Glas: Ariljska vijagra diže iz mrtvih
Deda Mileta Djurić iz Arilja proizvodi suve šljive punjene orasima, prelivene medom i na svoj proizvod daje garanciju: ko pojede deset suvih šljiva može dva puta za dvanaest sati sa dve različite! Garancija, dodaje deda Mileta, važi za - njegove vršnjake, sedamdesetogodišnjake, za mladje toliko suvih šljiva i oraha može da bude i više nego - opasno, i navedenu garanciju može da produži u - nedogled!
"Proizvod sam, kao što sleduje, najpre isprobao na sebi. Da nisam, ne bih ni davao garanciju", kaže za "Glas javnosti" deda Mileta. Njegov proizvod, koji se nedavno pojavio u Arilju, a i šire, svuda po Srbiji, i po Hrvatskoj, gde su ga god probali, posle temeljno izvršenih provera, nazvali su - jedni - srpska, drugi - ariljska vijagra!
Pre nego što je izmislio ariljsku vijagru, deda Mileta držao je u sred Arilja seks-šop:"Shvatio sam da nijedan artikal u mom seks-šopu nema dejstvo kao kad naše, srpske šljive, napunim domaćim orasima, pa ih posle prelijem medom! Brzo su to shvatili i Ariljci i komšije. Oni koji su do skora u seks-šop dolazili kradom, po mraku, pa kupovali za - koleginice sa posla i komšinice, kao komšinice stid da dodju, sada kupuju suve šljive na veliko u po bela dana", kaže deda Mileta.
Šalu na stranu, Mileta Djurić je i više nego preduzimljiv čovek i u sedamdesetoj. Kad je bio mladji, pre tridesetak godina, medju prvima je u Arilju i u tadašnjoj Srbiji otvorio privatnu radnju za mašinsku obradu koja i dan-danas radi, onda je prešao na obradu proizvoda od prohroma, imao radionicu medju prve dve u tadašnjoj Jugoslaviji, posle pravio gibljiva creva...
Kada on i njegovi ne pune šljive orasima, deda Mileta - peče rakiju. Takvu, da u državnim laboratorijama Kanade i Amerike, kad su radili kontrolu i analize, nisu verovali da je Miletina rakija proizvedena u Srbiji.
"Pre izvoza u Kanadu dužni smo bili da odradimo laboratorijske analize i Kanadjani nadju da je nivo štetnih materija u našoj rakiji četiri puta manji od zakonom odredjenog minimuma. Nisu ljudi verovali", kaže dedin zet Nenad Stevanović.
Deda i svoju rakiju, „zlatnu biserku“ koja je na sajmovima u Novom Sadu, Koštunićima i Beogradu već osvojila 18 medalja, pravi po posebnom receptu: "Od šljive odvajam koštice i repeljke, jer, sve što ne valja u rakiji potiče od koštice. Rakiju pečem na starinski način, ali sam za neke delove recepture angažovao profesore fakulteta, i onda - nema promašaja. Dobio sam i sertifikat instituta iz Frankfurta na Majni da je moja rakija čisto prirodna", kaže deda Mileta i najavljuje da će sa svojom „biserkom“ koju već prodaje po celoj bivšoj Jugoslaviji, Madjarskoj, Švedskoj, Americi, Australiji, posle sajma u Dizeldorfu, skorih dana i na sajmove u Parizu i Plovdivu.
"Pratio ja svetska kretanja i vidim da budućnost nije ni u mašinstvu, ni u seks-šopovima nego u - hrani i piću. Onda smislim da šljive punim orasima drugačije od svih drugih. Uzmem šljive dok su sirove, tada ih napunim orasima, stavim u sušaru, osušim po posebnom receptu, onda ih prelijem medom, zapakujem i - kud veće divote. Dižu iz mrtvih, garantovano", kaže deda.
"Dugo sam vagao, premeravao i odmeravao, isprobavao i odredio sam da šljive stavljam u dva pakovanja, manje i veće. Manje, od 180 grama, može se iskoristiti od dva puta, veće pakovanje je za više upotreba, uz obavezno upozorenje - mladji da ne preteruju", objašnjava deda Mileta u šali kako njegov proizvod „blagotvorno deluje na organizam“.
Sem u Arilje i okolinu i čitavu Srbiju, suve šljive u medjuvremenu stigle su i do - Hrvatske. Hrvati se iz cuga oduševili. Stalno traže još deda Miletine srpske vijagre: "U kom se god gradu pojave moje suve šljive u prodaji, tu odmah raste i stepen - švaleracije. Garantovano, znam po sebi", kaže deda Mileta i sve se okreće oko sebe da ga slučajno supruga ne čuje.
(MONDO)
Prijem 
