Rikeru nisu potrebne dodatne instrukcije

Rikeru nisu potrebne dodatne instrukcije






Unmik administracija ima ovlašćenja da poništi Deklaraciju o nezavisnosti Kosova, ako je u suprotnosti s Rezolucijom 1244







Unmik
administracija na Kosovu i Metohiji još se nije oglasila povodom
jednostrano proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine, odnosno
nije ni pozdravila ni poništila taj akt, iako joj Rezolucija Saveta
bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (u kojoj se navodi da će narod
Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije) daje
ovlašćenje da učini ovo drugo. Ipak, samo nekoliko sati pred najavljeno
usvajanje deklaracije o nezavisnosti, šef Unmika Joahim Riker unapred
se pravdao da nije dobio instrukcije iz Njujorka šta treba da preduzme
u tom slučaju. On je u izjavi za rusku agenciju Itar-Tas vešto izbegao
i da govori o statusu Kosova, jer to navodno „ne spada u njegova
ovlašćenja”.
S druge strane, zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova i
bivši posrednik u pregovaračkoj trojci Aleksandar Bocan-Harčenko,
ocenio je da je Riker trebalo da poništi odluke kosovske skupštine „dva
minuta posle usvajanja deklaracije”.
Milan Paunović, profesor međunarodnog javnog prava na Pravnom
fakultetu u Beogradu, za „Politiku” tvrdi da je šef Unmika morao da
raspusti Skupštinu Kosova nakon što je usvojila deklaraciju o
nezavisnosti južne srpske pokrajine.
– Riker je imao snažna ovlašćenja da tako nešto učini i nikakve
instrukcije generalnog sekretara UN nisu mu bile potrebne. Na to ga čak
obavezuju propisi koje je donela sama Unmik administracija još 2001.
godine. Tako prema poglavlju 8. Uredbe o ustavnom okviru za privremenu
samoupravu na Kosovu, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN
ima „ovlašćenje da raspusti skupštinu i raspiše nove izbore u
okolnostima kada oceni da privremene institucije samouprave deluju na
način suprotan Rezoluciji 1244 – rekao je Paunović objasnivši da je u
poglavlju 12 ovog dokumenta jasno rečeno da „vršenje dužnosti
privremenih institucija samouprave na Kosovu ne može da utiče na
ovlašćenje specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN da obezbedi
potpunu primenu Rezolucije 1244”, kao i da „preduzima odgovarajuće mere
kad god su postupci privremenih institucija u suprotnosti sa
Rezolucijom 1244 i Ustavnim okvirom”.
Podsetimo, Unmikovi „administratori” Kosova su u nekoliko navrata
koristili svoja ovlašćenja i poništavali odluke privremenih kosovskih
institucija. Tako je 2002. godine tadašnji šef Unmika Mihael Štajner
poništio Rezoluciju Skupštine Kosova kojom se odbacuju sporazumi o
razgraničenju SRJ i Makedonije, o institucionalizaciji odnosa Unmika i
SRJ i „svaki drugi dokument donet bez saglasnosti kosovskih
institucija”. Savet bezbednosti UN reagovao je podjednako brzo, takođe,
kada je odbacio prištinsku rezoluciju. Štajner je iste godine poništio
i „Memorandum o razumevanju”, koji su potpisali kosovski i albanski
zvaničnici, a koji se odnosi na ekonomsku saradnju Kosova i Albanije.
Krajem 2003. godine, Unmikov administrator Hari Holkeri proglasio je
nevažećom odluku kosovske skupštine, prema kojoj su poništeni zakoni
Srbije koji se od 1989. godine sprovode na Kosovu.
– Poseban nonsens predstavlja stav generalnog sekretara UN Ban Ki
Muna da je Rezolucija 1244, kojom je garantovan suverenitet Srbije nad
Kosovom i Metohijom, još na snazi. Ono što se trenutno događa je
trijumf sile nad pravom, suspenzija sistema Ujedinjenih nacija i
celokupnog međunarodnog prava, o čemu su govorili i ambasadori Rusije i
Kine na zasedanju Saveta bezbednosti – kazao je Paunović objašnjavajući
da će se slabosti međunarodnog poretka ubrzo pokazati u kriznim
područjima širom sveta. Povlačeći paralelu između Unmik administracije
na Kosovu i međunarodnog prisustva u Bosni i Hercegovini, profesor
Paunović smatra da bi u BiH reakcija međunarodnih administratora bila
mnogo oštrija.
– Nema sumnje da bi, u slučaju da recimo Republika Srpska usvoji
deklaraciju o nezavisnosti, visoki predstavnik Evropske unije Miroslav
Lajčak odmah smenio celo rukovodstvo RS, iako mu Dejtonski sporazum
zapravo ne daje pravo na takve poteze. Sa druge strane, na Kosovu Unmik
administracija odbija da reaguje, mada ima sva prava na to – rekao je
Paunović. Naš sagovornik je istakao da se zaboravlja da svaka država
ima pravo na samoodbranu, i da o tome niko ne govori.
– To ne mora da bude vojna intervencija Srbije na Kosovu i Metohiji.
Sada je vreme za političke poteze koje međunarodno pravo dopušta državi
koja brani svoju teritoriju. Preporučio bih međunarodnoj zajednici,
odnosno zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova da ne pribegavaju
sili kako bi sprečili Srbe sa severa Kosova da ostanu da žive u svojoj
državi. Ako su ambasadori zapadnih zemalja u Savetu bezbednosti
poručili Srbima da je „nezavisnost Kosova realnost”, onda moraju da
znaju i da je neprihvatanje Srba da žive u takvoj državi takođe
realnost – objasnio je Paunović za „Politiku”.
Marko Albunović
---------------------------------------------------------------------
Ranije poništene odluke kosovskih institucija
Unmik je 2003. godine poništio odluku Skupštine opštine Priština o
oduzimanju Srpskoj pravoslavnoj crkvi prava na korišćenje građevinskog
zemljišta, na kome se nalazi još nedovršeni hram Hrista Spasa u
Prištini. Na osnovu prava veta koje mu daju Rezolucija 1244 Saveta
bezbednosti UN i Ustavni okvir Kosova, samo dva sata nakon što je 2004.
godine potpisan ugovor o privatizaciji drugog mobilnog operatera na
Kosovu, tadašnji šef Unmika Soren Jesen Petersen je poništio celokupni
proces. Petersen je 2006. godine poništio rešenje kosovske carine o
zapleni 162,2 miliona dinara Narodne banke Srbije koji je oduzet na
kosovskoj administrativnoj granici i deponovan u Prištini, i naredio
njegovo vraćanje