Na korak od sporazuma o dvojnom državljanstvu
Crnogorski ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Jusuf Kalamperović izjavio je da je Crna Gora načelno počela razgovore sa Srbijom o utvrdivanju medusobnog sporazuma kojim bi bilo regulisano pitanje eventualnog dvojnog državljanstva gradjana dveju država.
Kalamperović je kazao da je od srpskog kolege Dragana Jočića ove sedmice zatražio nekadašnji sporazum o državljanstvu bivše državne zajednice i Bosne i Hercegovine, koji bi, kako je ocenio, mogao poslužiti kao osnov za definisanje tog pitanja izmedu Podgorice i Beograda.
"Naš pristup će biti dosta restriktivan, ali to ne znači da nećemo biti spremni za dogovor", rekao je Kalamperović u intervjuu dnevniku "Republika", i ocenio da bi se formalani početak pregovora Crne Gore i Srbije o pitanju državljanstva mogao ocekivati tek naredne godine.
On je rekao da je pre dva dana, na regionalnom sastanku ministara unutrašnjih poslova u Beogradu, zatražio i od hrvatskog kolege sporazum o državljanstvu te države i BiH, jer Crna Gora to pitanje želi da reši sa svim državama bivše SFRJ.
"Medjunarodne konvencije o tom pitanju nemaju čvrstih pravila i sada ispitujemo praksu kako bi došli do mogućeg resenja, pri čemu ćemo prevashodno štititi interese crnogorske države", objasnio je crnogorski ministar.
Kalamperović iskazao spremnost Crne Gore da što pre formira timove koji će se baviti tim pitanjem, kao i da očekuje da susedne zemlje to isto učine.
Srbija je nedavno donela veoma liberalan zakon kojim se pripadnicima dijaspore omogućava da njeno državljanstvo, kao dvojno, steknu bez velikih uslovljavanja, za šta je ozbiljnu zainteresovanost pokazao i veliki broj gradjana Crne Gore. Prema podacima opozicionih partija, radi se o više od 100.000 gradjana Crne Gore.
U novom crnogorskom ustavu, medjutim, pristup rešavanju tog pitanja je prilično rastriktivan, jer se, za razliku od predhodnog, gradjanima preti oduzimanjem crnogorskog državljanstva ukoliko prihvate i drugo.
Naime, propisano je da će svi državljani Crne Gore koji su na dan proglašenja nezavisnosti, 3. juna prošle godine, imali to državljanstvo, moći da ga zadrže, nezavisno od toga da li su već bili stekli i neko drugo.
Oni koji su od tada stekli i neko drugo državljanstvo izgubiće crnogorsko, ukoliko u roku od godine od donošenja Ustava ne bude postignut bilateralni sporazuma sa zemljom o čijem se državljanstvu radi.
Opozicija je upozoravala da se na taj način vrši nacionalna selekcija gradjana i štite oni državljani Crne Gore koji su do dana proglašenja nezavisnosti, pored crnogorskog, stekli i državljanstvo druge države, odnosno gotovo svi Hrvati, mahom Albanci, a delom i Bošnjaci i Muslimani, a diskriminišu Srbi, koji do tada nisu imali potrebu da traže dvojno državljanstvo, jer su živeli u svojoj, zajedničkoj državi.
Politički predstavnici Srba u Crnoj Gori smatraju da bi strogom primenom te nove ustavne norme, ukoliko se ne postigne medjudržavni sporazum, Crna Gora mogla postati jedina država na svetu koja bi se odrekla više od polovine svojih državljana, bilo da žive u njoj, ili u Srbiji.
(Tanjug)
Prijem 
