Večernje novosti: Zaglavljeni u prosečnosti
Prosečan žitelj Srbije zašao je u zrele, četrdesete godine, sklon je gojaznosti, često je pod stresom, voli mobilni telefon i naoružan je kao žitelj Divljeg zapada. Muške glave dožive skoro 70 godina, a žene im, neretko, ostaju udovice, jer ih nadžive za oko pet godina, pišu "Novosti".
Iako najčešće umire od kardiovaskularnih oboljenja, naš čovek ima sve više mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, ovi poremećaji su na drugom mestu najvećih zdravstvenih problema stanovništva.
Istovremeno, prosečan Srbin je izuzetno zabrinut za potomstvo, koje je sve više sklono delinkventnom ponašanju i upotrebi droge.
Svaki četvrti stanovnik Srbije sklon je gojaznosti, a svaki drugi ima povišen krvni pritisak. Procene su i da u Srbiji ima oko 1.200.000 komada različitog vatrenog oružja, što govori o tome da je, bezmalo, svaki sedmi stanovnik naše zemlje “pristojno” naoružan.
Prema podacima srpskih mobilnih operatera, u Srbiji ima više od sedam miliona korisnika mobilnih telefona, što govori da, u proseku, svaki stanovnik naše zemlje ima po jedan telefon, mada je, dabome, veliki broj onih koji imaju više aparata, kao i onih koji nemaju nijedan, što se uklapa u onu izreku kako “jedni jedu meso, drugi kupus, a svi, u proseku - sarmu”.
Prosečan stanovnik Srbije je “omatoreo” i uveliko je napunio više od 40 godina. Još prema poslednjem popisu iz 2002. godine, zabeleženo je da je u našoj zemlji prosečana starost stanovništva 40,25 godina, i unutar ovog podatka su pripadnice “lepšeg pola” stare 41,5, dok su muškarci dostigli 40 godina.
Prema obrazovanju, najviše je srednjoškolaca. Tako je ovaj status doseglo 41,07 odsto žitelja naše zemlje, višu i visoku školu završilo je 11,03 odsto, dok je osnovaca 23,88 odsto. Bez škole je 5,66 odsto, dok se čak 16,9 odsto stanovništva u popisu vodi kao - oni koji su “nepotpuno završili” osnovnu školu.
Žene su blago dominantne i njih ima 51,4 odsto, dok je muškaraca 48,6 odsto - kaže Lakčević. - Interesantan je podatak da u gradskim sredinama živi 56,4 odsto stanovništva, dok je u selima nastanjeno 43,6 odsto.
Prema parametrima iz iste godine, prosečan broj živorođene dece na jednu ženu je samo 1,5, dok je prosečna veličina domaćinstva 2,97 članova.
Prosečna starost majke pri rođenju deteta bila je 27,5 godina, dok je na 1.000 živorođene dece, do jedne godine starosti, umrlo 7,4.
U odnosu na delatnost, stanovnici Srbije su najviše angažovani u prerađivačkoj industriji, 23,8 odsto.
Sledeći na listi su oni koji se bave poljoprivrednom, lovom i šumarstvom, kojih je 22 odsto, dok je u trgovini na veliko i malo angažovano 12,4 odsto. U zdravstvu i oblasti socijalnog rada ima ih 6,4 odsto, dok je u državnoj upravi i odbrani i obaveznom zdravstvenom i socijalnom osiguranju angažovano još pet odsto zaposlenih.
U Srbiji, bez Kosova i Metohije, maternji jezik je u 88 odsto slučajeva srpski, mađarskim jezikom govori 3,82 odsto, bosanskim 1,8 odsto, a albanskim 0,85 odsto žitelja Srbije. Romskim se sporazumeva 1,1 odsto stanovništva, dok je slovački, sa 0,77 procenata “nadjačao” rumunski kojim govori 0,46 odsto stanovnika naše zemlje.
Samo 11 odsto stanovnika Srbije ima pasoše, što pokazuje da smo se u velikoj meri odvikli od odlaska u inostranstvo, dok 50 odsto onih koji su poželeli da dobiju putnu ispravu imaju između 18 i 25 godina.
Oko pola miliona turista iz Srbije ove godine je bilo u Grčkoj - podaci su Jugoslovenskog udruženja turističkih organizacija.
Procene su da je i u Crnoj Gori bilo oko pola miliona ljudi, mada je prijavljeno, svega, oko 250.000.
Naši zemljaci iz Vojvodine najviše vole da letuju u okolini Herceg Novog i u delu do Boke Kotorske, mada su skloni i severnim delovima Grčke. Turisti iz istočne Srbije vole deo Grčke oko Paralije i Katerinija, dok Halkidiki, obično, “opsedaju” Beograđani i Šumadinci. Žitelji južne Srbije vole da se odmaraju u Bugarskoj i severnoj Grčkoj, dok oni sa zapada naše zemlje najčešće idu u Crnu Goru.
Prosečan stanovnik Srbije je žestoko razočaran u politiku, ali je vitalan i željan da popravi uslove života.
Čak četiri petine stanovnika misli da stalno treba da proširuje svoja znanja, bez obzira na posao kojim se bave. Oko 20 - 30 odsto stanovnika ima, čak, i materijalne resurse koji bi mogli da posluže za početak nekog privatnog biznisa, stanove, vikendice, različitu opremu.
U Srbiji, trenutno, jedna četvrtina stanovnika sebe doživljava kao preduzetnike, a veliki je broj onih koji su krajnje razočarani političarima.
Sa druge strane, postoji i značajan broj pesimista, pa tako jedva jedna četvrtina građana za sebe smatra da zna šta se dešava u politici.
Zajedno s tim, ide činjenica da postoji velika sumnja u privatne preduzetnike, kao i u sindikate. Prosečan žitelj Srbije smatra da su sindikati nemoćni, nepouzdani i nedovoljno spremni da mu pomognu. Takođe, samo 10 odsto stanovnika naše zemlje smatra da je angažovano i uticajno u društvenom životu.
Čak trećina stanovništva sebe doživljava kao “tranzicione gubitnike”, koji se protiv vlasti više ne bi bunili “ni pod kojim uslovom”, koji su rezignirani i došli su do zaključka da je bolje skromno živeti, nego se truditi da bude bolje. Oni misle da je bolje da ne rade ništa da bi poboljšali svoje stanje, jer “uvek postoji sila koja će ih u tome sprečiti”.
Prosečan stanovnik glavnog grada napunio je 42,5 godine. Već 16 godina, nažalost, pobeđuje statistika u kojoj umire znatno više ljudi nego što se rađa. Negativan prirašaj prvi put je zabeležen 1991. godine. Tada je brojka bila 92, a danas razlika između umrlih i rođenih iznosi oko 3.000 na godišnjem nivou.
Inače, poražavajući je i podatak da Srbija svake decenije stari po tri godine.
U našoj zemlji je najviše Srba - 82,86 odsto. Mađara ima 3,91 odsto, Roma 1,44, Crnogoraca 0,92. Interesantno da još ima Jugoslovena. Iako je država sa ovim imenom odavno “upokojena”, u srpskoj populaciji je ostalo 1,08 odsto onih koji se izražavaju kao Jugosloveni.
(MONDO)
Prijem 
