Suđenje dr. Vojislavu Šešelju - Tribunal, Hag

Šešelj odbio da ispituje svedoka
Lider radikala slušao na francuskom jeziku

Na suđenju Vojislavu Šešelju tužilaštvo je juče u sudnicu dovelo zaštićenog svedoka 021, prvog od tri svedoka koje će tužilaštvo ispitivati na osnovu njihove pisane izjave, uprkos Šešeljevom upozorenju da će ukoliko do toga dođe skinuti slušalice i da neće učestvovati u postupku.

Šešelj ove svedoke tužilaštva naziva lažnim svedocima zato što su, kako kaže, njihove izjave pisali haški tužioci, a hrvatska obaveštajna služba ih je pripremila da lažno svedoče.

Šešelj insistira da se svi svedoci saslušavaju neposredno u sudnici, da njihove prethodne izjave budu samo putokaz, ali da ne mogu da budu dokazni predmet, jer je to u suprotnosti sa dva osnovna principa dokaznog postupka, principima usmenosti i neposrednosti.

Pozivajući sudije da preispitaju svoju odluku Šešelj je prethodnih dana podsetio da su svedoci Goran Stoparić i 004, kao i Mladen Kulić, koji je juče završio svoje svedočenje, potvrdili da postoji razlika između onoga što su rekli tužilaštvu i onoga što je tužilaštvo napisalo u njihovim navodnim izjavama.

Na primer, u Kulićevoj izjavi piše da je rekao da su Srbi banditi, međutim, on je u sudnici rekao da za svoj narod nikad ne bi rekao tako nešto. Na Šešeljevo pitanje zašto je to navedeno u njegovoj izjavi, on je odgovorio da to nikad nije rekao. Ali, sudije nisu promenile svoju odluku.

Pisana izjava svedoka 021 koja ima 67 pasusa prevashodno se odnosi na ono što se odigralo u bolnici u Vukovaru. Pošto je tužilac završio svoje polučasovno ispitivanje ovog svedoka sudija Antoneti se obratio Šešelju:

„Ovo je poslednji pokušaj sa moje strane. Da li želite da unakrsno ispitujete ovog svedoka ili ostajete pri svom stavu. Gospodine Šešelj, da li me čujete? Pitam vas da li želite da ispitujete ili ne želite kao što ste mi juče rekli?”.

Šešelj: „Isključio sam se. Slušao sam na francuskom, melodičan zvuk jezika, a ništa ne razumem pa mi je to bilo najprijatnije. Ja sam rekao svoje mišljenje i neću više da ponavljam”.

Pošto je on odbio da ispituje svedoka sudija Antoneti se interesovao šta se tačno desilo u Vukovaru.

LJ. Milisavljević

------------------------------------------------------------

„Nadam se da ću umreti nevin kao Milošević”

Tokom unakrsnog ispitivanja Kulića, Šešelj se u jednom trenutku pozvao na sudsku praksu tribunala koju je na suđenju Slobodanu Miloševiću primenjivao tužilac Džefri Najs.

Sudija Fabricija Latanci je zatim optuženog uputila da se ne može pozivati na proces protiv Miloševića zato što nije doneta presuda, a „Milošević je umro nevin”. „I ja se nadam da ću umreti nevin kao Milošević”, uzvratio je Šešelj, tvrdeći da se tužioci oslanjaju na dokumente iz nedovršenih procesa pred tribunalom.

