PREDSEDNIČKI IZBORI U RS

U ponoć počinje predizborna tišina u RS

U petak u ponoć počeće predizborna tišina u Republici Srpskoj (RS), i trajaće do nedelje u 19 sati. Više od 1,1 miliona gradjana sa pravom glasa biraće novog, sedmog po redu predsednika RS.

U vreme predizborne tišine, stranke u RS ne smeju se oglašavati, a medijima je zabranjeno davanje procena o ishodu prevremenim predsedničkih izbora.

Glavna borba, prema nekim procenama, vodiće se izmedju kandidata vladajućih stranaka, Rajka Kuzmanovića iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Mladena Ivanića, lidera Partije demokratskog progresa, i kandidata opozicione Srpske demokratske stranke Ognjena Tadića.

Osim njih, za predsedničku fotelju kandiduju se i Slobodan Popović (SDPBiH), Anton Josipović (NS "Radom za boljitak"), Nedžad Delić (DSI), Nikola Lazarević (EESE5), Krsto Jandrić (NDS) i Mirko Blagojević (SRS "Dr Vojislav Šešelj") i nezavisni kandidat Dragan Djokanović.

Glasanje će biti održano na ukupno 1.958 biračkih mesta - 1.777 za redovno glasanje, a 119 za glasanje u odsustvu. Portparol Centralne izborne komisije BiH Maksida Bajramović izjavila je da će sva biračka mesta biti zatvorena isti dan u 19 časova, ali će gradjanima koji se u to vreme zateknu na biralištu biti omogućeno da glasaju.

Na 62 mesta moćiće da glasaju i raseljeni koji su se izjasnili da žele svoje biračko pravo da ostvare u mestu prebivališta iz 1991. godine.

Bajramovićeva je za "Blic" istakla da ove godine gradjani neće moći da dobiju informacije na sajtu izborne komisije, već u opštinskim izbornim komisijama.

Biračko pravo ima 1.122.214 punoletnih gradjana RS, od čega će po Centralnom biračkom spisku njih 1.071.963 glasati na redovnim biračkim mestima. U odsustvu pravo glasa ima 31.121 birač, a njih 19.157 ostvarilo je pravo da glasa poštom.

Samo na području Banjaluke registrovano je 160.330 birača što je za 5.000 više u odnosu na prošlogodišnje opšte izbore. Banjalučani će moći da glasaju na 178 biračkih mesta, a formirano je i osam mobilnih timova koji će obilaziti stara i nepokretna lica.

Do prevremenih izbora u RS je došlo posle iznenadne smrti predsednika Milana Jelića, koji je preminuo od posledica srčanog udara 30. septembra.

Dosadašnji predsednici RS su bili Radovan Karadžić, Biljana Plavšić, Nikola Poplašen, Mirko Šarović, Dragan Čavić i Milan Jelić.

(MONDO)

U RS danas se održavaju predsednički izbori

U Republici Srpskoj danas se održavaju prevremeni predsednički izbori raspisani posle iznenadne smrti predsednika Milana Jelića.

Pravo glasa ima 1.122.241 birač koji će moći da glasaju za jednog od deset kandidata.

Procenjuje se da će se glavna borba voditi izmedju kandidata vladajućih stranaka, Rajka Kuzmanovića iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Mladena Ivanića, lidera Partije demokratskog progresa, i kandidata opozicione Srpske demokratske stranke Ognjena Tadića.

Socijaldemokratska partija BiH kandidovala je Slobodana Popovića, Demokratska stranka invalida BiH Nedžad Delića, Narodna demokratska stranka Krstu Jandrića, Evropska ekološka stranka Nikolu Lazarevića, a Narodna stranka Radom za boljitak Antona Josipovića.

Kandidat Srpske radikalne stranke "Dr Vojislav Šešelj" je Mirko Blagojević, a jedini nezavisni kandidat je Dragan Djokanović.

