Suđenje dr. Vojislavu Šešelju - Tribunal, Hag

Šešelj spreman za sudjenje

Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj je potpuno spreman za početak sudjenja pred Tribunalom u Hagu, koje počinje 7. novembra, saopštio je generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić.

"Razgovarao sam sa Vojislavom Šešeljem, oseća se dobro, oran je i spreman da se upusti u bitku sa tužilaštvom i tribunalom", kazao je Vučić na konferenciji za novinare i dodao da će lider SRS, iako će se braniti sam, pokazati ko je izazvao krizu na prostorima bivše Jugoslavije i činjenicama pobediti Haški sud.

Vučić je naveo da je uveren da će javni servis prihvatiti zahtev SRS za prenos sudjenja Vojsilavu Šešelju.

Ukoliko RTS odbije zahtev SRS, "to bi bio izvor velike (političke) krize" koja bi prodrmala Srbiju, izjavio je on i dodao da bi u tom slučaju SRS razmotrila mere protesta protiv takve odluke.

Vučić je naveo da je moguće i odloženo emitovanje sudjenja koje neće ugroziti programsku šemu javnog servisa. Naglasio je da za prenos sudjenja lideru SRS postoji veliko interesovanje privatnih medijskih kuća medju kojima je i jagodinska Palma Plus.

U utorak, 6. novembra u Haškom tribunalu će biti održana pretpretresna konferecnija, a dan kasnije počinje sudjenje.

(Beta)

Sudjenje Šešelju, dan prvi
Sreda, 7. novembar 2007.god.

Višečasovnim davanjem uvodne reči tužioca u sredu je u Haškom tribunalu počelo sudjenju lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, na koje je čekao četiri i po godine u pritvoru tog suda, kome se dobrovoljno predao februara 2003. godine.

Tužilac Kristina Dal izjavila je u uvodnoj reči da se Šešelj, koji je optužen za ratne zločine nad nesrbima u BiH i Hrvatskoj i za progon hrvatskog stanovništva iz dela Vojvodine od 1991-1995, zajedno sa vodećim strukturama moći, zalagao za stvaranje "velike Srbije".

"Zajedno sa drugima, Šešelj je imao za cilj trajno proterivanje nesrpskog stanovništva sa teritorija koje je smatrao srpskim", naglasila je ona, ukazujući da se Šešelj zalagao za "veliku Srbiju" sa zapadnom granicom duž linije Virovitica-Karlovac-Karlobag.

Dalova je rekla da će Tužilaštvo dokazati da su Šešeljeve akcije i dela bili proračunati i da su njegovi govori podstrekivali na zločine nad nesrpskim stanovništvom kao i da su bili značajan deo njegovog doprinosa radu političkih i vojnih vodja da prisilno isteraju nesrpsko stanovništvo iz njihovih kuća.

Na Šešeljeve tvrdnje da je optužen za novo krivično delo - govor mržnje - Dalova je rekla da "na žalost, govor mržnje i ratna propaganda nisu ništa novo, Šešelj se služio proverenim tehnikama da zatruje umove svojih sledbenika".Ona je istakla da je Šešelj u govorima mržnje koristio više tehnika - "upućivao je pretnje, trgovao ranama iz prošlosti, veličao svoju grupu i omalovažavao sve koje nisu njoj pripadali".

Prema njenim rečima, Šešelj je svojim govorima "demonizovao i dehumanizovao Hrvate i muslimane". "Propovedao je ratnu, brutalnu ideologiju koja je organizovala široko stanovništvo da vrši nasilje i istrebljuje svoje bližnje", kazala je tužiteljka.

On je iznela da je Šešelj sa svojim saradnicima organizovao i finansirao dobrovoljce, koji su koristile ime "četnici" ili "šešeljevci", i koji su sa drugim srpskim dobrovoljcima i vojnicima činili zločine radi "oslobadjanja srpskih teritorija".

Šešeljeve dobrovoljce je obučavala i snabdevala opremom JNA i ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, konstatovala je Dalova. Ona je navela da je Šešelj često obilazio liniju fronta i da je mogao da vidi i u Hrvatskoj i u BiH kakva razaranja čine njegovi dobrovoljci kao i da je znao za zločine širokih razmera, ali je i dalje insistirao na svom cilju - homogenoj, "velikoj Srbiji".

Dal je kazala da je Šešelj mnoge dobrovoljce i njihove komandante unapredio tokom 1992. i 1993. godine, posle izvršenih zločina u Hrvatskoj i BiH, a jedan od njih je bio Milan Lančužanin-Kameni, koji je komandovao dobrovoljcima u Vukovaru 1991. godine, kada je Vukovar pao u ruke srpskih snaga.

Ona je rekla da je Kameni, koga je Šešelj unapredio u čin vojvode 1993. za zasluge na ratištu, osudjen nedavno u Beogradu na 20 godina zatvora za počinjene zločine na Ovčari.

Iako cilj - stvaranje "velike Srbije" nije ostvaren, ostvareno je etničko čišćenja, naglasila je Dal.
Ona je rekla da će tužilaštvo da izvede dokaze o Šešeljevim huškačkim govorima posle kojih su počinjeni zločini u delovima Hrvatske i BiH.

Dal je rekla da će Tužilaštvo da dokaže da je Šešelj odgovoran, jer je učesnik udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio uklanjanje Hrvata, muslimana i drugog nesrpskog stanovništva iz velikih delova Hrvatske i BiH, za šta je bila nužna upotreba sila i sprovodjenje zločina.

"Deportacija i prisilno premeštanje su bili deo cilja udruženog zločinačkog poduhvata, a ubistvo, mučenje, premlaćivanja, seksualna zlostavljanja i zatvaranja su bila predvidiva dela. Ta krivična dela prihvatili su učesnici udruženog zločinačkog poduhvata", istakla je tužilac Dal.

Prema Dalovoj, cilj udruženog zločinačkog poduhvata stalno je bio isti, ali su se načini sprovodjenja tog cilja menjali.

Dalova je navela Šešeljeve reči iz jednog intervjua, gde je rekao da nema grižu savesti zbog stradanja hrvatskih civila, jer veliki broj Srba pati u ratu i preživljava teške stvari, i da on jedino brine za pripadnike svog naroda."Šešelj nema saosećanja", zaključila je na kraju četvoročasovne uvodne reči tužiteljka Dal.

Lider radikala dobrovoljno je otišao u Hag 24. februara 2003. godine, ubrzo po obelodanjivanju optužnice. Šešelj je najavio da će na sudjenju osporiti koncept "zajedničkog zločinačkog poduhvata" i govora mržnje kao krivičnog dela, na kojim je zasnovana optužnica protiv njega. Šešelj, koji se sam brani, u četvrtak će na sudjenju, umesto uvodne reči, dati izjavu optuženog. Prvi svedok optužbe biće izveden 11. decembra.






Agencije: Sudjenje Šešelju poslednje o ulozi Srbije

Sudjenje lideru najveće opozicione partije u Srbiji Vojislavu Šešelju, koje je počelo pred Haškim tribunalom, jedna je od poslednjih preostalih prilika za sud da "označi srpske lidere odgovornim za zločine pokrenute raspadom bivše Jugoslavije pocetkom 1990-ih", ocenjuju danas strane agencije.

Nazivajući ga "liderom srpskih ultranacionalista", agencija AP piše da su tužioci na početku sudjenja rekli da je Šešelj podsticao nacionalnizam na Balkanu koji je ostavio stotine hiljada nesrba raseljenih ili mrtvih.

AP ukazuje da je Šešelj jedna od najviših političkih ličnosti u prtvoru Haškog tribunala i ocenjuje da "sudjenje njemu predstavlja jednu od poslednjih preostalih prilika da sud oznaci srpske lidere odgovornim za zločine pokrenute raspadom bivše Jugoslavije pocetkom 1990-ih".

Agencija podseća da je Šešelj nekada bio blizak saradnik Slobodana Miloševića i citira tužioca Kristinu Dal da su njegovi "ekstremno nacionalistički govori gurali Srbe na ubistva, torturu i zločine dok su nastojali da stvore "Veliku Srbiju", etnički čisteći delove Bosne i Hrvatske.

"Šešelj, obučen u tamno odelo i sa velikom aktovkom, sedeo je u sudnici u kojoj je bio i pokojni Slobodan Milošević, koji je preminuo u ćeliji pritvorske jedinice Haškog tribuinala u martu 2006", prenosi Rojters.

Pošto je Miloševićeva smrt označila kraj sudjenja njemu, bez izricanja presude, sudjenje Šešelju pruža tužiocima novu šansu da pokažu ulogu Srbije u ratovima koji su pocepali bivšu Jugoslaviju pocetkom 1990-ih, ocenjuje Rojters.

I Frans pres ukazuje da se radi o jedinom preostalom procesu koji istražuje ulogu Srbije u sukobima u bivšoj Jugoslaviji.

"Šešelj je prekidao predsudske procedure vredjajući sudije i odbijajući da saradjuje sa advokatima odbrane koje mu je nametnuo sud i koje naziva špijunima. Sudjenje je trebalo da počne krajem prošle godine, ali je Šešelj počeo štrajk gladju koji je trajao 28 dana jer mu je sud nametnuo advokate kako bi ubrzao sudjenje i na kraju je dobio pravo da se brani sam", podseća Rojters.

U Beogradu, SRS je okačila Šešeljeve postere na kojima piše "Sudjenje počinje - kraj Haškoj tiraniji".