Beta

Svedoku se Šešelj pričinio






Na suđenju
Vojislavu Šešelju Haško tužilaštvo je ove nedelje na klupu za svedoke
prvi put izvelo čoveka koji je lidera radikala optužio za konkretno
delo. Osmi svedok, Vilim Karlović, „umirovljeni časnik” iz Prve brigade
Zbora narodne garde koji je u hrvatskoj vojsci bio od 5. avgusta 1991.
do 1. januara 2002. godine, u sudnici je ustvrdio da je u Vukovaru,
„negde između 10. i 15. novembra 1991“, imao u nekoliko navrata priliku
da čuje Šešelja kako preko razglasa poziva Hrvate da se predaju.
Međutim, kada je optuženi počeo unakrsno da ga ispituje, Karlović se
povukao:
„Slušao sam glas sličan vašem. Koji je ličio na vaš glas”, rekao je.
„Znači niste sigurni da je to bio moj glas”, insistirao je Šešelj.
„Naravno da nisam, jako mi je ličio na vaš glas”, odgovorio je
Karlović, za koga Šešelj tvrdi da je jedan od svedoka koje je za
svedočenje pripremala hrvatska obaveštajna služba.
Isti svedok se već u korist optužnice pojavljivao na haškom procesu
protiv bivšeg predsednika opštine Vukovar Slavka Dokmanovića, zatim dva
puta na suđenju „vukovarskoj trojci” (oficirima Mrkšiću, Šljivančaninu
i Radiću), a u Beogradu je na suđenju za „Ovčaru” bio svedok odbrane
srpskih dobrovoljaca Predraga Milojevića Kineza i Marka Ljuboje Mareta,
koji su mu, kako je tvrdio, 21. novembra 1991. godine spasli život na
Ovčari.
Na Šešeljevo pitanje da li je pre dolaska u Hag razgovarao sa
hrvatskom vojnom ili policijskom službom Karlović je odgovorio odrečno,
ali ga je Šešelj podsetio da je u procesu „vukovarskoj trojci” potvrdio
da je sa njim „obavljen razgovor”. Kada je optuženi u sudnici pokazao
strogo poverljiv dokument hrvatske vojne obaveštajne službe, iz koga se
vidi da je ova služba učestvovala u pripremanju Karlovića za svedočenja
u procesu protiv „vukovarske trojke”, kao i protiv Dokmanovića (Šešelj
je dokument u redovnoj proceduri dobio od Haškog tužilaštva), svedok je
potvrdio da je imao kontakte sa ovom službom, ali „samo jednom, pre
desetak godina, 1996. ili 1997. godine”.
Šešelj je tada pitao svedoka:
– Da li vas oni lažno predstavljaju kao nekoga u čijoj su pripremi učestvovali?
Svedok:
– Ne, ja sam rekao da to nikada nisam negirao.
Šešelj:
– Pa jesu li oni učestvovali u pripremi vašeg svedočenja?
Svedok:
– Oni to tako zovu. Mene nije trebalo pripremati.
Da su Hrvati pripremali neke svedoke za lažno svedočenje, u izjavi
za „Politiku” juče je potvrdio i Borivoje Borović, advokat „vukovarske
trojke”, koji je u predmet protiv Mrkšića, Šljivančanina i Radića kao
dokaz uveo dokument Hrvatske informativne agencije HIF i Službe za
informisanje SIF koju je vodio general Markica Rebić a iz koga se vidi
da je Rebić vodio celu akciju upada u dokumentaciju Haškog tužilaštva.
„Oni su upali u tajne fajlove Haškog tužilaštva i odatle
crpili dokumentaciju koju su, pod jedan, koristili za pripremanje
svedoka koji će lažno da terete ’vukovarsku trojku’, a, pod dva, da
pripreme dokumentaciju na osnovu koje su osmišljavali odbranu za
hrvatske generale, kao, na primer, u predmetu Blaškić”, kaže Borović.
Tajni dokument Hrvatske informativne agencije, u kome je pomenuto
više imena tajnih svedoka koji su u hotelu „Holidej in” pripremani da
lažno svedoče u mnogim predmetima, na javnoj sednici je obznanjen kao
javni dokumenat, a Borović kaže da nije čudo ukoliko se neko od tih
svedoka koji su lažno pripremani pojavi i u Šešeljevom predmetu.
„Ne znam konkretno, niti bih smeo da istaknem imena tih osoba, pošto
zaštitne mere sprečavaju bilo koga da ih iznese u javnost (zaprećeno je
kaznom od sedam godina zatvora), ali ovaj dokaz koji je javni
dokumenat, taj izveštaj koji je potpisao Rebić i koji je bio upućen
Tuđmanu, može da se koristi u svim postupcima pred Haškim tribunalom pa
i u Šešeljevom predmetu”, ističe Borović.
Na sudijama je da odluče da li će svedočenje Karlovića protiv
Šešelja biti uvršteno u dokaze, ali Šešelj je juče osmog svedoka
tužilaštva nazvao „žrtvom dobrovoljaca Teritorijalne odbrane iz okoline
Vukovara, koji su sebe možda nazivali četnicima, ali koji nisu bili
dobrovoljci SRS“.
Šešelj je rekao da se Karlović ne nalazi na spisku onih koji su
počinili zločine protiv Srba u Vukovaru, ali kada je hteo da predoči
novinski tekst u kome se navode hrvatski vojnici koji su činili zločine
nad Srbima u Vukovaru, kao osnovu za pitanje u skladu sa svojom tezom
da zločine nisu činili dobrovoljci SRS, pretresno veće je zabranilo
otvaranje tog pitanja. Pošto je Šešelj detaljno objasnio značaj ovog
pitanja i sudije ponovo glasanjem, čiji je rezultat bio dva prema
jedan, nisu dozvolile Šešelju da razradi ovu temu, on je obavestio veće
da više neće unakrsno ispitivati Karlovića. Posle Karlovića juče je
svedočio Dragutin Derghofer. Njegov nastup će se pamtiti po tome što su
tužilaštvo i sud više vremena proveli da ga nađu u zgradi suda nego što
je trajalo njegovo svedočenje.

Šešelj:Za Ovčaru odgovoran general Vasiljević

Optuženi Vojislav Šešelj rekao jeu sredu pred Haškim tribunalom da je streljanje hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara u jesen 1991. naredio general Aleksandar Vasiljević, tada šef Uprave za bezbednost JNA.

