Kosova, a ne Kosovo
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – „Kosova! Kosova, a ne Kosovo!”, tako je, sav
crven u licu, zahtevao titulisanje „nove države u Evropi onako kako je
zovu njeni žitelji” gost drugog dnevnika TV Slovenija („Odmevi” –
odjeci) član Atlantskog saveza i predavač ljubljanskog Fakulteta
društvenih nauka (FDV) u Ljubljani Anton Bebler. Voditelj nije opomenuo
Beblera što upadicom napada drugog gosta u studiju TV Slovenija
(predstavnika srpske dijaspore), već je ovlaš primetio da je uputstvo
„uzeto na znanje”.
Ohrabreni Bebler, koga je nedeljnik „Mladina” još 2002. častio
nadimkom Natoman zbog njegove vatrene podrške ne samo bombardovanju SRJ
nego i ulasku Slovenije u NATO, sugerisao je gledaocima stav da to što
se u nedelju dogodilo na Kosovu nije kršenje međunarodnog prava i
poretka, a po pitanju „huliganskih ispada u Beogradu” upozorio je da je
to rezultat „propagande u srpskim masovnim medijima”. U državi u kojoj
nije popularno dirati u problem kršenja međunarodnog prava na Kosovu
ali je patriotski hvaliti Ahtisarijev plan, Bebleru se začudo
usprotivio njegov kolega, inače treći gost u studiju i takođe profesor
FDV Bojko Bučar, rečima da „naziv ’Kosova’ ipak neće biti da je
pravilan” jer to nije „slovensko ime, a ’Kosovo’ jeste”, uostalom „u
Sloveniji ni Austriju ne zovemo Osterajh”.
U raspravu se umešao i Borut Grgič koga je RTV Slovenija publici
predstavila kao direktora Instituta za strateške studije, iako se sam
Grgič na svom sajtu hvali da je bio savetnik Agima Čekua (koga će ovog
petka ugostiti u Ljubljani u „centru Evropa” na temu „Kosovo posle
proglašenja nezavisnosti”) a danas „sarađuje sa kosovskim premijerom
Tačijem”. Ovaj „nezavisni stručnjak” se toliko upinjao da dokaže da
Srbija više ničim ne može da stane na put Kosovu jer je za primanje u
„svetske organizacije potrebna polovina država plus ili minus jedna,
dve”, da su ga na kraju ućutkali čak i profesori FDV, primetivši da je
za prijem Kosova u UN, na primer, potrebna preporuka Saveta
bezbednosti, što će biti „malo teško”.
Danas se oglasio još jedan učenjak sa ljubljanskog FDV Milan Brglez,
koji je za TV Slovenija komentarisao šta znači za međudržavne odnose
(između Slovenije, kao predsedavajuće EU i Srbije) ako Beograd povuče
svog ambasadora iz Ljubljane. „Mogući odlazak srpskog ambasadora jeste
simboličan gest koji ipak ne znači prekidanje diplomatskih odnosa”,
kazao je Brglez za „nacionalku” koja je vest opremila naslovom koji je
sugerisao da su odnosi između službene Ljubljane i Beograda ohlađeni,
ali „ipak još uvek živi”.
„Takav čin na nivou politike znači zaoštravanje odnosa između
država”, dodao je Brglez, uz objašnjenje šta to znači na privrednom
nivou. „Ako pretpostavimo da će slovenački ambasador ostati u Beogradu
– ipak bi bio smanjen obim i efikasnost diplomatske podrške slovenačkoj
ekonomiji u Srbiji”, upozorio je Brglez, uz nadu da će „Srbija u
Sloveniji ipak ostati diplomatski prisutna – zbog slovenačkog
predsedavanja EU”. Nije komentarisao šta će se desiti kroz četiri
meseca, kada predsedavanje prođe, ali jeste kalkulisao mogućnošću da
„Slovenija možda zbog bezbednosti smanji diplomatsku misiju u
Beogradu”, uz savet domaćim vlastima da Slovenija „ne bi smela da
odgovori recipročno, što će reći – povlačenjem svog ambasadora” iz
Beograda.
Treba podsetiti da se ambasador Srbije u Sloveniji Predrag Filipov
tek raspakovao (stigao je u Ljubljanu decembra, tik uoči slovenačkog
preuzimanja štafetne palice predsedavanja Unijom od Portugalije), a u
Sloveniji se već uveliko spekuliše njegovim odlaskom s obzirom da
politički vrh na čelu sa premijerom Janezom Janšom i šefom diplomatije
Dimitrijem Rupelom ne odustaje od odluke da prizna kosovsku državnost;
sada je, međutim, posle sve glasnijih i brojnijih upozorenja ovdašnjih
privrednika koji su razgranali investicije u Srbiji, izabrana druga
taktika. Slovenija, kako saznajemo iz krugova blizu vladi, neće biti ni
u drugom talasu država koje će Kosovu dati priznanje, već će se sakriti
iza paravana i probati da „iščezne u masi” ostalih zemalja, pa planira
da prizna Kosovo „tek posle ’komplikovane’ parlamentarne procedure”, a
u prevodu – kada to obavi bar trideset država.
Prijem 