(Beta)

Šešelju žao što neće proći kao Husein
Cetvrtak, 8. novembar 2007.

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je u četvrtak pred Haškim tribunalom da je taj
sud "nelegalan i nelegitiman, osnovan po diktatu SAD i da je kao antisrpski falsifikovao genocid nad Muslimanima u Srebrenici".

Šešelj je optužen za progon, ubistva, mučenje, deportacije, prisilno premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, od 1991. do 1993.

Na početku svedočenja Šešelj je rekao i da mu se sudi zato što je "postao nepodnošljiv Amerikancima i njihovim saveznicima".

"Već 2002. došlo je do opasnosti da ja i moja partija oborimo marionetski, izdajnički, mafijaški režim u
Beogradu, koji su postavili posle 5. oktobra 2000", rekao je on i dodao da je namera SAD da Srbiji "oduzmu Kosovo, a kasnije i Vojvodinu i ko zna šta sve ne".

Kao dokaz za "izrazito antisrpsku orijentaciju" Tribunala, on je naveo da je najviše Srba optuženo i da su im izrečene najteže kazne.

"Ovaj sud je dobio zadatak da falsifikuje noviju srpsku istoriju i to čini svojim optužnicama i presudama. Drastičan primer falsifikovanja te novije srpske istorije je proglašavanje da se u Srebrenici desio genocid, izmišljanjem da je tamo pobijeno 7.000-8.000 Muslimana. Istina je, naravno, potpuno drugačija - pronadjeno je 2.500 tela, od toga više od 800 Muslimana koji su poginuli od 1992. godine", kazao je Šešelj.

On je tvrdio da je u Srebrenici "streljano oko 1.000 zarobljenika" i da je to "grozan zločin, ali nije genocid".

Optužnicu je nazvao "krajnje neozbiljnom", a tužioce "pravno nesposobnim".

On je rekao da mu je žao što Statut Tribunala ne predvidja smrtnu kaznu, pa da uzdignute glave, kao Sadam Husein, strada za svoju ideologiju i tako je "zapečati kao besmrtnu".

"Ja sam se naživeo, ali hoću da moja ideologija bude besmrtna", kazao je Šešelj dodajući da mu se u Hagu sudi jer je njegova ideologija antiglobalistička, protiv hegemonije SAD, protiv ideje Evropske unije i NATO-a.

Šešelj je rekao da Haški tribunal ne može da osudi ni njega, ni njegovu dušu i njegovu ideologiju i da se mora, kao grof Pjer Bezukov u Tolstojevom "Ratu i miru" nasmejati i da će, ako uskoro umre, "umreti od smeha, smešne optužnice, smešnih zapadnih sila i smešnog antisrpskog Tribunala".

Predsedavajući sudija Žan Klod Antoneti je rekao, nakon što je Šešelj završio izjavu koja je trajala nešto manje od četiri sata, da njega Tribunal neće ni osuditi ni osloboditi zbog ideologije, već na osnovu dokaza po završetku sudjenja.

Šešelj je rekao da dobrovoljci SRS nisu učestvovali u zločinima na poljoprivrednom dobru Ovčara, jer su svi dobrovoljci SRS nakon pada Vukovara, 18. novembra 1991. godine, otišli u Srbiju, "a ako je neko ostao, ostao je na svoju ruku".

Šešelj je istakao da se niko u Haškom sudu nije potrudio da otkrije ko je naredio zločine na Ovčari, ističući da je general Aleksandar Vasiljević "lično došao da organizuje te zločine" kao i da je on doveo "Bele orlove" u zapadnu Slavoniju mimo zvaničnih kanala slanja dobrovoljaca.

Lider SRS je potvrdio da su se dobrovoljci te stranke borili u Vukovaru i u Borovom selu pre toga, gde su branili civile od napada hrvatskih policajaca.

Tužiteljka Kristina Dal rekla je u sredu, 7. novembra, da će dokazati da je Šešelj odgovoran za zločine iz optužnice, zato što je "govorom mržnje proterivao nesrbe, a kao paravojni lider otrovnim idejama o uspostavljanju Velike Srbije indoktrinirao, organizovao i na frontove slao dobrovoljce SRS-a koji su činili
zlodela".







"U Velikoj Srbiji svi su Srbi"

Šešelj je negirao navod optužnice da je 1991-93 svoje delovanje na stvaranju Velike Srbije zasnivao na proterivanju nesrba iz Hrvatske, BiH i Vojvodine i drugim zločinima. On je optužen za progon, ubistva, mučenje, deportacije, prisilno premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Šešelj je rekao da "povezivanje koncepta Velike Srbije sa zločinima pokazuje da tužioci ne razumeju taj koncept... To je naša partijska ideologija, čiji sam ja kreator".

"Ta idelogija podrazumeva jedinstvo svih Srba u Srbiji, BiH, Makedoniji, Slavoniji, Baranji, zapadnom Sremu, Dalmaciji, Dubrovniku, Kordunu, Lici, Baniji... Ona predvidja bratsku slogu i jedinstvo Srba-pravoslavaca, Srba-katolika, Srba-muslimana, Srba-protestanata i Srba-ateista... Velika Srbija je naš dugoročni cilj, ali nikada naša namera nije bila da proteramo milion-dva ljudi, već da ih nacionalno osvestimo i ubedimo da su Srbi", rekao je Šešelj.

Osvrćući se na navode optužnice da je "govorom mržnje" podsticao, ali i "počinio" zločine nad nesrbima, Šešelj je rekao: "Meni se ne može pripisati pozivanje na ratne zločine. Ne može postojati fizičko počinjenje zločina govorom mržnje".

Optuženi je ponovio tvrdnju da je "govor mržnje" "izmišljeno krivično delo", pozivajući se na dve odluke Vrhovnog suda SAD. U te dve odluke navedeno je da je "dozvoljeno i pozivanje na protivpravno ponašanje".

Po Šešelju, u optužnici nisu ni konkretno navedeni zločini koji su navodno počinjeni posle njegovog podstrekavanja, a nema ni definicije "govora mržnje".

(Beta/MONDO)

http://www.vojislavseselj.org.yu/index.php?a=740

http://www.srs.org.yu/

http://www.antiglobalizam.com/

Suđenje lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu biće nastavljeno 11. decembra, iako je Tužilaštvo svog prvog svedoka najavilo već za 14. novembar. Razlog ovolike pauze je što sud nema slobodnog prostora pre 11. decembra.
Kao svog prvog svedoka, Tužilaštvo je najavilo dr Entoni Oberšal, koji će tri dana iznositi svoju analizu o Šešeljevom navodnom uticaju „govora mržnje“ i propagandnom delovanju od 1991. do 1993. godine.
Tužilaštvo, koje navodno raspolaže sa više od 607.000 strana materijala, od čega je 207.000 stranica oslobađajućih, izvođenje svojih dokaza trebalo bi da završi do proleća 2008. godine. Odbrana je planirana od početka jula iste godine.
Prema prognozama sudskog veća, kraj suđenja se očekuje najkasnije do početka 2009.
Predviđeno je da se suđenje održava svakog utorka, srede i četvrtka, osim za vreme božićnih i nekih drugih praznika i vanrednih prilika.
Šešelj se brani samostalno protiv optužnice za ratne zločine nad nesrbima u BiH i Hrvatskoj, i za progon hrvatskog stanovništva iz dela Vojvodine od 1991. do 1995. godine.

Hag: Prvi svedok na sudjenju Šešelju

Prvi svedok optužbe na sudjenju Vojislavu Šešelju u Hagu, američki sociolog Entoni Oberšal, izjavio je da je lider radikala u svojim "ksenofobično nacionalističkim" govorima 1991-94. zagovarao nasilje nad nesrbima u bivšoj Jugoslaviji radi stvaranja Velike Srbije.

Šešelj je optužen za progon, ubistva, mučenje, deportacije, prisilno premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja u Hrvatskoj i BiH, kao i za proterivanja Hrvata iz vojvodjanskog sela Hrtkovci 1991-93.

Oberšal je precizirao da je, na poziv Tužilaštva, analizirao oko 400 tekstova Šešeljevih govora i javnih nastupa koje je u 40 zbirki objavila Srpska radikalna stranka.

"Tipični Šešeljev govor bi počeo glorifikacijom Srba, za koje bi rekao da su veliki narod, ali da su žrtve ranijih zločina koje su počinili spoljni i unutrašnji neprijatelji koji im ponovo prete. Reakcija na to je da se preduzme akcija za eliminisanje izvora pretnje i to agresivnim i nasilnim sredstvima", osvedočio je Oberšal.

On je dodao da Šešelj, "iako kaže da bi nenasilno rešenje bilo bolje, da se može postići" zagovara "nasilje, a ne kompromis".

Prema njegovim rečima, Šešelj u govorima kao cilj ističe "potpuno potčinjavanje protivnika ideji Velike Srbije", a nasilje - uključujući etničko čišćenje i "aneksiju velikih delova teritorije Hrvatske i drugih delova Jugoslavije" - u postizanju tog cilja proglašava "prihvatljivim" i "primerenim".

"U mnogim od ovih tekstova, Šešelj preti drugim narodima, pominjući proterivanje, razmenu stanovništva, osvetu i odmazdu. Za ono što se dogadja, takodje, okrivljuje druge narode", naznačio je Oberšal.

Ponavljajući to u svojim nastupima, Šešelj je, prema svedoku, "sejao strah" medju onima koji su ga slušali, a posledica je bila "javna podrška za političara koji zagovara nasilje kao sredstvo za uklanjanje pretnje".