"General Aleksandar Vasiljević naredio je da se strelja 200 hrvatskih zarobljenika na Ovčari, to ću kasnije dokazivati", rekao je Šešelj tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe Emila Čakalića, jednog od sedmorice preživelih sa Ovčare.

Haški tribunal u prošlogodišnjoj presudi oficirima JNA Miletu Mrkšiću, Veselinu Šljivančaninu i Miroslavu Radiću, optuženim za streljanje na Ovčari, nije utvrdio da je general Vasiljević igrao bilo kakvu ulogu u tom zločinu.

Mrkšić je za pomaganje u streljanju osuđen na 20 godina zatvora, Šljivančanin je zbog pomaganja u mučenju zarobljenika kažnjen zatvorom od pet godina, a Radić je oslobođen. Mrkšić i Šljivančanin uložili su na tu presudu žalbe Tribunalu.

Na početku unakrsnog ispitivanja Čakalića, Šešelj je rekao da veruje da je svedok "govorio istinu" o svemu što je preživeo i da "skoro u potpunosti prihvata njegov iskaz".

Šešelj je citirao ranija Čakalićeva svedočenja na suđenjima Slobodanu Miloševiću i Slavku Dokmanoviću da su hrvatske zarobljenike u hangaru na Ovčari tukli "vukovarski četnici", a svedok je potvrdio da je to tačno, ali da je "bilo i drugih, nepoznatih lica".

Optuženi je ranije tvrdio da srpski dobrovoljci koji su počinili zločin na Ovčari nisu bili dobrovoljci SRS iz Srbije, nego meštani Vukovara.

Na Šešeljevo pitanje kako je razlikovao "četnike" od običnih vojnika JNA, Čakalić je odgovorio: "Četnici su se sami tako predstavljali, a vojnici su imali svoje uniforme".

Šešelj je na to sugerisao da su i dobrovoljci SRS nosili uniforme JNA, ali da su umesto zvezda petokraka na kapama i šlemovima nosili kokarde, što je svedok prihvatio kao tačno.

Prema rečima predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija (Jean-Claude Antonetti), bilo je predviđeno da sudsko veće sasluša svedoka VS-45, ali "on neće doći" iz razloga koje je tužilac Deril Mandis (Daryl Mundis) saopštio iza zatvorenih vrata.

Suđenje Šešelju biće nastavljeno sutra prikazivanjem video odlomaka koje tužioci žele da uvedu u spis.

Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. godine, uključujući i streljanje oko 200 hrvatskih zarobljenika na Ovčari koje su, po optužnici, počinili dobrovoljci SRS i pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane.

(Beta)

Šešelj u kontaktu s "prijateljem Radovanom"

Optuženi Vojislav Šešelj opovrgavao je na suđenju pred haškim Tribunalom iskaz svedoka optužbe Safeta Sejdića, pozivajući se na informacije koje je, kako je rekao, dobio od Radovana Karadžića, s kojim je "preko vikenda" posredno kontaktirao.

Sejdić je prošle nedelje posvedočio da je 1993. godine, tokom napada Vojske Republike Srpske na Crnorečnu visoravan kod Olova, video Šeselja sa Radovanom Karadžićem, Ratkom Mladićem i drugim zapovednicima, među kojima je bio i "četnik" Vasilije Vidović zvani Vaske. Svedok je tvrdio da je čuo Šeselja kako poziva srpske vojnike da "ništa živo ne ostavljaju", dok su tenkovi i druga oruđa VRS otvarala vatru.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Šešelj je negirao Sejdićevo svedočenje, tvrdeći da se napad VRS na Nišićku visoravan kod sela Crna Rijeka trajao od 9. do 11. novembra 1993. godine, kada je on bio angažovan u predizbornoj kampanji u Srbiji. Iz svoje knjige "Žari, pali, dedinjski dizdare", Šešelj je naveo da je da je tih dana davao intervjue lokalnim radio stanicama u Srbiji.

"Ja sam preko vikenda kontaktirao svog prijatelja Radovana Karadžića i on me je obavestio da je 9. novembra 1993. bio u Beogradu", rekao je zatim Šešelj.

Pošto ga je predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti pozvao da o tom kontaktu pruži više detalja, Šešelj je uzvratio da je "svoje saradnike uputio da kontaktiraju neke ljude koji su u kontaktu sa Radovanom Karadžićem i da pitaju gde je Karadžić bio 9. novembra 1993." godine.

"Dobio sam od njih informaciju da je bio u Beogradu tog dana i ja sam zahvalan na tome mom prijatelju Radovanu Karadžiću", kazao je Šešelj. On je u sudnici prikazao i isečke iz beogradskih novina od 10. novembra 1993. sa navodima iz intervjua Karadžića televiziji Rojters prethodnog dana.

