Silovanje na Okinavi
Jedan marinac se malo zaigrao i ponovo uzburkao emocije Japanaca prema američkim vojnicima
Slične
stvari se događaju svugde gde veliki broj vojnika dolazi u kontakt sa
civilnim okruženjem, ali najnovija epizoda na Okinavi ponovo je dotakla
osetljivi nerv – i u oštar fokus stavila američko vojno prisustvo u
Japanu.
Jedan 38-godišnji američki marinac je prošle nedelje, na kraju
večeri provedene u jednom baru na Okinavi, „pokupio” lokalnu devojčicu
i svojim motociklom je odveo do stana, u bazi na periferiji grada
Okinave. Kad se našla sama između četiri zida sa vojnikom, devojčica se
predomislila i zatražila da je vrati kući. Umesto motociklom, marinac
ju je povezao kolima i usput napao. Nije jasno da li se silovanje
zaista dogodilo, ali je izvesno da je, prema svedočenju devojčice,
pokušano.
Kad je vest obelodanjena, prvo se na noge digla Okinava, a potom
slučaj postao predmet velike medijske pažnje na nivou cele nacije. U
međuvremenu uhapšeni marinac poriče neke detalje iz priče devojčice i
pravda se da nije znao da je maloletna. Ali, krčag je razbijen.
Žitelje Okinave, nikad preterano srećne zbog velikog prisustva
američkih vojnika na njihovim ostrvima (ima ih oko stotinu, razbacanih
u oko hiljadu kilometara dugom arhipelagu na pola puta između glavnog
japanskog kopna i Tajvana) – uprkos značaju koji tamošnje baze imaju za
ekonomiju ovog inače najmanje razvijenog dela Japana – ovo je podsetilo
na dosad najveći skandal ove vrste: slučaj iz 1995. kada su trojica
marinaca brutalno silovala njihovu 12-godišnju sugrađanku. Zahtevi da
Amerikanci napuste Okinavu zato su ponovo glasni. U opticaju su krupne
reči – premijer Fukuda kaže da je to nešto „neoprostivo” – zahteva se
revizija celokupnog vojnog sporazuma, dok diplomatija nastoji da
„kontroliše štetu”.
Emocije su jake s razlogom. Okinava je u završnici Drugog svetskog
rata, u njegovom pacifičkom produžetku i posle nemačke kapitulacije u
Evropi, bila jedno od najkrvavijih poprišta – u američkom napadu koji
je trajao od marta do juna 1945. poginula je oko trećina tadašnjih
nešto više od 400.000 stanovnika. Okinava je posle kapitulacije,
usledile nakon atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija, postala de
fakto američka kolonija, koja je pod japanski suverenitet vraćena tek
1972.
Prvo silovanje marinci su izvršili još daleke 1955, kada je žrtva
bila jedna devojčica od samo šest godina. Potom, retko da je prošla
godina, a nije bilo nekog incidenta. Iako je američka vojska i danas
glavni poslodavac u ovoj prefekturi, čak 85 odsto od danas 1,2 miliona
tamošnjih žitelja traži njen odlazak, što je želja koja će za nekoliko
godina biti samo delimično ispunjena.
U 14 baza, koje se prostiru na 18 odsto teritorije Okinave, danas je
18.000 od ukupno oko 40.000 američkih vojnika na japanskom tlu. Posle
okončanja hladnog rata učinilo se da ih tamo treba mnogo manje, ali
nove realnosti su donele reviziju tih procena. Ruska pretnja je doduše
umanjena (premda se u poslednje vreme i to preispituje), ali danas je
potrebna strateška protivteža Kini, treba, za svaki slučaj, biti i
blizu Tajvana, a uz to, nikad se ne zna i šta bi mogla da preduzme
nepredvidljiva (Severna) Koreja.
Sa Okinave će do 2014. ipak otići oko 8.000 marinaca. Od Japana se
dotle očekuje da preuzme veći teret sopstvene bezbednosti, dok će
Amerikanci koji tamo ostanu biti pripravni samo za vanredne regionalne
intervencije.
U međuvremenu, zatražena je promena uslova pod kojima tamo borave
nedobrodošli gosti. Na osnovu ugovora iz 1960, američki vojnici nisu u
nadležnosti japanske policije i sudova. „Drastičnu reviziju” tog
pravila sada traži guverner Okinave, kome je američki ambasador iz
Tokija uputio pismo sa opširnim izvinjenjem, a potom i lično preneo
svoje žaljenje.
U bazama je, kako se javlja, započet program vanredne edukacije i
preispitivanja dosadašnjih pravila službe. Nagoveštena je i darežljiva
kompenzacija porodici žrtve, ali malo je izgleda da će doći do
radikalnih promena statusa Amerikanaca: visoka politika i strateški
interesi su ipak važniji od jednog neprijatnog incidenta.
Prijem 