Kao primer takvih govora, tužiteljka Kristina Dal u sudnici je pustila snimak Šešeljevog intervjua iz 1991. u kojem on govori o opasnosti za Srbe od "ustaške kame" novog hrvatskog predsednika Franje Tudjmana i ponavljanja genocida iz Drugog svetskog rata. Na snimku, Šešelj kaže i da će svaka srpska žrtva biti osvećena.

Oberšal je, kako je rekao u sudnici, analizirao prevode Šešeljevih govora koje je uradila jedna doktorantska kandidatkinja, kojoj je srpski jezik maternji, na Univerzitetu Severna Karolina, gde je on bio profesor.
Sudjenje je počelo 7. novembra, uvodnom rečju tužiteljke Kristine Dal i izjavom optuženog Šešelja.

(Beta)

13.12.2007, HAG
Izvor: BETA


Šešelj: Nije bilo napada na Hrvate u Vojvodini



Optuženi Vojislav Šešelj tvrdio je danas pred Haškim tribunalom da u Vojvodini 1992. godine nije bilo napada na Hrvate, a svedok optužbe Entoni Oberšal (Anthony Obersćall) je ostao pri iskazu da su hrvatski civili napadani.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za progon, ubistva, mučenje, deportacije, prisilno premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja u Hrvatskoj i BiH, kao i za proterivanja Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, 1991-93. Američki profesor sociologije, Oberšal je, na poziv Tužilaštva, analizirao oko 400 tekstova Šešeljevih govora i javnih nastupa koje je u 40 zbirki objavila Srpska radikalna stranka.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Šešelj je pozvao Oberšala da precizira gde su se i kada dogodili napadi na vojvođanske Hrvate, a svedok je uzvratio da se detalji mogu naći u izveštajima tadašnjeg izvestioca UN za ljudska prava Tadeuša Mazovjeckog.
"Ja tvrdim da nije bilo nikakvih napada", kazao je Šešelj, nazivajući Mazovjeckog "lažovom" zato što je, po njemu, tvrdio da je u Vojvodini bilo napada i na Mađare.
Optuženi je opovrgavao i nalaz iz Oberšalove analize da je namerno u javnosti insistirao na preteranom broju ubijenih u logoru Jasenovac, kako bi među Srbima pobudio osećaj da su bili i ostali žrtve.
"Ja sam iznosio službene podatke bivše Jugoslavije - da je bilo 1.700.000 žrtava Drugog svetskog rata, a da je u Jasenovcu ubijeno 700.000", rekao je Šešelj.
Oberšal je odgovorio da su te cifre "uvećane" i da je u Jasenovcu, prema podacima udruženja porodica žrtava, ubijeno između 80.000 i 100.000 ljudi.
Osvrćući se na nalaz svedoka da je javnim pominjanjem "amputacije Hrvatske" zagovarao nasilje, Šešelj je rekao da je taj pojam prvi 1928. godine upotrebio kralj Aleksandar. "Ta amputacija, na žalost, nije izvedena blagovremeno", naznačio je.
Šešelj je sugerisao i da su njegovi govori o opasnosti od "panislamizma" i "muslimanskog fundamentalizma" bili opravdani, na šta je Oberšal naveo da je Šešelj pri tom opisivao Muslimane kao "teroriste, koljače, ustaše".
Ispitujući svedoka o nacionalnim stereotipima, Šešelj je tvrdio i da je predsednik Francuske Žak Širak na samitu EU 1995. nazvao Srbe "narodom razbojnika i terorista".
Oberšal je rekao da ne veruje da je Širak to izjavio i da Šešelj "pokušava da opravda sebe napadajući druge".
Svedočenje Oberšala je završeno, a suđenje Šešelju biće nastavljeno 8. januara

Ima li Šešelj kakve veze sa imenom "Magistar", ak neko nešto zna nek napiše

Tako se to radi: za sva počinjene nedjela, ne da se brani, neg odmah optužuje druge
pa daj brani se argumentirano, a ne .......

Tužilac traži izuzeće sudije u slučaju Šešelj


U nastavku sudjenja Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom tužiteljka
Kristina Dal zatražila je u utorak izuzeće sudije Frederika Harhofa, a
optuženi Šešelj je ocenio da Tužilaštvo time opstruiše proces.

Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993. godine.

Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti rekao je da će o zahtevu
Tužilaštva odlučivati predsednik Tribunala Fausto Pokar koji može sam
zameniti sudiju Harhofa, formirati sudsko veće koje će o tome
odlučivati ili odbaciti zahtev tužiteljke.

Zahtev za izuzeće sudije Harhofa iz Danske, tužiteljka Dal je
obrazložila činjenicom da je on, kao aktivista Helsinškog odbora za
zaštitu ljudskih prava u toj zemlji, 1993. godine učestvovao u uzimanju
izjave od Isaka Gašija koji je planiran da bude svedok optužbe o
zločinima počinjenim nad nesrbima u Brčkom 1992. godine.

Optuženi Šešelj je ocenio da zahtev tužiteljke za izuzeće sudije
potvrdjuje da je Tužilaštvo nespremno za sudjenje i da stoga pokušava
da proces odugovlači.

Šešelj je naznačio da su zločini nad Muslimanima u Brčkom, po nalogu
sudskog veća, izuzeti iz optužnice i da je svedočenje o njima
dozvoljeno samo u okviru dokazivanja "obrasca ponašanja" snaga koje su,
prema optužnici, bile pod njegovom kontrolom.

Tvrdeći da je Helsinški odbor "politički", a ne pravosudni organ i da
je "uzimao izjave u političke svrhe", Šešelj je podvukao da ga "ne
zanima" da li je sudija Harhof "razgovarao s pojedincima u ime te
nevladine organizacije".

"Tužilaštvo ovako opstruiše moju odbranu - to su za mene tričarije.
Mene zanima samo da unakrsno ispitujem svedoke optužbe", rekao je
Šešelj.

Sudija Harhof je, odgovarajući na zahtev tužiteljke, potvrdio da je
1993. godine, kao docent na univerzitetu u Kopenhagenu i aktivista
danskog Helsinškog odbora, učestvovao u uzimanju izjave od Isaka
Gašija, ali da tada nije ni znao da će biti osnovan Haški tribunal,
niti da bi ta izjava mogla biti korišćena na sudu.

Harhof je dodao da, u trenutku kada je pristao da bude sudija u procesu
protiv Šešelja, nije znao da je Gaši na listi svedoka Tužilaštva.

Nastavak sudjenja Šešelju, predsedavajući sudija Antoneti zakazao je za
sredu, ali nije izvesno da će predsednik Tribunala do tada doneti
odluku o zahtevu za izuzeće sudije Harhofa, bez koje sudsko veće ne
može nastaviti da saslušava svedoke.

(Beta)

Sudjenje Šešelju:Stoparić nastavio svedočenje

U nastavku sudjenja Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom,
tužiteljka Kristina Dal predočila je svedoku Goranu Stopariću više
dokumenata o zločinima u Vukovaru u jesen 1991. godine i povezanosti
dobrovoljaca sa Srpskom radikalnom strankom.

Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.

Tužiteljka Dal je svedoku pokazala pismo kojim je "četnički komandant"
u Vukovaru Slobodan Katić u decembru 1991. tražio od predsednika Ratnog
štaba SRS Ljubiše Petkovića da predloži "unapredjivanje" komandanta i
pripadnika odreda Leva supoderica, sastavljenog od dobrovoljaca SRS,
kao i vukovarske Teritorijalne odbrane, koji su u novembru bili umešani
u streljanje hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara.

Na poziv tužiteljke, Stoparić, koji je i sam bio pripadnik Leve
supoderice, pročitao je iz pisma da je Katić predložio unapredjenje
komandanta tog odreda Milana Lančužanina zvanog Kameni, njemu
podredjenog Predraga Milojevića zvanog Kinez, zatim komandanta TO
Vukovara Miroljuba Vujovića i njegovog zamenika Stanka Vujanovića.

Svi oni su u decembru 2005. godine na prvom sudjenju pred Okružnim
sudom u Beogradu osudjeni na maksimalne kazne od 20 godina zatvora zbog
streljanja oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara,
20. novembra 1991. Tu presudu je u medjuvremenu poništio Vrhovni sud
Srbije i naložio novo sudjenje koje je u toku.

Svedok Stoparić juče je na početku iskaza izjavio da je streljanje na
Ovčari naredio Miroljub Vujović, a da su u ubijanju zarobljenika
učestvovali dobrovoljac zvani Topola i Djordje Šoškić zvani Žorž, koji
su se time hvalili.

Pošto mu je tužiteljka Dal pokazala i pismo kojim je šef Ratnog štaba
SRS Ljubiša Petković za "komandnanta dobrovoljaca" postavio Slobodana
Katića, svedok Stoparić potvrdio da je da je Katić u Vukovar došao iz
Beograda.

Po rečima Stoparića, Ratni štab SRS je "skupljao dobrovoljce i prosledjivao ih u istočnu Slavoniju, pod komandu JNA".

O svom iskustvu u Levoj supoderici, svedok je rekao da "ne može da kaže
da je taj odred organizovano činio zločine, nego su to činili
pojedinci, ludaci".

"Verovao sam ljudima sa kojima sam se borio, gospodinu Šešelju i SRS,
svidjao mi se njihov program odbrane srpskih interesa", rekao je
Stoparić, potvrdjujući da se u dobrovoljce prijavio pošto je u junu
1991. čuo Šešeljev govor na mitingu u Šidu.
Na pitanje tužiteljke Dal da li je Šešelj tada govorio o proterivanju
Hrvata iz Srbije, Stoparić je odgovorio da je Šešelj "koristio neke
slične termine...i kasnije se zalagao za retorziju".