"Pokušao sam da iste informacije dobijem i od svog prijatelja Ratka Mladića, ali će mi dan-dva zakasniti za ovo unakrsno ispitivanje", napomenuo je Šešelj. On je tvrdio i da Mladića tokom rata nikada nije sreo na terenu u BiH, nego samo dva puta u Beogradu.

Svedok Sejdić je, međutim, ostao pri svom iskazu da je Šešelja video sa Karadžićem i Mladićem tokom napada na Crnu Rijeku.

Na pitanje zašto to nije pomenuo ni u jednoj od pet izjava koje je od 1996. do 2006. godine dao bezbednosnim agencijama BiH i istražiteljima Tribunala, Sejdić je odgovorio da ga niko o tome nije pitao.

Šešelj je, tokom ispitivanja, izjavio i da bi "pre svoj život položio nego što bi pomogao da budu uhapšeni Karadžić i Mladić", a Sejdić je na to odvratio: "Ja bih dao svoju glavu da tebe rešim za sva vremena".

Optuženi je tvrdio i da je svedok, nasuprot svom iskazu, 1992. godine dobrovoljno pristupio "radnom vodu" u sastavu jedinice VRS iz Semizovca kod Sarajeva i da je u poslednje dve ratne godine dobio oružje i postao "jedan od najistaknutijih boraca" interventnog voda Semizovačkog bataljona VRS.

Šešelj je, pritom, citirao iz izjava svedokovog oca i drugog pripadnika "radnog voda" Mehe Osmanovića koji je tvrdio i da je Sejdić pucao na pripadnike ABiH.

Svedok je sve to negirao, ponavljajući da je od aprila 1992. godine bio prisiljen da u "radnom vodu" VRS kopa rovove na prvoj liniji fronta. On je potvrdio da je nosio oružje vođi "interventnog voda"
Rajka Jankovića i da su mu pri kraju rata srpski vojnici dali automatsku pušku sa par metaka i isturali ga "napred, da ispituje gde su Muslimani".

Pošto je Šešelj u sudnici prikazao fotografiju "interventnog voda" iz 1993. na kojoj Sejdić u civilnoj odeći drži automatsku pušku, zajedno sa uniformisanim borcima VRS, svedok je tvrdio da su mu pušku dali samo za fotografisanje.

Šešelj je opovrgavao i iskaz Sejdića da su vojnici RS 1994. isturali pripadnike "radnog voda" kao "živi štit" od napada muslimanskih snaga na brdu Žuč iznad Sarajeva, ali je svedok ponovio da je to istina.

Lider SRS, koji je optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. godine, unakrsno ispitivanje Sejdića će završiti sutra, posle čega će tužioci pred sudije izvesti svog sledećeg svedoka.

(Beta)

Citat :

Šešelj u kontaktu s "prijateljem Radovanom"

ništ ovo nije čudno, pa mora mu reči kako mu je na odmoru, pa da se radovan pripremi

sjekač ::

Citat :

Šešelj u kontaktu s "prijateljem Radovanom"

ništ ovo nije čudno, pa mora mu reči kako mu je na odmoru, pa da se radovan pripremi

kako vam višenije jasno da ameri ne žele da Radovan završi u Hagu?

ako je ovo pitanje meni upućeno, meni je potpuno jasno da ameri to ne žele, imaju svoje razlopge
e jebiga politika je kurva

Šešelj preti novim štrajkom glađu

Optuženi Vojislav Šešelj je na suđenju pred Haškim tribunalom upozorio da će ponovo stupiti u štrajk glađu ako sudsko veće usvoji zahtev Tužilaštva da mu nametne branioca.

Pošto su tužioci na kraju današnjeg ročišta ponovo najavili da će podneti takav zahtev, Šešelj je odgovorio: "Ja neću pismeno odgovarati na taj zahtev, niti ću se žaliti na vašu odluku...Ako ona bude suprotna mojim interesima, tog trenutka počinjem štrajk glađu i nema više prekida...".

Podsećajući da je već "više od pola dokaznog postupka optužbe završeno" u "proteklih devet meseci", Šešelj je tvrdio da je Tužilaštvo "u očaju zbog neuspeha" i "traži izlaz iz ove situacije". "A jedini izlaz je, po haškom tužilaštvu, moja smrt. Haško tužilaštvo zna da ću ja smrću reagovati na bilo kakav pokušaj da mi se nametne branilac."

Predsedavajući suđa Žan-Klod Antoneti uzvratio je Šešelju da "ne preti i ne vrši pritisak, jer to nikuda ne vodi".

Sudija je rekao optuženom i da sačeka da optužba podnese svoj zahtev, na koji može podneti odgovor, a da će sudsko veće doneti odluku pošto pažljivo razmotri argumente obe strane. Antoneti je napomenuo da će to možda potrajati do septembra ili oktobra. Rekavši da neće pismeno odgovarati na zahtev tužilaca, Šešelj je tražio da se o tome zakaže javna rasprava.

