Fudbalski Dali u Barseloni

Fudbalski Dali u Barseloni

Kruna koju je dve godine sa ponosom nosio nedavno mu je nepravedno skinuta sa glave. FIFA je rešila da je dodeli Fabiju Kanavaru, iako cela planeta zna da je istinski gospodar fudbala ne Italijan, već mag iz Barselone - Ronaldinjo.

Najvećem artisti na fudbalskoj pozornici 21. veka zameraju što je na Mondijal stigao premoren od brojnih čuda i što tamo nije zablistao sa nacionalnim timom Brazila, ali su pri tom zaboravili šta je sve momak rodom iz Porto Alegrea uradio, a zbog čega fudbal svakim danom dobija na hiljade novih pristalica.

U odjavnim špicama 2006. godine udarna scena morao bi biti onaj gol koji je Ronaldinjo postigao protiv Viljareala u 12. kolu Primere, kada je makazicama savladao golmana protivnika, ili ona „prevara veka“ kada je šutirao ispod živog zida igrača Verdera, pa još desetak sličnih majstorija koje gledaocima često i promaknu. Ronaldinjo je, znaju svi veoma dobro, fudbaler-muzičar.

- Odrastao sam u kući u kojoj je uvek bilo radosti i moja porodica je, u stvari, muzička radionica! Kao dete sam počeo da udaram u bubnjeve, koristio sam različite udaraljke jer sam imao dva ujaka koji su se bavili muzikom, a sve moje tetke su bile pevačice. Muzika i fudbal su ceo moj život od moje treće ili četvrte godine. Moj posao je da igram i dajem golove, a da nisam postao ovo što sam danas, verovatno bih svirao u nekom bendu u Brazilu - iskren je Ronaldinjo.


Kad kaže i Marta...
Dodela nagrada FIFA i prethodno „Frans fudbala“, bila je prilika da krene lavina polemika o načinu dodele istih. Velika većina se slaže da su i eminentni francuski list i birači (selektori i kapiteni reprezentacija) omanuli i da je nagradu morao da dobije sjajni Brazilac.

Da se najlepši fudbal i dalje igra na Kopakabani, u podneblju sambe i kafe, FIFA je morala da prizna kada je nagradu za najbolju igračicu sveta dodelila Brazilki Marti. Ona je priliku iskoristila da zabode trn u prste svih koji su precrtali Ronaldinja.

- Mene je za sve što činim inspirisao Ronaldinjo. On kao da je znao da mu neće dodeliti nagradu treći put zaredom. Međutim, ja mu poručujem da se ne predaje. On ima neviđen potencijal i sigurna sam da će ponovo stići do vrha ove planine - rekla je Marta koja igra za švajcarski tim Umeu.

S druge strane, i Samjuel Eto, momak koji sa brazilskim genijem čini tandem snova, kaže da ga je Ronaldinjo naučio da je najvažnija stvar u fudbalu imati „pozitivnu drskost i hrabrost da se na terenu učini nešto neobično“.

Espaldinja
Istina je da nijedan fudbaler u ovom momentu nema takav repertoar trikova. Ronaldinjo je savremeni fudbalski Hudini jer koristi „espaldinju“, „elastiko“, „sombrero“... To su sve njegovi termini za omiljene fudbalske poteze, iako je izvorni tvorac „elastika“ njegov zemljak Rivelinjo.

- Budite uvek oprezni, on nikada isti trik ne izvodi dva puta zaredom. I to je ono što izluđuje njegove čuvare jer jednostavno ne znate šta je sledeće što će uraditi - priznaje defanzivac Bajerna Danijel van Bujten.

„Elastiko“ je potez kada loptu dodiruje spoljnim delom stopala, kao da će loptu poslati u tom smeru. Kada igrač koji mu dolazi u susret zarotira na tu stranu, on loptu pošalje unutrašnjim delom stopala u suprotnom pravcu! A „espaldinja“ je neviđena drskost - loptu primi na leđa, pa je „spusti niz kičmu“ do zadnjice i tako je doda igraču koji mu je u blizini! „Sombrero“ je često viđen, loptu prebaci preko protivnika i pretrči ga, ali ima još niz trikova koji mu retko kada ne prolaze. I kada sve to čini, on lice razvlači u osmeh zadovoljstva, kako on kaže, felicidad (sreća).

- Nema boljeg načina da zbunite protivničkog igrača nego da izmislite nešto novo i to izvedete na terenu. Ja se zaista trudim da budem originalan. Fudbal igram sa melodijom u glavi. Po ceo dan slušam plesnu muziku i te zvuke nosim sa sobom na teren. To me čini srećnim, a što sam radosniji, lakše mi je da igram! - priznao je nedavno.

Amerikanci su ga zbog karakterističnog osmeha prozvali „ubicom sa osmehom“. Međutim, privatno, Ronaldinjo je veoma ljubazan, duhovit momak koji kaže da mu je lopta sve što mu je potrebno, a ne skupoceni automobili.

- U svojoj karijeri sam radio sa fudbalerima koji su posvećeni tome što rade, ali da neko nosi naušnicu u obliku fudbalske lopte i da „bubamaru“ tako vešto i bezobrazno protura kroz noge protivnika, to nisam video pre Ronaldinja - priznao je kondicioni trener Barselone Pako Seirulo.


Dali kao inspiracija Kao svaki pravi umetnik, Ronaldinjo inspiraciju traži u genijima slikarstva. Figeras, rodno mesto umetnika Salvadora Dalija, nije daleko od Barselone, pa je Brazilac imao priliku da nekoliko puta obiđe muzej slavnog umetnika u tom gradiću.

- Tamo sam video jednu sliku koja me je strašno inspirisala. „Gala razmišlja o moru“ je sjajno delo. Umetnikova žena naga gleda u more, ali kada se udaljite 18 metara od slike vi, u stvari, vidite portret Abrahama Linkolna! Ako posmatrate normalno, ništa ne primetite, ali ako je gledate poluzatvorenih kapaka, videćete! Da napravite tako nešto morate da imate strašnu maštu. Onda sam sebi rekao, tako moram i ja da radim. Zato moja inspiracija dolazi od svakodnevnog dodira sa loptom. I ja želim da kao Dali nešto učinim po prvi put - priznao je Brazilac.

Dakle, Ronaldinjo nije samo, što bi rekli Španci, el mejor jugador del mundo (najbolji igrač sveta). On je postao neka vrsta savremene religije, ona koja dečake sa svih meridijana uče kako da život pretvore u bajku. Najbolji je zato što ima šesto, fudbalsko čulo, sa kojim se danas retko rađa. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka su mislili da od Pelea i Garinče nema boljih. Osamdesetih da je Bog sišao na zemlju u liku Dijega Maradone. Sada je tu Ronaldinjo. A njemu nije potrebna etiketa na kojoj piše „najbolji“ jer to kažu sva srca koja istinski kucaju za fudbal. A on kaže da ne oseća ni da je najbolji u Barseloni...