"Mogu reći kako sam se ja osećao posle njegovog govora. On me je
upozorio na opasnost od povampirenog ustaštva i novog genocida, da smo
ugroženi, a tada je već bilo i ubistava Srba. Ja sam zaključio da je to
tako i da kao Srbin i gradjanin moram uzeti učešća u tome", rekao je
svedok.

Stoparić nastavlja svedočenje.

Lider Srpske radikalne stranke je optužen za progon, ubistva, mučenje,
deportacije, prisilno premeštanje, okrutan tretman, pljačku i
bezobzirno uništavanje naselja u Hrvatskoj i BiH, kao i za proterivanja
Hrvata iz vojvodjanskog sela Hrtkovci, 1991-93.

(Beta)

Tomić: Nepostojeće Šešeljeve granice Srbije

Svedok optužbe Iv Tomić izjavio je u sredu na suđenju Vojislavu Šešelju
pred Haškim tribunalom da Srbija nikada u istoriji nije postojala u
granicama Velike Srbije za koje se zalaže optuženi.

Tomić je, dok su ga ispitivale sudije, sugerisao da ostvarivanje tog
cilja, uoči početka rata u SFRJ, nije bilo moguće demokratskim
sredstvima, niti pregovorima, zato što je Šeselj negirao postojanje
nesrpskih naroda i zagovarao da u Veliku Srbiju uđu i teritorije na
kojima su Srbi bili manjina.

Po njegovim rečima, Šešelj se zalagao za razmenu stanovništva - Srba iz
hrvatskih gradova za Hrvate iz Srbije - koja bi se teško mogla
sprovesti dobrovoljno.

Citirajući program Srpskog četničkog pokreta, koji je Šeselj formirao
1990. a iz koga je proizašla Srpska radikalna stranka, Tomić je
posvedočio da je njihov glavni cilj bila "obnova Srbije u etničkim
granicama".

Kako je naveo, ona bi obuhvatala "srpsku Makedoniju, srpsku BiH, srpski
Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpsku Baniju, srpski Kordun,
srpsku Baranju i srpsku Slavoniju".

"Programi govore o 'obnovi' takve srpske države, ali ona u tim
granicama nije postojala ni u 19. veku, niti ikada u istoriji", rekao
je Tomić, francuski magistar slavistike i naučni istraživač o Balkanu.

On je, na poziv Tužilaštva, sačinio ekspertski izveštaj o istorijatu
ideje Velike Srbije pod naslovom "Ideologija Velike Srbije u 19. i 20.
veku".

Tomić je primetio i da u Šešeljevoj Velikoj Srbiji sami Srbi "ne bi
bili većina ili bi jedva bili u većini" i da bi "to bio problem" za
njih.

Šešeljevo stalno pozivanje na Londonski ugovor iz 1915. kao na pravni
temelj za tvrdnju da su granice Srbije na liniji Karlovac-
Ogulin-Karlobag-Virovitica, Tomić je nazvao "istorijski netačnim".

Dok ga je ispitivala tužiteljka Kristina Dal, svedok je izjavio i da je
Šešelj, tokom predizborne kampanje 1990. godine, upozoravao nove
hrvatske vlasti da se Hrvatska može otcepiti od Jugoslavije, ali da
"bez reka krvi neće moći da od nas oduzmu teritorije na kojima su
srpska sela, srpska stratišta, srpske jame i Jasenovac".

U intevjuu Tanjugu, Šešelj je tada Hrvate nazvao "narodom zlikovaca", a
u mnogim javnim nastupima osporavao je i postojanje hrvatske nacije i
države, napomenuo je Tomić.

Na pitanje predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija da li je
Šešeljev cilj - stvaranje Velike Srbije - mogao biti postignut
demokratskim sredstvima, pregovorima, on je odgovorio da je Šešelj još
1989. godine u intervjuu "Mladini" isključio mogućnost pregovora sa
Hrvatima i Makedoncima.

Tomić je dodao da se Šešelj u isto vreme zalagao za "amputaciju" dela
hrvatske teritorije, na koju je ubrzo počeo da šalje četničke
dobrovoljce.

"Ako neko želi da u Veliku Srbiju uključi teritorije na kojima su Srbi
manjima, jasno je da ne može biti opšteg pristanka", naznačio je svedok.

Iz Šešeljevog razgovora sa novinarima "Mladine" svedok je pročitao reči
optuženog da su "Makedonci izmišljen narod" i da "mogu da se presele",
ako ne pristaju da njihova država bude deo Velike Srbije.

Tomić je naveo i deo iz programa Srpskog četničkog pokreta iz 1990.
godine o proterivanju 360.000 Albanaca koji su se na Kosovo navodno
doselili tokom Drugog svetskog rata.

On je precizirao da se, prema zvaničnim jugoslovenskim podacima, za
vreme rata na Kosovo doselilo samo 3.000 Albanaca rođenih u Albaniji i
još 500 albanskih civila koji su bili rođeni na Kosovu, a privremeno
boravili u Albaniji.

Od 1941. do 1948. godine na Kosovo se, prema istim izvorima, doselilo
15.000 Albanaca iz Albanije, dodao je Tomić, koji nastavlja svedočenje.

Šešelj je optužen za progon, ubistva, mučenje, deportacije, prisilno
premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja
u Hrvatskoj i BiH, kao i za proterivanja Hrvata iz vojvođanskog sela
Hrtkovci od 1991. do 1993. godine.

(Beta)

Sudjenje Šešelju odloženo, razlog nepoznat

Suđenje Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom nije nastavljeno iz
razloga koji nisu objavljeni, a nastavak procesa zakazan je za utorak,
5. feburar.

Na početku zasedanja, u sudnici se nije pojavila tužiteljka Kristina
Dal, a zatim je predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti naložio da se
za javnost isključi ton iz sudnice, kako bi sa stranama u postupku
novonastalu situaciju razmotrio na takozvanoj privatnoj sednici.

Sudsko veće zatim se povuklo da donese određenu odluku. Zasedanje je,
na privatnoj sednici, nastavljeno nešto pre podneva i sudija Antoneti
je pročitao donetu odluku.

Potom je ton iz sudnice ponovo uključen, pozvan je ekspert optužbe Iv
Tomić, čije je svedočenje u toku, ali mu je sudija Antoneti rekao da će
njegov iskaz biti nastavljen sledećeg utorka. "Imali smo neke
proceduralne probleme, koje smo sada rešili", kazao je sudija.

U Tribunalu se tokom prepodneva ni zvanično, ni nezvanično nije moglo saznati šta je uzrokovalo odlaganje suđenja.

Šešelj je optužen za progon, ubistva, mučenje, deportacije, prisilno
premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja
u Hrvatskoj i BiH, kao i za proterivanja Hrvata iz vojvođanskog sela
Hrtkovci, 1991-93. godine.

(Beta)

Šešelj se „sviđao” Miloševiću






Lider radikala počeo sa unakrsnim ispitivanjem Iva Tomića, veštaka tužilaštva



Suđenje
lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju nastavljeno je juče po podne,
ali bez tužiteljke Kristine Dal koja ni u četvrtak prošle nedelje nije
prisustvovala sednici koja se odvijala iza zatvorenih vrata. Njeno
odsustvo iz sudnice Šešeljevi pravni savetnici dovode u vezu sa
zahtevom optuženog da sudsko veće protiv nje pokrene postupak za
nepoštovanje suda zato što je dok je u oktobru prošle godine boravila u
Beogradu navodno primoravala neke ljude da budu svedoci tužilaštva. Na
njenom mestu u sudnici bili su zastupnici tužilaštva Daril Mundis i
Lisa Birsej koji su okončali ispitivanje veštaka tužilaštva Iva Tomića,
autora izveštaja o „Ideologiji Velike Srbije u 19. i 20. veku”, u kome
ovaj francuski profesor slavistike tvrdi da postoji direktna veze
između četničkog pokreta iz Drugog svetskog rata i Srpske radikalne
stranke
i zaključuje da je viziju Velike Srbije, sa zapadnim granicama na
liniji Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica, Šešelj zajedno sa
Slobodanom Miloševićem želeo da okonča silom uklanjanjem nesrpskog
stanovništva sa teritorije Hrvatske, BiH i Vojvodine od 1991. do 1993.
godine.
Treći svedok tužilaštva juče je izjavio da se „Šešelj sviđao
Miloševiću”, da je između njih postojala izvesna saglasnost jer su
njihove stranke „zastupale srpsku nacionalnu stvar, kako u Hrvatskoj
tako i u Bosni i Hercegovini”.
„U maju 1992. godine Milošević je prvi put primio Vojislava Šešelja
i od njega naročito tražio da uloži još veće napore za slanje
dobrovoljaca u BiH”, tvrdio je Tomić pozivajući se na radove Vojislava
Šešelja.
Na pitanje predsedavajućeg sudije Žan-Klod Antonetija:
„Ukoliko je jedna zemlja u ratu ili u stanju sukoba, zbog čega onda
ne dolazi do mobilizacije vojnika, nego se pribegava traženju podrške
od gospodina Šešelja”, svedok je rekao da je u vreme kada je izbio rat
u Hrvatskoj došlo je do mobilizacije vojnika i rezervista u Srbiji koji
su u to vreme još uvek bili u redovima JNA, međutim mobilizacija nije
dovela do pozitivnih rezultata, došlo je do dezerterstva u velikom
broju. Mnogi su bežali od poziva za vojsku tokom 1991. i 1992. godine.
„Kada je to Milošević i gde rekao da mu se među vođama opozicije
najviše ja dopadam”, upitao je Šešelj kada je konačno dobio reč.
Predsedavajući sudija Antoneti se obratio veštaku.
„U kom trenutku je Milošević rekao da je gospodin Šešelj bio njegov najbolji protivnik, kada i gde?, upitao je.
Veštak je odgovorio da misli da je to bilo u martu 1993. godine
prilikom jednog sastanka sa zvaničnicima jugoslovenske vojske. „Nisam
siguran, ali u to vreme, 1992, godine sam bio u Beogradu i to pročitao
u dnevnom listu „Borba” i nedeljniku „Vreme”.
Na početku unakrsnog ispitivanja ovog eksperta tužilaštva
lider srpskih radikala juče je nastojao da ospori njegov kredibilitet i reference.
Početak unakrsnog ispitivanja ovako je izgledao:
Koje ste godine rođeni?, upitao je Šešelj.
Svedok:1968. godine.
Šešelj: Gde ste rođeni?
Tomić: U Novom Sadu, u Vojvodini, dakle u Republici Srpskoj, oprostite u Republici Srbiji.
Šešelj: Šta je vaš otac po nacionalnosti?
Svedok: Moj otac je bio Srbin.
Šešelj: Koje ste vi veroispovesti?
Svedok: Nemam veroispovest.
Šešelj: Je li to znači da ste ateista, je li tako?
Svedok: Ne bih rekao da to znači da sam ateista, ali tako živim i to mi odgovara…
Već posle prvih odgovora Šešelj je rekao da je Tomić samo potvrdio njegovu tezu da je on dnevnopolitički pisac, a ne naučnik.
„Suviše mi uopštene odgovore dajete i trošite moje dragoceno vreme. Kao da vas je instruisalo tužilaštvo”, jadikovao je Šešelj.
Pošto svedok nije po njegovoj oceni dobro objasnio šta znači reč
ekstrem, Šešelj je na samom početku konstatovao da „svedok ništa ne zna