Šešelj je već štrajkovao glađu u novembru i decembru 2006, a štrajk je prekinuo pošto je Tribunal poništio početak suđenja u njegovom odsustvu i opozvao advokata koji mu je prethodno nametnut.

Na suđenju Šešelju danas je, inače, iza zatvorenih vrata saslušan još jedan zaštićeni svedok optužbe.

Proces će biti nastavljen u utorak, 22. jula.

Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.

(Beta)

šešelj neće izvoditi dokaze odbrane

Politika

Hag traži suspenziju postupka protiv Šešelja

Autor: Blic online, B92

Kako javlja B92, haško tužilaštvo zatražilo je suspenziju postupka protiv Vojislava Šešelja, navodeći da "Sud ne štiti integritet tužilaštva i svedoka".


Nakon što je patolog i bivši ministar odbrane Zoran Stanković završio svedočenje, tužilac Deril Mundis se obratio predsedavajućem sudiji Antonetiju, navodeći da je posle jučerašnjeg svedočenja zaštićenog svedoka, postalo jasno da je postupak ugrožen.
Ne obrazlažući detaljno zahtev, tužilaštvo je usmeno zatražilo suspenziju suđenja Šešelju sve dok sudsko veće ne ispuni svoju dužnost i ne zaštiti integritet i tužbe i njenih svedoka.
"Veće je u obavezi da zaštiti svedoke i žrtve, i da omogući da se oni tretiraju dostojanstveno", rekao je Mundis.

U odgovoru na taj zahtev, predsedavajući sudija Antoneti je rekao da je tužilaštvo zatražilo prekid suđenja samo 18 radnih sati pre isteka roka za izvođenje dokaza optužbe, kao i da će istina o ugrožavanju svedoka i vršenju pritiska na njih biti ustanovljena, ukazujući da se svedoci ipak pojavljuju na suđenju.
"Integritet Tribunala je da se omogući brzo suđenje i da se donese presuda, a ne da se igramo mačke i miša sve vreme", rekao je Antoneti i poručio da veruje kako suđenje mora da se nastavi.
Sam optuženi Šešelj je rekao da nije imao nikakvog interesa da zastrašuje jučerašnjeg svedoka, ocenjujući da je svojim unakrsnim ispitivanjem, kako se izrazio, "uništio tog svedoka".

Presuda Šešelju na "neodređeno"
Izvor: Tanjug
Hag -- Tribunal u Hagu je danas na neodređeno vreme odložio izricanje presude Vojislavu Šešelju, koja je trebalo da bude izrečena 30. oktobra.

Presuda Šešelju odložena je, kako piše u odluci predsedavajućeg sudije Žan-Kloda Antonetija, zbog toga što je iz raspravnog veća, zbog moguće pristrasnosti, krajem avgusta, na zahtev odbrane, izuzet sudija Frederik Harhof.
Budući da su tužilaštvo i ostale sudije - koje su se protivile izuzeću Harhofa - zatražile da ta odluka bude preispitana, što je odložilo imenovanje novog sudije, predsedavajući Antoneti ocenio je da izricanje presude u ranije zakazanom roku nije moguće dok se to pitanje ne reši.

Posebno veće Tribunala utvrdilo je krajem avgusta, usvojivši Šešeljev zahtev za izuzeće, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala, "pokazao pristrasnost u korist osudjujućih presuda".

"Neprihvatljiva predstava o pristrasnosti postoji. Zbog toga, većina je utvrdila da je pretpostavka nepristrasnosti suzbijena. Shodno tome, većina je našla da je optužba o pristrasnosti sudije Harhofa utemeljena", odlučilo je to veće.

U odluci, objavljenoj 29. avgusta, piše da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012. godine "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.

SRS: Odmah osloboditi Šešelja Srpska radikalna stranka osudila je odluku Haškog tribunala da do daljnjeg odloži izricanje presude njihovom lideru Vojislavu Šešelju i poručili da zahtevaju njegovo bezuslovno i momentalno oslobadjanje. "Poslednjim, trećim odlaganjem izricanja presude potpuno i nepovratno je obesmišljen u istoriji, nezabeležen maratonski proces koji se pred Haškim tribunalom vodi protiv Vojislava Šešelja", navodi se u saopštenju radikala.

U odluci posebno veće navodi da je time sudija Harhof sugerisao da su oslobađajuće presude deo šireg američko-izraelskog plana da se suzbije komandna odgovornost nadređenih oficira za zločine podređenih.

Sudija Harhof je u pismu naglasio da je uvek "pretpostavljao da je ispravno osuditi lidere za zločine počinjene s njihovim znanjem" i zaključio da se suočava "sa dubokom profesionalnom i moralnom dilemom" kao nikada pre.

Posebno veće ocenilo je da je to što je sudija Harhof razmatrao odgovornost "vojnih komandanata" relevantno za proces Šešelju zato što je Šešelj optužen da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, i time što je upravljao paravojnim snagama zvanim "šešeljevci".

