Na korak do vremeplova?

Na korak do vremeplova?

Putovanje kroz
vreme moglo bi da postane realnost za samo tri meseca. Ruski naučnici
koji su u Evropskom centru za nuklearna istraživanja kraj Ženeve
kreirali dosad najsnažniji uređaj za cepanje atoma veruju da bi on
mogao da postane i prvi vremeplov u istoriji čovečanstva, piše
londonski „Telegraf”.
Irina Arefeva i Igor Volovič nadaju se da će energija koja nastane
kada mašina u maju bude uključena biti dovoljno velika da stvori
„vremenski tunel” i omogući neku vrstu ograničenog putovanja kroz vreme.
Ukoliko je putovanje kroz vreme uopšte izvodljivo, teoretski bi bilo
moguće putovati nazad do vremena kada je napravljen prvi vremeplov, što
bi praktično značilo da za nas nema povratka u prošlost, ali da će
budući putnici kroz vreme moći da posete nas. Tako bi ova 2008. godina
mogla da postane „nulta godina” za putovanje kroz vreme, objavio je u
poslednjem izdanju naučni magazin „Nju sajentist”.
Pomenuti uređaj nije konstruisan kao vremenska mašina, već s namerom
da se ispitaju misteriozne sile koje postoje na nivou subatomskih
čestica i da se daju odgovori na mnoga važna pitanja, na primer kakva
je prava priroda sile zemljine teže.
U osnovi svega stoji Ajnštajnova opšta teorija relativnosti. Svaka
enormna količina materije ili energije menja oblik vremena i prostora,
stvarajući takozvani „vremenski tunel” između prošlosti i budućnosti.
O teoretskoj mogućnosti putovanja kroz vreme vodile su se mnoge
naučne rasprave, ali preovlađuje mišljenje da su praktični problemi
toliko veliki da se uz sve verovatnoće ta mogućnost nikada neće
ostvariti.
„Reći da zakoni fizike koje poznajemo dopuštaju eventualnost
putovanja u prošlost isto je kao da kažemo, da parafraziram Bertrana
Rasela, da čajnik može da orbitira oko Venere. Postoji mogućnost, ali
ne i verovatnoća”, kaže dr Brajan Koks sa Univerziteta u Mančesteru. On
smatra da su tvrdnje ruskih naučnika „samo dobra naučnofantastična
priča”.
Mogućnost povratka u prošlost, iako teoretski postoji, biće po
mišljenju većine fizičara potpuno isključena kada se i ako se budu
bolje razumeli fundamentalni zakoni fizike, a pomenuta mašina će upravo
to omogućiti.
Veliki broj pisaca naučne fantastike poigravao se s putovanjem kroz
vreme. H. DŽ. Vels je objavio „Vremeplov” 1891. – 10 godina pre
Ajnštajnove teorije relativnosti.
Pored brojnih praktičnih, najveći teoretski problem koji postoji
poznat je kao „paradoks putovanja kroz vreme”. Ako se neko vrati u
prošlost i učini nešto da spreči sopstveno postojanje (recimo ubije
svog dedu), kako je onda putovanje kroz vreme moguće?
Kosmolozi, poznati po mašti, imaju svoje objašnjenje. Po njihovoj
pretpostavci, ne postoji jedan univerzum već mnogo njih, toliko mnogo
da je svaki ishod na kraju moguć. Onaj ko je vrativši se u prošlost
ubio svog dedu, naći će u susednom univerzumu drugog deku.
S druge strane, putovanje u budućnost je apsolutno moguće, jer vreme
drugačije protiče u orbiti nego na Zemlji. Da li ćemo, onda, jednog
dana moći da putujemo u budućnost. U fizici važi da ako nešto nije
nemoguće onda se u jednom trenutku mora dogoditi. No, to nas opet vraća
na čajnik koji orbitira oko Venere.