Šešelj: Meni najviše odgovara doživotna robija






Morate da se branite a ne da sebe predstavljate za budućeg krivaca, rekao sudija Žan–Klod Antoneti lideru radikala







Suđenje
Vojislavu Šešelju juče je bilo obeleženo prisustvom njegovih pravnih
savetnika Zorana Krasića, Aleksandra Vučića, Slavka Jerkovića i kejs
menadžera (rukovodioca predmeta) Marine Raguš. Naglašavajući da
„koristi priliku koja mu se ukazala zbog prisutnosti savetnika
gospodina Šešelja“, predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti je Šešelju
očitao lekciju. Između ostalog, on je rekao da od početka suđenja
Šešelj ima određene teškoće da unapred obelodani dokumente koje ima
nameru da predoči svedoku i sudijama, da ispitivanje vrši na „haotičan
način“ i da „tokom ispitivanja dokumenta stižu kud koji mili moji“.
„Za mene nije istina ni istina tužilaštva ni istina odbrane. Za mene
je istina najkraće istina sa velikim „I“, naglasio je sudija, ali je
upozorio i da će se konačna odluka doneti na osnovu dokumenata koja su
uvršćena u spis dokaza, a da ako Šešelj nastavi sa dosadašnjim
ponašanjem „nažalost“ može da se dogodi da to budu samo dokumenti
tužilaštva.
„Gospodine Šešelj, vi najveći deo vremena iznosite tvrdnje koje nisu
potkrepljene nikakvim dokazima. Shodno tome, sve što vi kažete ima samo
relativnu težinu. Ovo što vam sada kažem već je ranije izjavio moj
prethodnik sudija Robinson u predmetu Milošević. Gospodin Milošević je,
naime, postupao isto kao i vi. On je iznosio tvrdnje. Usudio bih se da
pitam, a gde su dokumenti na koje se to oslanja. Tvrditi nešto, a da te
tvrdnje ne budu potkrepljene određenom dokumentacijom nema bezmalo
nikakvu dokaznu vrednost. Miloševiću je sudija Robinson rekao, s
obzirom na to da se branio sam, ’priskočiću vam u pomoć tako što ću vam
skrenuti pažnju na važne elemente’. Ja postupam na isti način. Vaša
odbrana oskudeva dokumentacijom koja bi trebalo da potkrepi vašu
odbranu. Reći to su vaši svedoci, oni lažu, to nije dovoljno. Treba
dokazati. Iznositi tvrdnje da se nešto nije desilo, ja sam prvi spreman
da vam poverujem, ali gde su vam dokazi“, upitao je sudija Antoneti.
Šešelj je kazao da je kao odgovor na političke i ideološke optužbe
protiv njega tribunalu predao svoja dva najvažnija rada na prevođenje.
Da te knjige još nisu prevedene, a da su one prepune dokumenata i da su
u njima sve reference.
„Vi nemate dokaze da li je istina ono što ja govorim. Izvinite, ali
što bi to mene brinulo. Meni je važno da javnost vidi da je taj veštak
neznalica. Da ne može da odgovori na moje argumente, i to je za mene
dovoljno. A vi presudite kako hoćete. Ja sam vam stavio do znanja da
mene ne interesuje vaša konačna presuda, da li će to biti 30 godina,
doživotna robija. Ja sam vam rekao da meni najviše odgovara doživotna
robija, to je moj cilj, i nema potrebe da vi brinete sad kako ću ja to
izvesti“, rekao je Šešelj.
Sudija Antoneti se nije složio sa njegovim stavom da samo suđenje i ishod suđenja nemaju nikakvog značaja.
„U trenutku kada budem razmatrao ovaj predmet, ja ne mogu da
proglasim za krivog nekoga ko na raspolaganju nije imao sva neophodna
sredstva za svoju odbranu. Ja ne mogu da proglasim za krivog nekoga ko
bi mogao da bude nevin. Ja za sada ne znam kakav je vaš status, da li
ste vi krivi ili nevini. Moram da vam kažem da se branite, a ne da sebe
predstavljate kao budućeg krivca“, naglasio je predsedavajući.
U drugom delu jučerašnjeg zasedanja tužilaštvo je započelo glavno
ispitivanje svog četvrtog svedoka, koji javno svedoči pod pseudonimom
004.
Svedok 004 koji je izjavio da je kao član grupe iz zapadne Slavonije
išao u Zagreb na pregovore sa Franjom Tuđmanom, kako bi se pronašlo
mirno rešenje sukoba, i zbog toga bio kritikovan najviše od Milana
Babića, svedočio je o događajima u Borovu Selu od 2. maja 1991. godine.
Svima koji su juče suđenje pratili preko Interneta bilo je dosta
teško da razumeju šta ovaj svedok zaštićenog lika i glasa tačno govori.
Ali, na pitanje sudije Antonetija šta se dogodilo u Borovu Selu svedok
je rekao: „Časni sude, ja ne mogu tačno da tvrdim šta se tamo tačno
dogodilo jer sam ja bio nekih 250 kilometara dalje. Ali, ono što sam
čuo jeste da je došlo do sukoba. O tome se jako mnogo pisalo i pričalo
i na hrvatskoj televiziji i u hrvatskoj štampi i na srpskoj televiziji
i u srpskoj štampi. Jedni su govorili da su četnici pobili hrvatske
policajce, a Srbi su tvrdili da su u selo došla dva autobusa sa
policijom. Kad su oni ušli u selo, ko je prvi pucao, ja ne znam. Ali,
kad su oni izašli iz autobusa, nastao je opšti sukob. To je ono što sam
ja čuo“.
Sudija Antoneti: Kažete da je to ono što se pričalo. Navodno, kada su policajci izašli, na njih je otvorena paljba?
Svedok: Tako je pisala hrvatska štampa, a srpska štampa je tvrdila
da su izašli iz autobusa i počeli da pucaju na stanovništvo i da su im
onda oni odgovorili.
Sudija Antoneti: Kako su ovi događaji komentarisani u srpskim a kako u hrvatskim medijima?
Hrvatski mediji su pričali o srbočetničkoj pobuni, o agresiji na
Hrvatsku i ubijanju nevinih hrvatskih policajaca. Srpski mediji o
napadu hrvatske policije na srpska sela, na stanovništvo, o njihovom
progonu i o opasnosti za njihov život.
Sudija Antoneti: Kakva je bila uloga Šešelja u medijima?
Svedok: U to vreme kad je baš govorio u Borovu Selu govorio je o odbrani srpskih sela, o odbrani srpskog naroda.
Sudija Antoneti: Kako biste vi okarakterisali te komentare, da li su oni bili tolerantni?
Svedok: Ja ih nisam doživljavao kao tolerantne. Njegovi govori su
znali biti zapaljivi. To što je on govorio to je bilo ružno čuti
Hrvatima.
Saslušanje svedoka 004 biće nastavljeno u utorak, kada, kako „Politika“ saznaje, Šešeljevi pravni savetnici neće biti u sudnici.