Time što je pomenuo "utvrđenu praksu" Tribunala da osuđuje vojne komandante za zločine podređenih, sudija Harhof je, po odluci, dao osnova za zaključak da bi "razumni i dobro informisani posmatrač" to mogao shvatiti kao "pristrasnost sudije Harhofa u korist osuđujuće presude" i u procesu protiv Šešelja.

Nesaglasje sa odlukom o izuzeću izrazili su predsedavajući sudija Antoneti i članica veća Flavija Latanci, koji su tvrdili da njihov stav nije uzet u obzir. Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo "neosnovanom".

Potpredsednik Tribunala Karmel Ađijus odluku je na preispitivanje vratio posebnom veću suda, kojem je predsedavao sudija Bakone Moloto iz Južne Afrike, a čiji su članovi Barton Hol sa Bahama i Liu Daćun (Daqun) iz Kine. Sudija Daćun glasao je protiv izuzeća Harhofa sa sđenja Šešelju.

Šešelj je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. godine. U pritvoru Tribunala je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je objavljena optužnica.

Posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je počelo 2007, a izvođenje dokaza okončano je prošle godine.

U završnoj reči, marta ove godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji se brani sam, tražio je da bude oslobođen.

Sapunica sa sucem zviždačem: Suci protiv konzultacije sa Šešeljom

• Podijelite
  
• Objavite
  

Vojislav Šešelj u sudnici Haškog tribunala
Pročitajte i ovo

• Obračun sa sucem zviždačem preko Šešelja
  
•  Šešelj zatražio izuzeće suca zviždača
  

U srijedu je objavljeno medijima da su suci Flavija Latanci (Flavia Lattanzi) i Žan Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) uputili interni memorandum potpredsjedniku suda Carmelu Agiusu u kojem su se usprotivili njegovom nalogu o konzultaciji sa Šešeljom u vezi nastavka suđenja.

"Smatramo da ste u pravu što se tiče Vašeg ovlaštenja da imenujete drugog suca koji će zamijeniti Harhoffa. Međutim kada je riječ o tome treba li odložiti to imenovanje dok ne budu obavljene konzultacije s optuženim, ne dijelimo Vaše mišljenje, pošto je pravilom 15 Pravilnika implicitno predviđeno da sva pitanja koja se tiču postupka rješava Vijeće u svom novom sastavu", usprotivili su se suci iz Šešeljevog slučaja da se optuženog uključi u odlučivanje o nastavku svog postupka.

No pri tom su ipak napomenuli da je s imenovanjem novog suca umjesto Harhoffa najbolje sačekati, dok se komisija koja ga je smijenila sa slučaja ne izjasni o zahtjevu za razmatranjem te odluke.

Nakon što je Haški sud odobrio zahtjev vođe srbijanskih radikala Vojislava Šešelja - da isključi suca Frederika Harhoffa iz svog procesa, naloženo je preostaloj dvojici sudaca da se „konzultiraju s optuženim“ o tome – hoće li on da se suđenje nastavi sa zamjenskim sucem ili želi ponavljanje procesa.

Odluku o konzultiranju sa Šešeljem koji bi trebao odlučiti o nastavku svog procesa koji je započeo 2007.godine, potpisao je potpredsjednik Haškog suda Carmel Agius.

Budući da je u pritvoru bez presude već 10 godina od dobrovoljne predaje 2003. godine, Šešelj koji se brani sam, sigurno će uskoro iskoristiti tu činjenicu da traži obustavu postupka, zbog narušavanja prava na ekspeditivno suđenje.

U isto vrijeme sudac zviždač Harhoff, koji se našao na udaru svojih kolega odobravanjem Šešeljevog zahtjeva, zatražio je pojašnjenje odluke tročlanog sudskog vijeća i razloge isključivanja iz procesa, neposredno pred donošenje prvostupanjske presude najavljene za listopad ove godine.

Pojašnjenje nije zatražio samo on, već i haško tužiteljstvo, kao i preostalo dvoje sudaca iz suđenja Šešelju - sutkinja Flavija Latanci i Žan Klod Antoneti .

Tužiteljstvo je u zahtjevu za preispitivanjem te odluke naglasilo da su dvojica, od ukupno tri suca, odluku o pristranosti Harhoffa donijeli zbog jasnih grešaka u zaključivanju.

Sudac Hahoff povrijeđen „osobno i profesionalno“

Podsjećamo, sudac Harhoff, za čije izuzeće je Šešelj uputio zahtjev, uputio je prije tri mjeseca privatno pismo na više adresa prijatelja i suradnika, izražavajući zabrinutost zbog smjera kojim predsjednik Haškog suda Theodor Meron vodi završnicu međunarodnog procesuiranja po zapovjednoj odgovornosti, kao i za udruženi zločinački poduhvat.

