Intervju: Nikolas Gvozdev
Poljuljani temelji međunarodnog prava
Glavni urednik
vašingtonskog časopisa „Nešenel interest”, viši saradnik za strateške
studije Nikson centra, doktor Nikolas Gvozdev je među onim
analitičarima u krugovima američke prestonice koji smatraju da je
američka politika podrške nezavisnom statusu Kosova pogrešna. Na
brojnim tribinama po institutima za razmatranje spoljne politike
Gvozdev predstavlja glas u manjini koji upozorava na nesagledive
posledice američke neprincipijelne podrške.
Kako vidite razvoj događaja, narednih nedelja, ukoliko zaista dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova?
U situaciji kad jedna teritorija proglašava svoju državu koje već
postojeća država ne želi da se odrekne, što će se desiti najverovatnije
posle srpskih predsedničkih izbora a pre ruskih, negde do prvog marta,
to će pre svega stvoriti krizu u Evropskoj uniji. Oni mogu imati
zajednički stav o slanju misije, ali nisu ni izbliza jedinstveni kako
da se postave prema ovom problemu. To će u regionu stvoriti osećaj da
vam za novu državu nije potreban međunarodni konsenzus, već prijatelji
i patroni koji će vašu ideju podržati.
Srbija je u centru jugoistočne Evrope, kako će se to odraziti na tokove integracije?
Pa ne možete imati nepriznatu državu južno od tog centra i očekivati
normalne veze, protok robe i usluga, povezivanje Evrope u jednu
celinu.To će, kada se sa Kosovom promene dosad važeća pravila igre,
izazvati i krizu širih razmera. Više za novu državu neće biti potrebno
opštemeđunarodno priznanje, već će se prebrojavati države „za” i
„protiv”. Biće poljuljani temelji sporazuma koji podupiru međunarodni
sistem.
Da li Vašington počinje da strepi od posledica ovakve politike?
Da, ali ovde se takođe veruje da će to dovesti samo do privremenih
komplikacija koje će se brzo prevazići. Oni veruju daće Srbija kad-tad
prihvatiti realnost. Da treba ostati dosledan dosadašnjem kursu i da će
se krajem 2008. kriza prevazići.
Pominjete da će na naslovnim stranama američkih novina osvanuti
komentari sa naslovom „Sve smo ovo mogli da predvidimo”. Ko će da
zaštiti stanovništvo u slučaju izbijanja nasilja?
To će biti još jedan test da li su snage EU ili NATO-a spremne da
zaštite stanovništvo od nasilja. Do sada, u poslednjih dvadeset godina,
pokazalo se da zapadne zemlje nisu voljne da intervenišu i da izgube
svoje vojnike. Bojim se da misije na terenu neće biti spremne na
rizike. Tada će početi igra oko svaljivanja krivice.
I ko će biti glavni krivac?
Srbija. Reći će se da je ona mogla da prihvati nezavisno Kosovo, kao neminovnu realnost.
Dosad su se SAD rukovodile drugačijim principima, podržavale su teritorijalni integritet države?
Američki pristup bio je da se u takvim sukobima zalaže za
autonomiju. To smo podržavali kao rešenje za Baskiju, Severnu Irsku, za
Kurde u Iraku, to savetujemo kao rešenje Gruziji za Abhaziju i Južnu
Osetiju. Jedino u slučaju da je država u kolapsu, i da apsolutno nema
nikakvog drugog načina, pristaje se na povredu teritorijalnog
integriteta. U stvari, paradoks je tim veći što, u vreme Miloševića,
SAD nisu podržavale nezavisno Kosovo, već su insistirale na autonomiji.
Sada, u demokratiji, preokrenuli su svoj princip. Ali mislim da se na
Srbiju gleda kao na nekog ko će se uvek privoleti Rusiji, pa se onda
lakše odstupa i od principa.
Prijem 