Svedok 004: Šešelj političar, Arkan ratnik






Lider radikala imao, tokom suđenja, probleme s mikrofonom



Haško
tužilaštvo juče je završilo sa glavnim ispitivanjem svedoka tužilaštva
VS 004 poreklom iz Pakraca. Svedok, nekadašnji funkcioner Srpske
demokratske stranke, koji je tokom rata u Hrvatskoj bio član vlade
takozvane SAO zapadne Slavonije juče je tvrdio da je 1991. godine kada
je Vojislav Šešelj došao u zapadnu Slavoniju da obiđe dobrovoljce
Srpske radikalne stranke na Zvečevu bio u grupi koja je sa Šešeljem
išla na večeru, kao i da je na tu večeru optuženi došao obučen u
maskirnu uniformu i da je kod sebe imao pištolj, za razliku od njega
koji nikada sa sobom nije nosio oružje i uvek bio u civilnom odelu
Svedok 004 je, između ostalog, tvrdio da su šešeljevci u zapadnu Slavoniju dolazili sa kamionima punim vrećama za leševe,
na šta je Šešelj rekao da su to mogle da budu samo kese za poginule Srbe.
Na pitanje tužioca kakav je bio odnos između Šešelja i Željka Ražnatovića Arkana, svedok je rekao da je, koliko se on seća,
među njima postojao jedan oblik rivalstva – ko je čestitiji i pošteniji Srbin, ili veći patriota.
„Da li su se oni hvalisali u vezi sa svojim delima i delima svog ljudstva na ratnom polju”, upitao je tužilac Urlih Musemajer.
Svedok je odgovorio da misli da su jedan u odnosu na drugog tvrdili
da su čestitiji, hrabriji, pošteniji i korektniji borci od onog drugog.
A onda se umešao predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti:
„Gospodine svedoče, što se tiče odnosa između Šešelja i Arkana, vi
ste rekli da je delovalo da su ova dva lica u međusobnom sukobu. Svaki
je tvrdio da je veći patriota nego ovaj drugi, međutim, mene zanima
sledeće. Ja bih želeo da znam da li je između njih dvojice, sa vaše
tačke gledišta, postojao neki sporazum ili su se njihova stanovišta
razmimoilazila?”
„Teško mi je, časni sude, da ulazim u to pitanje. Moje mišljenje je
da se oni nisu u potpunosti slagali. Da nije bilo sporazuma između
njih. Da su to bila dva različita pristupa, pošto je gospodin Šešelj
bio, pre svega, od početka rata i političar, a posle se uključio u
„odbranu srpskih interesa”, kako je on sam govorio. A od prvog dana
gospodin Arkan je bio ratnik”, odgovorio je svedok.
Pred kraj jučerašnjeg zasedanja Vojislav Šešelj je iskoristio 50
minuta, od četiri sata koliko je dobio da unakrsno ispita ovog svedoka.
Početak Šešeljevog ispitivanja ovako je izgledao.
Šešelj: Gospodine VS 004, vi ste govorili o dolasku dobrovoljaca
SRS-a u zapadnu Slavoniju i o mojoj poseti zapadnoj Slavoniji. Koliko
smo se puta vi i ja u životu sreli?
Svedok: Pa, ja mislim, zvanično dva puta.
(Gospodin Šešelj nije uključio mikrofon.)
Šešelj: Rekli ste da smo se sreli zvanično dva puta. Kada je to bilo?
Svedok: To je bilo 1991. i 1992.
(Gospodin Šešelj nije uključio mikrofon).
Šešelj: Pa ja neprekidno uključujem, ne znam šta je sa mikrofonom,
1991, po mom sećanju, sreli smo se dva puta na mitingu u Banjaluci. A drugi put je bilo u zapadnoj Slavoniji, je l’ bilo tako?
Svedok: Da.
(Niste uključili mikrofon).
Šešelj: Moram svaki put da uključim mikrofon. Vi ste bili na tom mitingu u Banjaluci, je l’ tako?
Svedok: Da.
Šešelj: A gde smo se sreli 1992. godine?
Svedok: 1992. godine mislim da smo se sreli u Skupštini Jugoslavije, kad je bila konvencija.
Šešelj: To je bila konvencija o trećoj Jugoslaviji?
Svedok: Da.
Šešelj: Ali, da li smo tada razgovarali?
Svedok: Mislim da ne.
Šešelj: Samo smo se videli, razgovor je bio prilikom moje posete
zapadnoj Slavoniji, na večeri koju mi je tamo rukovodstvo priredilo, je
l’ tako?
Svedok: Da
Šešelj: Da li se sećate o čemu smo razgovarali na toj večeri?
Svedok: Pa kao što sam rekao, bila su opšta pitanja.
Šešelj: Je li bio pukovnik Trbojević, komandant Teritorijalne odbrane, na toj večeri?
Svedok: Je.
Šešelj: Da li je pukovnik Trbojević hvalio dobrovoljce SRS-a rečima da su veoma hrabri i disciplinovani?
Svedok: Verujte, ne sećam se toga.
Šešelj: Da li je bilo reči o dobrovoljcima SRS-a?
Svedok: Je, pominjani su.
Šešelj: Da li je neko od prisutnih funkcionera zapadne Slavonije, a
tu je bilo kompletno rukovodstvo, predsednik vlade, predsednik
skupštine, ministar inostranih poslova, svi glavni funkcioneri su bili
prisutni?
Svedok: Uglavnom su bili prisutni.
Šešelj: Da li je iko imao prigovor na ponašanje dobrovoljaca SRS-a?
Svedok: Na tom sastanku o tome nije govoreno uopšte.
Šešelj: Da li ste mene čuli prilikom boravka u zapadnoj Slavoniji da sam se zalagao za vršenje krivičnih dela.
Svedok: Ne sećam da ste to govorili.
Šešelj: Da li vam je neko rekao da sam se zalagao za ubijanje
civila, ubijanje ratnih zarobljenika, progon civila, silovanja, pljačke
i tako dalje.
Svedok: Ne, nikad mi to niko nije rekao za vas.
Šešelj: Gospodine predsedavajući, ovde su mi uveli novu gimnastiku.
Svaki put kad želim da govorim moram da pritisnem ovo dugme, pa ponekad
zaboravim. Do sad to nije bila praksa. Do sada je bilo dovoljno da
jednom uključim mikrofon, pa da imate to u vidu.
Predsedavajući sudija Antoneti: Samo trenutak. Gospodine Šešelj,
kada ja govorim, moram da pritisnem dugme. Dakle, svi smo prinuđeni da
pritisnemo dugme na mikrofonu kad želimo da uzmemo reč. Ali, sekretar
mi skreće pažnju da ovde imamo svedoka sa zaštitnom merom izobličenja
tona i zbog toga uključen mikrofon može da izazove poteškoće. Eto, tako
stoje stvari.
Šešelj: Razumeo sam to, pa ću se shodno tome i postaviti…




LJ. Milisavljević



[objavljeno: 13/02/2008]