Centralna izborna komisija BiH najavila je da bi prvi preliminarni rezultati mogli biti poznati već u nedelju oko ponoći.

(Beta)

Rajko Kuzmanović novi predsjednik RS

Marija Taušan, Dragan Risojević 10.12.2007 01:23

BANJALUKA - Rajko Kuzmanović, kandidat SNSD-a, prema prvim preliminarnim rezultatima, pobijedio je na prijevremenim izborima za predsjednika Republike
Srpske.

Prema rezultatima, koje je Centralna izborna komisija BiH objavila pred ponoć, Kuzmanović je, na osnovu prebrojanih 55,04 odsto glasova, osvojio 97.298 glasova (44,53 odsto), dok je za Ognjena Tadića glasalo 72.729 birača (33,28 odsto), a za Mladena Ivanića 35.403 (16,20 odsto).

Svi ostali kandidati osvojili su daleko manji broj glasova: Mirko Blagojević (4.467 ili 2,04 odsto), Slobodan Popović (2.997 ili 1,37 odsto), Krsto Jandrić (2.541 ili 1,16 odsto), Anton Josipović (1.111 ili 0,51 odsto), Nedžad Delić (1.066 ili 0,49), Dragan Đokanović (490 ili 0,22 odsto), te Nikola Lazarević (412 ili 0,19 odsto).
Poslije službene potvrde rezultata, Kuzmanović bi trebalo da preuzme dužnost dva mjeseca nakon što je, iznenadnom smrću Milana Jelića, Republika Srpska ostala bez predsjednika
Nezavisne novine

Kuzmanović za ukidanje bonskih ovlašćenja

Novoizabrani predsednik Republike Srpske (RS) Rajko Kuzmanović izjavio je da će po preuzimanju dužnosti pažnju usmeriti na ekonomsko-socijalna pitanja i da će zatražiti ukidanje primene bonskih ovlašćenja u BiH.

"Posvetiću pažnju načinu i sadržaju komunikacija sa predstavnicima medjunarodne zajednice i zatražiti da se odmah ukinu tzv. bonska ovlašćenja", rekao je Kuzmanović u intervjuu za "Nezavisne novine".

Kuzmanović je istakao da će tokom inauguracije u Narodnoj skupštini RS i polaganja zakletve krajem ovog meseca pozvati na političko i narodno jedinstvo radi očuvanja dostojanstva, suvereniteta i integriteta RS.

On je istakao da će svoj rad sa posebnom pažnjom usmeriti na ekonomsko-socijalna pitanja, jer je osnovni interes RS njen ekonomski razvoj i korištenje naučnih, tehničkih, prirodnih i posebno ljudskih resursa.

"Značajno mesto zauzeće zahtev za menjanje i poboljšanje stanja u društvenim delatnostima - obrazovanju, nauci, zdravstvu, kulturi i sportu", dodao je Kuzmanović.

On ističe da će svoje aktivnosti kao novi predsednik usmeriti ka stvaranju povoljnog političkog ambijenta za konstruktivne razgovore sa predstavnicima medjunarodne zajednice radi ubrzanog puta ka evropskim asocijacijama i ujednačavanje stavova parlamentarnih političkih stranaka o strateškim-vitalnim pitanjima Republike Srpske.

Kao jedan od prioriteta Kuzmanović je naveo stvaranje pravnog ambijenta za striktnu primenu Ustava i zakona, za donošenje pravednih zakona, strogu primenu Zakona za suzbijanje korupcije i kriminala.

Kao treći pravac svog delovanja on je naveo stvaranje ekonomsko-socijalnog ambijenta radi oživljavanja privrednih kapaciteta, otvaranje javnih radova, podsticaj za poljoprivrednu proizvodnju, brže zapošljavanje, veću brigu za studente, borce, invalide i penzionere.

On je istakao da bi BiH mogla potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU početkom marta 2008. godine, ali, kako je rekao, pod uslovom da ne bude neopravdanih uslovljavanja.

(Srna/MONDO)