I Srbi imaju svog kandidata na današnjim američkim izborima
Naš čovek u trci za Kongres
Malo koji izborni dvoboj za američki Kongres je privukao toliku pažnju kao borba republikanskog i demokratskog kandidata u Ilinoisu. Na jednoj strani je republikanski vuk Džeri Viler, kongresmen sa dvanaestogodišnjim stažom, na drugoj Džon Pavić, tridesetogodišnji predstavnik Demokratske partije i najmlađi kandidat na izborima.
Iako je ostalo još svega nekoliko sati do otvaranja biračkih mesta, jedno je jasno - Džon Pavić možda neće osvojiti ukupnu većinu glasova, ali je osvojio srca svojih zemljaka u velikoj srpskoj zajednici u Čikagu i Ilinoisu. Mediji već sada navode da bi njegova pobeda mogla da bude jedno od najvećih iznenađenja današnjih izbora.
- Ukoliko budem izabran, kolege u Kongresu ću uveriti u to da Srbija i SAD moraju da rade zajedno na uspostavljanju stabilnosti u regionu - kaže Pavić za „Blic“. On navodi da bi zaštita Srba na Kosovu morala da bude deo svakog dogovora o statusu pokrajine i da SAD moraju da imaju jednak pristup svim stranama na Balkanu po pitanju ljudskih prava. „Učiniću sve da ojačam privredne veze dve zemlje“, poručuje mladi američki političar koji se proteklih godina rado vraćao Balkanu i svojim korenima.
Džon Pavić drugo je od četvoro dece cenjenog advokata Roberta Pavića. Sa porodicom je odrastao na stočarskoj farmi u Viskonsinu, a posle školovanja i sticanja zvanja doktora pravnih nauka pridružuje se svom ocu i postaje deo tima odbrane Biljane Plavšić u Hagu. O tom periodu kaže: „Iako sam prezirao akcije balkanskih lidera tokom devedesetih, mislio sam da je važno da zemljaci gospođe Plavšić čuju da ona prihvata odgovornost. Očekivao sam da će to priznanje pomoći zarastanju rana u regionu, što se, nažalost, nije u potpunosti desilo.“
Nakon Haga Pavić se odlučuje na još jedan riskantan potez - konkuriše za posao u američkoj tajnoj službi. Nakon serije rigoroznih testova dobija posao u odeljenju za borbu protiv terorizma. U tom svojstvu često sa skrivenim identitetom boravi na Balkanu, mahom u Sarajevu i Ljubljani. O danima provedenim u CIA nerado govori, ali se zna da je čak pet puta nagrađivan jer je ušao u trag mudžahedinima u BiH. Nezadovoljan stavom američke administracije napušta agenciju i pridružuje se Demokratskoj partiji, gde brzo dolazi u sam vrh.
Veoma je aktivan u pravoslavnoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Ilinoisu gde je sa svojom braćom više puta organizovao akcije prikupljanja humanitarne pomoći. Crkva i narod su mu se odužili organizujući nekoliko akcija prikupljanja donacija za kampanju. Ulaz na koktel, u koji je uključena i večera, koštao je 50 dolara, svirao je tamburaški orkestar „Drina“, a sala je bila mala da primi sve zainteresovane.
Svim svojim zemljacima u Ilinoisu i Americi Džon je putem „Blica“ želeo da poruči sledeće: „I pored brojnih problema poslednjih godina, Srbija u Americi ima prijatelja i to prijateljstvo je zasnovano na istoriji i zajedničkim vrednostima. Radiću naporno da produbim razumevanje između Srbije i SAD, kao i sa srpskim zajednicama u Bosni, Hrvatskoj i Crnoj Gori“.
Prijem 