Šešelj: Ispaljivao sam dimne bombe






Naoružavanje
dobrovoljaca SRS-a i Teritorijalne odbrane u zapadnoj Slavoniji je
pomogao general JNA u penziji, narodni heroj, Dušan Pekić, a ne Radmilo
Bogdanović, kako je to Vojislav Šešelj tvrdio 1995. godine.
U jučerašnjem unakrsnom ispitivanju zaštićenog svedoka tužilaštva VS
004, lider srpskih radikala je priznao da je u žestokom obračunu sa
Slobodanom Miloševićem 1994. i 1995. godine „ispaljivao dimne bombe” da
bi se „unela zabuna u javnost i napakostilo protivniku” i da je jedna
od tih bombi ispaljena da bi se sakrilo da je dobrovoljce SRS-a i
Teritorijalnu odbranu zapadne Slavonije „otpisanim oružjem JNA”
snabdevao general Dušan Pekić, koji je, kako je Šešelj juče rekao,
preminuo pre dva meseca.
Šešelj je rekao i da je 9. marta 1991. godine obišao sedam srpskih
sela koja su se smatrala najugroženija i da su od proleća 1991. sve do
septembra na ovu teritoriju slati dobrovoljci SRS-a, a da su od
septembra 1991, kada je angažovana JNA, dobrovoljci SRS-a delovali kao
deo Jugoslovenske narodne armije i da su dobijali platu od JNA, kao i
pripadnici Teritorijalne odbrane zapadne Slavonije.
Kako je juče objasnio, Šešelj je maskirnu uniformu nosio samo kada je obilazio dobrovoljce SRS-a.
„Tokom 1991. godine često sam nosio maskirnu uniformu i pištolj, a
kad sam išao na prvu liniju fronta nosio sam kalašnjikov, nekada
automat M-56, kako kad, je l’ tako? – upitao je juče Šešelj.
„Da, tako je, viđani ste sa različitim oblicima oružja”, odgovorio je svedok.
„A da li ste me ikada posle 19. maja 1992. i povlačenja JNA iz Bosne i Hercegovine videli u uniformi?”, nastavio je Šešelj.
„Pa, ne sećam se”, odgovorio je svedok.
Tužilaštvo od početka pokušava da dokaže da je Šešelj zajedno sa
Slobodanom Miloševićem učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa
ciljem trajnog uklanjanja nesrpskog stanovništva sa teritorija
Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine od 1991. do 1993. godine kako
bi stvorio „veliku Srbiju”, ali je svedok VS 004 juče rekao da ga
nikada nije optužio da je učestvovao u nekom udruženom zločinačkom
poduhvatu već da je rekao da je Šešelj tražio jedinstvo.
Ispitivanje na temu „velike Srbije” izgledalo je ovako:
Šešelj: A, je li iko drugi ikada na srpskoj političkoj sceni od
1990. godine naovamo, osim Srpske radikalne stranke, zagovarao „veliku
Srbiju”?
Svedok: Koliko se ja sećam, mislim da ste to samo vi, Srpska radikalna stranka, ne sećam se da je još neko zagovarao.
Šešelj: Je li moguće da je Slobodan Milošević bio za „veliku Srbiju”?
Svedok: Mislim da ne.
Šešelj: Da li je Jovan Rašković bio za „veliku Srbiju”?
Svedok: Ne.
Šešelj: Da li je Milan Babić ikada izjavio da se zalaže za „veliku Srbiju”?
Svedok: On je uoči onog referenduma 12. maja 1991. insistirao na
tome da rečenica za koju će se glasati bude da se Krajina prisajedini
Srbiji, a ne Jugoslaviji, i tu smo se mi razišli sa njim. Mi smo hteli,
naša želja je bila da Srbi ostanu u Jugoslaviji, a on je insistirao na
tome da se Krajina pripoji Srbiji. Zbog toga su njega doživljavali tako
kao da on zagovara „veliku Srbiju”, a ne ostanak u Jugoslaviji.
Šešelj: Ali, on nikada nije pomenuo „veliku Srbiju”, on je samo hteo da se Kninska krajina pripoji Srbiji, je l’ tako?
Svedok: Tačno.
Šešelj: A da li se sećate da je Narodna skupština Republike Srbije
odbila zahtev, koji je on uputio, da se Srpska Krajina pripoji Srbiji?
Svedok: Da.
Šešelj: Da li se Radovan Karadžić ikada zalagao za „veliku Srbiju”?
Svedok: On se zalagao za savez srpskih zemalja.
Šešelj: Ali je prethodno insistirao na tome da oni koji žele da ostanu u Jugoslaviji da im se to omogući?
Svedok: To je u početku govorio.
Šešelj: On nikada nije tražio da se Republika Srpska pripoji Srbiji, je l’ tako?
Svedok: Ne sećam se da je takav zahtev zvanično uputio.
Šešelj: Da li se nekada ministar odbrane Veljko Kadijević zalagao za „veliku Srbiju”?
Svedok: Ne, nisam čuo.
Šešelj: Nisam mogao gluplje pitanje postaviti, je l’ tako?
Svedok: Tako.
Šešelj: Jeste li čuli za političku partiju Savez komunista, pokret za Jugoslaviju?
Svedok: Jesam.
Šešelj: Ko je formirao tu političku partiju?
Svedok: Mislim da su to bili penzionisani oficiri JNA, koliko se
sećam, bio je to Branko Mamula i još neko s njim, čini mi se general
(Stevan) Mirković i, tako, još neko društvo.
Šešelj: Branko Mamula, admiral, bio je ministar odbrane pre Kadijevića, je l’ tako?
Svedok: Jeste.
Šešelj:A da li se sećate da su toj partiji pripadali i aktivni
generali Veljko Kadijević, (Blagoje) Adžić, (Aleksandar) Vasiljević i
skoro svi ostali?
Svedok: Mislim da da.
Šešelj: Da l’ se sećate da su oficiri JNA morali da se učlane u tu partiju?
Svedok: Čuo sam to.
Šešelj: Da l’ vam je poznato da je ta partija imala plan da izvede
puč i protiv Tuđmana i protiv Miloševića i preuzme vlast u Jugoslaviji?
Svedok: Čuo sam da je vojni vrh imao plan da napravi puč.
Šešelj: Da l’ vam je poznato da je vojni vrh tražio podršku u inostranstvu za taj puč, prvo na Zapadu, a onda na Istoku.
Svedok: Čuo sam.
Šešelj: Prvo su hteli podršku Amerike i NATO-a, a kad nisu uspeli da
je dobiju, tražili su od Sovjetskog Saveza, pa su i tamo odbijeni.
Kadijević je lično putovao u Moskvu, je l’ tako?
Svedok: Da, to sam čitao i čuo o tome.
Šešelj: Da l’ vam je poznato da se rukovodstvo Srbije bojalo vojnog puča sve dok Kadijević i Adžić nisu penzionisani?
Svedok: Nisam to znao.
Šešelj: A da li vam je poznato da u Srbiji nije bila uspešna
mobilizacija 1991. zato što vlasti u Srbiji, kao federalnoj jedinici,
Miloševićev režim, uopšte nisu hteli da se angažuju na sprovođenju mobilizacije?
Svedok: Znam da mobilizacija nije uspela i da je prigovarano režimu što to nije učinjeno.
Šešelj: Kadijević je prigovarao Miloševiću, je l’ tako?
Svedok: Jeste.
Šešelj: A Milošević nije smeo da dozvoli da uspe mobilizacija da ga Kadijević ne bi oborio sa vlasti. To je jasno, je l’ tako?
Svedok: To ne znam, to Milošević zna šta je bilo.




Ljiljana Milisavljević



[objavljeno: 14/02/2008]

Citat :

Šešelj: Da l’ se sećate da su oficiri JNA morali da se učlane u tu partiju?
Svedok: Čuo sam to.

ovo nije to točno!!!!!!!
ko nije htio nije se morao učlaniti

čudna neka pitanja i odgovori, samo trati vrijeme

gradski-seljak ::

Citat :

Šešelj: Da l’ se sećate da su oficiri JNA morali da se učlane u tu partiju?
Svedok: Čuo sam to.

ovo nije to točno!!!!!!!
ko nije htio nije se morao učlaniti

čudna neka pitanja i odgovori, samo trati vrijeme

On se brani i pita ono što mu odgovara...

za ovo si podpuno u pravu nije se moralo pristupiti toj partiji

informacija iz prve ruke

gradski-seljak ::

informacija iz prve ruke

ali je mnogo stvari za koje je u pravu i na koje tužilaštvo uopšte nije imalo argumentovane odgovore....

slažem se sa tobom, pa svako ko je optužen za bilo koje djelo/nedjelo u svojoj odbrani iznosit će puno toga što je sigurno u pravu što je istina, svako od njih ima pravo koristiti sva dopoštena sredstva (nenasilna) uključujuči i laž, za razliku od tužitelja i svjedoka

Svedok protiv Šešelja prima platu UN kao P3 korak šest





Lider SRS optužio
obaveštajnog analitičara tužilaštva da je kao oficir Unprofora sa
Balkana slao obaveštajne izveštaje određenim strukturama svetske
organizacije ali i belgijskoj obaveštajnoj službi i centrali NATO-a






„Vi
ništa ne znate. U tome je problem. Idemo na sledeće pitanje. Vi ste
apsolutna neznalica…”, ponavljao je Vojislav Šešelj i ove nedelje dok
je u svom prepoznatljivom stilu poput profesora koji je nezadovoljan
znanjem studenta pokušavao da sruši kredibilitet petog svedoka
tužilaštva Rejnoa Tunensa, obaveštajnog analitičara u timu za vojne
analize u tužilaštvu Haškog tribunala.
Posle svedočenja u predmetima protiv Slobodana Miloševića u februaru
2004, Milana Martića u februaru 2006. i vukovarske trojke –Mrkšića,
Šljivančanina i Radića u junu i julu 2006. godine, Tunens se proteklih
dana u haškoj sudnici našao oči u oči sa liderom Srpske radikalne
stranke. Pošto je službenik tužilaštva, dok je svedočio on nije išao na
posao, a bilo mu je zabranjeno i da između svedočenja komunicira sa
ostalim kolegama iz tužilaštva, ali to nije bilo dovoljno za optuženog
koji ga je u prvih 15 minuta unakrsnog ispitivanja upitao zar ne smatra
da je suviše blizak tužilaštvu da bi mogao da bude ekspert u ovom
predmetu jer je, po sopstvenom priznanju, kao veštak i član tima
tužilaštva učestvovao u saslušanju svedoka i osumnjičenih, u pripremama
svedoka za svedočenje i bio konsultant za vojna i obaveštajna pitanja u
izradi optužnice protiv Šešelja, kao i da je potpisao obavezu da će
čuvati tajne tužilaštva.
„Vi ste svedok u sopstvenom predmetu“, tvrdio je Šešelj podsećajući
ga da je sudsko veće koje sudi bivšem predsedniku Srbije Milanu
Milutinoviću i kooptuženima odbilo da u sudske spise uvrsti ekspertski
izveštaj njegovog šefa Filipa Kua uz obrazloženje da je suviše blizak
tužilaštvu.
„Da bi bio ovlašćen da svedoči kao veštak, svedok mora da bude ne
samo priznat u svom domenu, već mora da bude i nepristrastan u datom
predmetu, da li ste čuli za to“, pitao je optuženi.
Tunens je odgovorio da je svoj ekspertski izveštaj sam sastavio a da
je pitanje pristrasnosti pitanje o kome samo sudsko veće može da donese
odluku.
Umesto Kristine Dal, dok je svedočio Tunens, u sudnici je bio
zastupnik tužilaštva Matijas Markusen. U tužilaštvu tvrde da se ne radi
o zameni zastupnika tužilaštva već o proširenju tima.