Harhoff je prenio glasine sa suda prema kojima je Meron pod utjecajem izraelsko-američkog vojnog lobija nagovarao ostale suce da donesu oslobađajuće presude za zapovjednu odgovornost kako bi umanjio mogućnost budućih procesuiranja vojnih zapovjednika. Poput zadnje u nizu, prvostupanjske oslobađajuće presude bivšim šefovima srbijanskog DB-a Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Frederik Harhoff

Zahtjev za isključenjem Harhoffa zbog pristranosti o zapovjednoj odgovornosti, za koju on također odgovora zbog zločina dobrovoljaca Srpske radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta u Hrvatskoj, BiH te Vojvodini, optuženi Šešelj je inače podnio sucu Meronu. No on se isključio iz slučaja, budući da se u njemu spominje kao jedan od aktera kontroverzi iznesenih u pismu koje je Šešelju poslužilo kao navodni dokaz pristranosti Harhoffa te prebacio vrući kesten kod potpredsjednika suda Carmela Agiusa.

On je pak u utorak odložio imenovanje novog suca u slučaju Šešelj sve dok se preostali suci Antoneti i Latanci ne konzultiraju s optuženim o tome hoće li se postupak ponoviti ili nastaviti.

U isto vrijeme Harhoff je zatražio od sudskog vijeća koje je odlučilo da je pristran „pojašnjenje odluke“, ističući da se prilikom njezinog donošenja „nisu uzele u obzir sve informacije o slučaju“ što je obavezno prema pravilima. Odnosno, da nije razmotren njegov stav o slučaju, kao ni stav predsjedavajućeg suca iz Šešeljevog raspravnog vijeća.

„Odluka da me se diskvalificira sa suđenja Šešelju direktan je udar na moju osobnu i profesionalnu predanost ovom Tribunalu kao suca“, naveo je u zahtjevu Harhoff, tražeći razmatranje i njegovog stava te informacija s kojima raspolaže - pri donošenju odluke o pristranosti i isključenju.

„Također, rado bih stao pred Vijeće i pitao za pojašnjenje ove odluke“, zatražio je suočavanje s kolegama prvi sudac zviždač u povijesti Haškog suda (ICTY, Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju).

Obračun sa sucem zviždačem preko Šešelja

• Podijelite
  
• Objavite
  

Vojislav Šešelj u sudnici Haškog tribunala


Pročitajte i ovo

• Tvrdnje haškog sudije poraz prava i pravde
  

Tročlano sudsko vijeće je većinom glasova odlučilo da je zahtjev vođe srbijanskih radikala Vojsilava Šešelja za izuzećem suca Frederika Harhoffa iz njegovog slučaja - opravdan.

Dva od tri suca su zaključila da „svaki razumni promatrač može uvidjeti pristranost“ iz pisma koje je Harhoff poslao na više adresa prijatelja i suradnika, a u kojem se usprotivio novom smjeru Haškog suda (ICTY) i oslobađajućim presudama od optužbi za zapovjednu odgovornost hrvatskim i srbijanskim vojno-policijskim časnicima.
Harhoff, inače jedan od najistaknutijih danskih sudaca uopće, tako se našao pod udarom nakon što je kao prvi sudac zviždač na Haškom sudu upozorio na utjecaj američko-izraelskog vojnog lobija preko predsjednika suda Theodora Merona, što je potvrđeno i u diplomatskim depešama objavljenim od strane WikiLeaksa.

S druge strane, Meron još uvijek nije odgovarao za spomenute optužbe, a zahtjev za ispitivanjem njegove uloge u cijeloj stvari, UN-u su jedino uputili predstavnici udruženja žrtava iz BiH, čija je kap prelila čašu kao i Harhoffu, oslobađajućom prvostupanjskom presudom bivšim srbijanskim šefovima Državne bezbjednosti (DB) Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.

No prema mišljenju Šešelja, sudski kredibilitet je narušio upravo Harhoff izlazeći u javnost svojim pismom i pri tom pokazao pristranost „što se kriši s pravilom suda na pravično suđenje“. Uz to, Šešelj je pozvao sud da Harhoffa procesuira za nepoštivanje suda, kao što je to učinjeno njemu.

Do sada je već nekoliko obrana zatražilo revizije presuda zbog istupa suca Harhoffa okarakterizirajući ih kao „naklonjenost haškom tužiteljstvu“, poput obrane pokojnog generala Armije BiH Rasima Delića, kao i obrane visokih policijskih dužnosnika Republike Srpske Miće Stanišića i Stojana Župljanina.

Šešelj kojem se sudi po zapovjednoj odgovornosti za zločine dobrovoljaca Srpske radikalne stranke (SRS) i Srpskog četnikog pokreta (SČP) – smatra da je Harhoff izražavajući negodovanje pokazao pristranost te zatražio njegovo izbacivanje iz tročlanog sudskog vijeća, koje bi mu potkraj listopada ove godine trebalo izreći prvostupanjsku presudu.

