Zakon i topuz
Azija: Strah od presedana
Među važnijim
azijsko-pacifičkim zemljama samo je Australija požurila sa
priznavanjem, Japan ga je najavio, dok ostale to ili odbijaju ili novu
situaciju „pažljivo proučavaju”
Donekle je
objašnjivo zašto je Avganistan požurio da bude prvi koji će zvanično
priznati kosovsku državnost: i Avganistan i Kosovo su „NATO zemlje”.
Australija je u „istom čamcu” sa zapadnim savezom.
U tom čamcu je i Japan, koji je priznavanje zasad samo najavio. U Tokiju će proces priznavanja početi „za oko mesec dana”.
Aplauzi i čestitke Prištini su, očekivano, stigli i sa Tajvana, što,
s obzirom na njegov status uglavnom nepriznatog entiteta koji Kina
smatra svojom privremeno otuđenom teritorijom, nije iznenađenje.
Tajvan, po svoj prilici, zbog činjenice da Kina kategorički ne priznaje
kosovsku secesiju, očekuje uzvratni gest Prištine: svako je dobrodošao
u klub od oko dvadesetak državica koje sa Tajpehom održavaju
međudržavne odnose.
Glavni razlog za diplomatski oprez većine azijskih država jeste
strah od presedana, s obzirom na iskustva već izvršenih azijskih
secesija, i tako mnogih aktuelnih separatističkih žarišta.
Kontinent je već video dosta traumatičnih, ali i originalnih cepanja
država, od krvavog izdvajanja Pakistana od Indije 1947, pa potom deobe
samog Pakistana kada je u ratnom sukobu, u kome je učestvovala i
Indija, stvoren Bangladeš. Mnogo dramatičnije je, međutim, bilo
odvajanje Istočnog Timora od Indonezije, pod pokroviteljstvom UN 2002,
kada je rođena prva nova država 21. veka. Džakarta je, međutim, opet uz
pomoć UN, uspela da spreči da isto postigne i četvoromilionska, gasom
bogata provincija Aće, gde je, posle pustošnog cunamija, postignut mir
koji se još održava.
Indonezija, najveća muslimanska zemlja, nestalna članica Saveta
bezbednosti, objavila je ”da još nije u poziciji da prizna kosovsku
državnost”, najavljujući i uzdržanost ako se o tome bude glasalo u UN.
Mnogo nedvosmislenija je pak Šri Lanka, gde tamilski separatistički
pokret već više od dve decenije vodi borbu za svoju državu na severu
ostrva. Stav Kolomba je da potez Kosova „može da stvori nekontrolisani
presedan u međunarodnim odnosima” i „predstavlja ozbiljnu pretnju
međunarodnom miru i sigurnosti”.
Za nastavak pregovora Beograda i Prištine, uprkos jednostranom
proglašenju nezavisnosti, izjasnili su se i Filipini, gde je
separatistički Moro, islamski oslobodilački front, požurio da objavi da
je „tabu” UN o nepovredivosti integriteta država, „razbijen u
paramparčad”. ”Ono što je decenijama bilo zabranjeno, sada je deo
međunarodnog prava”, rekao je lider ovog pokreta Kaled Musa.
„Kašmir nije Kosovo”, preovlađujuća je ocena u komentarima indijske
štampe. „Poslednja stvar koja Indiji treba jeste da, eventualnom
podrškom Kosovu, rizikuje povećanu međunarodnu pažnju prema Kašmiru”,
ocenjuje komentator „Tajms of Indija”.
Još jedna važna azijska zemlja je oprezna prema novoj situaciji:
„Nije pravo vreme da odlučujemo da li da Kosovo priznamo ili ne”,
izjavio je juče predstavnik Ministarstva inostranih poslova Južne
Koreje.
Milan Mišić
[objavljeno: 20.02.2008.]
Prijem 