Iz Šešeljevog ispitivanja Tunensa „Politika“ je izdvojila najzanimljivije delove.
Šešelj: Vi ste već sedam godina obaveštajni analitičar u Haškom tužilaštvu, je l’ tako?
Tunens: Gotovo sedam godina, časni sude, u julu 2008. će biti punih sedam godina.
Šešelj: Kolika je vaša mesečna plata?
Tunens: Časni sude, moja plata pre svega ne zavisi od ovog
izveštaja i od toga da li ću dati iskaz ili ne, a, drugo, mislim da to
kolika je moja plata ni na koji način nije relevantno u odnosu na moj
iskaz, visina moje plate nema uticaja na moju verodostojnost.
Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti: Ne ulazeći u pitanje
tačne sume evra koju vi zarađujete, koja je vaša kategorija, da li ste
vi P2, P3, P4 u okviru sistema UN? Pripadate li vi nekoj od ovih
kategorija?
Tunens: Ja sam P3 korak 6.
Sudija Antoneti: P tri šest, sve je to javno, dakle, dovoljno je pogledati budžet ovog suda.
Šešelj: Predsedavajući, ja insistiram da svedok odgovori
kolika mu je mesečna plata. Ne mogu ja sad da gledam budžet ovoga suda
i te šifre da odgonetam. On mora da mi odgovori na to pitanje. To je
pitanje verodostojnosti svedoka.
Tužilac Markusen: Časni sude, moja argumentacija glasi da je
potpuno irelevantno kolika je njegova plata. Ono što je možda važno
jeste da utvrdimo na kom je on stepenu u organizaciji a to smo
utvrdili. Kolika je njegova mesečna plata, apsolutno nije relevantno.
Sudija Antoneti: Pretresno veće je razmotrilo ovo pitanje i
smatra da treba preći na neko drugo pitanje. Ukoliko gospodin Šešelj
želi da se upozna sa platom svedoka, dovoljno je da prouči informaciju
i dokumentaciju koja je javna.
Šešelj: Ja želim, gospodine predsedavajući, da mi svedok sam
odgovori kolika mu je plata. Ako mi vi to zabranjujete, ja se moram
povinovati vašoj volji, nemam kud. Ja ću onda postaviti naredno pitanje
sa velikom količinom gorčine u ustima što mi nije dozvoljeno
insistiranje da svedok odgovori na ovo prvo pitanje.
Izbegavanje odgovora je najbolji odgovor
Šešelj: Moramo da idemo sada postepeno, pa ćemo doći do
merituma po pitanju špijunaže i šta ste obavljali na Balkanu kao oficir
NATO-a. Moramo postepenije do toga doći. Završili ste vojnu akademiju
belgijske vojske, je l’ tako?
Tunens: Časni sude, nikada nisam bio na Balkanu kao oficir NATO-a.
Bio sam na dve misije kao član Unprofora i bio sam u istočnoj
Slavoniji gde sam radio u privremenoj upravi, a treći put sam bio kao
pripadnik belgijske vojske i tom prilikom sam obavio izvesna zaduženja
za SFOR i tačno je da sam završio belgijsku vojnu akademiju.
Šešelj: Kao oficir UN slali ste obaveštajne izveštaje
određenim strukturama UN ali i belgijskoj obaveštajnoj službi i
centrali NATO-a, je l’ tako?
Tunens: Časni sude, dostavio sam biografiju koja je navedena
u aneksu izveštaja gde se daje pregled mojih profesionalnih aktivnosti,
kako dok sam radio u ovom sudu, tako i pre nego što sam počeo da radim
u ovom sudu. Kad je reč o mojim profesionalnim aktivnostima pre juna
2001, obavezan sam da poštujem belgijski zakon o poverljivosti
informacija na osnovu koga mi je zabranjeno da detaljnije govorim o
stvarima sa osobama koje nemaju pravo da budu upoznate sa tim pitanjima
koja se tiču belgijske bezbednosti. A, čak i moje zaduženje kao
komandir voda u belgijskim oružanim snagama dok sam bio u Nemačkoj, ni
o tome ne mogu da govorim na osnovu tog zakona od 11. decembra 1998.
godine.
Sudija Antoneti: Gospodine Tunens, čuo sam vaš odgovor.
Gospodin Šešelj vam postavlja sledeće pitanje: kada ste bili pripadnik
Unprofora, da li ste slali izveštaje belgijskoj obaveštajnoj službi i
da li ste slali izveštaje obaveštajnoj službi NATO-a?
Pitanje je vrlo jasno i vrlo precizno. Vi na to pitanje odgovarate
rečima da je vaš status takav da ne možete da odgovorite na njega.
Tunens. Da, časni sude, ja mogu govoriti o stvarima u onoj
meri ukoliko su navedene u pisanoj biografiji koja je deo mog
izveštaja, ali ne mogu govoriti o odnosima službe za koju sam ja radio
i drugih službi, o fokusu obaveštajnih poslova, metodama koje su se
koristile, izvorima i tako dalje.
Tužilac Markusen: Ja bih samo hteo da naglasim da se svedok
nalazi u takvoj situaciji, časni sude, u kojoj ćemo biti sa svim
ovakvim svedocima. Radi se, dakle, o pripadnicima vojske i policije
koji su obavezni na temelju ovakvih restrikcija iz njihovih nacionalnih
pravosudnih sistema. Mislim da mi sada imamo situaciju u kojoj svedok
može govoriti o svojim zadacima ali ne može govoriti o operativnim
zadacima zbog razloga koji su očigledni i jasni za svakoga.
Šešelj: Pa, izbegavanje odgovora gospodina Tunensa za mene je
najbolji odgovor, jer mi je iz toga sve jasno, ali ne mora tužilac
odmah da skače ko oparen jer ja se spremam da postavim novo pitanje.
Natrljan nos
Šešelj: U toku vašeg svedočenja u procesu generalu Mrkšiću,
pukovniku Šljivančaninu i majoru Radiću na pitanje jednog branioca vi
ste potvrdili da ste kao oficir UN dostavljali obaveštajne podatke
belgijskoj vojsci. I ta vaša potvrda nalazi se na strani transkripta
10754 u predmetu Vukovarska trojka. Vi to sistemom elektronske sudnice
možete valjda odmah da dobijete, gospodo sudije.
Tunens: Časni sude, to je nepotpun citat mog odgovora. Tačno
je da mi je odbrana gospodina Mrkšića postavila pitanje jesam li dok
sam radio za Unprofor slao izveštaje, dakle izveštaje, ne konkretno
obaveštajne izveštaje, oružanim snagama Belgije. Ja sam prvo sudijama
spomenuo da postoji zakon o tajnosti podataka i zaštitnim dozvolama.
Možda se nisam poslužio istim rečima, ali sam rekao da postoje određene
pravne restrikcije kojima sam ja izložen i sudija Parker je rekao „da
mi to razumemo, ali odgovorite na pitanje samo sa da ili ne” i onda sam
rekao „da”.
Šešelj: A pošto ste tada, gospodine Tunens, rekli da su vam
onda iz belgijske špijunaže natrljali nos i sad u ovom procesu koji se
protiv mene vodi nećete da kažete ni da ni ne.
„Gospodin Šešelj je vrlo inteligentan i on nastoji da vas nagovori
da kažete i ono što niste želeli“, zaključio je predsedavajući, nakon
čega je od Šešelja zatražio da pređe na sledeće pitanje.
Smeh je zarazan
Šešelj: Ovaj svedok je učestvovao 1995. godine kao oficir UN
u pripremanju hrvatske operacije „Bljesak“ i hrvatske operacije „Oluja”
na Republiku Srpsku Krajinu. On je tada imao sedište u Zagrebu. Znao je
da se pripremaju te operacije a ništa nije preduzeo da se spreče, u
najmanju ruku. On je direktno involviran u sukob na prostoru bivše
Jugoslavije, jer je agresija Hrvatske na Srpsku Krajinu ostvarena uz
direktnu pomoć NATO-a, o tome imamo bezbroj dokaza. On je u svemu tome
učestvovao, a ovde se pojavljuje kao nepristrasni veštak. Ja moram celi
sat da posvetim njegovoj ulozi u tim zbivanjima kao oficira belgijskih
oružanih snaga, a on unapred izjavljuje da ne sme ništa da priča o tom
svom službovanju za belgijsku obaveštajnu službu, pa zašto ja onda
uopšte da ga ispitujem.
Sudija Antoneti: Gospodine svedoče, gospodin Šešelj iznosi
tvrdnju da ste 1995. godine, dok ste bili pripadnik Unprofora, navodno
u dosluhu sa Hrvatima pripremali operaciju „Oluja“ i operaciju
„Bljesak“. Eto, je li to tačno ili nije? Vi ste osoba koja na to može
odgovoriti sa da ili ne.
Tunens: Časni sude, to očigledno nije istina. Ja sam radio
kao vojnoinformativni oficir u štabu UN, odnosno Unprofora, ako
gospodin Šešelj hoće da razgovaramo o detaljima šta sam ja tačno radio
u vezi sa operacijama „Oluja“ i „Bljesak“, dobro, ali ja tvrdim da je
to lažna tvrdnja i da nema nikakvih dokaza da bi se takva politička
tvrdnja poduprla.
Sudija Antoneti: Dobro. Svedok je odgovorio na pitanje, gospodine Šešelj.
U jednom momentu tužilac je opomenuo Šešelja da veštaka ne naziva budalom.
Šešelj: Ne znam kakav prevod imate. Ja sam rekao da li ste
smatrali da će ovaj izveštaj čitati neka budala koja ovo ne razume pa
možete da mu poturite da se JNA sastoji od Generalštaba i tri vida.
Nisam nazvao veštaka budalom. Nemojte da zlonamerno interpretirate moje
reči. Ja mogu veštaka nazvati neznalicom, mogu reći da laže određene
stvari, a što bih ga nazivao budalom. Ja sam čovek gospodskih manira.
Ja sam četnički vojvoda, a vojvodama je gospodstvo osnovna suština.
Nemojte se smejati, gospodine Markusen. Smeh je zarazan.