Protivljenje sudije Daquna

Odobravanjem Šešeljeva zahtjeva izgledno je kako će doći do odlaganja izricanja presude, a budući da je optuženi u pritvoru već deset godina - ekspeditivnost postupka naći će se pod još većim upitnikom. Šešelj je optužen za zločine nad Hrvatima i Bošnjacima  Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-1993. Optužnica ga tereti za progon stanovništva nesrpske nacionalnosti na političkoj, rasnoj i vjerskoj osnovi te deportaciju i nehumana djela (prisilno premještanje) kao zločin protiv čovječnosti.

Suci koji su odlučili da ima pravo u vezi Harhoffove pristranosti, napomenuli su u odluci – da se ni jedan sudac s Haškog suda ne može optužiti za pristranost na temelju nekih apstraktnih optužbi. No prema zaključku predsjedavajućeg suca Bakone Molotoa te Butona Halla, pismo je dokaz koji to pokazuje.

Prema njihovom mišljenju, Harhoff je pristranost prikazao u pismu navodeći da je oslobađajućim presudama od 2012.godine stvorena nova sudska praksa na sudu u vezi oslobađanja časnika kao sudionika udruženog zločinačkog poduhvata, a za to će se upravo Šešelju presuditi kao vođi paravojnih formacija.

Frederik Harhoff
„Pojava pristranosti može se nadalje vidjeti u njegovim riječima da je suočen s moralnom i profesionalnom dilemom, što je prema mišljenju većine, čisti pokazatelj njegovih teškoća da primijeni sadašnju praksu Tribunala“, stoji u zaključku odluke o narušenoj presumpciji nepristranosti.

Kineski sudac Liu Daqun na više strana je izložio svoje protivljenje toj odluci, napominjući da je diskvalifikacija suca korak koji se ne bi trebao olako poduzeti. Kao i da su njegovi kolege izdvojili iz pisma tri rečenice na temelju kojih su odobrili Šešeljev zahtjev, ne razmatrajući pismo kao cjelinu, kao ni sve ostale okolnosti.

Daqun je naglasio da se radilo o privatnom pismu koje ničime ne pokazuje da Harhoff ima problema s primjenom pravila Haškog suda pri odlučivanju o nečijoj krivnji, podsjećajući na dugogodišnje iskustvo i praksu danskog suca, ujedno i profesora prava.

Šešeljevi navodi o pristranosti Harhoffa za Daquna zato nisu uvjerljivi, no takvog mišljenja nije bila većina sudaca. Budući da se ovakvo sudsko odlučivanje dogodilo po prvi puta na Haškom sudu, svi tamo su za sada zatečeni tom odlukom te još utvrđuju proceduru koja će uslijediti.

Šešelj: Nisam se predao Hagu, mene su kidnapovali – VIDEO
OBJAVLJENO: 8. JUN 2014. U 15:32 /


5
seselj 3

Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron izjavio je u četvrtak da je slučaj Vojislava Šešelja poseban, „sui generis“ imajući u vidu da je u pritvoru od 2003. godine, kada se, kako je rekao, sam predao. Podsećamo, međutim da je Šešelj pre dve godine u završnoj reči izjavio da se nikada nije sam predao, već da je sleteo u Hag jer je trebal oda ima sastanak sa holandskom kraljicom radi nekog projekta.

Evo šta je tada rekao Šešelj:

„I nije bilo potrebe da osporavate kao olakšavajuću okolnost to što sam se ja navodno predao Haškom tribunalu. Nisam se ja nikada predao. Ja sam u Hag putovao 24. februara iz sasvim drugog razloga.

Ja sam srpskom narodu na više mitinga obećao da ću realizovati neki projekat sa holandskom kraljicom. I zato sam putovao u Hag. Nisam uopšte imao nameru da se predam.



I kad se avion pojavio na aerodromu glavnog grada Holandije Amsterdama, uspostavljen je onaj koridor povezan sa izlazom iz aviona, i odjednom posada je rekla da aerodromska policija insistira da ja prvi izađem. Ja sam mislio da je to zbog zvaničnih počasti, da me tamo čeka počasna garda, da će se intonirati himne, da će se nešto slično desiti.

Kad ja izlazim iz aviona, i negde na početku koridora, čeka me nekoliko holandskih policajaca. Jedan odmah uze mi iz ruku zimski kaput da mi pretresa, a neki čovečuljak, metar i žilet visok, poče da mi čita nalog o hapšenju. Ja odmah ugledah ona vrata koja direktno iz koridora vode na aerodrom, naglo otvorim ta vrata, istrčim dole niz stepenice na aerodrom, kad tamo stotinak policajaca me okruži i skemba me, nisam imao nikakvih šansi. Strpaše me u policijsko vozilo i u Ševeningen.

Prema tome, tu nema nikakvih olakšavajućih okolnosti, niti ja na njima insistiram. A ovde sam sve učinio da vas rasturim, i danas to činim, s krajnjim fizičkim naporom možda, ali sa ogromnim uživanjem u toj ulozi“.



(Pravda)