodu, pa ne treba da čudi što ih ljudi sve češće viđaju i u urbanim sredinama, koje su do juče predstavljale prirodna staništa gmizavaca.
Ćirovićeva ističe da, u većini slučajeva, zmija napada, odnosno ujeda, kada je ugrožena. Ona objašnjava da je reč o refleksnom odbrambenom
mehanizmu i da, pre svega, treba paziti i ne nagaziti na zmiju.
Ona je kazala da u Crnoj Gori žive dve vrste otrovnica – poskok i šarka, kao i znatno više neotrovnica, od kojih su najbrojnije one iz porodice smukova.
"U južnim i delom centralnim krajevima uglavnom žive poskoci, dok su na severu uglavnom staništa šarki. Mada, se u nekim delovima Crne Gore mogu se pronaći obe vrste otrovnica. Staništa poskoka nalaze se do 1.200 metara nadmorske visine, dok se šarke mogu sresti i na većim visinama", rekla je Ćirovićeva.
Ona je istakla da većina ljudi ne zna da razlikuje otrovnicu od "potpuno bezopasnih neotrovnica", pa se mnogima od belouške, na primer, pričinjava poskok.
"U strahu su velike oči", tvrdi Ćirovićeva.
(MONDO)
Prijem 
